ODBRANA DELA K. G. ruNGA
1-5
Karl Gustav Jung
Napomena izdavala
Osetam duboku obavezu da povodom prvog izdanja dela "Aion" K. G.
Junga u nas izrazim najvecu zahvalnost liinostima koie su pomogle da
do objavljivanja ove knjige dode. Najveiu zahvalnost dugujem g-di Zazi
Stefanovic-Camenzind,analitiiaru jungovske orii entacije iz Ciriha, koia
mi je u vezi sa predvodenjem kljuinih pojmova Jungove dubinskepsihologije pruZala bezrezervnu podriku kako svojim savetima tako i
upuiivanjem na bitne knjige Jungovih sledbenika; istu vrstu zakvalnosti
dugujem i g-nu Renosu Papadopulosu,jungovskom analitiiaru iz Londona. Posebno se zahvaljujem g-nu Vladeti Jeroti1u na nesebiinoi
podrfici ovomprevodilaikom i izdavaikom poduhvatu. Last but not least
- izuzetnu zahvalnost dugujem mome suprugu Zvonimiru Kostiiu, bez
iije se moralne podrike i iztnetne struine pomoti ova knjiga ne bi pojavila niti bi ogromna erudiciia K. G. Junga bila adekvatnoprenesena.
Dubravka Opaiic - Kostii
AION
Preveo s originala
Zlatko Krasni
Redaktura teksta
Dubravka Opaiit - Kostii
Slika na naslovnoj strani:
Mitraistiiki bog vremenaAion
(Rimskiperiod, 2 - 3. vek n. e.)
Izdaje
SPIA "ATOS"
Leklura i korektura
Lektorsko-korektorsko odelj enje SPIA "ATOS"
Kompjuterska priprema
Radiia Tadii
Stampa
s.z. R.
Zuhra Simii
"ATOS"
Beograd
1996.
!r
;l
SADRZAJ
Predgovor
I
Ja
II
senka
ru
Sizigija: Anima i Animus
Sopstvo
tV
.............
7
. . . . . . . . . . . . . .I. I. . . .
. . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . .1. .6. . . . . . .
V
. . . . . . . . 3. .l
l l r i s t o s , s i m b o l S o p s t v a . . . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. . . . . .4.4. .
VL
Znakibe
VII
Nostradamusovo
prorodanstv
.......73
............g9
VIII O istorijskomznadenju
ribe ...............................
95
IX Ambivatrentnost
simbolaribe
...........107
X
R i b au a l h e m i j i
1 .M e d u z a .
2. Riba
................1l4
.....114
..........123
3 . K a t a r s ksi i m b o rl i b e . . . . . . . . . .
...........130
Alhemistidkotumadenjeribe
............I37
XII Op5teo psihologiji hri5iansko- alhemistidke
XI
simbolike
.......t52
XIII" GnostidkisimboliSopstva..
...............163
XIV Strukturai dinamikaSopstva
XV Zavr5nared ........
...........1g4
..............233
PREDGOVOR
U ovom tomu VIII Psiholo5kih razmatraila objavljujem
dva rada koji uprkos unutraSnjoji spolja5njoj razliditosti idu zajedno u meri u kojoj obraduju veliku temu ove knjige, i to ideju
eona (grd. aion). Dok prilog moje saradnicedr phil. Mari-Luiz
fon Franc (Marie-Louise von Franz) analizom Passio Perpetuae
prikazuje psiholo5ki prelaz antike u hri5ianstvo, moje istraZivanje
nastoji da na osnovu hri5ianskih, gnostidkih i alhemijskih simbola Sopstva osvetli promenu psihidke situacije unutar "hri3ianskog eona". Hri5ianska tradicija nije od svog podetka najpre
proLeta samo persijsko-judejskom mi$lju o ogranidenosti vremena, vei je ispunjenai slutnjomjednog, u izvesnom smislu enantiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu
Ilristos - Antihrist. Veiina istorijskih spekulacija o vremenskim
prilikama i odredivanju vlemena bila je, kako pokazuje sama
Apokalipsa, oduvek pod uticajem astrolo5kihpredstava.Otuda je
sasvim prirodno Sto teZi5temog razmatranja stavljam na sirnbol
Ribd, buduii da eon piscesaobrazuje sinhronistidkupropratnu pojavu hri5ianskograzvojaduha tokom dve hiljade godina.U ovom
razdoblju lik antroposa("Sina dovedijeg")nije samosve viSe simbolidki amplifikovan i time prihvaien u psiholo5kom smislu, vei
je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanjakoje su anticipirane vei odekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Sme5tajuii,
naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi
nam daju zL pravo da govorimo o "hri5ianskom eonu" za koji se
pretpostavlja da ie zavrsiti parusijom. kgleda da se ovo odekivanje podudara s astrolo5kom predstavom o velikom mesecu
Ribe"
9
8
Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja
predstavljalaje okolnost sto arhetipskapredstavacelovitosti koja
r" tako desto javlja u proizvodima ne,svesnogima svoje
predznakeu istoriji. Oni su vei rano poistoveienisa likom Hrista,
icao 5to sam na primer op5irnopokazaou mojoj knjizi "Psihologija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjemodnosa.izmedu
iridicionalnog lika Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest
Sopstva,toliko destomi je predodavanod stranemoje publike da
sam napokondoneo odluku da se latim tog zadatka.S obzirom na
neobidneteskoie koje prate takav jedan poduhvat,ta odluka mi
nije pala lako, jer bi za ovladavanjesvim preprekaml i-moguinostima zabluda bilo potrebno znanje i promisljenosti kakvim ja,
naZalost,raspolaZemtek u ogranidenomobimu. Kadaje red o mojim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam
-manje-visesiguran, ali vodim, kako verujem, dovoljno radunao
smeiosti da svedodenjeistorije uvrstim u svoja posmatranja.Osim
toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe
time sto, nastavljajuii u izvesnoj meri istorijski procesrecepcije,
mnogim simbolidkim amplifikacijama lika Hrista dodajem jo5
jednu, psiholo5ku, ili Sto,kako bi moglo daizgleda, dak redukuJem simbol Hrista na psihidku sliku celovitosti. Ali neka moj
litulu" nikada ne zaboravida ja ovde ne ispovedamnikakvu veru,
niti pi5em ikakve tendencioznespise, nego razmi5ljam o tome
tato Ui se neke stvari mogle shvatiti sa stanovistamoderne svesti;
i to stvari koje po mom sudu zavreduju da budu shvaiene, a koje
se odigledno nalnze u opasnosti da ih proguta ponor
nerazumevanja i zaborava;napokon, stvari, dije bi razumevanje
mnogo doprinelo da se na5oj dezorijentisanosti u mzumevanju
sveti pomogne otkrivanjem psihidkih pozadinai osnova.Sustina
ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina
provedenih u bezbrojnim razgovorima sa ljudima svih starosnih
doba i stepenaobrazovanja;ljudima kojima je pretila opasnostda
u konfuziji i iskorenjenosti naseg drustva izgube svaku vezu sa
smislom evropskog duhovnog razvoia i tako zapadnuu ono stanje
subjektibilnosti koje dini osnovu i uzrok za utopijske masovne
psihozena5egvremena.
Pi5em kao lekar i sa stanovi5talekarskeodgovornosti, a ne
kao ispovednik"Osim toga ne pi5em ni kao naudnik,jer bih se
inade mudro u3andioiza sigurnih zidina svoje specijalnostii ne
bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i
time ugroZavaosvoju naudnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u
meri u kojoj su mi to dozvoljavale staro5iu i boleSiu ogranidene
radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izlaLim Sto
pouzdanije i da navodenjemizvora pomognem naknadnuprovenr
mojih rczultata. Sprovodenjemoje namere te3ko bi bilo moguie
da mi u napornom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle
gospodadr phil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn),gospodicadr phil. M. L. fon Franc (von Franz) i gospodicadr phil. R. Serf (Sch?irf).
Svima njima Zeleo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i
priznanje za pomoi punu razumevanja. Narodito sam zahvalan
gospodi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurwitz - Eisner) za savesnu
obradu indeksaovog toma, kao i svima koji su mi savetomi delom pomogli prilikom kritidkog ditanja rukopisa i korektura, pri
demune bih Zeleoda zaboravimposebnezaslugemoje verne sekretaricegospodiceMari - Zan Smid (Marie - JeanneSchmid).
Maja 1950.
K. G. Jung
I
EGO
I Bavljenje psihologijo- o".n.roog suodilome je sa stanjom stvari koje zahtevauvodenje novih pojmova. Jedan od tih
jeste pojam Sopstva.Time se misli na velidinu koja ne
p<r.im<rva
slupa na mesto one koju sarr do sada oznadavaopojmom Ega,
va( ga, Stavi5e,obuhvata kao nad-pojam. Pod "Egom" se podrazumeva onaj kompleksni faktor na koji se odnose svi sadrZaji
svesti.On u izvesnojmeri obrazujesredi5tepolja svestii onoliko
koliko ono obuhvata empirijsku lidnost, Ego jeste subjekt svih
lidnih akata svesti.Odnosjednog psihidkog sadrZajaprema Egu
predstavljakriterijum njegove svesti,jer nijedan sadrZajkoji nije
predstavljen subjektu nij e osve5ien.
2 Ovom definicifom opisanje i omeclenu prvom rcdu obirn
subjekta. Polju svesti se, istina, teoretski ne mogu postaviti granice, buduii da je ono u stanjuda se Siri u neodredenomobimu.
llmpirijski, ono, medutim, uvek nalazi svoje granice kod podrudja
nepoznatog.Ovo poslednje sastoii se od svega onoga Sto se ne
zna, dakle onoga 5to ne stoji u odnosu sa Egom kao sredi5tem
polja svesti. Nepoznato se razdvaja u dve grupe objekata, i to
onih koji se mogu iskusiti dutrima,spoljnih, i onih koji se mogu
iskusiti neposredno, a to su unutarnja stanja stvari. Prva grupa
predstavlja nepoznato spolinjeg, a druga nepoznato unutarnjeg
sveta.Ovu poslednjuoblastnazivamonesvesnim.
3 Ego kao sadrZajsvesti po sebi nije nikakav jednostavan,
elementaran,vei je kompleksan faktor koji se kao takav ne moZe
iscrpno opisati. Kao Sto iz iskustva znamo, on podiva na dve,
naizgled razh(ite osnove, i to kao prvo na somatskoj,a kao drugo
na psihiikoj. Somatskaosnova proistide iz ukupnosti endosomatskih opaZaja koji su sa svoje strane vei psihidke prirode i
povezani su sa Egom, te su dakle svesna.Ona podivaju na endosomatskim nadrahajima,koji samo delimidno prekoraduju prag
svesti. Znatan deo njih protide nesvesno,to jest podpraZno.Njihovo ostajanje ispod praga svesti ne mora nuZno da znadi samo
t2
fiziolo5ko stanje,ba5kao i kad je red o psihidkomsadrZaju.U datom sludajuoni mogu da postanusupraliminalni,to jest opaZaji.
Nema, medutim, nikakve sumnje da je veliki deo endosomatskih
nadraLajnlhprocesa sasvim izvan svesti i da u tolikoj meri poseduje elementarnuprirodu da nema nikakvog ruzloga da se tumadi
psihidkom prirodom, osim ako prihvatamo filosofsko gledi5te da
su svi Zivotni procesi u svakom sludaju psihidki. Ovoj teSko
dokazivoj pretpostavci uglavnom se moZe zameriti Sto van svake
mere pro$irujepojam psihe i Zivotni procestumadi smislom koji
nije uvek zajanle,n dinjenicama.Isuvi$e Siroki pojmovi pokazuju
se po pravilu kao nepodesni instrumenti, zato Sto su isuvi$e nejasni i magloviti. Zbogtoga sam predloLioda se pojam psihidkog
primenjuje samo u onoj sferi gde se pokazalo da postoji volja
koja je jo5 u stanju da izmeni refleksivan odnosno instinktivan
proces.
IJ vezi qa tim moram ditaoca da uputim na moj ogled
-"Priroda
psihe"r gde sam ovu definiciju psihidkog razmotrio
izbliza.
4 SomatskaosnovaEga sastojise,kao Stosmo pokazali,od
svesnih i nesvesnihfaktora. Isto vaZi za psihidku bazu: s jedne
straneEgo podiva na ukupnompoliu svesti,a s drugena ukupnosti
nesvesnihsadriaia. Ovi se dele u tri grupe: Ptro, - privremeno
podpraZnuto jest onu koja se voljno moZe reprodukovati(pamienje); drugu - koja se voljno ne moZereprodukovati,nesvesnu;i
treiu - koju dine sadrZaji koji uopSte nisu kadri da postanu
osve56eni.Druga grupa moZe da nastanespontanimprodorima
podpraZnihsadrZajau svest. Treia grupa je hipotetidna,to jest
ona je logidna posledicadinjenicakoje su u osnovi druge grupe:
ona, naime, posedujeone sadrZajekoji joi nisu prodrli u svest,
odnosnokoji u nju nikad neie prodreti.
5 Kad sam gore rekao da Ego poiiva na ukupnom polju
svestinisam time mislio da se on od toga sastoji. Da je to sludaj
onda se on uop3tene bi mogao razlikovati od polja svesti' On je
samo tadka na koju se ono odnosi, obrazloLeni ograniden gore
opisanimsomatskimfaktorom.
6 Ego se ne obazire na relativnu nepoznatosti nesvesnost
svojih osnova i predstavlja faktor svesti par exellence. On je dak
l3
empirijska tekovina individualnog postojanja.Izgleda da on u
prvom redu proizilazi iz sudara somatskog faktora sa spoljnom
sredinom i razv\a se, kada se konstitui5e kao subjekt, putem
daljih sudarasa spolja5njim,kao i sa unutarnjim svetom.
7 Uprkos nesagledivomopsegusvojih osnova,Ego nije nikada ni vi5e ni manje od svestiuop3te.Kao faktor svesti Ego bi
se, bar teoretski,mogao podrobnoopisati.To, medutim, ne bi nikad bilo ne5to vi5e od slike svesneliinosti, kojoj nedostaju sve
subjektu nepoznate, odnosno nesvesne odlike. Ukupna slika
lidnosti morala bi, medutim, da ukljuduje i njih. Potpuni opis
[dnosti jednostavnoni teoretskinije mogui, zato Stose ne moZe
obuhvatiti nesvestandeo. On nije, kao Sto dovoljno pokazuje
iskustvo, ni u kom sludaju nevaLan; naprotiv, desto su upravo
odludujuii kvaliteti nesvesnii moZe ih posmatrati samo okolina,
odnosnomoraju se dak desto ispitivati s naporom i kroz ukazivanje pomoii.
8 Ukupni fenomen lidnosti odigledno se, dakle, ne poklapa
sa Egom, odnosno sa svesnom lidno5iu, vei obrazuje velidinu
koja se mora raz\ikovati od Ega. Takva (nuZnost) nastaje,
naravno,samoza psihologiju koja se bavi razmatranjemdinjenice
nesvesnog.Za n1nje, meclutim,jedno takvo razlikovanje od najveie vaZnosti.Cak i za pravnu praksuje oclizvesnogznadajada li
su psihidka stanja stvari svesnaili nesvesna,na primer prilikom
procenjivanj a uradunljivo sti.
9 Zato sam predloLio da se postojeia ukupna lidnost koja
se, medutim, ne moZe potpuno obuhvatiti, oznadi pojmom Sopstva. Ego je po definici.ji podredenSopstvu,i odnosi se prema
njemu kao deo premacelini. Ego u opsegupolja svestiposedujekako se kaZe - slobodu volje. Pod ovim pojmom ne podrazumevam ni$ta filosofsko, vei mislim na op5te poznatu psiholoSku dinjenicu takozvanog slobodnog izbora, odnosno
subjektivnog'oseianja slotrode. Ali po5to na5a sloboda volje
nailazi na prepreke okoline, to i njene granice nastaju izvan polja
svesti,u subjektivnom unutarnjem svetu, to jest tamo gde ona dolazi u konflikt sa dinjenicama Sopstva. U meri u kojoj nam se
spolja5njeokolnosti dogadajui u kojoj nas ogranidavaju,tako se i
l4
Sopstvo pona5a prema Egu kao obiektivna datost, koju sloboda
na$evolji ne mole tek talo da izmeni. eak je poznatadinjenica
da Ego ne samo Stone moZeda uradi ni5ta protiv Sopstva,vei u
datom sludaju biva asimilovan i menja se u velikoj meri putem
nesvesnihdelova lidnosti koji se tazvljaiu.
10 U prirodi je stvari da se o Egu ne moZe dati drugadiji
uopsten opiJ do formalan. Svaki drugi pristup morao bi da vodi
r*,iuou o individualnosti, koja prianja uz E!;o kao njegova glavna
osobina. Iako brojni elementi od kojih se sastoji ovaj kompleksan
faktor jesu po sebi svudaisti, oni ipak, sto se tide njihove jasnosti,
njihovb emocionalne obojenosti i njihovog obima, do beskonidnosti variraju. Rezultat njihovog sklopa, a to je Ego, jeste,
dakle, u meri u-kojoj se to uopStemoze utvrditi, individualan i jedinstven, i zadraavasvoj identitet do izvesnetadke.Njegova trajnost je relativna, buduii da u odredenim sludajevima mogu
nastupiti dubokoseZnipreobraZajilidnosti. Takve izmene nisu ni
u kom sludaju uvek patoloske, one takode mogu biti uslovljene
razvojemi otud pripadajuSirokomdijapazonunormatnog.
11 Kao tadka na koju se odnosi polje svesti,Ego jeste subjekt svih rezultata prilagodavanja, onoliko koliko ih je uopste
sprovelavolja. U ekonomiji du5e Ego stoga igra vaZnu ulogu'
N3"goropoloZaj je tu toliko vaLani znadajanda predrasudapo kojoj Ego-predsiavlja sredi5telidnosti, ili po kojoj je polje svesti
piini uop5te, nije bez razloga. Ako i ne uzmemo u obzir
nasovestaie kod Laibnica (I,einnw), Kanta (Kant), Sefinga
(Sltretting), i Sopenhauera (Schopenhauer) i filosofskih skica
i(a"ora (tarus) i fon Ilartmana (von llartmann)o tek novija
psihologijaje ta koja je nakon kraja 19. veka svojiminduktivnom
metodom otkrila osnove svesti i empirijski dokazalapostojanje
jedne psihe izvan svesti. ovim otkriiem se do tada apsolutni
polo2ajEga relativizovao,to jest, on je dodu5ezadrLaosvoju osobinu sredista polja svesti, ali je doveden u pitanje kao srediste
lidnosli. On u njoj, istina, udestvuje, ali on nije celina. Jednostavno, kao sto sam vei napomenuo, nemoguie je proceniti
koliko je njegov udeo veliki ili mali, ili drugim redima, koliko je
on slobodan ili zavisan od uslova psihe izvan svesti. MoZemo
l5
samoreii da je njegovaslobodaogranidenai da je njegovazavisnost, desto u odludujuiem pogledu, dokazana.Po mom iskustvu
dobro je ako se ne potcenjujezavisnostod nesvesnog.Naravno,
to nije potrebnoreii onima koji precenjujuznadajnesvesnog.Izvestan kriterijum za pravu meru daju psihidke posledicejedne
netadneprocene,na Staiemo se kasnijejo5 vratiti.
12 U prethodnom izlaganju smo, sa stanovi5tapsihologije
svesti, podelili nesvesnona tri grupe; sa stanovi5tapsihologije
lidnosti nastaje, medutim, dvostruka podela, i to na psihu van
svesti dije sadrZajeoznadavamokao liine, i na onu dije sadrZaje
oznadavamokao ne-liine, odnosnokolektivne. Prva grupa se tide
sadrLajakoji predstavljaju integralne sastavnedelove individualne lidnosti i mogu stogada isto tako budu i svesni;druga grupa,
pak, tvori ne5to nalik na jednu op5te prisutnu, nepromenljivu i
svukud identidnu odliku ili osnovupsihe per se. Ova redenica ne
predstavlja, naravno, ni5ta vi5e od hipoteze na koju smo,
medutim, prisiljeni osobeno5iuiskustvenogmaterijala, a da ne
govorimo o visokoj verovatnoii da u osnovi op5te slidnosti
psihidkih procesakod svih individua mora da postoji jedna isto
tako op5ta i stoga ne-lidna zakonomernost,i to tadno onako kao
Sto iristinkt koji se manifestuje kod odredene individue predstavlja samodelimidnoispoljavanjeinstiktivneosnovezajednidke
svim ljudima.
t7
l6
II
SENKA
13 SadrZaji lidno nesvesnogjesu tekovine individualnog
Livata, dok sadrZaji kolektivno nesvesnoguvek i a priori predstavljaju arhetipove. Odnos ovih poslednjih prema instinktima
vei sam obradio na drugom mestu' Medu arhetipovima, empirijski su najjasnije ocrtani oni koji najde$iei najintenzivnijeutid,u
na Ego, odnosno ometaju ga. To su Senka,Anima i Animus".
Iskustvu najpristupadnija figura jeste Senka,jer se njena priroda
moZe u velikoj meri dokuditi iz sadrZaja lidno nesvesnog.
Izuzetak od ovog pravila predstavljaju samo oni redi sludajevi
kada su pozitivni kvaliteti lidnosti potisnuti i Ego usled toga igra
su5tinskinegativnu,to jest nepovoljnuulogu.
14 Senka je moralni problem koii izaziva celinu Egolidnosti, jer niko nije u stanju da postane svestan Senke bez
znadajnogutro5ka moralne odludnosti.Prilikom ovog ostvarenja
red je samo o tome da se prizna kako mradni aspekti lidnosti
zaista postoje. Ovaj din je neophodan uslov za svaku vrstu
samospozna1ei zalo po pravilu nallazi na zna(aianotpor. Uistinu,
samospoznaja,kao psihoterapeutskamera, desto zahtevategoban
rad koji se moZeoduZiti.
L5 Podrobnije ispitivanje mradnih odlika odnosno niZih
vrednosti koje obrazuju Senku,pokazuje da one poseduju emocionalnu prirodu, odnosno izvesnu autonomnost i da su prema
tome opsesivne lli - bolje redeno - prisilne vrste. Emocija nije,
naime, nikakva delatnost, pojedinca vec zbivanje koje ti se
dogada. Afekti se po pravilu dogadaju na mestima najmanje
prilagodenosti i istovremeno otkrivaju razlog smanjene
prilagodenosti, to jest izvestan stepen inferiornosti i postojanje
odredenog nrLeg nivoa lidnosti. Na ovoj dubljoj ravni sa njenim
tesko ili nimalo kontrolisanim emocijama dovek se pona5avi5e ili
manje kao primitivac koji nije samo bezvoljna Zrtva svojih
afekata, vec rrz to poseduje i znadajnu nesposobnostmoralnog
prosudivanja.
16 I dok se Senkauvidom i dobrom voljom moZe donekle
asimilovati u svesnu lidnost, postoje, medutim, kako iskustvo
pokazuje, izvesne crte koje moralnoj kontroli pruZaju tvrdoglav
otpor i izgledajukao da se na njih uop5tene moZeuticati. Ovi otpori su po pravilu vezani za projelccije koje se kao takve ne prepoznaju i dija spoznajaznadi moralni rezultat koji prevazllazi
uobidajenumeru. Dok se crte, karakteristidneza Senku,mogu bez
prevelikogtruda prepoznatikao osobinekoje pripadajulidnosti, u
ovom sludaju i uvid i volja uzaludni su, zato $to se, van svake
moguie sumnje, dini da uzrok emociji leZi u drugoj osobi. Bez
<>bzirana to koliko neutralnom posmatradumoZe izgledati da se
radi o projekcijama,slabaje nada da ie to uvideti i sam subjekt.
On mora biti uverenda bacaveoma dugu senku,da bi bio voljan
da emocionalnonagla5eneprojekcijeodvoji od njihovog objekta.
17 Pretpostavimosamoda kod izvesneindividue ne postoji
nikakva sklonostda uvidi kako je red o njegovim projekcijama.U
lom sludaju dinilac koji obrazujepro.jekciiuima punu slobodu i
mo1e,ako uop5teposedujeneki cilj, da je ostuaruje,odnosnoda
iz,azovestanjekarakteristidnoza njegovu delatnost.Ono Stoproicktuje nije, kao Sto znamo, svesni subjekt, vei nesvesno.Zbog
toga se kaZe da se projekcije zatiiu, a ne pra,ve. Cilj projekcije
icste izolovanje subjekfa u odnosu na njegovo okruZenje, stoga
Ito umesto pravog odnosa prema njemu sada postoji samo
iluzoran odnos. Projekcije preobraZavajusredinu u vlastito, ali
subjektu nepoznato lice. One zato u krajnjoj liniji vode ka autocrotskom ili autistidkomstanju u kome se sanjajedan svet dija
stvarnost, medutinr, ostaje nedostiZna. "Sentiment d'incompl6tude" koji iz toga proizilazi i jo5 gore osecanje sterilnosti
olrja5njavajuse ondaputem projekciie kao zlonamernostsredinei
uz pomoi ovoga circulus vitiosus-aizolovanostse poveiava. Sto
sc vi5e projekcrja stavlja izmedu subjektai sredine,utotko je tehe
za F,goda prozre svoje iluzije. Jedandetrdesetpetogodi5nji
paciiont koji je od svoje dvadesetegodine patio iz nertrozei zbog nje
bio potpuno iskljudeniz svetarekao mi je: "Nikako sebi ne mogu
rla priznam da sam potro5io dvadesetpetnajboljih godina svoga
livota!"
18
18 Cestoje tragidnovideti na kako besmislennadin dovek
sebi i drugima upropasiuje Zivot, ali ni zr\ta na svetu ne moZeda
uvidi u kojoj meri ditava tragedija proizilazi izniega samog i da
je on taj kojije uvek iznovahrani i odrZava.Istina,to ne radi njegova svest,jer ona se Zali i proklinje neveransvetkoji se sve viSe
povladi u daljinu. Naprotiv,jedan nesvesnifaktor je taj koji prede
iluzije oko sveta i njega samog. Ovo predivo uistinu Leh da
napravi dauru u kojoj ie na kraju subjekt biti zatvoren.
19 Moglo bi se sadalako pretpostavitida projekcije koje se
veoma tesko ili u podetku nikako ne mogu rastoditi takode pripadaju oblasti Senke,dakle negativnoj strani vlastite lidnosti. Od
izvesnetadke, nnedutim,ova pretpostavkanije vi5e moguia, jer
simboli koji se tadajavljaju ne ukazuju na isti rod, vei na suprotan, kod mu3karcana Zenui vice versa. Kao izvor projekcija ne
figurira, dakle, vi5e Senka,koja uvek - odgovarapolu subjektavei Senkasuprotnogpola. Ovde nailazimo na Animusa kod Zene
i na Animu kod mu5karca - na dva arhetipa koji jedan drugom
odgovaraju,a tlja autonomnosti nesvesnostobja5njavajutvrdoglavost njihovih projekcija. Senka,istina, nije ni5ta manje poznat
motiv u mitologiji, ali s obzirom da najpre i u prvom redu predstavljalidno nesvesnoi zatou pogledu svojih sadrZajalako dopire
u svest,ona se upravo svojom lakSomprovidno56ui moguino3iu
ostvarivanja razlikuje od Animusa i Anime, koji se od svesti
nrlaze mnogo dalje i zato se pod uobidajenim okolnostima mogu
uvideti tek retko ili nikada. Senka se uz pomoi izvesne samokritike lako moLe prozreti - u meri u kojoj je ona lidne prirode. Ali
tamo gde se postavlja kao arhetip, nailazimo na iste te5koie kao i
kod Animusa i Anime; drugim redima iskazma, za doveka
spoznaja relativnog zIa njegove prirode ostaje u oblasti
mogu6nosti, ali je pogledati u odi apsolutnom zlu - koliko retko
toliko i potresno iskustvo.
l9
m
SIZIGIJA:ANIMA I ANIMUS
2Q Sta je, dakle, ovaj projektujuii faktor? Istok ga zove
"l)relja"' ili Maja, plesadicakoja stvara iluziju. Da nam vei
odavno nrje poznato iz simbolike snova, ovo istodnjadko
tumadenjebi nas navelo na pravi kag: ono Stoobmotava,obavija
sc i guta, ukazuje neizbeLno na majlcuz, to jest na odnos sina
l)remapravoj majci, prema njenom imagu i prema Zeni koja treba
da mu postanemajka. Njegov erosje pasivankao kod deteta:on
so nadada ie biti uhvaien, usisan,obmotani progutan.On na izvcstan nadin IraLi za\titnidki, hraniteljski, za(,aranikrug majke,
ono svakebrige li5enostanjeodojdetakada sredinadolaziniemui
cak mu nameie sreiu. Otuda nije nikakvo dudo Stogubi itvarni
svet.
21 Ukoliko se ovo stanie dramatizuje. Sto nesvesno po
pravilu radi, onda iemo na psiholo5kojpozornici videti doveka
koji Zivi unazad,koji traZi svoje detinjstvo i svoju majku, abehi
od zlog, hladnog sveta koji, kako mu se dini, ne Zeli da ga
razume.Neretko iemo pored sindiia videti i majku kojoj, izgleda,
nije ni najmanje stalo da pusti sina da postanemu5karac,i koja
neumorno briZno i poZrtvovanone propu5tani5ta Stobi sina mogt9 da spredida postanemu3karaci da se oZeni.Vidimo tajni dosluh izmedu majke i sina i kako jedno drugom pomaZuda prevare
Livot.
22 Gde je tu krivica? Je li kriva majka, ili sin? Verovatno su
kivi oboje. NeispunjenudeZnjusina za Zivotom i svetom valja
uzeti ozblljno. On bi hteo da dotakne stvarno, da zagrli zemlju i
da oplodi bruzdu sveta.Ali on preduzima samo nestrpljive zarete,
jer tajna uspomenana to da se svet i sreia mogu dobiti i na pokioo - i to od majke - parali5enjegoru udarnu snagukao i njegovu
izdrZljivost. Deo sveta na koji on, kao i svaki drugi dove( uvek
iznovanallazi, nije nikad onaj pravi, jer on mu se ne predaje,nije
predusretljiv, pona5ase kruto, Leli dabude osvojen i potdinjava se
jedino snazi. On zahtevaod mu5karcamu5kost,njegov Zar i pre
20
svega njegovu hrabrost i odludnost,od kojih moZe da zavisi i
ditava njegova sudbina.Za tako nesto bio bi mu potrebanjedan
neveran eros, koji mohe da zaboravi majku i nanesesamom sebi
bol tako Sto napu5ta prvu ljubavnicu svoga Livota. Predvidaiuii
ovu gadnu smelos! majka gaje briZljivo udila vrlini vernosti,predavanja, lojalnosti, da bi ga saduvala od preteieg moralnog
sunovratakoji je povezansa stavljanjem Zivota na kocku. Tu lekciju on je isuvi5edobro naudioi ostajeveran majci, StomoZepostati njena najvecabriga (ako se, a na primer, on njoj u dast pokaLe
kao homoseksualac), ali istovremeno ie to predstavljali njeno
nesvesno,mitsko zadovoljenje.Jer ovim odnosom ispunjava se
koliko onaj drevni toliko i veoma sveti arhetip svadbe majke i
sina. Sta, napokon, ima da ponudi banalna stvarnost sa svojim
op5tinama, mesednim platama, kirijama i slidno, Sto bi bila
piotivteZa onim mistidnim vatrometima Hierosgamosa, onoj
zvezdanq Leni za kojom ide zma1,i onim poboZnim neizvesnostima koje okruZuju svadbuJagnjeta?
23 Na ovom stepenumita koji verovatno najbolje odraLava
su5tinukolektivnog nesvesnog,majka je i slara i mlada, Demetra
i Persefona,a sin je suprugi uspavanoodojdeistovremeno;stanje
neopisive ispunjenostikome nesavtsenostistvarnog Livota,napori
i muke prilagodavanjai patnja zbog mnogostrukihrazodaranjau
stvarnostne mogu, naravno,ni iz daleka da konkuri5u.
24 Faktor koji obrazuje projekciju u sludaju sina istovetan
je sa imagom - majke i ta predstavase stogasmatrapravom majkom. Projekcija se moZerastvoriti samoako on uvidi da u njegovom du5evnom podrudju postoji imago majke, i to ne samo nje
vei i ierke, sestrei ljubavnice,nebeskeboginje i htonskeve5tice,
jedna svudaprisutnapredstavakoja ne stari, i da je svakamajka i
svaka ljubavnica nosilac i ostvaritelj ovog opasnog odraza koji
najdublje pripada su5tini mu5karca. Ona, ta opasna predstava
Zene, njemu pripada. Ona predstavlja tu opasnostkoje on, Livola
samoga radi, ponekad mora da se odreknel ona je neophodna
kompenzacija za smelosti, napore, Lrtve ' Sto se sve zavr5ava
razo(aranjem; ona je uteha za svu gordinu Livota, a istovremeno,
uz sve to, ona je velika zavodnicakoja stvarailuzije o istom tom
2l
Zivotu, i to ne samo u pogledu njegovih razumnih i korisnih aspr:kata, vei i kad je red o stra5nim paradoksima i dvosmislenostima,u kojima stoje u ravnoteZi dobro i zlo, uspeh i
propast,nada i odajanje.Kao njegova najveia opasnost,ona od
mu5karcatraZinajviSei ako on to poseduje,ona ce to i dobiti.
25 Ova predstava je "gospodaricadu5a" kako je nazvao
.
Spiteler (Spitteler). Ja sam predloZiotermin Animarjer bi time
lrcbaloda se oznadine5tospecifidno,za Staje izraz"dusa" isuviSe
uop5teni nejasan.Stanjestvari koje se podlazumevapod pojmom
Anime jeste krajnje dramatidansadrZajnesvesnog.On se moZe
opisati racionalnim,naudnimjezikom koji, medutim, ni iz daleka
ne izraLavanjegovo Zivo biie. Stogasvesnoi namernoradije koristim mitolo5ki i dramatizujuii nadin predodavanja i inahavanla,
zato Bto on u pogledu na ovaj predmet, a to su Zivi, du5evni
procesi, nije samo mnogo izralajniji, vei je i tadniji ocl apstraktnog naudnogjezika koji destokoketira samiSlju da se njegovi po.irnovijednog lepog danazamenealgebarskimjednadinama.
26 Faktor koji obrazuje proiekciju jeste Anima, odnosno
ncsvesnokoje je zastupljenoAnimom. Tamo gde se pojavljuje u
snovima, vizljama i fantazijama - ona nastupapersoni/ikovano i
time stavljana znanjcda faklor na kome se zasnivaposed:rjesve
it.razileosobinejednog Zenskogbica'r. Ona nije nikakav izum
svesti,vei spontaniproizvod nesvesnog;ona, osim toga, ni.jenikakva rezervnl figura za majku, vei po, svemu sudeii, izgleda da
one numinozneosobinekoje imago - majke dine tako uticajnim i
opasnim,potidu iz kolektivnog arhetipaAnime koja se u svakom
rnuSkomdetetu iznova utelovljuj e.
27 Buduii da je Anima arhetip koji sejavlja kod mu5karca,
ostajeda se pretpostavida i kod tene mora biti zastupljenekvivalcnt,jer kao Stoje mu3karackompenzovanZenskim,tako je i Lena
kompenzovanamu3kim. Ovim razmi5ljanjem ne bih, medutim,
lcleo da stvorim privid kao da su ovi kompenzacioni odnosi
;rroizvodneke moje dedukcije.Naprotiv, bilo je potrebnoveoma
rnnogo detaljnih iskustava da bi se su5tinaAnime i Animusa
shvatila empirijski. Prema tome, sve Sto imamo da kaZemo o
ovim arhetipovima moZ,ese dinjenicama ili dokazati ili barem
22
udiniti verovatnim.Pritom sam sasvim svestanda je red o pionirskom poslu koji se mora zadovoljiti sebi svojstvenomprivremenoSiu.
28 Kao Stoje prvi nosilac faktora koji obrazujeprojekciju
za sina, po svemu sudeii, majka, tako je to za cerku otac.
Praktidno iskustvo u pogledu takvih odnosa sastoji se od brojnih
individualnih sludajevakoji predstavljaju sve moguie varijante
osnovne teme. Zgusnuti opis ovih odnosa ne moZe otud biti
drugadiji nego shematski.
29 Zenaje kompenzovanamu5kim elementom, zato njeno
nesvesnoima takoreii mu5ki predznak. U poredenju sa mu5karcem to predstavlja znadajnu razllku. S obzirom na takvo stanje
stvari, faktor koji obrazuje projekciju kod Lene ozna(io sam kao
Animus. Ova red zna(i razum ili duh. Kao Sto Anima odgovara
majdinskom Erosu, tako i Animus odgovaraodinskom Logosu.
Daleko sam od toga da ovom paru intuitivnih pojmova Zelim da
dam isuvi5especifidnudefiniciju. "Eros" i "Logos" koristim samo
kao pojmovna pomagala da bih opisao dinjenicu da svest Zene
viSeodlikuje vezujuia osobinaErosanego razlikovnai spoznajna
osobinakoju vezujemoz& Logos. Kod mu5karcaje Eros, ta funkcija medusbnih odnosa po pravilu manje razvqen nego Logos.
Kod Zena,nasuprot tome, Eros obraztie izraz njene prave prirode,
dok njen Logos neretkopredstavljajedan neugodandogadajvredan Zaljenja. U krugu porodice i prijatelja on izaziva nespoi ljutite interpretacije, zato Sto se sastoji od sudova a ne
razrurme
od razmi5ljanja. Pod sudovima podrazumevam apriorne pretpostavke sa takoreii apsolutnim zahtevom da budu istinite. Kao
Sto svi znamo, tako nesto mote da deluje iritirajuie. Buduii da
Animus rado argumentuje, najlak5e ga moZemo videti na delu
prilikom svadaladkih diskusija. Naravno da i mu5karci mogu da
argumentuju na veoma Zenski nadin, i to onda kada su opsednuti
Animom i time bivaju preobraZeniu Animus svoje Anime. Njima
je pritom uglavnom stalo do li{ne sujete i osetljivosti; Lenamaie,
medutim, stalo do moci istrne ili pravde ili drugih slidnih pojmova, po5to su se za njihovu sujetu vei pobrinuli krojadica i
23
liizer. "Otac" (= zbir uobidajenihmi5ljenia)igra u Zenskomargurnentu veliku ulogu. Koliko god da je njen Eros nastrojen priiateljski i usluZno,nje se, kada je spopadneAnimus, neie ticati
nikakva zemaljskalogika. U mnogim sludajevimamu3karacima
oseianje(i ono uop5tenije tako pogre5no)da bi jedino zavodenje
ili batinanjeili silovanje,imali neophodnumoi uveravanja.On ne
r,nada de se ova veoma dramatidnasituacijaodmah zavr5iti banalno i bez draLi ako napusti trorili5te i nastavak prepusti nekoj
drugoj ili svojoj Zeni. Na ovu lekovitu ideju on, medutim, dolazi
retko ili nikada, jer nijedan mu5karac ne moZe niti na najkraie
vreme d,anzgovara sa Animusom, a da se odmah ne preda svojoj
Animi. Ako bi neko imao toliko smisla za humor da objektivno
slu5a razgovor, bio bi verovatno van svake mere iznenaden
ogromnom kolidinom op5tih mesta, krivo upotrebljenih odigtrednih istina, frazaiz novina i romana, otrcanih floskula svake vrste,
sve do ordinarnih psovki i potresnihnelogidnosti.To je razgovor
koji se, bez obzira na njegove trenutne udesnike,milionostruko
ponavljana svim jezicima svetai su5tinskije uvek isti.
30 Ova naizgleddudna dinjenicapodiva na sledeioj okolnosti: kada se sretnuAnimus i Anima, tada Animus izvude mad
svoje moci, a Anima hljuje otrov svoje obmane i zavodljivosti.
lshod ne mora uvek biti negativan,jer postoji isto tako velika
verovatnodada ie se oboje jedno u drugo zallubiti (poseban
sludajljubavi na prvi pogled!).Jezik ljubavi je, pak, iznenadujuie
iednolidani koristi se op5teomiljenim formama,sa najveiim predavanjemi vemoSiu, dinneoba partneraopet dospevajuu jednu
banalnu, kolektivnu situaciju. Oni, medutim, Zive u iluziji da se
odnosejedno premadrugom na najindiviclualnijinadin.
31 U pozitivnom, kao i u negativnom pogledu, odnos
izmedu Anime i Animusa je uvek "animozan",to jest emocionalan i stoga kolektivan. Afekti sniZavajunivo odnosa i pribliZavaju ga op5toj osnovi instinkta koja u sebi nema vi5e nideg
individualnog. Neretko se, zato, odnos odvija iznad glava njihovih ljudskih predstavnika, koji kasnije ne znaju Sta im se dosodilo.
24
32 Dok je kod mu5karcaanimoznozamagljivanje uglavnom
sentimentalno i puno resantimana,ono se kod Zene iskazuje u
shvatanjima, tumadenjima, mi5ljenjima, insinuacijama i pogre3nim konstrukcijama, Sto sve ima svrhu da presede odnos
izmedu dvoje ljudi. I Zena,ba5 kao i mu5karac,biva obmotana
svojim stra5nim familiarisom i prebadena,kao ierka koja jedina
razumesvog oca (Stoznadikoja uvek ima pravo),u zemlju ovaca
gde dozvoljavada je napasapastirnjenedu5e,A.nimus.
33 Poput Anime, i Animus ima jedan pozitivan aspekt.U
liku oca ne izraLavase samo uobidajenomi5ljenje,vec u velikoj
meri - ono Sto se naziva "duhom", i to narodito op5te filosofske i
religiozne predstave, odnosno drLaqe koje iz takvih uverenja
proizilazl Tako je Animus takode psihopompos, posrednik
izmedu svesti i nesvesnogi personifikacijanesvesnog.Kao Sto
Anima putem integracije postaje eros svesti, tako Animus postaje
logos, i kao Sto prva mu5koj svesti daje odnos,tako i drugi Zenskoj svestidaje sposobnostrazmi5ljanjai samospoznaje.
34 Delovanje Anime i Animusa na Ego jeste u nadeluisto.
Njega je te5ko eliminisati, zato Stoje ono kao prvo neverovatno
jako i Ego - lidnost odmah ispunjavanepokolebljivim oseianjem
daje u pravu, a drugo i zato Stoje njihov uzrok projektovan,Sto
znati da u velikoj meri izgleda zasnovan u objektima i objektivnim odnosima.Sklon sam da obe odlike ovog delovanjaobjasnim samim osobinama arhetipa. Jer arhetip, naravno postoji a
priori. Ovom dinjenicommoZe se objasniti destoiracionalnopostojanje odredenih raspoloZenjaili mi5ljenja koja nisu prodiskutovana i o kojima se ne moZe diskutovati. Notorna nemoguinost
da se na ova miSljenja i raspoloZenjautide mogla bi da podiva
uglavnom na tome Sto iz arhetipa izbrla jako sugestivno delovanje. On fascinira svest i hipnotidki je zarobljava.Neretko,
Ego pritom ima blago oseianje moralnog porazai onda se utoliko
vi5e ponaSaodbojno,prkosnoi svadaladki,vaspostavljajuiicirculus vitiosus dime samopoveiava svoje oseianjemanje vrednosti.
Time se ljudskom odnosu izvladi tepih ispod nogu, jer manija
velidine, ba5kao i oseianjeniZe vrednosti,onemoguiavajusvako
medusobnopiznav rn1e, b ez ko ga nema nikakvog odnosa.
25
35 Kao Sto sam prethodno napomenuo,lak$eje spoznati
Scnku nego Animu ili Animus. U prvom sludaju imamo prednost
izvesnepripreme putem vaspitanjakoje je oduvek nastojalo da
uvcri ljude kako se ne sastojestoprocentnood zlata. Zato svako
lirkcri odmah razumena Stase misli pod "Senkom", "inferiornom
lidno5iu", i slidno.Ukoliko to neko vi3e ne zna, njegovo seianje
Iri lako moglo da osveZi nedeljna propoved, njegova Lena ili
poreskakomisija. Sa Animusom i Animom stvar, medutim, nije
rri u kom sludajutako jednostavna;kao prvo, u ovom pogledu ne
postoji nikakvo moralno vaspitanje i, kao drugo, dovek ie se
uglavnom zadovoljiti svadanjemi radije ie se uzajamnovredati
(ako ne i gore od toga!) nego 5to ce piznati svoju projekcrju.
lzgleda, Stavi5e,da je sasvim prirodna dinjenica to Sto mu5karci
imaju iracionalnaraspoloZenj
a, a Leneiste takve misli. Ova sipodiva
tuacija verovatno
na instinktivnoj osnovi, i zato mora da
bude upravo takva kakva jeste buduii da je taka za sva vremena
obezbedena empedoklejska igra elemenata neikosa (mrZnje) i
philia (ljubavi). Prirodaje konzervativnai ne dozvoljavada joj se
tck tako remetenjeni tokovi. Animus i Anima spadajuu prirodan
't,abrankoji najupornijebrani svo.junepovredivost.
Zato je toliko
lcZe postati svestansvojih Animus - Anima - projekcija nego
priznati svoju tamnu stranu. U poslednjem sludaju potrebno je,
istina, prevazici odredenmoralni otpor kao i sujetu, ambiciju, uollrazilju, resantimane,itd; ali, u prvom sludaju, na to se jo5
nadovezujute5koie razumevanja, a da ne govorimo o sadrZajima
projekcija koje se uop5te ne mogu razvrstati. Napokon, tu je i
duboka sumnja da li se moLdaprevi5e nestrudnomesamou posao
prirode kada privodimo svesti stvari za koje posle vidimo da bi
bilo bolje da smo ih ostavili na miru.
36 Iako po mom iskustvupostoji odredenbroj ljudi koji bez
naroditih intelektualnih ili moralnih te5koia mogu da razumeju
Stase podrazumevapod Animusom i Animom, ipak susreiemjo5
vi5e ljudi kojima najveiu teskoiu predstavlja vinraliziranje ovih
empirijskih koncepatakao nedeg konkretnog. To pokazuje da sa
ovim pojmovima stojimo malo izvan uobidajenog dosega
razumevanja. Kao posledica toga ti pojmovi nisu popularni
26
upravo zato Sto ne izgledaju blisko. To ima za posledicuda oni
mobili5u predrasudekoje ih tabuiziraju,kao Stoje to oduvek bio
sludaj sa svim neodekivanim stvarima.
37 Ako bismo sada,primera radi, postavili zahtevda se projekcije moraju poni5titi zato Stoje to zdravije i u svakompogledu
bolje, onda bi time stupili na novo tle. Svako je do sada bio
uveren da predstava"moj otac", "moja majka" i slidno,nije ni5ta
drugo vei do najmanjih pojedinostiverna slika pravog oca, i tako
dalje, tako da, kada neko kaZe "moj otac", on ne misli ni na Sta
drugo do na ono kakavje njegov otac u stvarnosti.Ovo je u istinu
ono Stoon pretpostavljada podrazumeva,ali pretpostavkao identitetu niukoliko ne potvrduje taj identitet. Ovde se pogre5anzakljuda\. enkekalimenosa(onaj koji je obavijen) pokazuje kao
tadana).Ako, naime, sliku koju X ima o svom ocu i za koju smatra da je pravi otac uvedemou psiholo5kujednadinu,ona neie biti
tadna,jer nepoznatakolidina koju je ova osobauvela u jednadinu
ne odgovarastvarnosti.X ie prevideo da se njegova predstavao
jednoj lidnosti sastoji,u prvom redu, od moguie vrlo nepotpune
slike koju je X dobio od stvarnelidnosti, i na drugom mestu, od
subjektivnihmodifikacija koje je sam naturio ovoi slici. Predstava
koju X ima o svome ocu jeste kompleksnavelidina za koju je
stvarni otac odgovorantek delimidno,dok jedan neodredenoveii
deo nje pripada sinu. To le u tolikoj meri istinito da on svaki put
kada oca kritikuje ili hvali, nesvesnosamog sebepogadai time
prouzrokujeone psihidkeposledicekakve se pojavljuju kod onih
koji habitualno sami sebe poniZavaju ili se hvalisanjem uzdlilu.
Ako, medutim, X briZljivo uporedi svoje reakcije sa stvarno5iu,
onda ie imati priliku da primeti kako negderadi ne5tonepravilno,
ako nije vei odavno iz pona5anjasvog oca video da je o njemu
stekaopogre5nusliku. Po pravilu ie biti tako da je X uveren kako
je u pravu i da ako neko nije u pravu ondaje to u svakom sludaju
onaj drugi. Ako je Eros X-a slabo razvijen, on je prema neadekvatnom odnosukoji ima sa svojim ocem ili ravnodu5an,ili se ljuti
zbog nedoslednosti i drugih elemenatanerazumljivog ponaSanja
oca koji se nikad ne pona5aonako kako bi to trebalo da odgovara
27
slici Stoje X o njemu ima. Zato X misli da ima sva prava da se
oseia uvredenim,neshvaienim,dak prevarenim.
38 Mogli bismo zamisliti koliko bi u takvom jednom
sludajubilo poZeljnorazbiti projekcije. Imq otud, uvek optimista
koji veruju da bi se svet mogao uputiti ka zlatnom dobu samo ako
bi se ljudima reklo koji je pravi put. No, pustimo ih samo da
poku5ajuda ovim ljudima objasnekako se pona$ajupoput psa
koji juri vlastiti rep. Da bi osobauvidela gre5kusvog stavapotrebnoje vi5e od pukog "govorenja";jer je red o nedenauStoie vi5e
od onog Stodozvoljavauobidajenizdrav razum.Redje, ouim", o
onim sudbonosnim "nesporazumima"koje u normalnim okolnostimaniko nikad nije uvideo. To bi izgledalokao kad biste od
nekog normalnog, prosednog doveka zahtevali kako mora da
shvatida je zlodinac.
39 Sve to spominjem da bih ilustrovao kakvom redu
veiidina pripadaju projekciie koje izazivaiu Anima i Animus i
kakvi su moralni i intelektualni napori potrebni da bi se one
poniStile" Inade, Anima i Animus projektuju samo deo svih
sadrZaja.Mnogi od njih se javljaju spontanou snovima, i tako
dalje, a jo5 viSenjih mogu postatiosve5ieniputem takozvaneaklivne imaginacije.Ovim putem uvidamo da su u nama Zive misli,
oseianja i afekti koje nikada ne smemo smatrati moguiim. prirodno ko nikada nije imao takvo iskustvo tome takva jedna
rnoguinost izgleda potpuno fantastidna,jer normalan dovek "zna
valjda Sta misli". Ovo detinjastopona5anje"normalnog doveka"
jeste istinsko pravilo. Ne moie se, dakle, od nekoga koji ovo
iskustvo nije imao odekivati da zaista razume su5tinuAnime i
Anin:rusa.Takvim razmi5ljanjimastupa se na novo tte psihidkih
iskustavapod uslovom, narAvno,ako se uspeu tome da se ona u
praksi doZive. Oni koji doista uspeju u tome zaceloie biti naidublje impresionirani svim onim 5to Ego ne zna i nlkada nije
jo5 uvek spadau veoma retke
znao.Ovakav porast samospoznaje
je
pojave.Po pravilu, on dak unapredpladenneurozom,ako ne i
nedimgorim.
40 U likovima Anime i Animusa izralava se autonomija
koleklivnog nesvesnog.Oni personifikuju one njegove sadrZaje
28
koji, kada se povuku iz projekcija, mogu biti integrisani u svest.
U toj meri, oba lika predstavljajufunkcije koje svesti posreduju
sadrZajekolektivnog nesvesnog.Ali one se pojavljuju ili pona5aju
kao takve samo dotle dok tendencije svesnog i nesvesnog ne
podnu isuvi5e da divergiraju. Ukoliko, medutim, nastane bilo
kakva napetost onda se do tada bezopasnefunkcije pojavljuju
personifikovane naspram svesti i pona5aju se otprilike kao
sistematskocepanje od lidnosti, odnosno kao fragmentarnadu5a.
Ovo poredenje medutim, prilidno, hramlje, buduii da od Egalidnosti nije odvojeno ni5ta Stojoj je pripadalo;naprotiv, oba lika
obrazuju jedno remetiladko poveianje. Razlog i moguinost
takvog njihovog pona5anjasastojiseu tome Stose,istina, sadrZaji
Animusa i Anime mogu integrisati, ali ne i oni sami, po5to predstavljaju arhetipove i time temelje psihidke sveukupnosti, koja
prekoradujegranice svesti i zato ne moZenikada da bude predmet
neposrednog saznanla.Dejstva Animusa i Anime mogu, dodu5e,
postati svesna;ali, oni sami obrazuju dinioce koji transcendiraju
svest i koji nisu predmet opalanja i htenja. Oni zato ostaju
autonomni, bez obzira na integraciju njihovih sadrZaja,i moraju
se stoga uvek drZati na oku. To je, sa terapeutskog stanovi5ta,
izuzetno vaLnojer, zahvaljujuii stalnom posmatranju,namiruje se
onaj dug nesvesnomkoji u veioj ili manjoj meri obezbedujenjegovu saradnju.Nesvesno,kao Sto znamo, ne dozvoljava da jednom za uvek bude, da tako kaZemo,"sredeno".Stavi5e,medu
najvaLnrle zadatke du5evne higijene spada stalno obraianje
paLnje na simptome nesvesnih sadrZajai procesa i to zbog toga
Sto svest stalno biva izloZena opasnosti na to da postanejednoslrana, da koristi utabaneputeve i da se zale(,eu slepeulice. Komplementirajuia, odnosno kompenzirajuia funkcija nesvesnog
vodi, u izvesnoj meri, radunao tome da se izbegnu ove opasnosti
koje su narodito velike kod neuroze. Ali samo pod idealnim uslovima, to jest tamo gde je Zivot jo5 uvek jednostavani dovoljno
nesvestan da bi bez oklevanja i sumnji sledio zmijski put instinkta, kompenzacija deluje potpuno uspe5no.Ukoliko je, pak,
dovek civilizovaniji, to jest ukoliko je svesniji i komplikovaniji,
utoliko ie manje moii da sledi instinkt. Njegove komplikovane
Zivotne okolnosti i uticaj sredinejesu tako glasni da nadjadavaju
29
lihi glasprirode.Tadana njenonrestostupajumisljenjai uverenja, teorije i kolektivnetendencijei potpomazusve stranputice
svesti.u takvim sludajevimamora se nameflropokloniti $ahn1a
nesvesnom
kako bi mogla da delujekompenzacija.
Zatoje oU
naroditevaznostida searhetipovinesvesnog
ne predstavljaju
kao
nestalneslike iz fantazijekoje za dasprolete,vei kao konstantni,
autonomnifaktori Stou stvarii jesu.
41 Oba arhetipasu u datom sludaju,kao 5to to praktidno
iskustvopokazuje,fatalni,i ta fatalnostdostizetragidnerazmere.
oni su zapravootac i majka svih nesreinihzapletasudbinei kao
takvi.odavno su poznatiditavomesvetu:red je o boianskom
paru', od kojihjedan,usledsvoje"1ogos"-prirode
putempneume
i NousamoZebiti okarakterisan
kao Hermeskoji se presijavau
mlo5tvuboja,a drugi zbogsvoje"eros"-prirode
posedujeodlike
(selene),Persefone
Afrodite,Jetrene
i Hekate.oni su sile nesvesnog, bogovi, zaprava- kako ih je drevnodoba sasvim"tadno"
shvatilo.ovinn oznadavanjem
oni su na psiholo$kojskarivrednostidospelina ono sredi5nje
mestona komeu svakomsrudaju
uvek stoje,bez obzirada li im svesttu vrednostpriznajeili ne;
stepenuu kojem ostajuu nesvesnom,
fer. proporcionalno
raste
njihovamoi. Ko ih ne vidi, taj je u njihovoj 5aci,kao Bto se
epidemijatifusaSirinajvi5etamogdesene zn&izvorinfekcije.Ni
u hri$ianstvusizigijabogovanije zastarela,
vei se nalaTina najviSem mestu kao Hristos i njegova nevestaCrkvao.Takve
paralelepokazujusekno krajnjekorisneprilikompoku3ajada se
prona<lepravo meritro zil zna{xj oba arhetipa. Ono Bto sa
stanovi5ta svesti moZemo da otkrijemo o njima toliko je
neuglednoda gotovoi ne dosti2egranicuvidljivosti. Tek kid
uperimo svetlostu mradnudubinu psihe i psiholoskiistrarimo
puteveljudskesudbinepostajepostepeno
jasno
fu{lo zapetliane
kolikoje veliki uticajovadvakonrplementa
svesti.
42 Na kraju bih rezimirajuii Zeleoda istaknemkako integraci.jaSenke,to jest osve5iivanje
lidnognesvesnog,
predstavlja
prvu etapu analitidkogprocesa,bez koje nije moguie prepoznavanjeAnime i Animusa.Senkase moZeostvaritijedino
preko odnosapremasvojoj suprotnosti,a Animus i Anima samo
30
odnosompremasuprotnompolu,po5tosu njihoveprojekcijedelotvornejedino u takvomodnosu.Mu5kardevimprepoznavanjem
Anime nastajejednatrijada,kojaje treiinom transcedentna:
a to
je muSki subjekt,njemu suprostavljenZenskisubjekt i fianscedentnaAnima. Kod Zeneje odnosu odgovarajuiojmeri obrnut.
Cetvrti deo koji nedostajetrijadi da bi se uspostavilacelinakod
jestearhetipstarogmudracakoji ovdenisamrilzmalrao,
mu5karca
a kod ZeneHtonskaMajka.Ovo detvorogradejednodo polovine
imanentnoa od drugepolovinetranscedentno
detvorstvo,i to onaj
arhetipkoji samoznadiokaokvaterniovenianja'. On obtazujene
samoshemuSopstvavei i shemuprimitivnog druStvasa njegovim vendanjimaizmedurodaka,izmedupripadnikarazliditihklasai podelunaseljana detWi. Sopstvoje, s drugestrane,predstava
Boga,ili se,makar,od nje ne moZerazlikovati.To je znaoranohri5ianskiduh,jer inadeKliment Aleksandrijskine bi nika{ mogaodakaZeda'onajko spoznaje
samogasebespoznaje
Boga8.
31
TV
SOPSTVO
43 Sada Zelimo da se posvetimopitanju da li porast
samospoznaje
izazvanpovladenjemne-lidnihprojekcija,- odnosnointegracijakolektivno nesvesnihsadrLaja- posedujeneki
specifidanuticaj na Ego-lidnost.Mogli bismoodekivatizna(apo
delovanje,u meri u kojoj integrisanisadrZaji
predstavljaju
delove
Sopstva.Njihova asimilacijane samoStopoveiavaobim polja
svestio
vei najprei znahl Ega,naroditoakoje on, kao Stoje najde5iesludaj,nekritidkisuprotstavljen
nesvesnom.
U poslednjem
sludajuEgo biva lako saviadani postajeidentidansa asimilovanimsadrZajima;
tako,ua primer,mu5kasvestpotpadapod uticajAnimei moZedakdanjomebudeopsednuta.
44 Buduii da samu drugo* kontekstu2
vei obradiodalje
poslediceintegracijenesvesnih
sadrZajao
ovdemogusebiu5tedeti
trudada opetulazimu pojedinosti.Zeleobih samoda spomenem
da ukoliko su sadrZajinesvesuog
koje Ego asimilujevaZniji,
utotrikose Ego viSe pribliZavaSopstvu,dak i onda kad ovo
pribliZavanje
moZeda budebeskonadno.
Iz toganeizbeZno
protzilazJinflacija Ega,", ako ne dodedo kritidkograzdvajanjaizmedu
njegai nesvesnihfigura.Ova diskriminacijaie, medutim,imati
jedino akokritici uspeda,sjednestrane,pred
praktidnog
uspeha,
Ego postavirazumnegranicepremaop5teljudskimmerilima, a s
,lruge strane, figurama nesvesnog,naime Sopstvu, Animi,
Animusu i Senci dozvoli relativnu autonomnosti realnost
(psihidkeprirode),Prihologistidko
poni5tavanje
ove .realnostije
nedetrotvomo,
odnosnosamopoveiavainflacijuEga.Cinlenicese
ne moguregulisatitako 3toiemo ih proglsitinestvamim.Faktor
je, na primer,od stvamostikoja
koji obrazujeprojekcijusadinjen
sene moZeporicati.Ako bi nekoi poredtogaZeleodaje poride,
taj ie se s njom poistovetiti,Stonije samopo sebisumnjivo,vei i
za dobrobitindividue zaistaopasno.Svakoko ima poslas takvim
sludajevima
znakoliko inflacijamoZebiti opasnapo Zivot.Da bi
dovekpoginuodovoljnesu tek stepenice
ili klizav parket.Pored
32
motiva "casus ab alto" postoje i drugi, ne manje neprijatni, psihosomatskii psihidki motivi za redukciju naduvenosti.Ne mora
se pod tim podrazurnevatistanje svesnogprisvajanja.Ne radi se
ni iz daleka uvek o tome. Covek u principu uop$tenije neposredno svestanovog stanja,vei u najboljem sludajugroZeda posredno dokudi njegovo postojanjeiz simptoma.Tu spadai ono 3to
bliZa okolina misli o nama.Inflacija, naime,poveiava slepunnlju
u oku, i ukoliko nas faktor koji obrazuje projekciju vi5e asimiluje,
utoliko vi5e raste na5a sklonostka poistoveienju sa njim. Jasan
simptom za ovojeste odbijanje da se opazei da se uzmu u obzir
reakcijesredine.
45 Kao psihidku katastrofu ocenjujemo sludaj kada Ego
biva asimilovan od strane Sopstva.Predstavaceline tada uporno
ostaje u nesvesnom.Ona, otuda, s jedne strane ima udela u
arhaidnoj prirodi nesvesnog,a s druge se, u meri u kojoj je sadrLana u nesvesnom, nalazi, u psihidki relativnom prostorno-vre'. Obe
menskom kontinuumu koji je za nlega karakteristidan
osobine jesu numinozne i zato bezuslovno odreduju Ego-svest,
koja je diferencirana,to jest razdvojenaod nesvesnogi uz to se
nalazi u apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu. To Stoje to
tako predstavlja vitalnu nuZnost. Prema tome, ako Ego na
odredeno vreme dospe pod kontrolu nekog nesvesnog faktora,
njegovo prilagodavanjebiva poremeieno dime se otvaraju sva
vrata svim moguiim sludajevima.
46 Od najveie vaZnostistogajeste ukotvljenostEgo.u svet
svesnog i pojadavanje svesti putem Sto tadnijeg prilagodavania.
Za to su sa moralne strane od najveie vaZnosti izvesne vrline,
poput paZljivosti, savesnosti,strpljenja i tako dalje, a sa intelektualne stranetadno uodavanjesimptomatike nesvesnogi objektivna
samokritika.
4l Lakoje, medutim, moguie da nagla5avanjeEgo-lidnosti
i sveta svesti poprimi takve razmere da se figure nesvesnogpsihologizuju, dime Sopstvo biva asimilovano u Ego. Iako ovo u
poredenju sa gore prikazanim predstavlja upravo obrnut proces,
opet nastupaista posledica,a to je inflacija. U ovom sludajusvet
svesti bi morao da bude sniZen u korist realnosti nesvesnog.U
prvom sludaju, stvamost mora biti odbranjena oa urnaeoog,
'tednog"
i "ubikvitetnog" stanja sna; u drugorn, pak, snu se mora
dati zivotna sfera na ratun svesnogsveta. u p*o* sludaju preporuduje se primena svih moguiih vrlina; u drugom, zahtevii.ga
se mogu stiSatisamomoralnim porazima. To je neophodnojer s"e,
inade,nikad nede postiii onaj srednji stepenskronrnostilioji je
neophodanza odr1avanJeuravnoteLenogstanja. Ne radi se,-kio
$to bi se mozda moglo odekivati, o popustanjusamih moralnih
sl.ega,vei o moralnom naporu u drugom praviu. Ko, na primer,
nije dovoljno savestan,njemu je potrebanmoralni oupoi da bi
rrdovoljio ovom zahtevu..\h za onog ko je usled svojih napora
dovoljno utemeljenu svetu,ni u kom sludiju ne predsiavljamali
rnoralni podvig da svoje vrline porazi talio sto ie na izvestan
rradin omeksati svoj_odnos prema svetu i umanjiti svoj udinak
prilagodavanja.(Podseiam na vei kanonirouooogbrati Klausa
k,,ji i* zbog spasasvoje duse vrastitu Lenuzajednosa brojnim poIomstvomprepustiosamimasebi!)
48 Buduii da svi pravi moralni probremi zapodinju tek s
.ne strane krividnog zakonika, njihovo resavanje*oi" ,u-o
rctko, ili gotovo nikada, da se oslanja ou pr"r*dune, a mnogo
r'anje na zapovesti i paragrafe. pravi moralni problemi nastaj-u,
rraime,iz koliziie duinosti. K9 je dovoljno pooizuo ili dovoljno
krmotan ta1 moLe svoju odluku da donese uz pomoi o"kog
spoljasnjegautoriteta.Ali, onaj ko drugima veruje isto tako malo
kao i samom sebi, taj nikada ne moze doneti odiuku a da se ona
rrr"'vrsi na nadin koji comnron Law naziva "act of God". oxford
l)i.tionaty defi.niseovaj pojam kao "operationof uncontrollable
rralural fbrces"'. u. svirr ovim sludajevimapostoji jedan nesvcstan.autoritet koji okondava sumnju putem stvaraija fait ac_
compli._(Ov9je, napokon,slu{aj i kod onih koji po ,rooiuodluku
idu pred vi5i autoritet. samo u prerusenomobliicu). ovaj autoritet
sc moze opisati kao "Bozija volja" ili kao "operationbf natural
lirrces",pri demu, medutim, psiholoskinije svijedno kako se ona
shvata.Racionalistidko tumadenjeovog Jnutarnjeg autoriteta kao
"prirodne sile", odnosno instinkta, a loje zadovJgavamoderan
irrtclckt,ima trr znatnumanu sto naizgledp-obedonosna
odluka inI
il
1t
34
stinkta vreda moralnu samosvest,zbag (,egadovek voli da samog
sebeubeduje kako je ta stvar odludenajedino i iskljudivo rlzamnom odlukom volje. Civilizovan dovek ima takav strah od "crimen laesae maiestatis humanae" da, kad god je to moguie,
preduzima naknadno prefarbavanjedinjenica kako bi pred sobom
sakrio oseianje doZivljenog moralnog poraLza.Stvar je, kao Sto
znamo)njegovog ponosa,da veruje u vlastito samosavladivanje
i
u svemoi svoje volje i da prezire onog koji dozvoljava da ga
nasamaripuka priroda.
49 Ukoliko se, nasuprottome, unutarnji autoritet shvati kao
Bolrja volja (dime se podrazumevada su "prirodne sile" BoZije
sile), tada za samosvest nastaje prednost u rneri u kojoj
odludivanje izgleda kao akt poslu5nosti i rezultat boZanske
namere. Protiv ove vrste shvatanja moZe se dati naizgled
pravedan prigovor da ono nije samo veoma komotno, vei da
stavlja ogrtad vrline oko moralne posrnulosti. Ova zamier*laje,
medutim, opravdana samo onda kada se jedno zaista egoistidko
mi5ljenje namerno skriva iza licemerne fasaderedi. Ovo nikako,
medutinr, nije pravilo, jer se uglavnom i najde5ieinstinktivne tendencije sprovode u korist ili protiv subjektivnog interesa, sa ili
bez odobrenja spolja5njeg autoriteta. Unutarnji autoritet nije ni
potrebno prevashodnokonsultovati, jer je on a priori prisutan u
snazi tendencijakoje se bore oko odluke. Kod ove borbe dovek
nikad nije samo gledalac,vei u njoj manje ili vi3e "dobrovoljno"
udestvujei poku5avada teZinu svog moralnog oseianja za slobodu stavi na tas odluke. Pritom, istina, ostajenejasnokoliko je
njegova naizgled slobodnaoduka kauzalno a moZebiti i nesvesno
motivisana. Ona je moZda "act of God" isto koliko i neka prirodna katastrofa.eini mi se da se na ovo pitanje ne moZe odgovoriti zato Sto su korenovi moralnog oseianja slobode nepoznati,
pa ipak oni postoje ne manje pouzdano do instinlcti, koji se
oseiaju kao prisila.
50 Sve u svemu, nije samo korisnije, vei je i psiholo3ki
"pravilnije", ako prirodne sile koje se u nama pojavljuju kao instikti obja3njavamo"BoZijom voljom". Tako se,naime, nalazimo u
saglasnosti sa habitusornepsihidkog Livota predaka, to jest, tada
35
funkcioni5emo onako kako je dovek svuda i u svim vremenima
funkcionisao. Egzistencija ovog habitusa dokazuje da je on
sposobanza Livot,jer, da to nije, svi koji su ga sledili odavno bi
vei propali zbog neprilagodenosti.Ako se, pak, s njim slaZemo
onda u odnosu na Zivotne moguinosti posedujemo razunmo
odekivanje. Ako habitualno shvatanjejemdi ovoliko onda ne
samo 5to nema nijednog razloga da se ono proglasi nepravilnim,
nego, naprotiv, postoje svi razlozi da se smatra "istinitim" ili
"pravilnim", i to u psiholoSkomsmislu.Psiholo5keistine nisu nikakva metafrzllka saznanja vei, naprotiv, habitualni modusi
mi3ljenja, oseianja i delovanjakoji se putem iskustva pokazuju
kao prikladni i korisni.
51 Ako, dakle, sada kaZem da nagone koje nalazimo u
nama valja razumetikao "BoZiju volju", onda time Zelim da naglasim da njih ne treba posmatrati kao arbitrarnu Zelju i htenje,
vei kao apsolutnedatosti sa kojima mora, takoreii, da se naudi
pravilno ophodenje. Volja je samo delimidno u stanju da ih
savlada. Ona ih moLda mohe potisnuti, ali ne moZe da promeni
njihovu su5tinu,a potisnutoie ponovo izbitina drugornmestu u
izmenjenom obliku, ali ovog puta optereieno resantimanomkoji
g ladelu bezopasanprirodni nagon pretvarau na5egneprijatelja.
ZeLeobih takodeda se pojam "Bog" u sintagmi "BoZija volja" ne
shvati toliko u hri5ianskom smisu koliko u smislu koji mu je
davala.Diotima,koja j ekazala:"Erosje, dragi Sokrate,veliki dajmon.""/ Grdke rc(i dajmon i dainronion izra1avajuodredujuii silu
koja doveku pristupaspolja,poput providenjaili sudbine,iako je
etidka odluka prepu5tenadoveku. On, medutirr, mora da zna o
demu odluduje i da zna Staradi; ako poslu$a,onda ne sledi samo
svojevlastito rniSljenje,a ako odbije, ondane uni5tavasamo svoj
vlastiti pronalazak.
52 Cisto biolo5ko,odnosnonaudnostanovi5teu psihologiji,
preporuduje se zato Stoje ono poglavito samo intelektualno. To
Stoje ono takvo ne zna(i niSta 1o5e,po5to se metoda prirodnih
nauka u oblasti psiholo5kog istraZivanja pakazalau heuristidkom
pogledu izuzetno vrednom. Ali intelekt nije u stanju da psihidki
36
fenomen obuhvati kao celinu, zbogtoga Sto se on ne sastoji samo
od smisla, vei i od vrednosti, a ova se zasniva na intenzitetu
prateiih oseiajnihlonova. Potrebnesu, dakle, najmanjedve "racionalne" funkcije// da bi se skicirala pribliZno potpuna shema
j ednog psihidkog sadrLaja.
53 Ako, dakle, prilikom obradivanjapsihidkih sadrZajane
uzimamo u obzir samo intelektualan,vei i vrednosansud, ondaiz
toga nuZno proizilazi ne samo jedna potpunija slika odredenog
sadrlaja, nego i bolje razumevanje posebnog poloLaja koji on
zauzima na skali psihidkih sadrZajauop3te. Oseiajna vrednost
predstavlja sasvim su5tinski kriterijum bez kojeg psihologija ne
moLe,jer ona u visokoj meri odreduje ulogu koju ie nagla5eni
sadrLajigrati u ekonomiji psihe.Afektivna vrednostjeste, naime,
stupnjomer intenziteta jedne ideje, a intenzitet sa svoje strane
iskazujeenergetskunapetostte ideje, potencijalnjenog delovanja.
Senka,na primer, po pravilu poseduje izrazito negativnu oseiajnu
vrednost, a Anima, nasuprot lome, kao i Animus, vi$e pozitivnu.
Dok Senku najde5ie prate vi5e ili manje upedatliivi i opisivi
tonovi oseianja, Anima, kao i Animus pokazuju, nasuprot tome,
kvalitete oseianja koje je teZedefinisati. Oni se, naime, najde5ie
oseiaju kao fascinirajuii ili numinozni. Cesto ih obavija atmosfera osetljivosti, nedodirljivosti, tajnovitosti, bolne intirrmosti i
dak bezuslovnosti.U ovim osobinamadolazi do izraLqa relativna
autonomija figura Anime i Animusa. U pogledu afektivnog rangiranja, Animus i Anima se prema Senci odnose otprilike onako
kao Sto se ona odnosi prema Ego-svesti. Izgleda da ovoj
poslednjoj pripada glavni afektivni naglasak; u svakom sludaju,
njoj uspeva da potisne Senku, bar privremeno, uz pomoi nimalo
zanemarljivog utro3ka energije. Ali ako iz nekog razloga pobedi
nesvesno,onda ie, proporcionalnotome, porasti vrednostSenkei
drugih figura, a vrednosnaskala ie se tako reii preokrenuti. Ono
Stoje budnoj svesti bilo najdalje i izgledalo nesvesno,poprima
takoreii zastra5ujuii oblik, pri demu afektivna vrednost u redosledu: Ego-svest,Senka,Anima, Sopstvo raste. Ovo preokretanje stanja budne svesti odigrava se po pravilu prilikom prelaska
iz budnog stanja u san,pri demu onda najdesie izranja upravo ono
37
Stoje preko danabilo nesvesno.Svaki "abissement
du niveau
mental"prouzrokuje relativnopreokretanj
e vrednosti.
54 Ovdegovorimo subjektivnoT
oseiajnojvrednostikojaje
podvrgnuta upravo prikazanoj, vi5e ili manje periodidnoj
promeni.Postoje,medutim,i objektivnevrednostikoje podivaju
na jednom op5temkonsenzusu,kao 3to su na primer moralne,
estetskei realigioznevrednosti,to jest op5tepoznati ideali i
kolektivneidejenagla$enih
oseianja[Levi Brilove (L6vy-Bruht)
collectives""l.Subjektivnonagla5ena
"repr6sentations
oseianja,
odnosno"vrednosnikvaliteti",moguselako utvrditi vrstomi brojem konstelacija$to iz^pjih prcizilaze,odnosnovrstom i brojem
remetiladkihsimptoma').Kolektivni ideali destonemajunikakvo
subjektivnonagla5enooseianje,ali ipak zadrLavajusvoju oseiajnu vrednost.Ona se, stoga,ne moZedokazatipreko subjektivnih simptoma, ali moie putem vrednosnih atributa koji
pnianjajuuz takvekolektivneidejes jednestrane,i puternnjihove karakteristidne
simbolikes drugestrane,potpunood nezavisno
njihovogsugestivnog
delovanj
a.
55 Ovaj problernima praktidanaspekt,buduii da se lako
moZedesiti da kolektivnaideja,iako znadajnapo sebi,bude zbogtogaStojojnedostaje
subjektivno
nagla$eno
oseianje- predstavtrjena
u snu samoputempodredenogatributa,na primer kao
Bog predstavljenprekosvogteriomorfnogatributao
itd. I suprotno
- u svestimoZeda se pojavi ideja kojoj nedostajeafektivninaglasakkoji joj po pravilupripada,i ondamorabiti vraienau svoj
arhetipskikontekst- 5toje zadatako komeobilno brinupesnicii
proroci.Tako,na primer,Helderlin (Hiilderlin) u svojoj"Himni
slobodi",ponovovaskrsavaova.jpojam slobodekoji je destom
upotrebomi zloupotrebom
vei ishlapeo,i vraia mu njegovprvobitni sjaj:
Otkadmenjenaruka iz praiine podigla
Srcemojeza nju odvainoi blaienolcuca
Zaiaren od njenihboianskikpoljnbaca
Joi uvekmoj vreo obrazplarnti.
Svakiton iz njenihiarobnih usta
38
39
Oplemenjuje smisao novostvoren.
Poiujte, o Duhovi! vest moje Boglnje,
Poiujte i hvalite Nju, Wadarku.''
56 Nije te5ko razumeti da se ideja slobode opet vraia u
svoje prvobitno dramatidno stanje - i to u svetlu figura Anime,
koja ne podleZesili zemljine te?,ei tiraniji dula, u psihopomposa
koji pokazujeput ka boZanskimpoljima.
57 Prvi pomenuti sludaj, gde je kolektivna ideja predstavljena jednim neuglednim aspektom, sebe same i to u snu,
mogao bi ipak biti de5ii: "Boginja" se pojavljuje kao crna madka,
a samo BoZanstvo kao "lapis exilis" (bezvredni kamen). Za
tumadenje su, dodu5e, tada potrebna izvesna znanja koja manje
imaju veze sa zoologijom ili mineralogrjomkoliko sa dinjenicom
jednog istorijskog consensusomnium-a u pogledupredmetakoji
se razmatra. Ovi "mitolo5ki" aspekti stvari uvek su prisutni, iako
mogu biti nesvesni. Ako, na primer, dovek uop5tene misli na to
da je zeleno boja nade i Zivota, zato Sto u tom trenutku, naime,
razmi5lja da li da kaprju svog vrta oboji zelenoili plavo, ipak je
simbolidni aspekt "zelenog" prisutan kao nesvesnisous-entendu.
Tako nalazimo da ono Stoza Livot nesvesnogima najveii znahj
stoji na skali svesnih vrednosti na posledniem mestu i obratno.
Vei sama figura Senke pripada carstvu varljivih shema, a da ne
govorimo o Animusu i Animi koji izgleda da postoje samo kao
projekcije na druge ljude. Sto se tide Sopstva,ono je po@uno
udaljeno od lidnog opsega i pojavljuje se, ako to uop5te dini,
samo kao religiozna mitologema, i njegovi simboli osciliraju
izmedu najvi3eg i najniZeg.Onaj ko se poistoveti sa dnevnom
polovinom svoje psihidke egzistencije,taj ie noine snove proglasiti slogaza ni5tavne,iako je noi dugadkakoliko i dan, iako se
sva svestodiglednozasnivana nesvesnom,u njegaje ukorenjena
i svakenoii se u njemu gasi. Stavi5e,psihopatologijasasvimdobto zna Stasve nesvesnomol,e da uradi svesti. i zato nesvesnom
poklanja paZnju koja laiku desto izgleda nerazumljiva.Zna se,
naime, da je ono Stoje preko dana malo, preko noii veliko, i
obratno, i zato se zna da se pored onog Stoje preko dana malo
uvek nazireono Stoje noiu veliko, makar bilo i nevidljivo.
58 Ovo znanjepredstavlja su5tinskipreduslov za svaku in_
tegraciju, - Sto znadi da se neki sadrzaj moze integrisati samo u
sludaju kada je njegov dvostruki aspektpostao oJvesien, i ako
nije samo intelektualno pojmljen vei i shvaien i u skladu sa njegovom oseiajnom vredno5iu. Intelekt i oseianje, te5ko se, me_
dutim, mogu upregnuti zajedno zato Kto se - per definitionem _
suprotstavljajujedno drugom. Ko god se poistoveti sa intelektualnim stanovi5temtaj ie se, pod izvesnim okolnostima,suoditi sa
oseianjemu vidu neprijateljskoglika Anime, i obratno- jedan intelektualni Animus nasilno ie napasti stanovisteoseiinja. Ko,
dakle, Zeli da uspe5noizvede majstoriju razumevanja,ne samo
putem intelekta, vei i preko oseiajne vrednosti, taj mora da se
bez obzha na ishod uhvati u kostac sa problemom Anima/Animus
kako b1otvorio put jednom visem sjedinjenju,coniunctiooppositorum. To, predstavljaneophodanpreduslovza celovitost.
59 Iako "celovitost" u prvom redu ne izgleda da je i5ta
drleo do jedan apstraktanpojam (slidno Animuzu i Animi), ona
.ie ipak utoliko empirijska ukoliko je od psihe, anticipirana u vidu
spontanih, odnosno autonomnih simbola. Red je o simbolima
ietvorstvu i mandale koji se javljaju ne samo u snovima modernih naroda, koji za nllh nisu nikada duli, vei su siroko rasprostranjeni u istorijskim spomenicima mnogih naroda i vremena.
Njihovo zna(enje,.kao simbola jedinstva i celine dovoljno je
potvrdeno, koliko istorijski, toliko i empirijsko-psiholo5ki.Ono
Stonam, dakle, najpre izgleda kao apstraktanpojam, u stvarnosti
predstavljajednu empirijskuegzistencijukoja ipontano objavljuje
ry-qe apriorno postojanje.Shodnotome celovitost predstavlja-oLjektivan faktor koji se postavlja prema subjektuf nezavisno od
njega, slidno kao Animus ili Anima; i ba5kao Stooni zauzimaju u
hijerarhiji vi5e mesto nego senka, tako i celina zahtevapoloiaj i
vrednost koji su iznad sizigije. Ova poslednla izgleda du u najmanju ruku predstavlja su5tinski deo celine, ako ne dak ne$to
poput dve njene polovine, i to kraljevski par braJpi sestre,dakle
onu napetost suprotnosti iz koje bozansko deterI proizirazi kao
simboljedinstva.
60 Jedinstvo i celovitost nalaze se na najvi5em stepenu
skale objeklivne vrednosti zato sto se njihovi simbori ne mogu
40
viSe razlikovati od imago Dei. Svi iskazi o predstavi Boga vrede,
dakle, bez daljnjeg za empirijske simbole celovitosti. Iskustvo
pokazuje da su individualne mandale simboli reda zbog dega se
kod pacijenalapreteLnojavljaju u vremenimapsihidkedezorijentacije, odnosno preorijentisanja.Oni kao darobni krugovi pizivaju sile svetatame koje su van zakonar! oslikavajuili tvore neki
poredak,koji haos pretvarau kosmos.\" Mandala se predstavlja
svesti najpre kao tadkasta\" neupadljivost, i prethodno je po
pravilu potreban dug i temeljit rad kao i integracija mnogih projekcija da bi se opseg simbola bar pribliZno potpuno uvideo. Mi
bismo bez te5koia mogli doii do ovog uvida kada bi on bio samo
intelektualan,jer iskazi koji obavijaju ceo svet o Bogu u nama i
nad nama, o Hristu i corpus-u rnysticum-u.o lidnom i nadlidnom
Atmanu, i tako dalje, jesu formulacije kojima filosofski intelekt
ovladavas lakoiom. IzIoga obidno nastajeiluzija da se ovladalo
samom tom stvari. Nije se, medutim, dobilo ni5ta osim njenog
imena, uprkos dnevnoj predrasudi da ime magijski predstavlja
samu stvar,i da je dovoljno samoizgovoriti ime da bi se utvrdilo
postojanje stvari. Tokom hiljada godina razlumje, istina, imao
obilje prilika da uvidi zaludnostove predrasude,5to ga, medutim,
uop3tene spredavada i danassmatra potpuno vrednim intelektualan odnos prema stvarnosti. Upravo psiholo5ko iskustvo je,
medutim, to koje svom poZeljnomjasnoiom pokazujeda intelektualno "shvatanje" nekog psiholo5kog stanja ne proizvodi ni5ta
vi5e do njegov "pojam", a ovo poslednjene zna(i ni5ta vi5e od
jednog imena,jednogflatus vocis. Nije onda nimalo te5ko baratati
takvim intelektualnim Zetonima.Oni lako idu iz ruke u ruku, jer
ne poseduju nikakvu teZinu ili su5tinu. Oni, istina, odaju pun
zvuk, ali ne sadrZeniSta,a ono Sto ozna(avaju ne obavezujeni na
Sta.Intelekt je, istina, u svojoj vlastitoj oblasti nesumnjivo koristan, ali izvan toga on je veliki obmanjivad i iluzionista, i to
upravo tamo gde poku5avadabarata vrednostima.
61 Poneka nauka, kako izgleda, moLe se voditi samo intelektom, ali to ne vaLi za psihologiju diji predmet - psiha - poseduje viSe od dva aspektakoji se posredujudulnim opaZanjemi
mi5ljenjem. Funkcija vrednosti,osetanje,jeste sastavnideo na5e
4l
s-vesne
orijentacijei stogane slneda nedostaje
ni u jednomvi5e
ili manjepotpunompsiholo$kom
sudu,jer ie ondamodel stvarno.gprocesakoji nastojimoda izgradimo,biti nepotpun.
Uz svaki
psihidkiprolel prianjawednosnaodlika,a to je oseia3niton. on
pokazujeu kojojje meriprocesuticaona subjekt,odnosnokoliko
Tl -oyaj znt(i (ukoliko, naime,procesuop3tedode do svesti).
Subjektbiva uvudenpreko "afekta"i dobijatime moguinostda
oseti svekoliku telinu stvarnosti.Razlikaodakre, otprilike odgovara razrici izmedu opisa neke te$kebolesti kakav se moze
proditatiu udZbeniku,i stvarnebolestiod koje dovekboluje. U
psiholoskomsmislu ne posedujese nista $to se nije stvamo
iskusilo.otuda samointelektualan
uvid znadiisuvisemalo,jer o
tomese znalusamoredi,ali ne i unutarnjasu5tina.
negoStobi
9? lryu mnogoviSeljudi koji sepla$enesvesnog
seodekivalo.Boje sevei vlastitesenke.A kadasesuodJsaAnimom i Animusom,tfj strahprerastau paniku.uistinu, sizigija
predstavljaoue psihidkesadrzajekoji prodiru.u.svestu psifozi
(najjasnijeu paranoidnim
oblicimaSizofrenije)ra).
Samoprevazilahenjeovog strahapredstavljapo sebimorarniudinakneobidnih
raztll'era.,
i ipak to ryje jedini uslov koji se mora ispuniti na putu
do pravogiskustvaSopstva.
63 Senka,sizigyai Sopsrvojesu psihidki faktori o kojima
sesamona osnovujednogviSeili manjepotpunogiskustvamole
dobiti,zadovoljavajuia
slika. Kao Btosu ovi poimovi nastaliiz
dozivljaja stvarnosti,tako ih opet jedino dafie iskustvomoze
udinitijasnijim.Filosofskakritika innaiestostada im zameriako
prethodnone primeti da seraclio dtnjenicamai d,atakozvanipoj_ury gyom sludajune_predstavl.l-a
ni3tadrugodo skraienopis iti
I
definiciju. Takva kritika moze da doprinesepredmetuisto tako
malo kao zoolo5kalritika kljunaru.Nije red o pojmu; pojam je
samored,i Zeton,1eima znadenjei upotrebusamostogalei predstavlja zbir iskustava.l,{ojoj publici ovo iskustvo,nizalosr, tre
migu da prenesem.Poku3aosam,istina,u nekim publikacijama
da na osnovu kazuistidkogmaterijala prikazem sustinu ovih
iskustavai istovremenometodkoji je stedeniz takvih iskustava.
Gde god se moj metodstvarnokoristio potvrdile su se dinjenice
42
koje sam navodio. JoSu vreme Galileja mogli su se videti Jupiterovi meseci ako bi se neko potrudio da koristi njegov teleskop.
64 Izvan uZe psiholo5ke struke ove figure nailaze na
razumevanjekod svih koji poseduju neko znanje iz uporednemitologije. U Sencioni bez te5koia prepoznajuneprijateljskogpredstavnika mradnog htonskog sveta, dija figura poseduje
univerzalne odlike. Sizigija se neposredno razume kao psihidki
prototip svih boZanskih parova. I, napokon, Sopstvo se, zahvaljujuii svojim empirijskim osobinama,iskazujekao eidos (ideja)
iza svih nadmoinih predstava o celovitom i jedinstvu koje su
savr5enouklopljeneu svemonoteistidkei monistidkesisteme.
65 Pravljenje ovih paralela smatram vaZnim jer se na taj
nadin takoz.tranimetafiziiki pojmovi, koji su izgubili svoju prirodnu iskustvenu osnovu mogu dovesti u vezu sa Zivim, univerzalno postojeiim psihidkim zbivanjem, dime oni opet zadobijaju
svoj pravi i iskonski smisao. Time se uspostavlja ponovna veza
izmedu onih projektovanih sadrlaja, formulisanih kao
"metafizidki" ogledi, i Ega. NaZalost,kao Stosmo vei rekli, dinjenica da metafizidkeideje postoje i da se u njih veruje nimalo ne
pomaZe dokazu stvarnog poslojanja njihovog sadrZajaili predmeta na koji se odnose,iako podudaranjeideje i stvarnostiu vidu
posebnogpsihidkog stanja,jednog stanjaboZanskemilosti, ne bi
trebalo oznatiti kao nemoguie, dak iako subjekatnije kadar da to
proizvede snagom volje. Kada metafizidke ideje jednom izgube
sposobnostda prizivaju seianja i evociraju praiskustvoonda oni
ne samo Sto su postali'beskorisni,vei se pokazuju i kao prave
preprekena putu daljeg nzvoja. Covek se grdevito drZi vlasni5tva
koje je nekad predstavljalo bogatstvo i ukoliko je to vlasni5wo
beskorisnije, neshvatljivije i beZivotnije, utoliko se dovek vi5e
zaglibljuje u njemu. (Zaglibljuje se, naravno, samo u sterilnim
idejama;one Zive posedujudovoljno sadrZajai bogatstva,te stoga
nema nikakvog razloga da se njima teZi. Tako se tokom vremena
ono Stoima smisla pretvarau besmisleno.To je, naZalost,sudbina
metafrzi(kih ideja.
66 Danas je zaista red o pitanju Sta se u celom svetu podrazumevapod takvim idejama. Publika - ukoliko uop5tenije ok-
43
renula leda tradiciji - vei davnoje prestalada Lelida duje neku
"poruku"; ona bi vi5e volella da joj se saop5tinjen smisao.Gole
redi koje se obru5avajus propovedaonicepostalesu nerazumljive
i vape za obja5njenjem:Kako nas je to llristova smrt spasila,
kada se niko ne oseia spasenim?Otkud je Isus Bogodovek,i Sta
je to? Kakva je to stvar sa Trojicom, parlenogenezom)jedenjem
tela i pijenjem krvi i tako dalje i tako dalje? Kakva veza moLe
postojati izmedu sveta takvih koncepatai svakodnevnice,o drjoj
materijalnoj stvarnostibrinu prirodne nauke u najSiremmoguierr
obimu? Najmanje Sesnaest
od dvadeseti detiri dasaZivimo iskljudivo u svakodnevnici,a ostalih osam provodimo najradije u
nesvesnomstanju.Gde ili kada se dogadaneStoStobar izdaleka
podseia na fenomenkao Stosu andeli,dudona Vederi, slavljenja,
vaskrsenje mrtvih, i tako dalje? Bilo je zato pravo otkriie to da
unutarnesvesnogstanjasnapostojeintervali, nazvani"snovi", a u
njima ponekadscenekoje posedujunimalo zanemarljivuslidnost
sa motivima nritova,jer mitovi su pride o dudimai bave se upravo
svim onim sfvarima koje su veoma destoi predmeti vere.
67 U svakodnevnom svetu svesti gotovo da nema slidnih
stvari, Sto znadi da su do 1933. godine takoreii samo du5evni
bolesnici bili zaposednutiod stlane Zivih mitolo5kih fragmenata.
Posle ovog datuma, svet junaka i dudovi5tapro5irio se poput
poZarana ditavenacije,dimeje dokazanoda mit i njegov osobeni
svet ni u stoleiima raztrmai prosveienosti nisu ni5ta izgubili od
svoje Zivotnosti.dko metafizidkeideje danasvi5e ne deluju fascinantno, onda razlog tome sigurno nije nedostatak izvornosti i
primitivnosti evropskedu5e,vec naprostoi jedino to Stoti mitovi
vi3e ne izraLavalt ono Sto se kao krajni rezuhat vi5evekovnog
razvoja hri5danskesvesti,javlja za rc( polazef od nesvesnog.To
je pravi antimimonpneltma,laZni duh arogancije,histerije, rasplinutosti, zlodinadke amoralnosti i doklrinarne zaslepljenosti,
proizvodad duhovnog 5unda, zamene za umetnost, filosofskog
mucanja.i utopijske prevare, pogodanjedino da sobom na veliko
kljuka masovnog doveka dana5njice.Eto kako izgleda posthri5ianski duh.
44
45
V
HRISTOS"SIMBOL SOPSTVA
68 Udaljavanje na5egsveta od hri5ianstva, luciferski razvoj
nauke i tehnologije i dudovi5na materijalna i moralna razaranja
koja je za sobom ostavio Drugi svetski rat, vei je vi5e puta
uporedivano sa dogadajimaposlednjeg vremena,predvidenim jo5
u Novom zavetu. Ovde je, kao Sto znamo)red o odekivanju Antihrista: "Hic est Atichristus qui negatPatreh, et Filium'." IJ Prvoj
poslanici Jovanovoj 4,3 kaLe se: "A svaki duh koji ne piznaje da
je Is.us llristos do5ao...je Antihristov za kojega duste da ie
doii'." Apokalipsa je puna odekivanjauZasnihstvari koje ie se
dogoditi u poslednjem vremenu, pre Svadbe Jagnjeta. To jasno
pokazuje kako u anima christiana postoji ne samo znanjeo egzistenciji jednog neprijatelja, vei i izvesnostu pogledu njegovog
buduieg "preuzimanja vlasti".
69 Za\to - upitaie moj ditalac - govorim ovde o lhistu i njegovom protivniku, Antihristu? NaSa prida nuZno vodi do Hrista,
jer je on jo5 uvek Zivi mit na5ekulture. On je na5 kulturni heroj
koji, bez obzira na svoju istorijsku egzistenciju, otelovljuje mit
boZanskogPrvobitnog Coveka, mistidnog Adama. On je taj koji
zauzima sredi5te hriSianske mandale, gospodar Tetramorfa, to
jest detiri simbola jevandelista, koji imaju znadenje detiri stuba
njegovogprestola.On je u namq i mi smo u njemu. Njegovo carstvo je dragoceni biser, u zemlli zakopano ^blago, malo zrno
sladicekoje postajeveliko drvo, i nebeskigrad'. Kaq Stoje Hristos u nama,tako je u namai njegovo nebeskocarstvo+.
70 Ovih nekoliko, op5te poznatlh naznaka, trebalo bi da
budu dovoljne da ocrtaju psiho.lo5kipoloZaj simbola Hrista. Hristos predoiava arhetip Sopstva". On predstavlja celovitost boZanske ili nebeskevrste, jednog preobraZenogdoveka,BoZijeg sina
"sine macula peccati", koji nije obeleZengrehom. Kao Adam
secundus; on odgovara prvom Adamu pre Pada, to jest dok je
ovaj jo5 uvek posedovaodisti boZanskihk, zakoji Tertulijan ({F
222) ka1e: "I o ovoj predstavi Boga u doveku valja smatratr da
lludski dyh ima iste nagonei dula kao i Bog, iako ne ba5 onako_
kao 8o96". Mnogo opStiroi;ije Origen 0{S-ZS+): Imago DeiT
ko.ii je utisnut u du5u, a ne u telo jeste predstavapredstave,jer
rnoja du5a nije neposrednopredslava BoLrya,vei je stvorena
prcma slidnostiprethodnepredstave".Ikistos je, medutim, pravi
imago Dei, prema dijoj slidnosti.je na5 unutarnji dovek stvoren
ncvidljiv, bestelesan,i besmrtan'u.Bozi;a predstavajavlja se u
nama.kroz prudentia,iustitia, moderatio,virtus, sapientiai discip l i n a ll .
71 Avgustin (354-430) pravi razliku izmedu imago Dei
koja je Hristos i predstavekoja je usadenag dovekakao sredstvo
ili"moguinost da se postaneoulik Bogu.l2 PredstavaBoga ne
nxlazi se u telesnomdoveku, vec u anima rationalis, kojom se on
razlikuje od Zivotinje, "predstavaBoga je unutarnja,ne u telu...
gdeje intelekt, gdeje lpzilm, gdeje um koji mora da istraZiistinu,
lrr je predstavaBoga^'. "Zato bi trebalo da se podsetimo,kaZe
Avgustin, da po BoZijoj predstavi nismo stvoreni nigde drugde,
rf<ru intelektu. "A tamo gde dovek zna dije stvoren prema predslavi BoZijoj, on u sebi prepoznajei ne5toobimnije od onoga Sto
ic dato Zivotinji"'" Iz ovog se jasno vidi da je BoZija predstava
lakoreii identidna sa anima rationalis. Ona.-predstavlja viSeg,
tluhovnogdoveka,Pavlovoghomo coeleslisar).Kao i Ada4opre
svoga pada, tako je i I{ristos otelovljenjepredstaveBogal6, 8i;i
totalitetAvgustin naroditonagla5ava."Redje", kaZeon, "uzelana
scbecelog, gotovo potpunog doveka:u du5u i telo dovedije. Da
budemprecizniji - buduii da dak i Surnskazver poseduje'du5u'i
lclo - kada kaLemljudskadu5ai ljudsko meso,ja Zelim da kaZem
rlaj e ona preuzelana sebekompletnuljudsku duSu." l / )
72 BoLqa predstavau doveku nije uni5tenaPadom,vei je
samo o5teiena i iskvarena(deformisana)i putem BoZije milosti
ona opet mo1e biti vaspostavljena.Obim integracije naznadujese
kroz descensusad inferos, silazak u pakao Isusove du5e, dije
spasiladkodejstvo obuhvatadak i mrtve. U psiholo5kompogledu
ovome odgovara integracija kolektivnog nesvesnog koja predstavlja su5tinskideo procesaindividuacije.Avgustin kaZe: "NaS
46
kraj,mora,dakle,biti na5esavr5enstvo;
je Hrisa na5esavrbenstvo
tos"'o, zato Stoon predstavljasavr5enupredstavuBoga. Zato on
bivanazivan i "Kraljem". Njegova nevesta(sponsa)jeste ljudska
du5a,koja je "u jednoj iznutra skrivenoj duhovnoj tajnivezanaza
red, kako bi dvoje postojali p^jednom mesu", Sto odgovara
mistidnom braku Hrista i Crkve". Bez obzirana dalje postojanje
ovog hierosgamos-au dogmi i ritualu crkve ovai simbolizam se
tokom Srednjeg veka razvio u alhemijsku konjunkciju suprotnosti, ili u "hemijsko vendanje",podstiduii, tako, s jedne strane,
radanjekonceptao lapis-uphilosphorum-Lr,koji oznadujecelovitost, a na drugbj strani,radanjeKonceptao hemijskomjedinjenju.
73 Prvim grehom o5teienaBoZija predstavau doveku moLe
se "reformisati" i uz BoZiju pomoi, kao U Poslanici Rimljanima
12,2: "I ne upravljajte se prema ovome svetu,vei se menjajteobnavljanjem smisla da biste mogli da ispitate Staje BoZija volja".
Slike celine koje nesvesnoproizvodi tokom procesaindividuacije
predstavljaju,takve"refome" jednog arhetipamandalekoji postoji a priori". Kao Sto smo vi5e puta naglasili, spontanisimboli
Sopstva,ili celovitosti praktidno se ne mogu razlikovati od predstave Boga. Uprkos redi metamorophausthe(preobraziti se) u
grdkom tekstu iz gornjeg navoda,pod "obnovom" uma (anakainosis, reformatio) ne misli se ni na kakw promenu svesti, vei pre
na ponovnovaspostovljenjeizvornog stanja,na apokastasis.
To se
sasvim podudaras empirijskim nalazimapsihologije, stalnopostojeieg arhetipacelovitosti" koji, istina, lako moZeda nestaneiz
vidnog polja svesti,ili da nikadane bude opahen,sve dok ga svest
obasjana konverzijom ne prepozna u figuri Hrista. putem ove
"anemnesis"opet se uspostavljaiskonsko stanjejednosu5nostisa
predstavomBoga. Ono oznadavaintegracijui premo5iavanjerascepa u lidnosti, koji svoje postojanje ima da zahvali razliditim
nagonima koji teZemedusobnosuprostavljenimpravcima. Raskol
lidnosti se ne pojavljuje samo onda kada dovek, poput Zivotinje,
jo5 nije svestansvog nagonskogbiia. A kao nemogui, odnosno
Stetan,pokazuje se tamo gde ve5tadkonesvesno,to jest potiskivanje,ne reflektuje vi5e Zivot nagona.
47
74 Iskonsko hri5iansko videnje intago Dei, otelovljeno u
Ilrisfu, zna(i, van svake sumnje,jednu sveobuhvatnucelinu koja
u sebi obuhvata dak i animalnu stranu doveka (pecus!).Uprkos
svemu tome, simbol Hrista ne predstavlja dovoljno celinu u modernom psiholo5kom smislu zato Stomradnu stranu stvari ne ukljuduje expressis verbis, vei je specifidno iskljuduje kao
luciferskogprotivnika. Iako je iskljudivanjezle sile bilo nestosasvim poznatohri5ianskojsvesti,onaje time izgubila samonebitnu
Scnku,jer je, u udenju o privatio boni koje se najavljuje vei kod
Origena, zlu utisnut karakterjednog umanjenogDobra, dime mu
jc oduzetasu5tastvenost.Premaudenju crkve Zlo je samo "sludaiannedostataksavrSenosti".
Na osnovuove pretpostavkemoglo
jc da n-astane
mi5ljenje "Ofime bonum a Deo, oilme malum ab hornine"". Sledeia logidnaposedicabila je sledstvenoiskjudivanje
davola u izvesnim protestantskimsektama.
75 Zahvaljujuii udenju o privatio boni obezbedenaje
rraizgledcelina Hrista. ZIo se,medutim, mora su5tinskijeposmalrati kada ga susreiemo u ravni empirijske psihologije. Ono je
ovde, naprosto,suprotnostdobra.U starovreme, gnostici, dija je
argumentacijau znadajnoj meri bila pod uticajem psihidkog
iskustva,bavili su se problemomZla temeljnije nego crkveni oci.
'l
ako jg, na primer, Hristos, udili su, "odbacio od sebe svoju
scnku"'*. Ako ovom shvatanjudamo teZinu koju ona zasluZuje
onda u liku Antihrista moZelako prepoznatinjegov odbadeniantipod. Antihrist se u legendirazvija kao perverzniimitator Hristovog Zivota. On je pravi antimimonpneuma, podrailavajuii duh zla
koji u izvesnoj meri ide Hristovim stopamakao Sto senka prati
lclo. Ova komplementacijajednostrano svetlog lika Spasitelja,
koja se dak javlja vei u okviru Novog zlveta, svakako ima
narodito znadenje. I, doista, tome je vei rano posveiena
rrcfgovarajuca p aLnja.
76 Ako u tradicionalnoj figuri Hrista prepoznajemoparalelrr psihi0komispoljavanjuSopstva,ondaAntihrist odgovaraSenci
Sopstva,i to mradnoj polovini ljudskog totaliteta, koja se ne sme
ocr:njivati previ5e optimistidki. Celokupnona5e iskustvo govori
tla su, kako izgleda, svetlost i senka u trjudskojprirodi tako rav-
48
nomerno rasporedeneda se dovekovapsihidka celovitost u najmanju ruku javlja u jednom dosta prigu5enomsvetlu. Psiholo5ki
pojam Sopstva koji, delimidno potide iz na5eg.poznanja celog
doveka,a inadese spontanopredstavljau proizvodimanesvesnog
kao ono, unutra5njim antinomijama povezano arhetipsko detvorstvoone mole a da ne uzme u obzir Senku koja pripada svetloj
figuri, jer bi bez nje ovom liku nedostajalotelo i ljudskost.Svetlost i Senkaobrazuju u empirijskom Sopstvujedno paradoksalno
jedinstvo. Sa hri3ianskog gledi3ta, medutim, taj arhetip je
beznadelno pocepan na dve nespojive polovine, Sto bezusovno
vodi do metafizidkog dualizma, - do konadnog razdvajanja nebeskog carstvaod ognjenog svetaprokletih.
77 Za nekoga ko posedujepozitivan stav prema hri5ianstvu
problem Antihrista je tvrd orah. Antihristova pojava ne predstavlja niSta drugo nego protivudar davola, isprovociran BoZijim
otelovljenjem; jer davo koji kao suprotnost Hristova, a time i
Bolija, svoj istinski lik poprima tek podetkom hri5ianstva, dok je
u Knjizi o!.ovujo! uvek bio jedan od BoZijih sinova i Jahveov
poverenik.r) U psiholo5kom smisu, ovaj sludaj je jasan po5to
dogmatska figura Hrista posedujetakvu izvrsnost i savr3enostda
sve ostalo pored nje potamni. Ona je uistinu toliko jednostrano
savr5ena da bukvalno zahteva psihidki komplement radi
uspostavljanjaravnoteZe.Red je o suprotstavljenostikoja se nepogre5ivomogla odekivati i koja je joS ranije dqyela do udenjao
dva BoZija sina od kojih se stariji zvao Salanael". Dolazak Antihrista nije samo profetsko prorodanstuo,vei i neumoljiv psiholo5ki zakon dije je postojanjeautora, a da ga on sam dok je
pisao pisma nije ni bio svestan,uverilo u izvesnostpredstojeie
enantiodromije.Posledidno,on je pisao tako kao da je svestan
unutarnje nuZnosti ovog preobraLenja,pri demu mu je ta misao
sigurno izgledala kao boZansko otkrovenje. U stvarnosti, svako
vi5e diferenciranje predstave lkista, prouzrokuje odgovarajuie
nagla5avanjenjenog nesvesnogkomplementa,dime raste napetost
izmedu onog iznad i onog ispod.
78 Ovim konstatacijama kreiemo se sasvim u okviru
hriSianske psihologije i simbolike. Faktor sa kojim niko nije
49
radunao jeste, medutim, fatalnost koja je svojstvena samoj
hri5ianskoj dispoziciji, a 5to neizbeZnovodi do preokretanja
njenog duha - i to ne kroz nejasnodelovanjesludajnosti,vei u
skladu sa psiholo5kimzakonom.Idealu duhovnostikoji teZi najvi5em bilo je sudeno da se sukobi sa materijalistidkom zemaljskom stra5iu za pobedom materije i ovladanjem svetom.
Ova promena se ispoljila u epohi "Renesanse".Ova re( zna(i
"ponovno rodenje", a time se mislilo na ponovno rodenje duha
antike. Danas znamo da je ovaj duh uglavnom bio maska, i da
antidki duh nije bio ponovo roden, vi5e srednjevekovnohriSianski koji se podvrgaodudnim paganskimpreobraZajemtako Stoje
nebeski cilj zamenio za zemaljski, a vertikalu gotskog stila za
horizontalnu perspektivu (otkrivaladka putovanja, eksploatisanje
sveta i prirode). Dalii razvoj koji je vodio ka Prosvetiteljstw i
IirancuskojRevoluciji doveo je danasdo jednog Sirokorasproslranjenogstanjakoje se ne moZe drugadijeopisati nego kao antihri5iansko, u smislu da poturduje ronohriSianskuanticipaciju
poslednjegvremena.Utisak je kao da su se, dolaskomllrista, poiavile suprotnosti,koje su do tada bile samolatentneili kao da se
neko klatno snaZnozanjihalo u jednu stranu,a sadaizvodi i komplementaran pokret na drugu. Nijedno drvo, ka2u, ne raste do
ncba osim ako mu korenje ne dotide pakao. Dvostruki smisao
ovog kretanjapodiva.uprirodi klatna.Hristosje neporodan;ali na
samompodetkunjegove delalnostidolazi do susretasa Satanom,
l)rotivnikom koji predstavljaoslonac za onu silovitu napetostu
du5i sveta kakva nastaje pojavorn Hrista. On je "musterium
iniquitatis" koji na potpuno isti nadin, to jest neraskidivo, kao
sr:nka Sto ide uz svetlost, prati sol iustitiae, kao 5to brat ide uz
lrrata.kako mi5jahuebionejii i euheti.28)Obojica LeLedazadobiju
r:arstvo: jedan nebesko,a drugi "principafushuius mundi". Govori se o "hiljadugodi5njem"carstvui o "dolaskuAntihdsta", kao
da je izmedu dva bratakraljevskogroda doSlodo podele svetovai
vremena.Susretsa Satanommorao je zato da,zna(i viSe od pukog
sludaja:bila je to karikau lancu.
79 Kao Sto moramo da se podsetimo na antidke bogove
kako bismo pravilno ocenili psiholo5kuvrednostAnima o Ani-
50
mus, tako je i Hristos za nasnajbliZa analogijaza Sopstvoi njegovo znadenje. Ovde se, naravno, ne radi o jednoj ve3tadki
stvorenoj ili arbitrarno priznatoj, vei o efektivnoj i samoj po sebi
postojeioj kolektivnoj vrednosti, koja deluje bez obzira da li je
subjekt toga svestanili ne. Iako atributi llrista (su5tinskaistovetnost sa Ocem, koeternitet, sinstvo, partenogeneza,raspeie, Jagnje
Zrtvovano medu suprotnostima,Jedanrazdeljen u Mnogima, itd.)
omoguiavaju da ga nesumnjivo prepoznamo kao otelovljenje
Sopstva,on ipak, posmatranosa psiholo5kog stanovi5ta,odgovara
samojednoj polovini ovog arhetipa.Druga polovina pojavljuje se
u Antihristu. I ovaj poslednjiu istoj meri predodavaSopstvo,jedino Sto se sastoji od njegovog mradnog aspekta. Obojica su
hriSianski simboli, koji znadeisto Sto i slika Spasiteljaraspetog
izmedu dva razbojnika. Ovaj veliki simbol govori da dalji razvoj i
diferencijacijasvestivodi u sve opasnijuspoznajuprotivrednostii
ne znati ni5ta manje do raspinjanja Ega, to jest do mudne suspenzije istog izmedu nepovezivih suprotnosti ". Pritom se,
naravno, ne moZe raditi o potpunom ga5enjuEga, jer bi inade na
taj nadin bio uni5ten fokus svesti, Sto bi za posledicu imalo potpunu nesvesnost.Relativno ukidanje Ega tide se samo najvi5ih i
poslednjih odluka u situacijamanerazre5ivihkolizija obaveza,Sto
drugim redima zna(i; u takvim sludajevimaEgo je posmatradkoji
pati, koji ni o demu ne odluduje, vei mora da se bezuslovno
podvrgne odluci i kapitulaciji. Konadnu odluku donosi dovekov
Genius, njegov vi5i i opseZniji deo za koji niko ne zna dokle
doseZe. Stoga je korisno paZljivo ispitati psiholo3ke aspekte
procesa individuacije u svetlosti hri5canske tradicije, jer ona
poznaje opis istog, koji, Sto se tide preciznosti i upedatljivosti
daleko prema5ujena5 slabi, individualni poku5aj,iako hri5ianskoj
predstavi Sopstva,Ilristu, nedostajesenkakoja mu pripada.
80 Razlog za to je, kao Sto smo vei nazna(Ih, udenje o
Summum Bonum. Irinej s pravom kaZe gnosticima da valja ukoriti "svetlost njihovog oca" zato Stoona nije mogla "da osvetli i
ispuqi dak ni ono Stoje u njoj bilo (misli se na Senkui napraminu)"'u. Izgleda mu neprilidno i kritike vredno da neko moZe pretpostaviti da se u unutra5njosti svetlosne plerome nalazi
5l
"bezoblidna i mradna praznina". Za hri\canina ni Bog ni Hristos
ne bi smeli da budu paradoks;oni moraju da budu jasni i to vaLi
do dana5njegdana. Niko nije znao) a odito se ni danas ne zna,
(osim s nekoliko slavnih izuzetaka)da je hibris spekulativnog intelekta zaveo jo5 stare mudrace da dozvole sebi filosofsku definiciju Boga koja ga je u veioj ili manjoj meri obavezivalada
bude Summum Bonum. Jedan protestantski teolog je i5ao dak
dotle da kaZe:"Bog moZebiti samodobar!" Kad je o tome red,jo5
ga je Jahve mogao poduditi da to nije tako, kad vei sam nije u
stanju da uvidi svoju intelektualnu nadobudnostu pogledu BoZije
svemoii i slobode. Uzurpacija Surr1mumBonum-a ima, naravnoo
svoje razloge koji seZuu daleku pro5lost (u koje ovde ne mogu
ulaziti). Pa ipak, ona je pravi izvor koncepta o privatio boni koji
ni5ti realnostzla i koji nalazimovei kod Vasilija Velikog (330379), potom kod Dionisija Aeropagite (drugapolovina 4. veka),
a u punom cvatu kod Avgustina.
81 Pre svih ostalih Tatijan (2. vek) zastupakasnije nadelo:
"Omne bonum a Deo, ofirle malum ab homine", govoreii: "Bog
nije udinio ni5ta zlo; mi smo ti koji sma izamali sw nepravdu".
Ovo shvatanjezqsJupai Teofil Antiohijski (2. vek) u svom spisu
"Ad Autolyc;m".32
82 Vasilije kaZe:"Ne sme5smatratiBoga zauno(nika postojanja zla, niti uobraziti da zlo ima vlastitu supstancu ((t6iov
tn6orsorv toO rsroO e0ar). Jer niti zlo postoji kao ne5to Zivo,
niti mi smatramoda ono ima supstancijalnusuStastvenost(ousian
cnhyp6staton). Negiranje (st6resis, doslovno otimanje) dobrog
jestezlo... Tako ni zlo ne podivana vlastitoj supstanci(en idia hy^parxei) vei nastajenaknadnoiz obogaljenja(perdmasin)du5e.rr
Ono, naime, nije ni nestvoreno,kako glasi mi5ljenje nevernih,
koii zlo izjednadavajuu pogleduvrednostisa dobrom prirodom...
niti stvoreno. Jer, ako^sve dolazi od Boga kako onda zlo (moZe)
da dolazi od dobrog?"34
83 Jedno drugo mesto osvetljava logiku ove tvrdnje. U drugq Hamilia Hexaemgron-aVasilije kaZe: "Uop5tenije poboZno
reii da zlo ima poreklo u Bogu, zato Sto suprotnostne moZe da
52
proizllazi iz suprotnosti. Naime, niti Zivot rada smrt, niti je mrak
poreklo svetlosti,niti je bolest stvoritelj zdravlja...Ali ako... fie
zlo) ni nestvoreno, niti od Boga stvoreno, odakle mu onda njegova priroda? Da, naime, zlo postoji, to neie sporiti niko ko
udestvujeu Zivotu. Sta dakle, da kaZem?To da zlo nije nikakva
Liva i nadahnutasu5tastvenost,vei stanje (didthesis)du5ekoja se
prema vrlini pona5a suprotno, (i to) zbog odvajanja od dobrog
koje proizilazi iz lakomislenosti (rhalhymois) (to jest ono ga
prouzrokuje)...\fgka svako sebevidi kaquzrodnika rdavosti koja
u njemupostojirr".
84 Prirodno stanje stvari, dauz iskaz "visoko" odmah ide i
predstavao "niskom", ovde je izokrenuta u kauzalan"odnosi
svedenan4 apsurdnostjer je potpuno odiglednoda mrak ne rada
svetlost, niti da svetlost rada mrak. Ideja o dobru i o zli,jeste,
medutim, pretpostavka za svaki moralni sud. Red je o. logidki
ekvivalentnom paru suprotnostikoji, kao takav, obrazuje conditio
sine qua non svakog.spoznajnog.dina.
Sa empirijskogstanovi5tao
tome se ne moZe ni5ta vi5e reii. Sa ovog stanovi5tazato bi se
moralo konstatovati da dobro i zlo, kao koegzistirajuie polovine
moralnog suda, ne potidu jedno od dmgog, vei su uvek istovremeno tu. ZIo je, kao i dobro, ljudska vrednosnakategorija, a mi
smo tvorci rroralnih vrednosti sudova, ali smo zato samo u
ogranidenojmeri tvorci dinjenicakoje podleZuna5emmoralnom
sudu. Ova stanja stvari jedni nazivaju dobrom, a drugi zlom.
Samo u kapitalnim sludajevimapostoji pribliZan consensusgeneralis. Ako zajedno sa Vasilijem posmatramodoveka kao uzrodnika zla, onda to istovremeno zna(i da je on i uzrodnik dobra.
Covek je, medutim, u prvom redu sarro uzrodnik pukog suda; u
odnosuna cinjenicekojima se sudi nije tako lako utvrditi njegovu
odgovornost.Za tako ne5totrebalo bi jasno moii definisatiopseg
slobodavolje. Psihijatar zna koliko je to uZasnote[ak zadalak.
85 Sa ovih razloga psiholog se uZasavametafizidkih tvrdnji,
ali mora da kritikuje op5ta poznata ljudska obrazloLenjaprivatio
boni. Kada. dakle, Vasilije s jedne strane tvrdi da zlo nema
vlastitu supstancu,vei da nastaje "iz sakaienja du5e" i ako je, s
53
druge strane,uveren da zlo zaistapostoji, onda se relativna stvarnost zla zasnivana nealnom"sakaienju" du5ekoje isto tako mora
da ima jedan realan uzrok. Ako je du3a izvorno stvorenakao dolrra, onda se zaista iskvarila, i to putem stvarnog razloga,pa makar to ne bilo ni5ta drugo do bezbrilnost, nemar i lakomislenost
koji predstavljaju zna(enje rhathymie. Ako se nesto tumadi
psihidkim stanjemstvari, - ovo Zelim da posebnoistaknem- onda
t<l ne biva ni u kom sludaju redukovano ad nihilunn i time poni5teno,vei pomerenonapsihiiku ravan, koja se empirijski moZe
't,natno lak5e ustanoviti nego na primer realnost dogmatskog
davola kojeg prema autentidnim iskazima uop5te nije izmislio
dovek, vei je postojao i davno pre njega. Ako je davo sa svoje
slranesvojom slobodnomvoljom otpao od Boga, onda to najpre
dokazuje da je zlo postojalo u svetu jo$ pre doveka, i da ovaj
slogane mole biti jedini uzrodnikistog, i da je, drugo,i sam davo
vr:i imao "osakaienu" du5u, zbog dega odgovornostsnosi neki
islo tako stvaran uzrok. Osnovna gre5kavasilijanskog argumenta
jcste gre5kapetitio principii., koja ga drZi u nerazresivimprotivurednostima:a priori se konstatujeda se samostalnostzla mora
poricati, dak i kada je red o vednosti davola koga potvrduje
tlogma. Spolja5ni ruzlog za to bila je istorijska ugroZenostod
slranemanihejskogdualizma.Ovo se pre svegajasno vidi iz ruk<rpisaTitusa od Bostre (+ oko 37})"AdversusManichaeos,,gde
on, nasuprotmanihejskomdualizmu,izvodi zakljudakda, kada je
rcCo su5tastvenosti,zlo ne moLepostojati.
86 Jovan I{rizostom (oko 344 - 407) koristi umesto steresis (privatio) izraz ekrop1tou kalaoa (odudaranje,devijacija dobrog, ili okretanje od njega). Tako on kaLe.."Zlonije ni5ta drugo
rrcgoodbijanje dobrog, zato je zlo u odnosu na dobro sekuntlilrno" "
87/88* Dionisije Areopagita op5irno obja5njavazlo u 4.
;roglavlju "De divinis nominibus". Zlo, kaZe on, ne moZe da
polideod dobrog,jer da potide od dobrog,ondane bi bilo zlo. No
lrrrduii da sve Sto postoji dolazi od dobrog, onda je sve na neki
rradindobro; "zIo, medutim, uop5tene postoji" (to 6d rardv oihe
iiv eo'rrv). "ZIo po svojoj prirodi nije ni stvar, niti takvu stvar
54
pravi. "Zlo uop3tene postoji i nije ni dobro ni korisno"(otrc6ott
ra,$dl.ov rd rordv oi5te oyosdv oiStedyugoror6v). "Sve stvari,
ukoliko postoje,jesu dobre i dolaze od dobrog, a[ ako su li5ene
dobrog,onda nisu ni dobre,niti postoje"."Ono Stone postoji, nije
potpuno zlo. Ono degauop5tenema neie ni5ta ni postati, ako se,
shodno transcendentnommodusu (raro rd tnepoilorov) shvati
kao ne5to Sto postoji u dobrom. Dobro ie, dakle, ukoliko uop5te
postoji, a i ukoliko to nije, stajati nesrazmernonapred i na vi3em
dok zlo nije ni u onome Sto
mestu (rol.l,QrporepovrSnepr'6pevov),
postoji, niti u onome Sto ne postoji" (to 6B rsrdv oilte Bv totg
o0or.v,oiJte0v totq pfi oi5orv)'o.
89 Iz ovih izvoda jasno se vidi s kakvom je emfazomjo5 u
najranijem periodu poricanastvarnostzla. Ova dinjenica se, kao
Sto smo vei spomenuli, nalazi u najbliZoj vezi sa crkvenim stavom prema manihejskom dualizmu, Sto se zatim jasno vidi kod
Avgustina. U svom spisu protiv manihejaca i markionita on daje
sledeie obja5njenje: "Nunc vero ideo sunt omnia bona, quia sunt
aliis alia meliora. et bonitas iferiorum addit laudibus meliorum...
Ea vero quae dicuntur mala, aut vitia sunt rerum bonarum, quae
omnino extra res bonasper se ipsa alicubi essenon possunt...Sed
ipsa quoquevitia testimonium perhibent bonitati naturarum. Quod
enim malum est per vitium, profecto bonum est per naturam. Vitium quippe contra naturam est, quia naturae nocet: nec noceret,
nisi bonum eius minueret. Non est ergo malum nisi privatio boni.
Ac per hoc nusquamest nisi in re aliqua bona...Ac per hoc bona
sine malis esse possunt, sicut ipse Deus, et quaequesuperiora
coelestia: mala non sunt... si autem nocent. bonum minuunt: et si
amplius nocent, habent adhuc bonum quod minuant: et si totum
consumunt, nihil naturae remanebit qui noceatur; ac per hoc nec
malum erit a quo qQceatur,quando nature defuerit, cuius bonum
nocendo-iorrit,r, 39."
90 "Liber Sententiaqqmex Augustino" kaLe (CLXXVI):
40: quia quJd auctorem Deum non ha"Nulla est substantiamali
bet, non est: ita vitium comrptionis nihil est aliud, quam inordi*"'. SlaZuii se s tim.
natae vel desiderium vel actio voluntatis
))
Avgustin kaZe: "Non felnrm est malum: saedqui ad facinus utilur"ferro,ipse malus est42".
91 Ovi izvodi jasno pokazuju Dionisijeva i Avgustinova
stanovni5tva:zlo samopo sebi nema nikakw supstancu,odnosno
ne postoji,jer je ono samoumanjivanjedobrog,koje jedino poseduje supstancu.ZIo je vitium, to jest rdavo kori5ienje stvari, usled
pogre5nihodluka volje (zaslepljivanjeusledzle Zelje,itd.). Toma
Akvinski, veliki crkveni uditelj, pozivajuii se na gornji citat
Dionisija Areopagite kaZe: "Jedan deo para suprotnosti prepoznaje se iz drugog, kao Sto se tama poznaje preko svetlosti.
'L,ato
se odgovor na pitanje Staje zlo mora pronaii u prirodi dobrog. Mi smo, medutim, gore rekli da dobro znadi sve ono demu
vredi teZiti. I buduii da svaka priroda teZi ka svom (vlastitom)
biiu (suSlini)i svojoj potpunosli,mora se nuZnozakljuditida pbsl<rjanjei savr5enstvosvakog biia posedujesu3tinu dobrog (ralionern bonitatis). Zato ne moZe biti da zto zna(i neki smisao ili
neki oblik ili prirodu. Preo_staje
iedino da se imenom zla ozna(i
izvesno odsustvodobrog *t.""Zlo nije ne5to Stopostoji - dobro,
medutim, postoji 44." "Iito tako svalii agensdehje radi dobra ili
pornoiu njega. Cilj agensamora mu odgovarati (conveniens).
Ono Sto, medutim, njemu (agensu) koristi, znadi neSto dobro, i
zato svaki agensdeluje radi dotrrog."(Quod autemconvenieusest
alicui est illibonu-. brgo omne og"ot agit propterbonum) 45.
92 Toma se sam poziva na ono Stoje rekaoAristotel, da
"je belo ono Stoje manje pome5anosa crnim"*o, ali ne spominje
da suprotnapretpostavka:"Crnje je ono 5toje manje pome5anos
lrelim," ne samo da moZe da zahtevajednakuvaZnost,kao prva
redenica,vei i da je ovoj i logidno ekvivalentna.Zato se mora
spomenuti i da se ne prepoznaje samo mrak pomoiu svetlosti,
vei i obratno,da se svetlostpoznajepomoiu mraka.
93 Buduii da je samo ono Stodeluje i slvarno,onda je po
'l'omi,
samo dobro stvamo, $to znadi "postojeie." Njegov afgument podmeie, medutim, jedno bonum, koje znadi nesto kao:
"dovoljno, odgovarajuie, tadno, pristajuie". "Omne agens agit
propter bonum" morala bi se dakle prevesti kao: "Svaki agens
tlcluje radi onoga Sto mu odgovara".To, kao Sto znamo, radi i
56
davo. I on poseduje jedan "appetibile" i svakako ne teZi ka
savr5enstvuu dobrom, vei, naprotiv, u zlu, iz &gaje, medutim,
nemoguie izvuti zakljudakda zbog toga njegovateZnjaposeduje
"Su5tinudobrog".
94 Odito je da se zlo moZe prikazati kao umanjivanje dobrog, ali ako bismo sledili tu logiku, mogli bismo reii i ovo: Temperatura arktidke zime na kojoj nam se smrzavaju nos i uSi leZi
relativno samo malo ispod toplote koja vlada na ekvatoru. A
znamo da arktidka temperaturanije ni5ta manja od dak 230' iznad
apsolutnenultne tadke. Sve stvari na Zemtji su "tople", to jest apsolutnanultna tadka se ne dostiZedak ni pribliZno. Slidno kao Sto
su stvari vi5e ili manje "dobre", i kao Sto hladnoia nije niSta
drugo do smanjivanje toplote, tako ni zto nile drugo do takvo
smanjivanje dobrog. Argumentc4a privatio boni ostaje jedan
eufemistidki petitio principii, bez obzira na to da li ie zlo vaLiti
kao manje dobro ili kao efekat konadnosti i ogranidenosti
stvorenih stvari. LaLni zakljudak nuZno sledi iz premise "Deus =
Summum Bonum", zato Stoje nezamislivoda je savr5enodobro
ikada moglo da stvori z1o.Onaje samostvorilo-dobroi manje do47.No buduii da se
bro (kojJi hik jednostavnoouruuo gorim)
mi uprkos vrucini od 230' iznad apsolutne nule gadno
slmzavamo, onda bi to znadilo da, eto, postoje ljudi i stvari koje
je Bog, istina, stvorio, ali koji su samominimalno dobri a maksimalno lo5i.
95 Iz ove teZnje da se zlu porekne stvarnostpotide svakako
i nadelo: "Omne bonum a Deo, omne malum ab homine". Red ie
o protivredju usmerenomprotiv istine da je onaj koji je stvorio
toplotu odgovorani za hladnoiu (scl. bonitasinferiorum).Avgustinu se svakako moLe priznati da su sve prirode dobre; ali ipak ne
toliko dobre da i njihova rdavost ne bi u podjednakojmeri bila
jasna.
96 Ono Sto se danas dogada u koncentracionimlogorima
diktatorskih drLavateSkobi se moglo oznaditi kao "sludajan manjak savr5enosti";to bi zwdalo kao podsmeh.
97 Psihologija ne zna 1ta su dobro i zlo po sebi; ona ih
poznqe samokao sudoveo relacijama.Dobro je ono Stosa izves-
57
nog stanovi5taizgleda kao odgovarajuie,prihvatljivo ili vredno;
'zlo je tome odgovarajuia suprotnost. Ako je ono Sto nazivamo
dobrim za nas "stvarno" dobro, onda onda moraju postojati i
rdave i zle stvari koje su zanas "stvarne".Vidimo da psihologija
ima posla s jednim vi5e ili manje subjektivnim sudom, to jest s
.iednompsihidkom antitezomkoja je za oznatavanjevrednosnih
relacija neizbeLna:dobroje ono Stonije lo5e,a lo3eje ono Stonije
dobro. Postojestvari koje su s izvesnogstanoviStakrajnje zle, to
.iestopasne.A postoje i stvari u ljudskoj prirodi koje su veoma
opasnei zato onome ko im se nadena putu mogu da izgledaju u
odgovarajudojmeri zle. Ulep5avanjeovog zla nema nikakvog
smisla zato Stobismo se time samo uljuljkivali u laZnu sigurnost.
Ljudska priroda je sposobnaza beskrajnozlo, a zla d,elasu isto
lako stvarna kao i dobra, dokle god se pnrLa oblast ljudskog
iskustva, i sve dokle psiha prosudujeo ovim delima i utvrduje
razliku medu njima. Jedino nesvesnopravi razliku izmedu dobra i
zla. Unutar psiholo5ke oblasti zaista se ne zna Sta u svetu pre<rvladuje,dobro lli zlo. Postoji samo nada da je to dobro, dakle
ono Sto nam izgleda kao odgovarajuie. Niko nikada nije bio u
slanju da navedeStabi moglo da bude op5tedobro. Nijedan uvid
u relativnosti vidljivost na5egmoralnogsudanije u stanjuda nas
oslobodiovih nedostataka,a oni koji zami5ljajuda su s one strane
dobra i z\a po pravilu su najmudniji duhovi dovedanstvakoji se
koprcajuu muci i strahuvlastitegroznice.
98 Danasje, kao nikada ranije, vaZno da dovek ne previdi
rrpasnostzlakoja u njemu vreba.Na Zalost,isuvi3eje jasno zbog
Ccgapsihologija mora da insistira na realnosti zla i da odbije
svaku definiciju koja zlo obja5njavakao beznadajnoili dak kao
nopostojeie.Psihologijaje iskustvenanauka koja ima posla sa
stvarnim stvarima. Prema tome, ja kao psiholog nemam ni
nameru,ni kompetencijuda se me5amu metafiziku. Upu5tam se
rr polemiku samo onda kada metafizrka prelazi u oblast iskustva i
lumadi ga na nadin koji se empirijski nikako ne moZe opravdati.
Moja kritika privatio boni vahi samodotle dokle seZepsiholo5ko
iskustvo. S naudnogstanovi5taobrazloZenjeprivatio boni jeste,
I'ao Stosvako moZeda vidi, petitio principii, kod koga znamoda
58
da na kraju uvek ispadaono Stoseu njegana podetkustavi.Takvi
argumenti nemaju nikakvu uverljivost. Ali okolnost da se takvi
argumenti ne samo koriste, vei da se u njih van svake sumnje i
veruje, predstavljaza mene dinjenicu sa kojom se ne mogu lako
pomiriti. Ona, naime, dokazujejednu tendenciju koja postoji a
priori, da se prednost da "dobrom", i to svim odgovarajuiim i
neodgovarajuiimsredstvimakoja stoje na raspolaganju.Kada se,
dakle, hri5ianska metafizika dvrsto drLi privatio boni, onda ona
time izraLava teZnju da svaki put uveiava dobro, a umanjuje z1o.
Privatio boni mohe, dakle, da u metafizidkom smislu bude istinit.
U tom pogledu ne usudujem se da donesemnikakav sud. Ali
ostajempri tome da su u na5oj oblasti iskustvabelo i crno, svetlost i tama, dobro i zlo ekvivalentne suprotnosti diji jedan deo
uvek pretpostavlja drugi.
99 Ova jednostavnadinjenica pravilno je ocenjenajo5 u
takozvanim Klimentinskim Homilijanta-", zbirci gnostidkohri3ianskih mkopisa nastalihoko 150. (n.e.) gde nepoznatiautor
dobro i zIo razume kao desnu i levu ruku Boga, a svekoliko
stvaranje obja5njava sizigijama, to jest parovima suprotnosti.
Slidno ovome i udenik Bardesana, Marino tumadi dobro kao
"svetlo" i ono Stclse nalazi na desnoj strani (dexion), a zlo kao
mradnoi ono Stoje na levoj strani (aristeron)49. L"rro stranaodgovara i Zenskom.Tako se kod Irineja ("AdversusHaereses",I,
30, 3) Sophia Prounikos naziva Sinistra. Kliment smatra da se
ovo gledi5tesasvim podudarasa idejom o BoZijoj jedinstvenosti.
Ako se pretpostavijedna antropomorfnaslika Boga (svakapredstava Boga je na vi5e ili manje suptilan nadin antropomorfna!)
ondaje te5koosporiti koliko logiku, toliko i prirodnostklimentinskog stava.U svakom sludaju,ovo shvatanje,koje je moZdaoko
dve stotine godina starije od gornjih citata,dokazuje da realnost
zIa ni u kom sludajune vodi nuZnou manihejskidualizam i time
ne ugroZavajedinstvo BoZije predstave.Ono dak jamdi njeno
jedinstvo u ravni koja prevazilazi su5tinsku razliku izmedu jahvistidkog i hri5ianskog shvatanja.Jahve, kao Sto znamo, nije
pravedan, a nepravednostnije dobra. Ilri5ianski Bog, nasuprot
tome, jeste samo dobar. Ne moZe se poreii da je klimentinska
59
lcologija uspela da ovu kontradikciju premosti na nadin koji
odgovarapsiholo5kimdinjenicama.
100 Isplati se stogada udemo malo pobliZe u Klimentove
misaone tokove. "Bog je", kaLe otr, "utvrdio dva carstva
(basileias)i postavio dva sveta (ai6nas)tako Stoje odludio da
postojeii svet preda zlu (ponerd) zato Stoje on mali i uskoro ie
proii. Ali je obeiao da ie buduii svet saduvatiza dobro, zato Sto
.io ono veliko i vedno.Kliment dalje kaZeda ova podela na dvoje
odgovara strukturi doveka: telo podinje od Zenskog,koje odlikuje
omocionalnost;duh potide od mu3kog,kpj" vaLi za racionalnost.
'l'elo
i duh Klimentnaziva "obe triade" ru. eovek potide "od dve
smese(phyramitdn,doslovno:testo), muSkei Zenske.Zbogtoga
su njemu data dva puta, put po$tovanja zakona i put bezakonja.
l)va carstva su, naime, utvrdena,jedno koje se iaziva carstvo nelresko, i drugo koje pripada onima koji sada vladaju na Zemljl"
''r. t'Od
ova dva jedan dini nasilje onom drugom (ekbi6zetai)."
toga
ova dva vladara (hegem6nes)jesu brze ruke, koje
"Osim
<rdgovararacionalnosti" i to BoZije, pozivajuii se na Deuteronomium 32,39: ("Ego occidam et Ego vivere faciam"). On ubija
lcvom rukom a spasavadesnom.Ova dva principa "nemaju svoje
biie izvan Boga, a ne postoji nikakav drugi prvobitni uzrok
(arche)".Niti su oni, od straneBoga projektovani(proeblethesan)
kao Zivotinje (z6a), "jer su se one s njim slagale(homodoxoi,doslovno: biti istog mi5ljenja)". "Bog je, medutim, projektovaodetiri
prva elementa...Posledidno,on je Otac svakesupstance(ousias),
(toplo i hladno, vlaZno i suvo) ne i spoznajekoja nastaje iz
me5avine(elemenata)". Onima koji su izmesanigapolju nastao
jc poput deteta izbor (odnosnoodluka, proiresis)" )r, Sto znali da
su me5anjemdetiri elementanastalenejednakostikoje su znadile
rrcsigurnostizbogtoga zahtevaleodluke ili dinove itboru. Cetiri
clementa grade detvorostruku supstancu tela (tetragenes tou
sirmatosousia) a istovremeno i zla (tou poneroff). Ova supstanca
ic paZljivo izdvojenai projektovanaod Boga, ali kadaje po volji
onogakoji ju je i projektovaoizmesanaspolja,tadaje, kao rezullal ove kombinacije,nastaonaum koji se radujezlu."
60
101 Poslednju redenicu treba razumeti otprilike ovako:
detvorostrukasupstancaje, istina, vedna (ousa aei) i BoZije je
dete. Ali teLnja ka zlu (he kakois chairousaproairesis)do5laje
spolja me5avini koju je napravio Bog. Tako zlo nije stvorenoni
od Boga, niti od nekog drugog,niti ga je Bog projektovaoniti je
samo nastalo.Petar,koji iznosi ova razmi5ljanja,nije, odito, sasvim siguran da li je to tako.
l02Izgleda, prefiia tome, kao da jebez BoZije namere i bez
njegovog znanjame$avinadetiri elementakrenula lo5im pravcem
Sto se, medutim, ne moZe lako usaglasiti sa klimentinskom pretpostavkom o suprotnim rukama Boga koje jedna drugoj "dine
nasilje". Odigledno,Petrukoji vodi dijalog, padate5koda expressis verbis pripi3eTvorcu uzrokovanjezla.
103 Kliment Rimski (Clemens Romanus) zastupapetrinijsko hri5ianstvo iztazito visokocrkvenog (odnosno ritualistidkog) obeleZja i ne samo time, vei i svojim udenjem o
BoZijem dvostrukom aspektupokazuje da ima blisku vezu sa ranom judejsko-hri5ianskomcrkvom U njoj prema svedodanstvu
Epifanija nalazimo ebinejskumi;ao da Bog ima dva sina,jednog
starijeg,Satanu,i mladeg,Hrista'*. Na to ukazujei Mihaija, jedan
od udesnikau razgovoru, kada kaZe da a!9 su dobro i zlo nastali
na isti nadin,oni bi ondamorali biti braia55.
104 U fi udejsko-hri5ianskoj?) apokalipsi, Uspenj e Isaij ino,
u njenom sredi5njemdelu-pailazimo na Isaijinu viziju sedamnePrvo je video Samaelai njegovu vobesakroz koja je uznosen56).
jsku, protiv kojih je na nebesimavodena"velika bitka". Andeo ga
je, potorn, odveo iznad toga na prvo nebo ka jednom prestolu. Na
njegovoj desnoj strani stajali su andeli koji su bili lep5i nego
andeli na levoj strani prestala. Oni na desnoj "svi su pevali u
slavujednira glasom"; a oni na levoj su pevali za njima, i njihova
pesma nije bila kao kod onih prvih. Na drugom nebu svi andeli
bili su lep5i nego na prvom, i nije viSe postojala nikakva nzllka
medu njima, kao ni na vi5im nebesima. Samael odigledno jo5
uvek ima vidljiv uticaj na prvo nebo, u meri u kojoj su "levi"
andeli manje lepi, isto tako su i nila nebesamanje sjajna nego
gornja, iako jedno drugo sve vi5e nadma5uju sjajem. Davo se,
61
poput gnostidkih arhonata nalazi na nebu, i sa svojim andelima
sasvim odgovara astrolo5kimbogovima i silama. Njegova sfera
lriva pro1eta, zahvaljujuii dalekoseZnomumanjivanju sjaja,
boZanskomsferomTrojice, dija svetlostsa svoje stranedoseZedo
nalnlheg neba. Tako imamo sliku koia predstavlja odgovarajuie
suprotnosti,poput desnei leve ruke. Karakteristidnoje da i ova
vizija, kao i klimentinska, pada u predmanihejsko vreme (2.
stoleie) kada hri5ianstvojo5 nije moralo da se brani od manihe.iske konkurencije. To bi lako mogao biti opis izvornog odnosa
izmedu Janga i Juka, slika koja je bliZa pravoj istini od privatio
boni. Ona,Stavi3e,ne remeti monoteizamni na koji nadin,buduii
da ujedinjuje suprotnostiba5 kao Sto su Jang i Jin ujedinjeni u
'l'aou
(koji su jezuiti sasvim logiEnopreveli kao "Bog"). Izgleda
kao da je tek manihejski dualizam udinio Crkvene Oce svesnim
rlinjeniceda su oni, a da im to nije bilo sasvim.jasno,da tad,azapravo dvrsto verovali u supstancijalnostzla. Ovq iznenadni uvid
ih je verovatno zaveo na sumnjivi antropomorfizam da pretpostavekako je ono Stodovek ne mole da sjedini nespojivo i za
lloga. Rani hri5iani su uspeli da izbegnuovu gre5kuzahvaljujuii
svom veiem nesvesnom.
105 Verovatno se moZe pretpostviti da je u gnostidkim krugovima sinkretistidkog judejstva nastavljen ovaj problem jahvistidke predstaveBoga o kome se diskutuje nakon Knjige o
,lovu, i to tim pre buduii do hri5ianski odgovg; na ovo pitanje, to
jr;st jasno opredeljenje za BoLrju dobrotu)', otj" zadovoljila
konzervativneJevreje.Otudaje karakteristidnoda je udenje o dva
suprotna BoLrya sina podelo u Palestini, upravo kod judeohri5iana. Unutar hri5ianstva ono se razvilo do bogumila i katara;
u judejstvu ono se nastavilo u religioznoj spekulaciji i na5lo je
svoj trajan izrazu obe stranekabalistidkogdrveta sefirot i to u hescdu (ljubav) i dinu (pravda). Rabinski naudnik, gospodin Cvi
Verblovski (Zwi Werblowsky) bio je toliko ljubazan da mi saslavi giz iskaza iz hebrejskeliterature koji se odnosena ovaj problcm 58.
106 R. Jozef udi: "Ono Sto stoji napisano(fuodus 12,22):
"Niko od vas neka ne napu5tasvoju iuiu do jutra59),govori nam
62
da kada upropastitelj jednom dotrije moguinost da slobodno
deluje onda on vi5e ne-pzlikuje dobro i zIo. Stavi5e: on dak
podinje sa pravednicimao'. O Exodus 33,5 ("kada bih se samona
trenutakpopeou va5usredinuuni5tio bih vas") kaZeMidra5: "(Jahve govori) Mogao bih na vas biti besanjednu sekundu - jer
toliko traje moj gnev kao Stostoji napisano(Isaija 26,20),'sakrij
se tek na trenutak dok gnev ne prode' - i uni5ti vas." Jahveupozorayana svoju jarost kojom ne moZe da vlada. Ako se u ovom
trenutku boZanskoggneva izgovori kletva, ona je nuZno delotvorna. Zato je Bileam koji "poznajemisli NajviSeg"ot i koga
je Balak prizvao da prokune Izrael bio tako opasq+protivnik, Sto
znadidaje on poznavaotrenutakJahvinoggnevao'.
107 BoLija fiubav i milosrde zovu se njegovadesnica;njegova pravednosti upravljanje,medutim, njegova levica. Tako u
Prvoj knjizi o carevima, 22,19 ("Vidjeh... svu vojsku nebesku
kako mu stoji s desnei s leve strane"):"Zar gorepostoji dgsnoi
levo? To ziaii da zagovornici stoje desno, ituzibci 16vo63".U
Exodus 15,6 ("Tvoja desnica,o Gospode,velidanstvenau svojoj
snazi, tvoja desnica, o Gospode, razbice neprijatelja"): "Ako
Izrael postupi po BoZijoj volji onda ie udiniti da i levica postane
desnica.Ako.ne,postupi po BoZijoj volji, onda ie dak desnicu
udiniti levicom"*." "BoZija levica odbija, a njegova desnica
privladi65".
108 Koliko je opasan aspekt BoZije pravde pokazuje
sledeie razmi5ljanje: "Tako govora5e Sveti, neka je hvaljen:
Stvorim li svet milosrdem prevagnuie gresi; stvorim li ga
pravedno5iu kako ie svet opstati? Stuoricu. ga onda s
pravedno5iu i milosrdem. O, neka takav bude! oo'rO Postanju
18,23 (Avramovo zauzimanleza Sodomu) Midra5 kaZe (Avram
govori): "Ako hoie$ da ima5 svet, onda ne sme biti (stroge)
pravde. Ako hoie5 da ima5 pravdu, onda nema sveta. Ti-,Zelis
oboje odjednom.Ako negdene popusti5svetneie postojatio/."
109 Bog Stiti gre5nikekoji su sepokajali, njima daje dak prednost nad pravednicima - Stiti ih od svoje pravednosti tako Stoih
pokriva svojom rukom, odnosnosakrivi ihispod svog prestola68.
63
110 O Habakuk 2,3 (Ako se /Otkrivenje/ odugovladiuzdaj
sc u njega"), R. Jonatan kaZe: "I ako poverujes da samo mi
Cckamo,a da On ne deka,onda stoji zapisano:'Zato (eka Gospod
da se smiluje na vas (Knji4a proroka Isaije 30,18)'. Ali ako mi
Cckamoi On"deka,Staonda spredava(spasenje)?SpredavaBoL4a
pravednost"." IJ tom srnislu treba razumeti i molitvu R. Johanana: "Neka bude tvoja volja da vidi5 na5usramotui da posmalra5na5ubedu. Obuci se u svojemilosrde,poknj se svojom silom,
ruvijse u svoju ljubav i opasajse^svojommilo5iu i peka tvoja dobrota i naklonostbudu s tobom ''". Bog biva bukvalno opomenut
da prihvati svoje dobre osobine.Tako postojijedna tradicija da se
llog moli samom sebi: "Neka bude moja volja da moja milost
pobedi i da moje milosrde prevlada druge moje osobine." Ova
lradicija nailazi na svoju potvrdu u sledeioj pridi: "Rede R.
Ji5mael,sin Eli5e: 'Jednompristupih na najsvetijg.mestoda prinescm Zrtvu paljenicui tamo ugledahAkatrijela " Ja JahveaZcl)aota'' kako sedina visokom i uzvi5enomprestolui On mi rede:
Sinemoj Ji5maele,blagoslovime! Ja mu rekoh: Gospodarusveta!
Neka bude Tvoja volja da Tvoje milosrdepobedi Tvoj gnev, i da
'l'voje
milosrde nadjadadruge Tvoje osobine,i da ti sa tvojom decom postupa5milosrdno, a ne po strogoj pravdi - a On mi klimnu
glavom'')."
ll,l Iz ovih navoda nije te5ko videti kakvo je dejstvo imala
.fovova protivredna predstava Boga. Ona je predmet religiozne
spekulacije unutar judejstva i odigledno je, posredovanjem
l(abatre,delovala i na Jakoba Bemea (Jakob Biihme) kod koga
rrailazimo na jednu slidnu ambivalentnost, i to ambivalentnost
liubavi i vatrenoggnevaBoZijeg,u kojem Lucifer gori zalek74.
112 Buduii da psihologijanije nikakva metafizika iz njene
k.nstatacije o ekvivalentnim suprotnostima ne mohe se izvesti
zakljudak o metafizidkom dualizmu, odnosno,ovaj se ne moZe
irnputirati psihologiji/))' Psihologija znada su ekvivalentnesuprrrlnosti neizbeLn| dinu spoznaje inherentni uslovi bez kojih bi
razlikovanjebilo nemoguie. Nije, medutim, ba5 verovatnoda ie
nc:$to,Sto je toliko povezano sa aktom spoznajeeo ipso pred',r:rvljati i osobinu objekla. Zato je mnogo bliZa misao
da je u
&
prvom redu na5a svest ta koja imenuje, ocenjuje razlike medu
stvarima, i moZda ih dak stvara tamo gde se razlike ne mogu ni
opaziti.
113 Op5irnije sam se bavio udenjemo privatio boni zato \to
je ono u izvesnom smislu odgovorno za jedno isuvi5e optimistidko shvatanjezla u ljudskoj prirodi i za isuvi5e pesimistidko
tumadenjeljudske du5e.Nasuprot tome, hri5ianskapraistorijaje
Ilrista krajnje dosledno suprotstavljala Antihristu. Jer kako se
moLe govoriti o "visokom", ako nema "dubokog", o "desnom",
ako nema "levog", o "dobrom", ako nema "zlog", i ako je jedno
isto tako stvarno postojeie kao i drugo? Tek sa Hristom davo se
kao stvarni oponent Boga pojavio na svetu,i u ranim judeo-hriSianskim krugovima Satanaje, kao Sto smo spomenuli, vahio za
starijeg llristovog brata.
114 I sajednog drugog razlogamorao samda se kritidki osvrnem na privatio boni: joY kod Vasilija nallazimo na teZnju da
se zlo zajedno sa karakterom me on-a pripi5e sklopu (stavu,
didthesis) du5e. Buduii da, po ovom autoru, zlo ima svoj uzrok
samo u ljudskoj lakomislenostii kao posledicatoga svoje postojanje zahvaljuje pukoj nehajnosti, ono u izvesnoj meri postoji
samouz pomoi nekog psiholo5kogprevida, a to je takva quantit€
negligeable da se zlo potpuno rastvara poput pare. Svakako daje
kauzalna lakomislenost fakat koji treba ozbiljno uzeti u obzir ali
se izmenjenim pona5anjemova dinjenicalako moZe odstraniti iz
sveta.Moie se postupiti i drugadije ukoliko se to Zeli. Psiholo5ka
uslovljenost jeste ne5to toliko neuhvatljivo i gotovo nestvarno da
sve Sto se na nju svodi i samo preuzima karakter futilnog ili
nekog sludajnogprevida dime se minimalizuje. Otvoreno je pitanje koliko od ove predrasudepotide na5esavremenopotcenjivanje psihe. Ova predrasudaje utoliko teZa buduii da se njom
psiha optuZujeda kao takva predstavljamesto gde se za(inje zlo.
Crkveni oci gotovo da uop$tenisu uzeli u obzir kakvu su fatalnu
moi time pripisali du5i. eovek bi upravo morao da bude slep pa
da ne vidi gotovo nadmoinu ulogu koje zlo igra u svetu. Potrebna
bi bila dak intervencija samogaBoga da dovedanstvooslobodi
prokletstva zla, jer bi bez nje dovek bio izgubljen. Ako se ova
65
nadmoina sila zIa pripisuje du5i, onda iz toga moZe da nastane
samojedna negativnainflacija, to jest jedan isto tako demonski
zahtev za moc nesvesnog,a time njegovo intenziviranje. Ova
naizbeLnakonsekvencaanticipirana je u liku Antihrista i reflekluje se u savremenimdogadajima dija priroda odgovaru zalazpcemhri5ianskomeonuRib[.
115 U hri5ianskompogleduna svet Hristos van svakesumnie predstavlja Sopstvo 'o. Kao pojmu individualiteta Sopstvu
pripadajuatributijednokratnostii jedinstvenosti.No, buduii da je
psiholo5ko Sopstvo transcendentan pojam, tako Sto izrahava
rrkupnostsvesnih i.nesvesnih sadr1aja,ono se moZe opisati samo
rr liku antinomije ", Sto znadi da se gornji atributi moraju dopuniti svojim suprotnostimada bi se pravilno ocrtalo transcedentno
stanjestvari. To je najlk5euraditi u vidu detvorstvasuprotnosti:
jednokratno
iodinstv
opSte
vedno
116 Ova formula ne izralava samopsiholo5koSopstvo,vei
i dogmatski lik Hrista. Kao istorijski dovek, Hristos je jednokratani jedinstven,kao Bog - op5ti i vedan.Poput Sopstvaono je
kao individualitet jednokratno i jedinstveno, kao arhetipski simbol, nasuprottome, ono je predstavaBoga, dakle, op5tei "vedno"
Ako sada teologija opisuje Hrista kao sasvim dobrog i
duhovnog, onda na drugoj strani mora da nastane"zlo" i "materijalno" ili "htonsko",upravo ono StopredstavljaAntihrista. Iztoga
rrastajedetvorstvo suprotnosti koje na psiholo5koj ravni biva
siedinjenotime StoSopstvonevaLi kao apsolutno "dobro" i "duh<lvno";kao posledicatoga i njegova Senkaispadamnogo manje
crna. Povrh toga suprotnostizmedu "dobrog" i "duhovnog" ne
rnoravi5e biti odvojenaod celine:
dobro
duhovno
materijalno ili htonsko
66
117 Ovaj quaternioodlikuje psiholo$koSopstvo,jer kao totalitet on mora da per definitionem obuhvati svetle i mradne aspekte, kao Sto Sopstvo sadrZi mu![<o i Zensko, zbog dega je
ri^boliruoo svadbenimdetvorstvo-79. Ovo niie nikakvo novo otlriie; ono se nalazijo3 kod Ilipolitovih naslnejacas0.Su oloug
razloga individuacij a predstavlja "mysterium coniunctionis", tako
Sto se^Sopstvo doZivljava kao svadbeno sjedinjenje suprotnih
polova6r i predstavlja se kao sloZenacelina u mandalamakoje
nastaju spontano.
118 JoSrano je prepoznatoi izgovorenoda je do"vekIsus,
Marijin-;in, principium individuationis. Tako Vasilid"' kahe, a
Ilipolitbr izve5tava:"Isus je, dakle, postao pwa lrtva razlikovanja u vrstama (phylokrinesis), a pasija nije imala nijedan drugi
cilj osim razlikovanja pome$anihstvari u vrstama.Na ovaj nadin,
kaZe on, ditavom sinstvu koje je bilo napu5tenou bezoblidnosti
(amorphia)...bilo je potrebnorazlikovanje u vrstama (dein phylokrinethenai), na isti nadin kao Stoje i Isus bio podvrgnut razlikovanju (pephylolainetai)." Prema pomalo komplikovanom
vasilidanskom udenju, "nepostojeii" Bog stvorio je trostruko sinstvo (hyiotcs): prvi "sin", buduii da posedujenajfinije osobine,
ostaje gore kod oca; drugi se, zbog svoje grublje (pachymer6stera)prirode, spuStanestoniZe, ali dobija "krila kao Stoih je
Platondao du5i \ FedrLr"o*.Treii sin, medutim,buduii da je njegovoj prirodi potrebno prodiSienje (apokathirsis), pada najdublje
u "bezoblidnost".Ovo "sinstvo"je odiglednozbog svoje nedistote
najgrublje i najteLe. U ove tri emanacije ili otkrovenja nepostojeieg Boga nije te5koprepoznatitrihotomiju Duh-Du5a-Telo,i
to pneumatik6n-psychik6n-sarkikon. Duh je najfiniji i na najvi5em mestu; du5a je kao "Hgamentum spili-tus et corporis"
grublja od duha, ali poseduje"orlovska krila"6r, kako bi teZinu
podigla u vi5e predele. Obe su stvorene od fine materije i borave
stoga,poput etra i orla, u oblasti svetla, ili u njegovoj blizini, dok
je telo, istina, buduii te5ko, mradno i nedisto, liSeno svetlosti, ali
ipak sadrZiboZanskuklicu treieg sinstva - dodu5eu nesvesnojbezobliinosti. Ovu klicu je Isus-tgkoreiiprobudio,odistio i osposobio da se uspinje (anadrome)ooi to pomoiu okolnosti Sto su i u
67
Isusu putem Pasije ("raspeia", Sto znadi podelom na detiri) 87
diferenciranesuprotnosti.Isus je, dakle, uzor za budenje treieg
sinstva predstavljanogkao dovedanstvokoje deka u m+I<u. On je
"6sd fnthropos pneumatik6s",unutarnjiduhovni dovek 6/.
On je potpuni odgovor trihotomiji, tako Sto Isus, Marijin
sin, predstavljaotelovljenog doveka; njegov sledeii predstupanj
.jeste,medutim, drugi Hristos, sin vrhovnog arhonta Hebdome, a
njegova prva prefiguracijaje napokonlhistos, kao sin vrhovnog
arhonta Ogdoe, $to znadi demijurga Jahve o'. Ova trihotomija figure antroposa odgovara, dakle, tadno trima sinstvima nepostojeieg Boga s jedne stane, i trostrukoj podeli ljudske prirode, s
druge strane.Redje, prema tome, o tri trihotomije:
I
Prvo sinstvo
Drugo sinstvo
Treie sinstvo
II
Hristos Ogdoe
Hristos Hebdome
Isus,sin Vtarijin
ItI
Duh
DuSa
Telo
119 U sferi mradnog,teskog tela, valja traLiti amorphia, bezoblidnost,u kojoj se nalazi treie sinstvo.Kao Btoje naznadeno,
ova bezoblidnostima praktidno isto znadenjekao i "nesvesno".
Zil Kispel Giles Quispel) je skrenuopaZnjuna pojam agn6sia(=
nesvesno)kod Dpifanija. Ore yop eluplqg 6 Attonutrrlp attdq
ev 6avt@ nepwtxe r,d.nayru 6vtcx6v 6uwe €.voyvcrloiE(Kada je
na podetku Autopator sam doli^o sve stvari koje su se u njemu
nalizile u stanju nesvesnog...)90;kao i na pojam irn6enton kod
Flipolita koje je najbolje prevestikao "nesvesno".Amorphia se,
kao i agn6siai irn6etonodnosi na podetnostanjestvari, to jest na
potencijalnostnesvesnihsadrZajakoje Vasilid umesnoformuli5e
kao (otr 6v oreppc...tov r6opov nol,tponcoov6po0 rsr nol,(nepostojeia,mnogolika i istovremenona mnogo nadina
voricr"ov)
mocnaklica ivctaie2).
120 Ova sliicatreieg sinstvaposedujeizvesnu analogiju sa
srednjovekovim filius philosophorum-mo i sa filius macrocosmi
koji takode predstavliaju u miterili uspavanu du5u sveta 93. Jos
kod Vasilida telo dobija narodit i neodekivan zna(a1po5to u
rriemui njegovoj rnaterijatnostipodiva treiina otkrivenog boZan-
68
stva. To ne znadi ni5ta drugo do da se u materiji sagledavaznalna
numinoznost, u demu vidim anticipaciju onog "mistidnog"
zna(enjamaterije koja se kasnijejavlia u alhemiji i - last not least
- u prirodnim naukama.Sa psiholo5ketadke gledi5ta,naroditoje
va[na okolnost StoIsus odgovaratreiem sinstvu i zalo predstavlja
i uzor onoga koji budi, buduii da su putem Pasije suprotnostiu
njemu rastavljener zato osve5iene,dok su, kada je odgovarao
treiem sinstvu bile nesvesnesve dok se to sinstvo nalazilo u
stanju bezoblidnostii nerazlikovania.To znadi da u nesvesnom
dovedanstvupodiva latentnaklica koja odgovaraIsusovomuzoru.
Kao Stoje Isus dovek postaosvestanjedino zahvaljujuii svetlosti
koja je zra(,ilaiz gornjeg Hrista i razdvojila prirode u njemu, tako
se i zahvaljujuii svetlostikoja zradi od Isusabudi klica u nesvesnom doveku i dovodi do slidnog razlikovanja suprotnosti.Ovo
shvatanjesasvim odgovarapsiholo5kojdinjenici da se arhetipska
predstava Sopstva, kao Sto se moZe dokazati,javlja u snovima,
bez obzira Stosvest snevadanema nikakvu predstavuo tome '*.
121 Ne bih Zeleo da ovo poglavlje zavr5im bez jedne
primedbe koja mi se, imajuii u vidu vaZnostovde obradenematerije, nameie. StanoviStepsihologrjekoja za predmetima psihidku
pojavu spadaodiglednomedu one stvari koje je tesko razumeti i
koje desto bivaju pogre5no shvaiene. Ako, dakle, izlaZuii se
opasnostida ponavljam samog sebe,opet navodim neke nadelne
postavke,onda to dinim samo zato da bih predupredioodredena
pogre5na shvatanja kojima bi moja gornja izlaganja mogla dati
povodai da bih na taj nadinditaocapo5tedeonepotrebnihte5koia.
122 Paralela koju sam ovde powkao izmedu Hrista i Sopstva ne znadi vi3e od jedne psiholoSkestvari, slidno kao Stoje i
paralela s ribom mitolo5ka. Ni u kom sludaju nije red o mom prodiranju u metafiziku, to jest u veru. Predstavekoje religiozna fantazija proizvodi o Bogu i Hristu jesu neizbeZno i priznato
antropomorfne i stoga,ba5 kao i bilo koji drugi simboli, dostupni
psiholo5komosvetljavanju.Kao Stoje Antika verovalada je simbolom ribe iskazalanestovi5e o Hristu, tako je i alhemidarimaizgledalo da njihova paralela s kamenom obja5njava predstavu
69
llrista i produbljuje njeno znadenje;i kao Stoje simbolika ribe
lokom vremena opet nestala,tako se dogodilo i sa lapisom philosophorumom.O poslednjemsimbolupostojeiskazi koji nam ga
prikazuju u jednom posebnomsvetlu, a to su shvatanjakoja tom
kamenudaju takvu teZinuda dovek u najmanjuruku moZeda posumnja nije li, konadno, Hristos uzel za simbol kamena, a ne
obratno. U tome se ocrtava razvoj koji (uz pomoi izvesnih
.iovanovskihi pavlovskihpredstava)Hrista uvladi u oblast neposrednog unutarnjeg iskustva i time ga prikazuje kao figuru potpunog doveka. Na to se takoreci neposredno nadovezuje
psiholo5kidokaz o postojanjuizvesnogarhetipskogsadrlaja koji
posedujesve one osobinekoje su karakteristi(nei za predstavu
I{rista antidkog i srednjovekovnogkova. Time za nrodernu psihologiju nastajejedno pitanje,slidnoonomekakvo su postavljali i
alhemidari: da li je Sopstvo simbol Hrista, ili je Hristos sirnbol
Sopstva?
123 Tokom ovog istraZivanjadao sam potvrdanodgovor na
poslednju alternativu. Nastojim da pokaZem kako tradicionalna
slika lkista sjedinjujeu sebi odlike jednog arhetipa,i to arhetipa
Sopstva.Moja namerai metod ne Zele,dakle, da u nadelu kaZu
ni5ta vi$e nego Sto, na primer, doprinosi trud nekog istoridara
umetnosti koji poku5avada utvrdi razlidite uticaje koji su doprineli oblikovanju izvesnepredstaveHrista. Nailazimo, stoga,na
pojam "arhetip", kako u istoriji umetnosti, tako i u filolo5koj kritici teksta, odnosnonjegovoj istoriji. Psiholo5kiarhetiprazlikuje
so od svojih paralelnihprimenajedino po tome 5to se odnosi na
icdno ubikvitetno i Livo psihidko stanje stvari, Sto svemu, medutim, daje malo drugadije lice. Lako je, naime, pojmljivo isku5enje da se neposrednoj,Livoj prisutnosti arhetipa da veia
lcZina nego ideji istorijskog Hrista. Kao Sto smo rekli, i kod izvcsnih alhemidara moZe se uwrcliti sklonost da se lapis stavi u
prcdnji plan ispred Hrista. Buduii da su mi daleko od pameti bilo
kakve misionarskenamere hteo bih da izridito izjavim da ovde
rri.jered ni o kakvoj veroispovesti,vei o naudnimkonstatacijama.
Ako je neko sklon da arhetip Sopstva shvati kao pravi agens, a
tirnei Hrista kao simbol Sopstva,taj mora imati u vidu da izmedu
70
savrienosti i potpunosfi postoji bitna razlika: predstava Hrista je
pribliZno savr5ena(tako je bar zami5ljena), ali arhetip (koliko je
poznato) misli na potpunost, iako je daleko od toga da bude
savr5en.To je paradoks,iskaz o neopisivom, odnosno transcedentnom. Ostvarenje Sopstva koje bi moralo da usledi nakon
priznavanjanjegove nadmoii vodi, prema tome, u jedan fundamentalni sukob, zaprevoka suspenziji suprotnosti(podseiajuii na
Ikista raspetogizmedu razbojnika) i to ka jednoj istina pribliZnoj
celovitostikoja je, medutim,li5enapotpunosti. Telnla ka teleidsis
(dovrSavanje)u smislu savr5enstvane samo Stoje legitimna, vei
osim toga spada i u dovekove urodene sposobnostii obrazuje
jedan od najmoinijih korena civilizaclje. Ova relila je dak tako
jaka da se pretvara u strastkoja sve uvladi u svoju sluZbu.Covek,
naravno, leLi ka savr5enosti u nekom pravcu. Arhetip Se,
medutim, dovr5ava u svojoj potpunosti koja predstavlja telei6sis
sasvim druge vrste. Gde arhetip vlada, potpunost, Sto odgovara
njegovoj arhaidnoj prirodi, biva nasuprot svoj na5oj svesnojteZnji
silom ostvarena. Pojedinacse, istina, moZetruditi oko savr5enosti
("Budite vi, dakle, savr5eni(teleioi) kao Stoje savr5enotac va5
nebeski."Jevandeljepo Mateju 5,48), ali u korist svoje potpunosti
mora, takoreii, da doiivi patnju kroz suprotnost svoje namere.
("Nalazim, dakle, zakon,kad hoiu do^b1oda dinim, da me na zlo
er).
nagoni." PoslanicaRimljanima 7,2I)
124 Ovo stanje stvari takoreii potpuno odgovara predstavi
Ilrista: Hristos kao savr5endovek i kao razapet.Istinitija ciljna
slika etidke teLnle te5ko bi se mogla i zamisliti; u svakom sludaju
protiv nje se ne moZenikako pojaviti transcedentna
ideja Sopstva
je
psihologiji
kao radna hipoteza,jer, iako ona simbof
koja sluZi
njoj nedostaje karakter istorijskog dogadaja otkrovenja. Ideja
Sopstvaje, poput srodneideje Atmana ili Taoa na Istoku bar jednim delom proizvod spoznajekoja se, istina, ne zasniva niti na
veri niti nu metafrzidkoj spekulaciji, vei na iskustvu da nesvesno
pod odredenim okolnostima spontanostvara arhetipski simbol celovitosti. Iz ove dinjenicese moZe zakljuditi da je arhetipove vrste univerzalan i da posedujeizvesnu numinoznost.Za tako ne5to
zaistapostoje brojna istorijska svedodanstvakao i moderan kauzi-
1l
stidki dokazni materijal95. Kao Stopokazujenaivno i od uticaja
oslobodenolikovno prikazivanje ovog simbola, njemu se pripisuje sredi5njei najviSeznadenje,i to upravo stoga Sto on predstavlja coniunctio oppositorum.Naravno,konjukcija se ne moZe
shvatiti drugadijenegokao paradoksia,jer sjedinjenjesuprotnosti
ie zamislivo jedino kao poni5tavanjeistih. Paradoksiaje deo svih
transcedentnihstanja stvari zato Sto adekvatnoodslikava njihovu
neopisivost.
125 Kad god dominira aihetip Sopstva, onda kao psilrolo5kaposledicaneizbeLnonastajeono konfliktno stanjekoje je
vidljivo izrafeno hri5ianskim simbolom crucifixio, a to je ono
akutno stanje neizbavljenosti koje svoj kraj nalazi tek sa "consummatum est". Priznavanje arhetipa nikako, dakle, ne'zaobilazi
hri5iansku misteriju, vei nuZno stvara upravo psiholo5ki preduslov bez koga bi "izbavljenje" izgledalo besmisleno."Izbavljenje"
ne zna(i, naime, da se nekome oduzima teret koji on nikada nije
ni nameravaoda nosi. Koliko je dovek samomesebi nepodno5ljiv
to doZivljava samo onaj ko je potpun. Sa hri5ianskog stanovni5tvane bi se, stoga,bar po mome mi5ljenju,ni5ta suStinskimoglo prigovoriti tome kad neko za sebe smatraobaveznim zadatak
individuacije,koji nam je postavilapriroda, i priznavanjecelovilosti, odnosnopotpunostikao obavezujuieglidnog zadatka.Ako
<rnto radi svesnoi namerno,onda ie izbeci sve lo5e posledice
iedne potisnute individuacije, Sto znatr da ako dobrovoljno
preuzmena sebeteret potpunosti,tada neie morati da doZivi da
mu se ona dogada,protiv njegovevolje, i to u negativnomobliku.
'l'ime
se Leh reci da ie neko kome je odredenoda side u duboku
postupiti ako tom poslu pride sa svim meramapredostbolje
lamu
roZnosti,nego da dopustida hodajuii unazadupadneu rupu.
126 Nepomirljivost suprotnosti u hri5ianskoj psihologiji
podiva na njihovoj moralnoj zao5trenosti.Ova zao5trenostnam
ir,gleda prirodno, iako je ona, istorijski gledano, nasledenaiz
SlarogZaveta i s njegovim naglaSavanjem
ispravnostipo5tovanja
zakona.Ovaj osobiti uticaj nedostajena Istoku u filosofskim religijama Indije i Kine, Stoje veoma upadljivo. Ne bih, medutim,
rrvde razmatrao pitanje da li zao5travanje suprotnosti koje
72
poveiava patnju odgovora moZda vi5em stepenuistine, vei bih
samo izrazio Zelju da se sada5njazbivat4a u svetu koja su celo
dovedanstvo,kao nikadado sada,rastrglana dva dela,posmatraju
u svetlosti na5ih gore naznadenihpsiholoSkihpravila: ako neko
unutarnje stanje stvari ne bude osve5ieno,onda ie se ono dogoditi, kao sudbinaspolja,Stoznadi - ako pojedinacostanejedinstven i ne postane svestansvoje unutamje suprotnosti,onda ie
svet morati da predstavljataj sukob i biie podeljenna dve suprostavljenepolovine.
I5
VI
ZNAK NigA
127 Figara Hrista nije ba5 toliko jasna koliko bi se Zelelo.
Nciu se ovde osvrtati na ogromne teskoie koje nastaju iz
rrporedivanjasinoptidkog i jovanovskog rlrista, nego iu uikazati
rra dudnu dinjenicu da u patrislidkoj hermeneutici,koja svoje
k'rene vude jos iz primitivnog hrisianstva, Ikistos deri su
davolom niz simbola,_odnosno
"allegoriae",kao $to su lav, zmt1a,
(sr:rpens,guja otrovnica, coluber), ptica (davo - nocturna avis),
gavran (Hristos - nycticorax, noini gavran), orao i riba; i da LuciI'cr,odnosnostellamatutina,oznadavakako Hrista tako i davolal.
l)rrredzmije, riba je svakakojedna od najstarijihalegoriae. Danas
li za to svakako radije koristili termin simbor, buduCida takvi sirronimiipat sadrzene$toviSeod pukih alegorija,sto postajejasno
trresvegakod simbolaribe. Nije verovatnoda je 'I16riqsamoanagramska skraienica od 'I(qoo0q) X (protdq) o (sob)
lf lrOqy
Xr'rtflp)" vei da, 5taviSe,predstavlja simbolidnu oznaku jednog
rnnogo kompleksnijeg stanja stvari. (Kao sto sam vei na drugifr
rrrcstimapokazao, simbol ne shvatamalegorijski ili kao znrk,le(,
rr rrjegovompravom smislu kao najbolju moguiu oznaku za forrnulacijujednog objekta koji se ne moze sasvim spoznati.u tom
srnisluveroispovestse zove "symbolum").Redosledredi ostavlja
ulisak kao da su vestadkisastavljenesa ciljem da objasnejedan
vci postojeci i rasprostranjeni"Ichthys"r. Simbol ribe ima,
rraime, upravo u Prednjoj Aziji bogatu predistoriju, podev od
vavilonskogribtrjegboga oana i njegovih svesteniliaoiudenih u
riblju kozu, do svetih ribljih obeda u kultu fenidanpkeboginje
l)crketo-Atargatisi neiasnihmestau zapisuAberkiosai od soterribc Manua u dalekoj Indiji sve do euharistidkogribljeg jela
-oase
"trakijskih vitezova" u Rinnskom carstw s. zu
porrebe
rr.pste nije nuzno zalar,iti dublje u ovaj ogromni materijil. Kao
iltr SU pokazah Franc Jonef Delger (Franz Jozef D-iilger) i
.lrugi, unutar iskonskog,takoredi disto hrisianskog gledanja'na
';r'ct,ima dovoljno zamerkii povoda
za simborikuribe. podseiam
';'ro na preporod(u krstionici), kada krsteniciplivaju kao ribe 6.
74
128 S obzirom na ovakvu rasprostranjenostsimbola ribe,
njegovo postojanje na nekom mestu ili u nekom trenutku svetske
istorije mje ni na koji nadin ne5to posebno. Iznenadno
oZivljavanje tog simbola, i njegovo poistovecivanjesa Hristom
jo5 u rano vreme Crkve daje nam, medutim, razloga da pretpostavimo kako postoji jo5 jedan drugi izvor. Redie o astroloikom izvom na koji je, kako izgleda, najpre ukazao Fridrih i$inter
(Friedrich Miinter). AlfriO JeremLs (Alfred Jeremias)8vraia
se na istovetnoshvatanjei spominjeda jedanjevrejski komentaro
Danilu iz 14. stoleia odekujedolazak Mesije u znaku ribd. Ovaj
komentar spominje Minter u kasnijoj publikaciji' kao komentar
Don Isaka Abarbanela @on Isaak Abarbanel) (roden 1417.tr
Lisabonu, umro 1508. u Veneciji)"'. U njemu se navodi da je
kuia ribd (X) kuia pravednosti,i blistave divote (domicilium
Jovis4 u X). Anno mundi 2365 " dogodilase velikalonjunkcija
Safurna ( t?) i Jupiter (4) je zauzeomesto u X. " Ove dve
velike planete su, kako tu stoji, i najvaZnije za sudbinu sveta, a
narodito Jevreja.Ova konjunkcija se odigralatri godine pre Mojsijevog rodenja. (Ovo je, naravno,legenda.)Abarbanel odekuje
dolazakMesije u X, to jest kod 4 cr h u X (u toku konjunkcije
Jupiterai Saturnau Ribama). On nije bio prvi koji je govorio o
takvim odekivanjima.Vei detiri stoleia pre njega nailazimo na
odgovarajuie podatke; tako je, na primer, rabin Abraham ben
Hija (Abraham ben Chijja) (umro oko 1136) navodnonaredio
da Mesiju treba odekivatipovodom velike konjunkcije u Ribama,
1464; isto to radio je Samuel ben Gabirol (1020-1070)". Obe
astrolo5keideje postajurazumljive ako se ima u vidu da je Saturn
zvezdaIzraela, a da Jupiterpredstavlja "kralja" (pravde). Ribama,
domicilum-u Joyi.s-n,pripadaju Mesopotamija,Baktrija, Cweno
more i Palestinal4.fevin (h-l Sutr*f se spominje u Amos 5,26,
kao "zvezda va5eg boga"r). Jakob od Saruga (Jakob von
Sarug, umro 521.) kaLe: "lzrailjci oboZavajuSaturn".Sabejcisu
ga mal-i-"BogJevre.ia"to.Sabalje Salurd^ay,
Salurnovdan. Albuasir"r".17 svelodi Oa3eh zvezdilz.pelalS.-Usrednjevekovnoj
trologiji h vaLi kao sedi5tedavolatv. Lavlje lice posedujui Saturn
i Jaldabaot, demijurg i vrhovni arhon. Origen spominje iz
Celzusovog dijagrama da Mihajlo, kao prvi andeo Tvorca, ima
75
"lconina forma"20.On odiglednostoji umestoJaldalpothakoji je
rstovetan sa Saturnom, [ako ie uwrdio Origpn2l. lemijuig
jeste "ognjeni bog, detvrti po broju"". Prema udenju
rrascnejaca
Apclesa (Apelles) koje je srodno Markionovom, postoji jedan
"lrcii bog, koji je govorio Mojsiju - on je vatren - a postoji jo5 i
tctvrti, uzroinik zla"23. Izmedu boga nasenejacai boga Apelesa
postoji kao Sto se i vidi, odigledno blizak odnos i sa Jahveom,
tlcmijurgom
Starog zaveta.
tZg SaturnJe "crna" zvezda24.Od davnina "maleficus".
"l)ragons, serpents,scorpions,vipbres, renards,chats et souris,
oiscaux nocturneset autresengeancessournoisesso^qtle lot de
Saturne",kaZeBuKe- LeklerklBouch6 - Leplercq)2s.Cudno.je
rla i magaracspadamedu SaturnoveZivotinjezoo
i kao takav on je
jevrejskog
vaZiokao teriomorfizam
Boga. Njegov li$gvni pikaz
prcdstavlja poznato izmevanje raspecana PalatiQu''. Predalqia
rvc vrste mogu se naci kod Plutartru2S.oioa o*^29,p^ozefusa3o
i
'l'acita''.
Savaot,sedmi arhon, ima oblik magarca". Na takve
glasineodnoseseprimedbeTerulijana (Tertuilian): "Somniastis
r'aput,asiminumessedeum nostrum", i "Quod asinarii tanturn sunrus"JJ.Kao Sto $no gore spomenuli,-oguru. pripadaTifonu3a.
lJ ranim tekstovima on je, medutim, atribut boga Suppa, a tek
k:rsnijepostajelik podzemnogsveta(Apep) i zla (Seth)r).
130 Prema srednjevekovnojtradiciji religija Jevreja ima
svoje poreklo u konjunkciji Jupitera sa Salulpom, islam u 4 q
9, lrri3ianstvo u 4 g Q, i Antihrist u 4 o c'o. Nasuprot tz je 4.
lrlagotvornazvezda.Po iranskom shvatanjuJupiter zna(i Livot, a
Salurnsmrt ''. Konjunkclja4 - h znali dakle sjedinjenjeekstremnih suprotnosti"Ova duvenakonjunkcija, odigrala se u godini 7.
prc Hrista ne manje nego tri puta u znaku Ribd. Najveie
1rrilrliZavanjeuslediloje 29. maja anno-7, i ono je iznosilo.A,2l',
tr iest, manje, dakle, od polovine Sirine punog Meseca'o' Ova
h,'rriunkcijadogodila se usred konnisure"prope flexum lini pis, ium"". Sa astrolo5keta0kegledi5taposmatranoova konjunkcija
rrrrrrada je izgledalaveomavaZno,jer je pribliLavanjedve planete
I'rlo izuzetnoveliko i otuda su one sijale upedatljivomsvetlo5iu.
, trirn 1oga,ona se odigrala heliocentridnou blizini ekvinocijalne
76
tadke,]<ojaje tada leLaIa izmedu Y i X, dakle izmedu vatre i
vode*'. U astroloSkukvalifikaciju na5e konjunkcije spada i za
nje(crQh 2l;, Sto astrolo5ki zna(i daje planeta nagonskeprirode
stajala u suprotstavljenom odnosu prema konjunkciji, 5to je
karakteristidno upravo za hri5ianstvo. Buduii da se konjunkcija
koju je izradunaoGerhard(Gerhardt) dogodila 29. mrjaT g.pr.
e., onda bi l{ristovo rodenie bilo O u X-. Za mu5ki nativitet
veoma valna,poziclja Sunca nalazi se u dvostrukom znaku blizanaca (II)"t. Kod ove konstatacije nehotice pomi5ljamo na
staroegipatskipar neprijateljskebraie Horusai Seta,na onog koji
Zrtvuje i onog ko je Zrtvovan (uporediti primedbu 27 t vezi sa
"martirstvom" Seta) koje na izvestan nadin prefigurira dramu
hri5ianskog mita. Istina, u egipatskommitu onqi koji je zaojeste
onaj koji biva Zrtvovan na "ropskom stubu"*'. Ali bratski par
Heru-ur (takozvani stariji Horus) i Set ponekadje prikazan, (kao
Sto smo spomenuli) kao jedno telo sa dve glave. Planeta Merkur
pripada Setu, Sto je zanimljivo s obzirom na tradiciju o poreklu
hri5ianstva u4 c { (u konjukciji Jupiterasa Merkurom). U Novom carstvu (19. dinastija) Set se pojavljuje u delti kao Suteh.U
novoj prestonici koju je sagradio Ramzes II jedna oblast biva
posveiena Amonu, a druga Sutehu*'. Ovde su navodno Jevreji
radili kao robovi.
131 Dvostrukom aspektuHrista pripadai legendaPistis Sophia-e (3. stoleie). koja je takodenastalau Egiptu (Majka Marija
govori Isusu): "Kad si bio mali, pre nego Sto se Duh spustio na
tebe,do5aoje, dok si se ti sa Josifom nalaziou vinogrdu, iz visine
Duh i krenuo prema meni u kuiu, slidan Tebi, i ia ga nisam
poznala, i pomislila sam, da si to ti. I Duh mi se obrati: 'Gde je
Isus, moj brat, da ga sretnem?' I kad -i j" to rekao ja sam se
zbunila i pomislila da je on neka avet koja me isku5ava.Prihvatila
sam ga, medutim, ivezala za krevet u mojoj kuii dok ne odem do
vas, do Tebe i Josifa na polju i nadem vas u vinogradu, gde je
Josif udaraopritke. Dogodilo se da kada si duo Stagovorim Josifu
da si ti to shvatio, obradovaose i rekao: 'Gdeje on da ga vidim,
jer ga dekamna ovom mesfu.'Dogodilo se, medutim, da se Josif
zaprepastiokadaje duo da to govori5 i odmahsmo po5li gore, u5li
77
u kuiu i naSli Duha vezanog za krevet. I pogledali smo Tebe i
rrir:gai videli da lidi5 na njegai onda smo njegaodvezali,oo*fl j"
zagrlio,poljubio Te i Ti si poljubio njegai postali stejedno
132 Kako proizrlazi iz konteksta ove perikope, Isus ovde
odgovara"istini koja je nikla iz zemlje", a duh koji na njega lidi
"pravdi koja gleda s neba (dikaiosyne)".Tekst kaZe: "'Istina' je,
rncdutim,snagakoja je iza5laiz tebe kada si bio u donjim mesfima haosa.Zato je Tvoja snagakroz Davida rekla: 'Isti44 je nicila iz zemlje' zato 5to'si biJu donjim mestima haosa45.'iIsus
promatome, biva shvaien kao dvostrukalidnost koja jednim deIrrm izrasta izhaosa, odnosnoHila, a s druge stranekao pneuma
silazis neba.
133 Za gnostidkog Spasitelja karakteristidna filokrineza,
rrzlikovanje "priroda",te5kobi semogla plastidnijepredstavitiod
rrndinana koji to radi astrolo5koodredivanjevremena.Ove, u Anlici sasvimmoguie as-trolo5ke
konstatacije,predstavljajueminenlln dvostruki aipekta6rodenjakoje se Oogodifou toir"posebnom
frcnutku, i moLe se razumeti koliko ie astrolo5kom shvataniu
ollog vremenamil o Hristu-Anlihristuftoji se upravopojavljivao
nroraoizgledati verodostojno.O dvostrukoj prirodi riba posedujedno, u svakomsludaju,starosvedodanstvo
i to pre 6. veka,
;.'rn<l
'l'almuduo
u
gde stoji: "Cetiri hiljade dve stotinedevedeseti jednu
p.odinunakon stvaranjasveta (dakle anno Domini 530.) svet ie
hiti opusto5en;usledi_ieratovi taninima (morskih dudovi5ta),ratovi Goga i Magoga47,a nakon toga ie nastupitimesijanskidani;
lck nakon sedamhiljada godina Sveti ie, nekaje hvaljen, ponovo
vlspostaviti svoj svet. &.Aho, sin Raba,rekaoje: Tako su udili,
rrnkonpet hiljada godina*o."KomentatorTalmudarabin Salomon
f sak (Salomo Jizchaki) zvani RaSi (Raschi) (1039-1105)
prirneiujeda su taninimdagim - ribe, pri demu se on verovatno
,'slanja na neki stariji izxor, buduii da to ne navodi kao vlastito
rrrilljenje.Ova primedbaje vaLna zbogtoga Sto,kao prvo, borbu
rrba spominje kao dogadajposlednjegvremena (o borbi izmedu
Itt'lromota i Levijatana videti dole!) a kao drugo, predstavlja
\('rovatno najstariji dokumento dvostrukojpriradi ribd. Negde iz
,irog vrslnena (to jest u 11. veku) potide i apokrif jednog
78
jovanovskog postanjau kome se spominju dve ribe, ovog puta u
nesumnjivo astrolo5kom liku. Oba dokumenta padaju u kritidnu
epohu s podetka drugog milenijuma hri5ianske ere, o demu ie u
daljem toku ovog istraZivanjajo3 biti redi.
134 Godinu 531. karakteri5eastronomskikonjunkcija 4 i tz
u Blizancima. Ovaj znak predstavlja bratski par koji nije bez unutarnje suprotstavljenosti. Grci su ga tumadili kao Dioskure
("Zevsovi dedaci"),one Ledine sinove koie ie imala sa labudom i
koji su se izlegli iz jajeta. Poluks je bio besmrtan,dok je Kastor
delio ljudsku sudbinu.Jednodrugo tumadenjeII govorilo je kako
oni predstavljajuApolona i Herakla ili Apolona i Dionisa. Oba
ova tumadenjaukazuju na izvesnu suprotstavljenost.Astronomski
gledano vazdu3ni znak Blizanaca stoji inade u jednom kvadratnom, dakle nepovoljnom aspektuprema konjunkciji iz godine -7.
Unutarnja suprotstavljenostJI mogla bi svakako da baci izvesno
svetlo na prorodanstvo o "ratu taninima", koja Ra$i tumadi kao
"ribe". Datiranjem Hristovog rodenja nastaje, kao Sto smo
spomenuli,O u JI (Sunceu Blizancima). Motiv braie pojavljuje
se takode veoma rano u vezi sa.^Hristom,i to kod jevrejskih
hri5iana,odnosnokod ebionejo"o49,
l35Iz gore redenogmoglo bi se verovatnopretpostavitida
ovo talmudsko prorodanstvo podiva na astrolo5kim pretpostavkama.
136 Astrolozima Antike vei je bila dobro poznatadinjenica
precesijeekvinocija. Nju tako koristi vei Origen, gsJanjajuii se
na posmatranjai proraduneHiparkusa (Hipparcus)tu, kao dobar
argument protiv astrologije koja se zi.snivalana takozvanim morfomatima (stvarnim konstelacijama))r.Ovo, medutim, ne vaLi za
razlikqranje morfomata od noeta zodija (fiktivnih zodijadkih
slika)r/ koje postoji vei u antidkoj astrologiji. Ako 7000 godina
prorodanstvarazumemo kao anno mundi 7000, onda bi ta godina
zna$Ia anno Domini 3239. Tada ie^se tadka proleia u odnosu na
dana5nji poloLaj pomeriti za oko 180u Akvarijus, to jest u sledeii
eon, i to medu sazveLdeVodolije. Buduii da je jednom astrologu
iz drugog ili treieg veka procesija bila poznata onda se moZe
79
postaviti pitanje da li su zatakvo navodenjavremenamoZdavezana astrolo5ka stanoviSta.Srednji vek se, u svakom sludaju,
bavio proradunomconiunctionesmaximae i magnae,tako tvrde
Pjer d' Eli (Pierre d' Ailly) i Kardanus (Cardanus))r. prvi je
prvu coniunctio maxima (4 cr h u lf) nakon stvaranja sveta
smestiou godinu 5027. pre Hrista, a drugi desetuu godinu 3613.
poslellrista". On je, medutim, kao i onaj prvi, pritom pretpostavio isuviSe veliko meduvreme koje prolazi dok konjukcije opet
dodu u iste znakove.Astronomski,ovo vreme iznosi okruglo 795
godina. Prema tome Kardanusova konjukcija bi se dogodila
negde oko godine 3234. posle Hrista. Za astrolo5kuspekulaciju
ovo vremeje, naravno,od najveiegzna(aja.
137 Sto se tide 5000 godina, datum koji dobijamo jesre
1239.godina posle Hrista. Time dospevamou epohu koja se odlikuje duhovnom nestalno5iu, revolucionarnimjeresima i hiliiastidkim odekivanjimai koja, osnivanjemprosjadkogreda, daje
mona$tvunovi zamah.Jedanod najmoinijih i najuticajnijih glasova koji su najavili dolazak novog vremena duha bio je glas
f)okina da Fiore (Gioacshino da Fiore) (+ 1202)dije je udenje
osudenovei na detvrtom Lateranskomkoncilu 1215 godine. On
ic u relativno bliskoj buduinosti odekivao otvaranje sedmog
apokaliptidkogpedata,i dolazak "veditog Jevandelja"i vladavinu
"intellectusspiritualis",epohu SvetogaDuha. Ovaj treii eon,kaZe
on, podeoje sa svetim Benediktom, osnivadembenediktanskog
reda (prvi manastil je verovatno sagraden odmah posle 529.
godine).Jedanjoahimit, franjevacGerard od Borgo San Donino
(Gerard von Borgo San Donnino) najavioje u svom spisu '?clroductorius in evangelium aeternum" da tri glavna spisa Joahirna (Joachim) predstavljajt EvangeliumAele-rnumi da ie ono
godine 1260. zamenitiJevindelje Isisa Hrista55).Joahim je, kao
(to se zna, rr mona5tvuvideo pravog nosiocaSvetogaDuha i sa
ovog razloga on datira tajni podetak nove ere u vreme kad je
Ziveosveti Benedikt, koji je osnivanjemsvog reda oZiveoorganizacquzapadnjadkog mona5tva.
138 JoSje Petrus de Aliako (Petrus de Aliaco) smatrao
znada.jnimvreme Pape Inodentija III (Innozenz IIf) (1198-
8l
80
1216).Oko godine1189,kaZeon, opetie seispunitiserijaSaturnovih revolucija("corrpletaeanno Chriqti 1189.vel circiter").
kao i jeretidkudokTadaje pupuorudio tpit opata..[oahima56,
je
trinu Almarikusa (Almaricus)". Red o teolo5komfilosofu
Almariku od Bene (Almarich von Bena)(+ 1204)koji pripada
op5tempokretu SvetogaDuha toga vremena.U ovo vreme su
i franievaca"quaeres
postojalii prosjadkiredovi dominikanaca
magnaet mirandafuit in ecclesiaChristiana"'o.Petrus, dakle,
istepojavekoje i namapadajuu odi kaokarakteristidne
nagla3ava
za onovreme,bez obziraStoga on smatraastroloSkianticipira'
nim.
139 Datumom osnivanja manastira na Monte Kasinu
pribliZavamose sadagodini 530. koja je a Talmuduptedvidena
kao laitidna. Premajoahimitskomshvatanjuu tom trenutkune
podinjesamonovi eon, vei podinjei novi "stafus"sveta,i to
vrememonaStvaili carstvoSvetogaDuha. Podetak,istina, pada
joB u oblaststatusaSina,ali Joahim na psiholo5kiubedljivnadin
pretpostvljada ie se novi statusili - kako bismomi rekli - novi
stavnajprepojaviti kao viSeili manjepripremnostanjesa kojim
U Joaie tek kasnijeuslediti"fructificatio,"cvetanjei ispunjenje.
jo$
moglo
nastupilo;
videli,
nije
smo
kao
Sto
ono,
himovo weme
jedno
rasprostrai
Siroko
neuobidajeno
se, medutim,posmatrati
njeno uznemirenjei kretanjeduhova.Ceo svetje oseiao uzbudujuii vetar pneume;bilo je to ipak vreme novih i delimidno
u pokretimakatara,
neduvenihmisli koje su se svudarasprostirale
de
lionskih siromaha(Pauperes
patarena,konkoriiana,valdeZana,
Lugdano),begha$a, FratresLiberi Spiritus, "Brod-durch-Gott"
(Hlebkroz Boga)", i kakosu sevei svezvali.Na pogledekoji su
cirkulisali u ovim krugovimaznadajnosvetlobacajudokumenti
kojeje prikupioIIan (Hahn).Takoizmeduostalogditamo:
"Item credunt,seesseDeumper naturamsine
seesseacternos...
distin-ctione...
Item, quodnullo indigentnecDeo necDeitate...
Item, quod suntipsumregnumcoelorum.
Item, quod sunt etiam imrnutabilesin nova rupe, quod de
nullo gaudent,et de nullo turbantur.".
Item, quod homo magis tenetur sequi instinctum interiorem, quam veritatemEvangeliiquod,cottidie praedicatur... dicunt, secrederemuha ibi (in Evangelio)esse
poetica,quaenon sunlveraou".
140 Umesto mnogih dokumenata,ove nekolike redenicesu
sasvim dovoljne da okarakteri5uduh koji je dominirao u ovim
pokretima:redje o ljudima koji se poisloveiuju s Bogom (ili koji
bivaju poistoveieni s njim), koji sebesmatrajunad-ljudima, koji
su kritidki nastrojeni prema Jevandelju,koji slede smernicu unularnjeg doveka, a nebeskocarstvo shvatajukao unutarnje stanje.
IJ izvesnom smislu red je, dakle, o kvazi modernim ljudima koji,
rrrcdutinr, poseduju jednu religioznu inflaciju, za razliku od.
tlana5njih,dija se psihoza sastoii u racionatristidkoji politidkoj
rrcsreii. Ove ekstremneideje ne bi, medutim, smeli da imputirrmo Joahimu, iako i on pripada velikom pokretu duha i predslavlja dak jedmr od njegovih najislaknutijih figura. Mora se
lxrstavitipitanje Staje to njega i njegoveistomi$ljenikepsiholo5ki
rragnanoda gaje tako smela odekivaniakao Stoje zamenjivanje
(hri5ianske)poruke Evangelim-omAeternumom-omili kao 5toje
srnenjivanjedrugog lica boZanstvatreiim, koji ie vladati novim
tkrbom.Ova rrisao je u tolikoj meri jeretidkai pobunjenidkada se
rricno nastajanjemoZe razumetijedino ako se pretpostavida je
.loahirn oseiao kako ga nosi opStarevolucionarnastruja vremena
i da ga ona podrZava.On je nju oseiao kao otkrovenje Svetoga
l)uha diji Zivot i stvaraladkusnagunijedna crkva nije mogla da
zaustavi.Numinoznostovog oseianja podvudenaje vremenskom
hoincidencijom (sinhronicitetom)epohe u kojoj je on Ziveo sa
podetkom sfere antihri5ianske ribe u Ribama. Zato bisrno mogli
lrili u iskuSenjuda pokret SvetogaDuha, kao i Joahimovu glavnu
rni sao razumemo kao neposredanizraz antihri5ianske psihologij e
Loja je izvesno zapodinjala.U svakom sludaju,crkvenapresudai
{)sudasu sasvim shvatl.jive,jer u izvesnom smislu njegov stav
t)r(:rnacrkvi Isusa Hrista veoma je blizak otvorenoj pobuni, pa
82
dak i apostaz4i. AE, ako uverenju ovih obnovitelja, da su pokrenuti od strane Svetoga Duha, dopustimo izvestan kredit, onda i
jedno drugo shvatanjene samo Stoje moguie, vei je i veoma
verovatno.
14L Kao Stoje, naime, Joahim pretpostavio,da je status
SvetogaDuha potajno podeojo$ sa Benediktom, isto tako bi se
moglo naslutiti da je i Joahim na prikriven nadin anticipirao
jedan novi status.On je, istina, svesnomislio da ostvarujestafus
SvetogaDuha, kao Stoni Benedikt svakako nije nameravaoni5ta
drugo do da kroz mona5tvo utvrdi hri5iansku crkvu i hri5ianski
Livot,i da ih tako produbi.Nesvesnomedutim, - ovo je psiholo5ki
verovatno - Joahim je mogao biti obuhvaien arhetipom Svetoga
Duha. On je, van sumnje, svoje aktivnosti zasnivao na numinoznom doZivljaju koji je karakteristl(anza sve one koje obuzme
neki arhetip.On je Duha,buduii da to nije bilo moguie drugadije,
shvatio u dogmatskom smislu, kao treie lice boZanstva,a ne u
smislu empirijskog arhetipa. Ovaj poslednji nije, naime. jednoznadan,vei je izvorno ambivalentnadvoslrukafigura"' koja
nije samo u alhemijskom pojmu duha ponovo napravila prodor,
nego je vei u Pokretu Svetoga Duha sama izazvala najprotivrednije pojave. O ovoj dvostrukoj figuri jo5 je i gnostidkaepoha
imala jasne slutnje. Bilo je, stoga sasvim prirodno da je - u jednom dobu koje se podudaralosa podetkomdruge Ribe i koje je,
takoreii bilo prinudeno na dvosmislenostispovedanja Svetog
Duha u hri5ianskom obliku moglo da pomogne proboju arhetipa
Duha sa ovom njegovom karakteristidnom ambivalentno5iu. Ne
bi bilo opravdanojedan do te mere dostojanstvenilik kao Stoje
Joahim razumeti kao jednostranog predstavnikarevolucionarne i
anarhistidke turbulencije, kako se Pokret Svetoga Duha na
mnogim mestima pona3ao.Naprotiv, moLe se pretpostaviti da je
on samuveo jedan novi "status",i to religiozanstav koji se uputio
ka cilju da premosti i kompenzule onaj uZasan ponor izmedu
Hrista i Antihrista koji je 11. stoleie svojim slutnjamaotvorilo.
Antihri5ianska epoha podrazumevada u njoj duh postaje ne-duh,
i da Zivototvorni arhetip postepenopropadneu racionalizmu, intelektualizmu i doktrinarizmu, Stoje konsekventnodovelo do one
tragike modernih vremenakoja poput Damoklovog madavisi nad
83
na5im glavama, tako blizu da ga moZemo dohvatiti. Staroj forrnuli Trojice, na kojoj se zasnivaJoahim, nedostajedogmatska
ligura davola, koji negde na ivici teolo5kemetafizike sumnjivo
cgzistirakao mysteriuminiquitatis.Na sreiu, gotovo bi se moglo
roii, njegov opasnidolazaknajavljenje jo$ u StaromZavetu. Jeron je utoliko opasniji ukoliko ga manje poznaju. Ali ko bi pogodio kako se on krije pod mno5tvom imena koja tako prijatno
't,vu(e,kao Sto su op5ta dobrobit,
egzistencijalnasigurnost,mir
rnedu narodima, itd.? On se krije medu idealizmima, medu iz,mima uop5te, od kojih je verovatno najgori doktrinarizarn, ta
rrajneduhovnijaod svih duhovnih manifestacija.DanaSnjevreme
so mora na najdrastidnijinadin raspraviti sa sic et non, to jest sa
apsolutnom suprotno5iu koja ne cepa svet samo politidki, vei
ccpa i srca pojedinadnihljudi. Nama je potrebanpovratak izvornom, Zivom duhu, koji je, upravo zahvaljujuii svojoj ambivalentrrosti,posredniki ujedinitelj suprotnostio',Stoje misao kojom se
alhemija(na pogre5annadin)bavila tokom mnogih vekova.
142 t\ko po svemu sudeii, eonom Ribfl, uglavnom vlada arhctipski motiv "neprijateljskebraie", onda ie se, Stokoincidira s
pribliZavanjemnajbliZeg platonovskogmeseca,Akvarijusa, postavitiproblem ujedinjenjasuprotnosti.Tada se neie vi5e iii na to
rla se zlo zanemai kao puki privatio boni, vei ie morati da se priznanjegovo realnopostojanje.Ovaj problemneie, medutim, re5ili ni filosofija, ni nacionalnaekonomija,ni politika, niti istorijske
vcroispovesti,vei jedino pojedinadni dovek, Sto znadi iz svog
iskustvaLivogaDuha, njegovevatre koja se spustilana Joahimao
kao na jednog medu rnnogima, i koje je, uprkos svima savrernonimnesporazumimaprenetadalje u buduinost. Declaratiosoli'mnis u Assumptio Mariae koju smo doZiveli za na5ihdanajeste
lximer sekularnog napretka u razvoju sirnbola. Pokretadki motiv
z:r to ne podiva kod crkvenih autoriteta koji su dovoljno pokazali
vtkovnim oklevanjem, vei kod pravovernogdoveka koji uvek i u
svc veioj meri insistira na oy-omerazvoju: u osnovi, red je o arhctiputoli teZi da se ostvari 63.
f43 U vremenu Stoje usledilo, Pokret SvetogDuha je uti,ro na detiri zna(qne lidnosti, pre svegana Albertusa Magnusa
84
(1193 - 1280), njegovog udenika Tomu Akvinskogo kasnijeg
filosofa crkve i poznavaocaalhemije (sa Albertusom), RodZera
Bekona (Roger Becon) (oko l214 - oko 1294),anglosaksonskog
preteduprirodnih nauka,i napokon Majstora Ekharta (Meister
Eckhart) (oko 1260 - 1327), nezavisnogreligioznog mislioca
koii nakon Sestvekova izgubljenostidanasslavi pravo uskrsnuie.
Pokret SvetogaDuha su s pravom hteli da prepoznajukao pretedu
Reformacije.Negde u vreme 12. i 13. veka padajui podecilatinske alhemijediji sam duhovni sadrZajpokuSaoda prikaZemu mojoj knjizi, "Psihologija i alhemija". Gore spomenutaGirredstava
"immutabilis in nova rupe" ima dudnu slidnostsa sredi5nomidejom filosofske alhemije,i sa Lapis-om Philosophorum-omkoji se
pojavljuje kao paralela sa l{ristom, "stenom", "kamenom" i
"ugaonim kamenom". Tako, na primer, Priscilijanus (Priscillianug) (4. vek) kaZe:"Nobis petra Christus,nobis lapis angularis
Jesusor".Jedanalhemijskilekst kaZe: "(Pelraquae).percutialur
Irgpit t"
virga Mosaica ter, ul aquaeeflluanl largissimae...oo"
ozna(avakao "sveta stena" i opisuje kaa ietvorodelanu'. Ambrozije (Ambrosilts)kabe da je voda iz steneprefiguracijakrvi iz
bodnerane Hristaoo.Jedanalhemistidkitekst spominje da "voda
iz stene" posedgj.eisto znadenjekao i univerzalni solvens,kao I
aquapermanenso'.Kunrat (Khunrath)^govorisvojim slikovitim
jezikom dak o "PetroleumSapientum"''. Nasanejgiistovremeno
nazivaju Adama "stenom" i "ugaonim kamenom"". Medu allegoriae Christi Epifanije u svom "Ancoratus"- u ubraja kameno
stenu,ugaoni kamen, bai kao Sto to dine i Firmikus Maternus
(Firmicus Maternus)'' i drugi. Ova slika, zajednidka u
crkvenom i alhemistidkomjeziku potide sa mestakao Stost Prva
poslanica Korincanima 10,4i Prva Petrovaposlanicar2,4.
1,44Nova nrpes dolazi, dakle, na mesto llrista, ba5 kao Sto
bi i Evangelium Aeternum trebalo da zameni Ilristovu poruku.
Nastanjivanjem Svetoga Duha, treceg lica Trojice, hyiot1s, sinstvo, biva prenesenona svakog doveka i tako svako ko se nalazi u
poseduSvetogaDuha postajekamen,jedan nova rvpeq saglasno
Prvoj poslgpici Petra 2,5: "et ipsi tamquam lapides vivi superaedificamini"." Ovde, dakle, imamo posla sa doslednimdaljim raz-
85
v<rjemudenjao Parakletui fillatio, saglasnoLuki, 5,35: "et eritis
filii Altissimi" i Jovanu, 10,34:"Nonne scriptum est in lege veslra: quia Ego dixi, dii estis?'"" Kao Sto se zna joS su nasanejci
krrristili ova uputstvai time anticipiralijedan deo istorijskog razvoial razvoja koji preko mona5tva vodi do duhovnog pokreta,
preko "Theologia Deutsch" direktno do Lutera (Luther) i preko
llhemije do modernenauke.
145 Vratimo se sada opet predstavljanjuHrista kao ribe.
l)remaDelgeru @iilger), hri$fanski simbol ribe se pojavio oko
200. godini u Aleksandriji ", a isto tako rano krstionica je
opisana kao piscina (ribnjak). Time se pretpostavlja da su i
vcrnici bili ribe, Sto je inade vei predodenou Jevandelju (na
lrrimer Matej 4,I9). Hristos LeE da Petra i Andreju pretvori u
"ribareljudske", a dudesniulov riba (Luka 5,10) sam Hristos korisli kao paradigmuPetrovemisionarskedelatnosti.
146 Astrolo5ki aspektHristovog rodenjaneposrednoje dat
u Mateju 2,1 i dalje.Magoi, magi, sa istoka,jesu zvezdodatcikoji
iz jedne upadljive konstelacije donose zakljudak o isto tako
rrcobidnomrodenju. Ova anegdotadokazujeda je Hristos moZda
vr:cu apostolskovreme posmatranili sa astrolo5kogstanovi3taili
lc bar doveden u vezu sa astrolo5kimmitovima. Ovo poslednje
Iriva sasvim jasno kada pogledamoiskaze u Apokalipsi. Buduii
tla je ceo ovaj komplekspitanja vei obradenod pozvanijih, mi se
ovde srremo osloniti na dovoljno sigurnu dinjenicuda kroz pride
o svetovnom i nadsvetovnopqZivotu Spasiteljana nekoliko mesta
i zbija astroloSkamitologrja'o.
147 U prvom redu red je o odnosima prema savremenoj
e.pohi Ribe koji su kao Sto je redeno, potvrdeni ili vei u
.lcvandeljima("ljudski ribar"oribar kao prvi apostol,dudesnojelo)
rli neposrednopotom u postapostolskovreme kroz simboliku rib_e
(lf risios i njegbvi vemici kio ribe, riba kao jelo kod AgapaTT
,
krKtenjeu ribnjaku, itd.). U podetku ovi prikazi, istina, ne zna(e
rri{tavi5e do dinjenicu da oni takoreii asimiluju od davnina postojr:ie simbole ribe i mitologemeribe kao i lik Spasitelja- Stoje
,lclimidna pojava u recepciji Hrista u krilu tada5njegsveta duha.
\li, ako je Hristos shvaien kao novi eon, svakompoznavaocuas-
86
trologije bilo je jasno daje on s jedne stranerodenkao prva riba u
epoh!-Ribe,a s druge slraneda je morao da umre kao poslednii
ovan'o (arnion, novozavelno:jagnje) eona koji je odlazio''.
Matej 27,15 i dalje prenosiovu mitologemu u vidu starogobidaja
Zrtvovanjasezonskogboga. Zanimljivo je da se Isusov partner u
ovoj ceremoniji zove Barabas,"sin oca". Mogla bi se, s izvesnim
pravom, povuii paralela izmedu unutarnje napetosti suprotnosti
starohri5ianskepsihologije i dinjenice da zodijadki znak za Ribe
(X), pokazujedve ribe koje destogledajuna suprotnestrane,kada
bi njihov protivni pokret bio zapahenkao uobidajen u prehri5iansko ili bar u Hristovo vreme. Likovni prlkaz iz najranijeg wemena koji bi dao obaveStenjeo poloZaju ribi niie mi, naZalost,
poznat.U lepom prikazu zodijadkih znakova na jednom reljefu
malog Metropolisa u Atini nedostaju,naZalosl,Akvarius i Pisces.
U blizini podetka na5eg radunanjavremena poznajemo, istina,
jedan prikaz riba koji je liSen hri3ianskog uticaja; to je globus
neba farnezrjskog atlasa u Napulju. Tamo je prva riba usmerena
vertikalno glavom prema Severnompolu, severnood ekvatora, a
druga horizontalno sa glavom prema zapadu,juZno od ekvatora.
Ovaj prikaz odgovara astronomskojkonfiguraciji i zatoje naturalo'. Zodilackj znaci hrama Hator u Denderahu(1. stoleie
istidan
pre Hrista) sadrZeribe. One tamo gJedajuu istom smeru. Planisferium Timohara (Timochares)br koga spominje Hiparkus
(Hipparchus) ima na mestu piscesa samo jedm.r ribu. Na
novdiiima i dragom kamenju carskog doba ribe sg.pojavljuju
jedna drug% i postavljeneparalelnoo',kao i na
suprotslavljene
mitraistidkim spomenicimao'.Suprotstavljenost ribd koj a uglavnom nastaje kasnije mogla bi se objasniti dinjenicom da astronomska slika prvu (severnu) ribu prokazuje vertikalno, a drugu
(uZnu) horizontalno. Pravci njihovog kretanja stoje gotovo u pravom uglu jedan prema drugom i stoga obrazuju /rrsf. Kretanje u
suprotnimpravcima,koje najstariji dokumentine poznaju,postaje
iz dega se
u kasnijim hri5ianskim vremenima desto naglaS^eno,
moLeizvestizakljudako izvesnojtendencioznisti8a.
148 Iako se ne moZe dokazati nikakav odnos izmedu figura
Hrista i podetne astrolo5ke epohe Riba, ipak mi istovremenosl
87
riblje simbolike kod Spasiteljai astrolo5kogsimbola novog cona
tfovoljno zna(e da im bar ukaZem paZnju koju zasluZuju.Ako
srno poku5ali da prikaZemorasprostranjenemitolo5ke odnose u
ko.ie nas uvodi ova paralela, onda smo to dinili u nameri da
opiSemomnogostrukeaspektei odnosejednog arhetipakoji se, s
icdne strane, manifestujeu jednoj lidnosti, a s druge, sinhronistidki, u jednom vei pre lfuistovog rodenja,unapredodredenom
vrcmenskom trenutku. Da, ovaj arhetip je vei mnogo ranije
rrpisanputem projekcija na nebu, da bi onda, "kada se vreme is;rrrnilo",koincidirao sa simbolima koje je proizvela nova epoha.
l{iba kako njoj i odgovara,spada, u zimplo kiSno doba, kao i
Akvarijus i Kozorog (aigokeros-jarac-riba)dr.
Kao zodiiadki znak
orra zbog toga nije ni u kom sludaju zna(ajna. Stvar postaje
rzncnadujuia tek onda kada se precesijornekvinocija proleina
lirdka pomeri u ovaj znak i time otvori vremensko razdoblje u
llrme "riba" postajeoznakaBoga koji je postaodovek, koji, kao
ilo smo spomenuli, biva Zrtvovan kao ovan i roden kao riba, koji
rna ribare za udenikei Zeli da od njih napraviljudske ribare; koji
hiljadehrani na dudesannadin umnoZenimribama; koji sam biva
lro.jedenkao riba, "sanctiorcibus" i dije pristalicejesu male ribe,
lrisciculi. MoZe se ipak pretpostavitida kod relativno pro5irenog
znanja astrologije bar ne5to od ove simbolike u odrc_denim
gnostidko-hriScanskim
krugovima potide iz ovog izvora86. Ova
lrrctpostavkane bi, medutim, smelada vaZi zapikaze sinoptidkih
lcvandelja.Za tako ne$tonedostajesvaki dokaz.Nema nikakvog
lxrvoda da se pretpostavida bi ove pride mogle biti preobudeni
;rslrolo5kimitovi. Naprotiv, utisak ie da ribarske epizode pred:rlavljajusasvimprirodne dogadaje,iza kojih nema Stada se traZi.
lcdnostavnose i prirodno tako dogodilo i nije poznato da li se
hriSianskariblja simbolikatakodepojavila sludajnoi neplanirano.
( )ludabi se isto tako moglo govoriti o naizgled sludajnojkoincirlcnciji ove simbolike sa slidno oznadenimnovim eonom, i to
nrrroditostoga Sto,kako izgleda, epoha Ribd, bar u kulturama IsIoka, nije ostavila nikakve nesumnjive tragove. Da li ova pret;xrslavkapostoji s pravom, to, medutim, ne mogu da tvrdim sa
.r11urnoSiu,
po5to isuvi5e malo poznajem indijsku i kinesku asrr.k;giju. Nasuprot tome, dinjenica da tradicionalna simbolika
89
88
ribd omoguiava prorodanstvokoje se moZeverifikovati, a koje je
vei napravljeno u Novont zavetlt,,predstavljajednu pomalo neprijatnu propoziciju.
149 Severna,odnosno istodna riba, koju je tadka proleia
dostigla negde oko preokretanaSegradunanjavremenao' vezanil
je sa juZnom, odnosno zapadnom ribom, preko takozvane
komisure. Ona se sastoji od trake slabih zvezdau kojoj se tadka
proleia nalazlla na juZnoj ivici druge treiine konstelacije. Tadka
gde se ekliptika sedesa meridijanom druge ribe (odnosnonjenim
repom) pada otprilike u 16. vek, doba Reformacije, kt,je je za
na5u zapadnjadku istoriju simbola, kao Sto zr'amo) od izuzetne
vaZnosti. Nakon toga, proleina tadka se lcreie juZnom ivicom
konstelacije druge ribe, da. bi onda tokom treceg milenijuma,
oo.Oznakallrista kao
postepenou51au Akvarijus
iedne ribe poisprvom
koja stoji vertitovecuje ga u astrolo5komtumadenjusa
kalno. Nakon Hrista sledi u poslednjem vremenu Antihrist;
Podetakenantiodromijebi onda logidno morao da padne izmedu
dve ribe. Kao Sto smo videii upravo tako i jeste. U neposrednom
a sa njom dplazi i
susedstvudruge ribe podinjevreme Renesanse,
onaj duh koji svoj vrhlunacdo Livljavau savremenomdob,rS9.
VII
NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
150 Tok na5e religiozne istorije i time zna(ajm deo
grsihidkog nzvaja mogao se u izvesnoj meri vremenski i
s'drzajno predskazati iz procesije prolecne tadke kroz konslclaciju Piscesa.Predskazanjeje, kao Sto smo videli, i nap_
r:rvljeno,i koincidira sa dinjenicomda se u 16. stoleiu crkva
lxrdelilai da je od tadapodeojedan enantiodromskiproceskoji bi
sc, nasuprot "gotskom" stremljenju navi3e,mogao oznaditi kao
lrrrrizontalnokretanje (osvajanjezemrje i savladivanjeprirode).
Vcrtikalu je precrtala horizontala, a duhovni i moralni razvoj je
krcnuo u sve jasnije vidljivom antihrisianskom pravcu; danis
srrr<r
svedociknze zapadnjadkekulture drjiie ishod neizvestan.
151 U vezi s tim Zeleo bih da spomenem astrolo5ko
prorodanstvoMaitre Mi5ela Nostradamusa (Michel Nostradarrrrrs)u pismu' Stoga je27. iuna 1558.poslaoiz Salonakralju
lrrancuske,An'ju II (Yenri II): nakon opisa godine koju izmedu
rrslalogkarakteri5e" 7+cr p sa cr tr q, on kaze:"L'ann6esera...
It: cs**aocement comperenantce de ce que durera et com_
rrrcnganticelle ann6eserafaite plus grandepersecutionh I'Eglise
( 'hrestienneque n'a est6 faite en Afriquer et durera
cettJ icy
lils(luesa I'an mil sept cents nonantedeux que I'on cuidera estre
rrncrenovationde siecle...Et dansiceluy temps,et en icelles conIrccs la puissanceinfernale mettra h l'encontred I'Eglise de Jerrrs-christ la puissancedes adversairesde sa loy, qui sera le
"it'cordAntechrist,lequelpersecuteraicelle Eglise et son vray vit'irirc,par moyen de la puissancedes Roys temporelsqui seront
1r;rrleur ignoranceseduits,par languesqui trancheronfprusque
rrrl glaive entre les mains de I'insens6"o ovom progoo,,hriSiina
[r{c dalje: "La persecutiondes gens Ecclesiastiqueiprendra son
,'r igine par la puissancedes Roys Aguilonaires,unis Jvec res ori' ntirux.El cetleperseculiondureraonze ans,quelquepeu
moins,
,prrt'pirr lors d6faillira le principal Roy Aguiloniirea."
90
152 Nostradamuso istina, misli da ie "son uny Meriodional" trajati tri godine duZe od prvog. On vidi povratak paganstva ("sanctaSanctorumdestruitepar Paganisme"),Biblija ie biti
spaljena,i doii ie do stra5nogkrvoproliia: "Si grandestribulations que jamais soit adventuetelle depuis la premier fondation de
I'EgliseChrestienne."To ie pogoditi sve latinskezemlje.
153 Postoje istorijske determinantekoje su moZda navele
Nostradamusa da za podetaknovog eona odredi upravo godinu
1792. Tako kardinal Pier d'E!i (Pierre d'Aillyo Petrus de
Aliaco) u svojoj "Concordantia"Jpi5e o osmoj coniuncitio maxima koja ie podeti 1693.i poziva se na Albumasara: "Et post il'
lan erit complementum 10 revolutionum saturnalium anno Christi
1789 eI hoc erit post dictam coniuncitionenper annos 97 veI
prope...His itaque praesuppositisdicimus quod si mundususque
ad illa tempora duraverit, quod solus deus novit, multae tunc et
magnae et mirabiles alterationes mundi et mutationes futurae
sunt, et maxime circa legeset sectas,nam cum praedictacoiunctione et illis revolutionibus Saturni ad hoc concurret revolutio seu
reversio superioris orbis, id est, octavae sphaeraeper quam et per
alia praemissa cognoscifur sectarum mutatio..." "IJnde ex his
probabiliter concluditur quod forte circa illa tempora veniet An'
tichristus cum lege suavel sectadamnebili, quaemaxime adversa
erit et contraria legi Christi; nam licet de adventu sui determinato
tempore vel momento haberi non possit humanitus certitudo...
Tamen indeterminate loquendo quod circa illa tempora venturis
sit potest haberi probabilis coniecturaet verisimilis suspicioper
astronomica iudicia. Cum enim dictum sit secundumastronomos
circa illa tempora fieri muationem sectarumet secundumeos post
machometum erit aliquis potens, qui legem foedam et magicam
sonstituet. Ideo verisimili probabilitate credi potest, quod post
sectammachometinulla sectaveniet,nisi sectaantichristio."
154 Sto se tide proradunavanjagodine 1693,d'Eli spominje
podatkeAlbumasara da se annomundi 3200.odigrala pwa coniunctio maxima (h cr 4; u capite Arietis. Tome se sada dodaje
(svaki put po) 960 godina, Stona kraju dovodi do anno Domini
9l
l(r93, kao godine osme coniunctiomaxi*u7. U treiem delu svog
rlcla (poglavlje l7) d'Eli kritikuje ovaj stav i naziva ga "falsa derluctio". U svom traktatu protiv "superstitiososastronomos"objavljenom 1410. godine, on zasflrpagledi5teda se hri5ianska
rcligija ne sme turnaditi astrolo5kim zakonima. On pritom
rraroditomisli na RodZera llekona koji je obnovio teoriju da je
lrri5ianstvo pod uticajem planete Merkur. d'Eli podmeie astnrlo5kimuticajima samo sujevernaili jeretidkami5ljenja a narotitr dolazakAnlihrisla.6
155 Moglo bi se svakakopretpostavitida je Nostradamus
lx)znavaoove proradunei da ie datum 1789. poboIllao 1792.
piodinom.Oba datumasu sugestivna,poznavanjemdogadajakoji
srr usledili, i nije te5ko potvrditi da su stvari Sto su se tada dop,odilebile znadajnepretedemodernograzvoja. Podetak"D6esse
l{aison" uistinu je anticipiraoantihri5ianskipravackojim se tada
krcnulo.
156 "Renovation de sibcle" mo?e da zna(i nov eon, i
olrrazujezanimljiw podudarnostsa novim radunanjemvremena
l;rancuskerevolucije koje je podelo od 22. ^septembra,1792, i
kojc je imalo izrazito antihri5ianski karakter'. Tada se ispoljilo
svc ono Sto se odavnopripremalo,a to je enantiodromijakoja se
.rtlvijala paralelno sa astrolo5kimsimbolom ribe, i koja je jasno
lxrCelasa Renesansom.Ovaj trenutak je iz razliditih razloga
rffogao da sa astrolo5ketadke gledanja izgleda znar(qan To je,
ll'c svega,,biotrenutakkadaje precesijastigla do zvezdau repu
rlrrrgeribe''. Zatinje Saturnu godini 1791.stajaou lf, valrcnom znaku. Osim toga, predanjese nadovezalona udenje o
,'oniunctionesmaximae" i godiml osme coniuncitio maxima (4
,r h u lf)), i to godinu 1693, kojqie posmatralokao polaznu
l;rtku za proradunavanjabuduinosti". Ova godina je kombino\';ulAsa jednom drugom tradicijom koja se zasniva na vremen;kim periodima od po deset Saturnovih revolucija (svake u
tr;rjanju od 300 godina).Petrus de Aliako poziva se ovde na Allrrrmasarau drjoj "Magnaeconiunctionq;" stoji: "Dixerunt enim
,1rr.dmutatio erit cum completaefuerintrurevolutionesSaturnine
92
et praecipueconveniat illa permutatio Saturni ad signa mobilia"13
(scl.Y , S, E, &i). Prema podacima d' Elia, godine 11. pre
Ilrista zavr5enje jedan Saturnov periodoSto on povezuje sa pojavljivanjem llrista. Anno 289. zavr\en je drugi period. On ovo
dovodi u vezu sa manihejstvom. Godina 589. predvida islam,
1189.znadajnovreme PapeInoientija III; 1489.najavljuje Sizmu
u crkvi, a 1789. ozna(avl, napokon, dolazak Antihrista (ne doslovno, vei putem inferencije!). Ostalo nije bilo te5ko dopuniti uz
pomoi ma5te,jer je arhetip vei odavno bio spreman i samo je
dekaq.vremeda se ispuni. Da ie jedan severniuzurpator preuzeti
vlastl4, nije te5ko razumeti ako ie zna daje Antihrist in6rnalan,
to jest davo ili davolji sin, i da je on prema tome Tifon koji svoju
vatrenu oblast poseduje u severnoj tadki. Tifonska moi ie trijadiine prirode, tako Sto ima dva saveznika,jednog na istolgg i
jednog na jugu. ova moi odgovaratakozvanojiOoo;o'3
trijadi"ls.
157 Nostradamusuoudenomlekaru i astrologu,mora da je
bilo dobro poznato shvatanje severa kao regiona davola, nevernika i sveg z\a. Ovo shvatapje se, kao Stoto kaZe Euherijus
(Eucherius) iz Liona (+ 450)ro, poziva na Jeremiju l,l4 l'$b
Aquilone pendetur malum super ormes habitatores terrae"", i
druga mesta, kao na primer Isaija 14,12 : "Quomodo cecidisti de
caelo lucifer, qui mane oriebaris? coruisti in terram qui vulnerabas gentes?qui dicebasin corde tuo: in caelumconscendam,super astra Dei exahabo solium meum, sedeboin monte testamenti,
in lateribus Aguilonis itd'o. Benediktanski monah Rabanus
Maurus (Rhabanus Maurus) (+856) kaLel9: "Aquilo est Austeritas persecutionis"i "hostis antiqui suggestio"(Jeremija 1,13);
severni vetar predstavlja davola,3to proizilazi iz Jova 26,7: "Qui
extendit Aguilone supervacuum", et appenditterram super nihilum", i obrazlaLeto time Sto, "quod illorum mentibus, qui gratia
sua vacui, diabolum Deus dominari pemettit"". Avgustin kaZe;
'ponam sedem meam ad
"Quis est iste aquilo, nisi qui dixit
aquilonerrl et ero simulis Altissim.o?' Tenuerat tegnum diabolus
inipiorum,'etposederatGentes"itd.22
Viktorijanski monah Garnerius kaLe da se "malignus spiritus" naziva aquilo, severac. Njegova hladnoia znadi "frigiditas
93
pcccatorum"23.Adam Skotus (Adam Scotus) zami5lja jednu
rrZasnuzmajevu glavu na severuod koje dolazi svako zlo. .On iz
tcljusti i nozdrvi bljuje maglu ili dim trostnrke prirode24, i to
"trina ignorqnJiavidelicet boni et mali, veri et falsi, commodi et
rr1'oje magla".kaZeAdam Skotus,
rrrcommodirrr).
"koju je plo.rrk Jezekilj u svojoj viziji Boga Xr"deoda dolazi sa Severa"'o,
"tlim" o kome govori Isaija 14,3I''. PoboZniautor neprestano
rirzmi5ljao tome kako to da prorokovavizlja Boga stiZe baSna
krilirna sovernogvetra i kako iz te clavolskemagle izblja trostruko
rrcznanje.Gde ima dima, ima i vatre. U tom smislu o velikom
oblaku kaZe se da je "okruZenblistavim sjajem i jedn^o.m
nepreslanomvatrom, iz (4ega sredi5tasevakao s.jajnaruda"'o. Severni
vctar stiZeiz regionavatre i zato je, uprkos svojoj hladnoii, "venlrrsurens"(vetarkoji gori) kako ga nazivaGrigo$je Veliki (Gregrrrius Magnus) pozivajuii se na Jova 27,2I". Ovaj vetar je
spiritusmalignus "koji u srcima pobudujeplamenovepoZude" i
svakogLivog stvoranagoni na greh. Kroz "dah zlog podsticajana
zcmaljskepoZudeon dini da se uspale srca nepravednih";kako
krl,e Jeremija (1,13) :"Vidim lonac gde vri; i prednjamu je strana
promaseveru".Kod Grigorija je prepoznatljivastarapredstavao
v;rlri na severukoja je kod Jezeklija jo5 uvek neposrednoZiva,
;xr(to se njegov vatreni oblak pojavljuje "ab Aguilone", odakle
rfrrlazisva "nesreiana sve stanovnikeZeml.ie"su.
159 Kod ovakvog stanja stvari nije dudno $to Nostradamus
u svom predskazanjuAntihrista upozoravana "moinika sa sever;r". JoS u vreme pre Reformacije narodna se fantazlja izda5no
lrrrvila Antihristom, kao Sto to do\puju brojna izdanla
"l','nndkrist"-aiz drugepolovine 15. veka". Ovo.ie, s obzirom na
rlrrhovnedogadajekoji su se tada pripremali,potpunorazumljivo:
gxrCctak
Reformacijebio je pred vratima. Luter (Luther) je zato
,rtlrnahpozdravljen kao Antihrist i bilo bi moguie da Antihrista
htrji se pojavljuje posle 1792.Nostradamusoznadavakao "second
,\rrlechrist",jer se prvi vei pojavio sa nemadkimreformatoromili
;r( mnogo iinije si N".ooom ili Muhamedom32.S tim u vezi ne
I'r valialo preiutati koliko se u nacionalsocijalistidkojNemadkoj
l'.rvilo mi5tju da Hitler predstavljanastavaki dovr5avanjetek do
,l;r
". sprovedenogLuterovogreformatorskogdela.
94
160 Iz postojeiih astrolo5kih podataka, kao i moguinosti
njihovih tumadenja,Nostradamus je bez veiih te5koia mogao da
predvidi skori podetak enantiodromije hri5ianskog eona; StaviSe,
udiniv$i ovo prorodanstvo,on je sam vec stajaousred antihri$ianske faze i sluZio kao njen glasnogovornik.
l6L Nakon ove digresije,vratimo se opetsimbolici ribe!
95
VIT
O ISTORIJSKOMZNACENJURIBE
162 Pored "pisciculi Christianorum"jednu, kao 5to je dovoljno poznato, gotovo jo5 veiu ulogu, igra alegorika pastira i
ovdica,a HermesKrioforos, postaoje rrzor "dobrogapastira",bog
z;r*titnik stada. I Orfej je, kao dotrar pastir, sluZio za primerr.
( )vaj aspektpoimena (ruorp{v,pastir) dao je povoda za nastanak
isloimenog(misterijskog)lika u "PastiruHermasu"(2. stoleie) i
hal poput "dZinovske"ribe u natpisuAberkios, tako i pastir stoji
rr vcrovatnom odnosu sa vremenski i prostoruo bliskim Atisom.
lla.icenStajn(Reitzenstein)dak pretpostavlja da pos^toj
i zavisnost
llcrrnasovogrukopisaod Poimandres-ovihspisa,'' koja su sa
svo.jestranesasvimpaganskogporekla. Simbolika pastira,ovna i
l;rgnjetakoincidira sa odlazeiim eonomAriesa.U prvom veku po
rr;r$emradunanjuvremena,poklapaju se takoreii oba eona i dva
rrrcdunajvaZnijim misterijskim bogovima ovoga vremena,Atis i
llristos podjednakosu obeleZenipastirom,ovnom i ribom. Simlxrliku poimenaRajcen5tajnje vei tako temeljito obradioda ja ni
rr kom sludajunisam u stanjuda u tom pogledujo5 nestododatno
,rsvetlim.Drugadije stoji stvar sa simbolom ribe. Ne samo Sto su
,'vclc izvori izda5niji, vei i priroda simbola, narodito njegova
rlvostrukost,omoguiuje postavljanje odredenih psiholo5kih pil;rrr.ja
koja iu u daljem izlaganjupobliZerazmotriti.
163 Poput svakogjunaka, i Hristosje imao ugroZenodetin;rtvo (Vitlejemski pokolj dece, bekstvo u Egipat). Astrolo3ko
"lumadenje" koje se odnosi na to nalazi se u Apokalipsi
1t)tkrivenju)12,1:"JednaZenaobudenau Sunce,sa Mesecompod
fl(lgamai na njenoj glavi venac od dvanaestzvezda,,.Ona je pred
i proganja je zmaj. Rodiie dedaka,pastira koji ie
1r,'r'<rdajem
"p;rstisve narodes palicom gvozdenom"i biti "uzet k Bogu". Ova
Jrri{a podseta na brojne srodnemotive Istoka i Zapada;na motiv
! ,'to-Piton,Afroditg i njenog sinakoji progonjeniskaduu Eufrat i
1,:,tvaraju se u ribe', o Izidi i Horusuu Egiptu. Sirijski Grci pois-
96
tovetili su Derketo-Atargatis,zajednosa nienim sinom Ihtisom, sa
sazveLdemribaa.
164 Boginja majka (takvaje apokalipti(nazvezdanaZena)
jeste po pravilu parthenos,virgo, devica. Poruka svetenoii: ("'H
ncrp$6voqr6rorev; ct(er <p6g")(Rodenaje devica; svetlostje sve
jada) jp paganska.O takozvanomKorionu iz Aleksandrije Epifanijer (Epiphanius) govori da su u noii epifanije (5./6.januar)
pagani pravili veliku proslalu; "Tamo su probdeli celu noi uz
pesme i frule u slavu predstaveBoga; a kada su zavr5ili noinu
proslavu,posle ogla5avanjapetlovasido5eu podzemnosvetili5tei
izneso5ejednu u drvetu izrezbarenusliku sa nagom figurom koja
sedi na nosiljci; na delu od zlata ona nosi znak krsta, a na obe
ruke druga dva znaka istog oblika, zatim na oba kolena joS dva, a
svih pet znakova su isto tako napravljeni od zlata. Ow figuru oni
nose okolo i sedamputa obilazeoko sredi5njeprostorijehramauz
zvuke frule i dobo5ai himni, i kad se to zavr5ioni je snesudole u
podzemnuprostoriju.A kad ih pita5kakavje to tajnoviti postupak
oni odgovaraju:U ovaj das na dana5njidan Kora, to jest devica,
rodilaje Eon".
165 Epifaniije nagla5avada ovde nije red o hri3ianskoj
sekti, vei o idolopoklonicima,i to kako bi ilustrovaomisao da su
i paganitakoreii nehoticesvedodiliu korist hri5ianskeistine.
166 Devica kao zodijadki znak ne nosi ni kla; ni dete. Sa
njom se u vezu dovodi uhena' iz Apokatipsel26. Red je o
prorodanstvukoje predvida rodenje mesije na kraju vremena.
Buduii da autor Apokalipse vaLi za hri5ianina postavlja se pitanje: koga predstavljaZenakoja se oznadavakao majka mesije
odnosnoHrista? A koga sin Zenekoji ie "pasti sve narodes palicom gvozdenomrr(poimainein)?
167 Buduii da ovo mesto s jedne ukazuje slranena mesijansko predskazanje Isaija 66,7, i s druge na Jahvin gnev (Psalmi
2,0) ovde bi moglo biti redi o nekoj vrsti buduieg ponovnog
rodenja mesije. Takva predstavaje, medutim, na hriSianskomtlu
nemoguia. O prikazu 'Jagnjeta", Apokalipsa 5,6 i dalje, Bol
97
(Boll) kaZe: "... onaj izrazito bizrcni lik sa sedamrogova i sedam
odiju nop5te se ne moLe objasniti hri5ianskom predstavom"'.
Osim toga jagnje "razvqa potpuno neodekivaneosobine: ono je
pobednik u ratu (Apokalipsa 17,14). Pred njegovim gnevom
moraju se sakriti zemaljski moinici (Apokalipsa 6,15 i dalje).
Ono se uporedujesa "lavofir iz plemenajudejskog" (Apokalipsa
5,5). Ovo jagnje koje podse(ana Psalam 2,9 ("Udariie3 ih gvozdenom palicom; razbiie3 ih kao londarski sud") vi5e ostavlja
rnradanutisakjednog demonskogovna, a ni u kom sludajujednog
drugog jagnjeta koje bez otpora dozvoljava da ga vode na
klanicu. Jagnje iz Apokalipse spada,bez sumnje, u red rogatih
dudovi5taovih predskazanja.MoZe se zato postavitipitanje nije li
autor Apokalipse bio pod uticajem jedne Hristu donekle suprotstavljenepredstave,odnosnojedne psiholo5kefigure Senke,jedne
"umbra lesu", koja se,u poslednjemvremenu,ktoz akt ponovnog
rodenja sjedinjuje sa lkistom koji trijumfuje. Ova pretpostavka
mogla bi da objasni ponavljanje mita o rodenju, a isto tako i
dudnu dinjenicu da sejedno tako vaZnoodekivanjeiz buduinosti
kao Stoje pojava Antihrista u Apokalipsi gotovo^i ne spominje.
Sedmorogi ovan je sve Sto Isus izgleda da nije'. On je prava
Senka, dakle, ali ne Antihrist koji je kreatura Satane.Iako monstrouzno,ratobornojagnje predstavljai Senkuu smislu antipoda
prema Zrtvovanom jagnjetu, i on prema Hristu ne stoji tako nepomirljivo kao Antihrist. Udvostrudenje figure Hrista u Apokalipsi ne mora, dakle, biti u neposrednoj vezi sa
hri5iansko-antihri5ianskim rascepom, vei svoje postojanle zahvaljuj e verovatno nekom judej sko-hri 5i anskom antirimskom resantimanu koji se poziva na boga osvete Jahvea i njegovog
ratnidkog mesiju. Autoru Apokalipse su verovatno bile poznate
jevrejske spekulacije za koje znamo preko kasnijih predanja. U
Bereiit Rabatr Moze Ifa-dar5ana (Mose Ha-darschan) pripoveda se kako je Ilija u Vitlejemu na5aojednu mladu Zenukoja
sedi pred vratima i pored nje njeno novorodeno i krvlju unr{ano
dete kako IeLi na zemlji. Ona mu je objasnila da je njen sin roden
u zao das, i to kad je uni5ten hram. Ilija je opomenuo Zenu da
negujg dete. Kada je posle pet nedelja opet naiSaoraspitaose za
sina. Zena je rekla: on niti hoda, niti vidi, niti govori, niti euje i
99
98
leZi tu poput kamena. U to se podiZe vetat sa detiri ugla zemljeo
odnesededakai baci ga u more. Ilija se tad poZalida je gotovo sa
zdravljem Inaela; ali jedan batkol (glas) mu rede:".... ntj" tako....
on ie 400 godina ostatiu velikom moru, i 80 godinau dimu Stose
diZe kod dece Koraha, i 80 godina pod kapijama rimskim, a
ostalo vreme-(e iii po svim velikim gradovimasve dok ne dode
kraj danima"lo.
168 Ova pripovest prikazuje Mesiju koji je, istina, roden u
Vitlejemu, ali je onda boZanskomintervencijom odnet u onostranost (more - nesvesno).Njegovo detinjstvoje od podetkau toj
meri ugroZeno da on gotovo nije sposobanza Zivot. Simptomatidno je da legenda govori o izuzetnoj slabosti i ugroZenosti
mesijanskog elementa u judejstvu i time obja5njava odu'
govladenjesa njegovompojavom. 560 godina Mesija ostajelatentano da bi tek tada podeo svoju misionarsku delatnost. Ovaj
vremenski period ne razlikuje se mnogo od gore spomenutih 5
godina (uporediti str. 88) talmudskog prorodanstva,tako da bismo
ih mogli uporediti ako ovu legendu dovedemou vezu sa I{ristom.
Verovatnije je da se takvi medusobni dodiri odigravaju u
neomedenommoru jevrejske spekulacijenego da ih nema. Tako
je i smrtnaugroZenostMesije, odnosnonjegovanasilnasmrt, mo1
tiv koji se ponavlja i u drugim pridama. Kasnija, uglavnom kabalistidka tradicija, poznaje dvojicu Mesija, Mesiju ben Josifa (ili
ben Efraima) i Mesiju ben Davida. Oni se uporedujusa Mo.isijem
i Aronom, kao i sa dve srne,i to na osnovuPesmenad pesmama
4,5 : "Dojke su ti poput dva laneta,blizanca gazele"." Mesija ben
Josif je, prema Deuteronomiumu33,!1, "njegov prvorodeni bik",
a Mesija ben David ja5e na magarcu''. Mesija ben Josif mora da
urme, da bi svojom krvlju "izmirio narod Jahvea"'*. On ce pasti u
borbi protiv Goga i Magoga, a ubiie ga Armiluq. Armilus je An.
timesija koga j6 Satani nadinio od mermeruls. Nl.gu ie ubiti
Mesija ben David. Ovaj ie posle toga spusti.linovi Jerusalims
neba i probudiie ubijenog Mesiju ben Josifa'o.Ovaj poslednji so
u kasnijoj tradiciji pojavljuje u jednoj dudnoj ulozi. JoSTabar!'
komentator Korana, spominje da ie Antihrist biti kralj Jevreja",
a u Abarbanelovom "Maschmia Jescltua" Mesija ben Josif
/lpravo i jeste Antihrist. On nije, dakle, oznaden samo kao
Mcsija koji, nasuprot pobednidkom Mesiji, pqti, vei je dak
z;rrni5ljenu krajnjoj liniji kao njegovasuprotnostt6.
169 Kako nagove5tavajugornja predanja, gore spomenuta
slabostmesijanskogelementasastojise u njegovom rascepukoji
sc poveiava do potpune suprotstavljenosti.S jedne strane,ovaj
rlzvoj odgovara u persijskoj religioznoj literaturi jo5 pre Ikista
lxrstojeioj misli o enantiodromijivelikih vremenskihperioda,i to
rr pogor5avanjudobrog, kao u "Bahman Yest", 1,3 gde stoji:
(tlctvrto gvozdenodoba) "is the evil sovereignityof the demons
with dishevelledhair of the race of Wrath"". S druge strane,rasrrcp lika Mesije jeste izraz unutarnjeg uznemirenja u odnosu na
karakter Jahvea,dija nepravednosti nepouz{4nostnakon Jova
rrxrrada je doticalasvakogmisleieg vernikaru.Jov nedvosmislcrro postavlja problem, a hri5ianstvo je na njega dalo isto tako
insan odgovor. Jevrejska mistika je, medutim, i5la vtastitim
pulcvima,i njena spekulacijakruZi oko dubina koje je hri5dansko
rni5ljenjepoku5avaloda s najveiim naporomprikrije. Ne bih ZeIt:o da ovu temu dalje razradujem,vei kao primer navodim pripovcsl Ibn Ezre (Ibn Esra): "U Spanijije bio jedan veliki mudrac,
zn koga se govorilo da nikako nije mogao da prodita 89. psalam,
;'r mu je to isuvi3ete5kopadalo.Redje o Psalmu89,34 i dalje:
Ali milosti svoje necu uzeti od njega,
niti tu prevrnuti istinom svojom.
Necu pogaziti zaujetasvojega,
i ito je izailo iz usta mojih necuporeci.
Jednom se zakleh svetoicu svojom;
zar da slaiem Davidu:
"Sjeme ce njegovo trajati dovijeka,
i prijesto njegov kao suncepreda mnom;
On ce stajati uvijek kao mjesec
i ujerni svedoku oblacima" A sad si odbacio i zanemario,
razgnjevio si se na pomazanika svojega;
101
100
Zanemario si zaujet sa slugom svojim,
bacio si na zemlju vijenac njegov
Uzeosi mu sujetlost,
i prijesto njegov oborio si na zemlju.
(prepev D. Daniiitcr)
Ovde je red o istom problemukao i kod Jova. Kao najvi$a
vrednost i kao vrhovna dominanta du5evnehijerarhije, predstava
Boga odmah se dovodi u vezu sa Sopstvom,odnosnoidentidnaje
sa njim, i sve Sto se dogadaprvoj odraZavase na ovo drugo. Nesigurnost u odnosu na prvtt znadi duboko uznemirenje drugog,
zbogd'egase usled te neprijatnostipitanje po pravilu ignori5e.To,
medutim, nikako ne zna(i da se ono ne postavlja u nesvesnom;
naprotiv: na njega se dak daje odgovor,na primer putem stavovai
uverenja Sto se Sire poput epidemije - kao Sto su materijalizan,
aleizam i slidni surogati. Oni se onda sme5taju tamo gde je
uzaludno odekivati pravovoljan odgovor. Rezervnetvorevine suzbrjaju postavljanjepravih pitanja i kidaju time kontinuitet istorijske lradicije koja predstavlja karakteristidno obeleZje svake
kulture. Posledicatogajesu zbunjenosti konfuzija. Hri5ianstvoje
svojevremenoinsistiralona dobroti Boga kao oca koji voli i bar je
poku5alo da zlu otme supstancu.Prahri5iansko predskazanjeAntihrista i izvesneideje kasnojudejsketeologijemogli bi, medutim,
da ukaZu na to da hri5ianskom odgovoru na Jovov problem nedostajejo5 jedna poslednjaredenicadija nam se kobna stvarnost
predodava kroz raspoluienost na5eg sveta: nakon uklanjanja
B oiij e predstave sledi anuliranj e lj udske liinos ti. Materij alistidki
ateizamobrazuje preko svojih utopijskih himera religiju onih racionalistidkihpokreta koji slobodulidnosti predajumasi i tako je
briSu. Predstavnici hri5ianstva se tro5e pukim odrZavanjemonog
Sto im je predato, ali svoju kuiu ne grade dalje, kako bi im bila
prostranija. Zastoj u ovim stvarima preti, medutim, da u sludaju
duLegtrajanja ima smrtonosanishod.
171 Kao Stoje Buse (Bousset) udinio verovatnim, dvostuki lik apokaliptidnogHrista podiva na jevrejsko-gnostidkim
spekulacijama, na diji odjek nailazimo u gore spomenutim predanjima. Intenzivno bavljenje gnostika problemom zla odudarana
najupadljiviji nadin od njegovog bespogovornogponi$tenja od
strane otaca i dokazuje da je ovo pitanje postalo aktuelno
verovatno vei podetkom 3. veka. U vezi sa tim setimo se vei
pomenutogstavaValentina2l po kome je Hristos "roden pod iai"roo- s&kom", koju je, medirtim,kasnije "od sebeodseicao"22.
Valentin je Ziveo i delovao negde u prvoj polovini drugog
stoleia, a Apokalipsaje verovatno napisanaoko godine 9. pod
Domicijanom. Valentin je, kao i drugi gnostici,dublje razmi5ljao
o Jevandeljuzbog dega mi ne izgleda nemoguie da je "senku"
razumeo kao jahvistidki zakon pod kojim je Hristos bio roden.
Apokalipsa i drugo u Novorn zavetu mogli su lako da ga navedu
na takvo shvatanje,a da ne govorimo o viSeili manje savremenim
shvatanjima o d^eprijurguili o prvom Ogdoasukoji se sastoji od
svetlostii senke". Nije izvesnoda li je Orig,enovasumnjau odnosu na konadnu sudbinu davola originalna'"; u svakom sludaju
on pokazujeda je moguinost ponovnogujedinjenjadavola s Bogom jo5 rano predstavljalapredmet diskusija, i da je to morala
predstavljati, osim ako hri5canska filosofija nije htela da krene
pravcemdualizma.Ne sme se, naime, zaboravitida udenjeo privatio boni ni u kom sludaju nije raskrstilo s vedno5iu pakla i
prokletstva.Izraz dualizmajeste i udenje o bogodoveku,kao Sto
pokazuje rasprava izmedu monofizita i diofizita u staroj crkvi.
Osim religioznog zna(enjaodludivanjau korist jednog potpunog
ujedinjenja obe prirode, monofrzitskadogma poseduje,kako uzgred Zelim da primetim, zanimljiv psiholo5ki aspekt: ona, naime,
govori (kada se prevedena psiholo5kijezik) da je Hristos,buduii
da kao dovek odgovaraEgu, a kao Bog Sopstvu,odnosnoistovremeno predstavlja Ega i Sopstvo,dakle deo i celinu. Govoreii empirijski svest ne mohe nikada da pojmi celinu, ali je, medutim,
verovatnoda je u Ja nesvesnoprisutnacelina.Ovo bi odgovaralo
stanjunajvi$emoguie teleiSsis(potpunostiili savr3enosti).
172 ViSe sam se bavio razliditim dualistidkim aspektima
hristologije zato Stoje Hristos kroz simboliku ribe osimilovan u
102
svet ideja koji je naizgled bio tud Jevandeljima; u jedan izvorno
paganski svet koji je bio praLet verom u zvezd.ei astrologijom u
meri kakvu danaste5ko moZemo i da zamislimo. Ilristos stoji na
podetku eona rib[. Nije ni u kom sludaju iskljudeno da je bilo
obrazovanih hri5iana koji su znali za coniunctio magna 4 cr h u
Ribama,i tr godini X, jednako kao Stoje, prema Jevandelju,bilo
Haldejacakoji su dak prona5li l{ristovo mesto rodenja. Ribe su,
medutim. dvostruki znak.
173 Na BoZii, noii kada u ponoi (po staromradunanjuvremena) Sunce prelazi u Capricornus, Virgo stoji iznad istodnog
horizonta, a zanjom uskoro sledi Zmija koju drZi Ofiukus. Ovaj
komad astrolo5kekoincidencije izgleda mi vredan pomena,ba3
kao i shvatanjeda su dve ribe majka i sin. Ova misao ima dak sasvim posebnoznadenjebuduii da ovaj odnosukazujena iskonsko
jedinstvo ribe. L$oista, u astrologiji Vavilonaca i Indusa bila je
samojedna ribar). Kasnijeje ovoj majci odiglednoroden sin koji
je stoga takode bio riba. Tome odgovara fenidanskojDerketo Atargatis koja je, i sama do pola riba, imala sina Ihtisa. Ntje
nemoguie da "znil< proroka Jone" (Matej 12,39; 16,4 i Luka
II,29 i dalje) podiva na starijoj tradiciji o herojskom "putovanju
noiu po moru" i prevazilaLenjusmrti, pri demujn+lk biva progutan od straneribe ("kita-zmaja") i ponovo roden'o. Spasiteljevo
ime Jo5ua'' (Jeho5ua,JeSua,grdki J0sous).uvezi je sa ribom;
Jo5uajeste sin Nunov. Nun je ime za ribu'". JoSuaben Nun iz
hadirskelegendeu vezije sa ribom koja je odredelraza jelo, ali je I
ponovo oiivljena kapljicom vode iz izvora Livola."
174 Mitolo5ke Velike Majke imaju obidaj da za sinove
postanuopasne.Jeremija spominje prlkaz ribe na je{nom starohri5ianskom kandilu na kome jedna riba guta drugu". Na tako
ne5to bi moglo i da kazuje ime glavne zvezde u Piscis, austrinus
Fom - al - haut (Fom-a1-hut),"ustaribe", kao Stose na ribe u istoriji simbola uop5teodnosesvi moguii oblici gutajuiih concupiscentia, i to da su one ambitios-i, libidinos-i, boraces, av44,
lascivi, ukratko prava slika venitas mundana i voluptas terrena".
LoSeosobine,one imaju da zahvaleu naroditojmeri svom odnosu
103
promabogidi majci i boginji ljubavi I5tar,Astarte,Atargatisi
Afroditi. Ova poslednjaima, kao planetaVenera,svoj exaltatio
upravou zodijadkomznakuribi. BaSkao i u istoriji simbolaone
su i u astrqlo5kojtradiciji od davninaoptereienespomenutim
osobinama",ilh s druge stranezahtevajui posebnoi visoko
znadenje.
Ovaj zahtevse,bar u astrolclgiji,
zasnivana tome 5to
rnaj ko je rodenu znakuribi mozeodekivatidaie postatiribarili
nlornar,i da ie kao takav hvatatiribe ili vladati morem; ovo
podseia primitivnototemistidko
poistoveiivanje
lovcai plena!
'l'akoje na
donosilacvavilonskekultureOan(Oannes)i samriba, a
hriSianskiihtisjesteribar na ljude par exellence;
po istoriji simlxrlaon je dakudicaili mamacna pecadkomStap^u
Bogana koju
sc hvata Levijatanoshvaien kao smrt i davorr. U jevrejskoj
lradicijiLevijatanje vrstaeuharistidkog
jela koja se za pobohne
cuvau buducemZivotu.Oni seposlesmriiobladiu riblju koZu34.
llristos nije samoribar, vei i riba koja biva "euharistidki"pojcdena.Tako Avgustin u svojim "Confessiones,,:
kahe "...iako
lzcmlla/ribu kojaje izvadenaiz dubinejedena ovomstolukoji si
'l'i pred
licem vernikapripremio;jer onaje izvadenaiz dubine
'nto da nahranipotrebite(aridamscl. terram)".
Augustin ovde
afudirana riblji obedapostolau Emausu" (Luka 24,42i dalje).
"Ribu koja ledi" nalazimovei u legendio Tobijasu:andeoRalhilo pomaZeTobijasuda uhvati ribu koja hoie da ga progutai
rucigakako seod srcai jetreribepravidarolijaprotiv zlih duhova
i kakodauzpomoi hudiizle$slepilosvogoca.
^ -175Petrus Damianus (+ 1072)oznadavakaluderekao
ribe36,tako StopoboZniljudi predstavljajg.ribice
koje r. topr.u3u
rr mreZi velikog lovca ribara na ljude.r/ U natpisupektorios
(podetak4" veka)vemici se nazivajp"ichthyosouranioutheion
gcnos"("boZanski
rodnebeske
ribe")'o.
176 Riba Manuaje Spasilac,sd6r3gkoja se po legendi
poistoveiujesaVi5nom,kaozlatnomribicom.On moli Manuada
Ira primi,tod sebe jer se boji da ie ga progutati vodena
cudovi5ta".On zatimona bojkovit nadin,narastaogromani na
kra.juspasavaManua od velike poplavea'.Dvanaestogdana
lu
prvog mesecaindijske godine u posudu s vodom stavlja se zlatna
ribica i pri tom se uzvikuje: "Kao Sto si ti, o BoZe,u obliku-ribe
spasaoVede u donjem .',r.t.r,tako spasii mene,O i(esava!"42p"
Gubernatis, a posle njega i.$rugi istraZivadihteli su da hri5iansku ribu objasneindijskom "'. Indijski uticaj nije nemogui, jer su
postojalijo3 predhri5ianskiodnosi sa Indijom i u ranohri3iansko
vreme je vidljiv izvestanduhovni uticaj sa Istoka, kao Stose moZe
razumeti iz izve\taja kod Hipolita (Hyppolytus) i Epifanija
(Epiphanius). Uprkos tome, ne postoji nijedan ozbiljniji razlog
da se riba izvodi iz Indije, buduii da ie zapadnasimbolika ribe
tako bogata i istovremeno tako arhaidna da se mirne du5e moZe
proglasiti autohtonom.
177 Ukoliko Ribe predstavljajumajku i sina, ondaje time
data i mitska tragedija rane smrti sina i ponovnog vaskrsnuia'
Kao dvanaestosazveZde,Ribe zna{e kraj astrolo5kegodine i time
istovremeno novi podetak. Ova odlika koincidira sa zahtevom
hri5ianstvada bude podetaki kraj svih stvari, i njegovim neposrednim .odekivanjem propasti sveta i dolazeieg BoZijeg kratrjevslvaaa.AstroloSke osobine ribe sadrZe, dakle, sasvim
su5tinske delove hri5ianskog mita, i to prvo - krst, drugo,
moralnu suprotnost i njeno razdvajanje u Hrista i Antihrista,
treie, sina device, detvrto klasidnu tragediju izmedu majke i sina,
peto opasnostiprilikom rodenja i Sestospasiteljai spasonosca.
Nije zato pogre5noako drZimo da se progla5avanjeHrista zaribu
odnosi na tada5njipodetaknovog eona Ribfl. Ako je ovaj odnos
postojaojo5 u Antici, onda mora da je predstavljaopreiutnu ili
namerno prikrivenu pretpostavku,jer u staroj literaturi nema, po
mom znanju, nikakvih pokazatella za to da je hri5ianska sim'
bolika ribe izvedena iz zodliadkog znaka. Osim toga, astrolo5ki
nalazi do 2. veka nisu takvi da bi se suprotnost Hrist-Antihrist
mbgla kauzalno izvesti iz suprotstavljenostiribd, jer ova, kako
navedeni materijal pokazuje, tada nije bila ni u kom vidu, a
narodito ne su5tinski nagla5ena.Pored toga, kod Ihtisa je red'
uvek, kako Delger (Diilger) ispravnonagla5ava,o jednoj ribi, pri,
demu, medutim, valja napomenuti da je u astrolo5komtumadenj
llristos upravo samo jedna riba, dok Antihristu pripada u
105
druge ribe. Uistinu, ne postoje nikakve tadke oslonca za pretpostavkuda bi zodijadki znak Ribd mogao biti prototip lhtisa.
178 Nasuprottome, paganskasimbolika ribe znadajnopreovladuje. Najveiu teZinu poseduje svakako jevrejski materijal
koji izlaLe Seftelovic (Scheftelowitz). Jevrejski "pehar blagoslova"-' je povremenobio ukra5enslikamariba, jer su ribe vaLile
,.^ j*
blaZenih u Raju. On je stavljan nrtvima kao poklon u
grob*'. Ribe kao sepulkralni simboli su Siroko rasprostranjene.
llri5ianska riba nam se pojavljuje uglavnom u ovom vidu kori$ienja. PoboZniInaltcani koji Zive "u vodi udenja"uporedivani
su sa ribama. Ova a4glogrjase oko 100.godineposle llrista sama
po sebi razumevala*". Isto tako, riba ima mesijan,skozna(,enje.
l)rema sirijskoj Barqhovoj apokalipsi dolaskom Mesije i Leviiatan izlazi iz mora*". On ie svakako ona "veoma velika riba,, iz
rratpisau Aberkiosu i odgovara"ribi iz izvora" koja u jednom religioznom razgovoruna dvoru Sasanida(oko 4. veka) predstavlja
vavilonsku Heru, a u hri5ianskoj molitvi Mariju koja se kako
gnostidki (u Tominim aktima), tako i ortodoksno naziva izvorom,
pcge.Tako u jednoj himni Sinezija (Synesius)(oko 350.) stoji:
lltxyd ncxydlv,op16lv dpXu,pt|drv,ptfc povag sr.povcbrovt'.Ti si
rt,v<>r
izvora, podetakpodetaka,koren korenja, monada monada.
/,a izvor Here se,medutim, kaZeda "sadrZiribu" (monon ichthyn)
koja je uhvacena''udicom boZanstva"i "svojim vlastitim mesom
hraniditav svet")r. Na jednoj beotijskojvazividi se slika "majke
livotinja" sa ribom izmedu nogu iti u t*tu (?)52,pri demu riba
vcrovatno predstavlja sina. Iako se u razgovoru mit o Mariji
prcnosina Heru, ipak simbol ribe ne odgovarahri5canskommitu,
icr je po njemu raspeie udica ili mamac kojim Bog hvata Levijirtana". Ovaj je u hri5ianskommitu smrt ili davo ("stara zm4a,,),
l ni u kom sludaju Mesija. Pharmakom athanasias (lek.
lrcsmrtnosti)u jevrejskoj tradiciji jeste meso LevijLlana, "mesijirrrskeribe", kako ga naziva Seftelovic. IJ Talmud Sanhedrin-u
(98 a) stoji da ie se Mesija pojaviti tek on{a "kada bolesnik
tclnjivo zatraLiribu koju rQd.; ne moZe naci"S{.Kao Stoje gore
rravedeno,pored Levijatana)', prema Baruhovoj Apokatipsi i
lfchemotje euharistidkojelo. Ovo 99 rado previda. Kao Bto sam
rfavso na jednom drugom mestu)o, izgleda da obe Jahvine
106
praZivotinje predstavljaju par suprotnosti, i to tako Stoje jedna
izrazito kopnena, a druga morska Zivotinja. Ova poslednja se u
jevrejskoj tradiciji odigledno, kao Sto smo videli, dovodi u vezu S
Mesijom.
179 Od davnina se, ne samo u jevrejstvu, nego uop5tena
Bliskom istoku, rodenje iztzetnog doveka poistoveiuje sa
izlaskom zvezde. Tako Valam (4. Moisije 24,17) kaZe: "Vidim
ga, ah ne joS (sada), sagledavam ga, ali ne jo5 izbliza: izlazi
zvezdaizJakova..."
180 Mesijanska nada je vazda vezivana za pojavljivanje
neke zvezde. Po Sohar-a riba koja je progutala Jonu je umrla,
posle tri dana opet vaskrgla i onda ispljunula Jonu. "Kroz ribu
^i"-o
svet57".Ovaj tekst, istina,jeste srednioveknaii lek ,i
""o
ovan, ali potide iz nepouzdanogizvora. "Sasvim velika'" i dista
riba s izvora", koja pg spominje u natpisu Aberkios, nije, po
shvatanjuSeftelovica)v, niko drugi do Levijatan koji nije samo
najveia riba, vei se srtatra i "distom", Sto autor potkrepljuje
odgovarajuiim izvorima iz talmudske literature. U ovaj kontekst
spadasvakakoi gore spomenula."heismonos ichtys" (fednajedina riba) iz "Razgovorau Persiji"".
l07
IX
AMBIVALENTNOSTSIMBOLARIBE
181 Vreme koje predhodi dolasku Mesije rastavlja se,
prema sirijskoj Baruhovoj apokalipsi, na dvanaestdelova. Mesija
co se pojaviti u dvanaestomodseku.Broj dvanaestkao vremenska
podela ukazuje na dvanaest zodijadkih znakova. Dvanaesti
odgovaraznaku Ribd. Tada ie, kao Stosmo vei spomenuli,Leviialan izroniti iz mora. "Oba siha morska dudovi5takoja sam
stvoriopetog danastvaranjai duvaoih do onog vremena(propasti
sveta)posluZiie onda kao jelo za sve koji preostanu.'"Buduii da
llchemot van sumnje nije nikakva morska Zivotinja vei, kako
Midra5 kaZe, "pase na hiljadu brda"z, onda se oba "morska
cudovi5ta"moraju odnositi na dualitet Levijatana.I doista, on se
prema svom polu pojavljgie podvojeno, to jest postoji jedan
rrru5kei jedan Zenskevrste'. Isaija 27,I takodealudira na dvoslrukost Levijatana:Gospodie "pokaratimademsvojim ljutijem i
vclikim i jakim Levijatana, prugu zmiju i Levijatana, krivuljastu
zrniju, i ubuduie zmaja (Vtilgata: cetum), koji je u moru". Ova
rlvostrukostje kasnije u srednjovekovnojalhemiji verovatnodala
povodapredstavio dvema zmijama koje,se medusobnobore, od
ltrjih je jedna krilata, a druga nrje.* Nagove5tena suprotstavljenostjavlja seu Knjizi o Jovu gde se Levijatanjavlja samou
jcdnini, dija skrivena polarnost izlazi na videlo u njegovom
suprotnombroju, Behemotu.U poemi rabina Meir ben Jichaka
(Meir ben Jizchak) opisuje se apokaliptidnaborba izmedu Levijatanai Behemotau kojoj obojica bivaju srnrtnoranjeni. Onda ih
llog sedena delovei pripremapoboZnimaza jelo). Ova predstava
sr: svakakopoklapa sa starojevrejskimobidajemobedana pashu
k<rja pada u mesecu Adar (riba). Uprkos izriditom udvostrudavanju Levijatana u kasnijim tekstovirna, ipak je veoma
vcrovatno da je izvorno postojao samojedan Levijatan koji je
obznanjen jo5 veoma rano, i to u Ugari-tekstovima Ras Samra
(oko 2000. pre Fhista).Virolo (Virolleaud) daje sledeii prevod:
109
108
Quand tufrapperas Ltn,le serpentbrh,
Tu achiveras le serpent'qkn,
Le puissant aux sept t€tes.
182 On uz to primeiuje: "Il est remarquable en effet, que
les deux adjectifs brh et'qltn sont ceux-lh m6mes qui qualifient,
dans Isaie 27,1, un serpent d'une espbce particulibrement
que nous appelonsl6viathan, neUt"nLiviatan6."Iz
dangereuse,
"o
ove epohepostojei prikazi borbe izmedu Bala i zmije Ltn" Stoje
zanimljivo zato Sto se i ovde vidi suprotnost izmedu Boga i
dudovi5ta.ane izmedudva dudoviStakao Stoje kasnije siudaj.
183 Na primeru Levijatana vidi se kako se velika "riba"
postepeno deli u svoju suprotnost, tako Sto najpre sama predstavljasuprotnostnajvi5emBogu i time na izvestannadinnjegovu
Senku,to jest svakako njegovu zlu stranu'.
184 Deobom dudovi5tau jednu novu suprotnostnjegova
suprotstavljenostprema Bogu se povladi u pozadinu, i monstrum
je sadau sukobubilo sam sa sobombilo sa nekim odgovarajuiim
dudoviStem(kao na primer Levijatan i Behemot). Ovim razvojem
boZanskobiva oslobodenosvog unutarnjeg konflikta, a konfliktno
se od sadapojavljuje izvannjega kao neprijateljskipar dudovi5ne
brace.U daljem jevrejskom razvoju Levijatan,protiv koga se jo5
u Isaiji 27 bori Jahve, ima, prema navedenom svedodanstvu
Seftelovica,tendencijuda postane"disto" i "euharistidko"jelo i,
ako bismo odavde hteli da izvedemo simbol ihtisa, onda se ispostavlja da bi na mesto Levijatana stupio zaqr:avoHristos kao
riba, pri demu bi monstruozne Livotinje iz tradicije postale puki
atributi davola i smrti.
185 Ova deoba odgovaraudvostrudenjuSenke koja se ne
retko javlja u snovima, pri demu su polovine oznadene kao
razh(ite, ili dak suprotstavljenefigure. Ovaj sludaj se javlja kada
svesna(Ego-) lidnost ne obuhvatasve sadrZaje,odnosnokomponente,koje bi mogla da sadrZi.Jedandeo lidnosti ostajetada otcepljen, mesa se sa uobidajenonesvesnomSenkomi gradi zaiedno
sa njom jednu (destoantagonistidku)dvostrukulidnost. Ako ovo
iskustvo praktidne psihologije primenimo na mitolo5ki sludaj o
kome je red, ispostaviie se da se monstruozniantagonistBoga
udvostrudava,zlto Stoje predstavaBoga nepotpuna,buduii da ne
sadrZisve Stobi logidno trebalo da obuhvata.Dok Levijatan predstavljajedno riboliko, dakle primitivno biie hladnekrvi, koje obiluje u dubinamaokeana,Behemotje jedan (bikotiki?) toplokrvni
kvadrupedkoji stanujena brdima (bar u kasnijem tumadenju). On
se, stoga,prema Levijatanu odnosi kao ne5togornje, vi$e u odnosu na donje, niZe, ne5tokao krilati zmaj prema zmaju bez krila
u alhenriji. Sve volucres (ptice) jesu volatilia, to jest isparenjai
gasovi,to jestpneuma.Kao Stoje kod Avgustina Hristos riba "1evatus de profundo"' tako sq u 4. Ezra 13,2 i dalje "dovek" po.iavljuje kio vetar iz moralO. Njemu prethodeorao i lav, dalle
leriomorfni simboli koji su oznadeni kao negativni, kao Sto Behemot u Jovu uglavnom izaziva uZas.Riba koja je "podignuta iz
dubina" nalazi se u tajnom odnosu prema Levijatanu: ona je
mamac kojim se Levijatan mami i hvata. Ova riba verovatno
potideiz udvostrudenjavelike ribe i predstavljanjen pneumatidni
aspekt.To StoLevijatan posedujetakav jedan aspekti proistide iz
Cinjeniceda je on, kao ihtis, euharistidkojelo. Iz Jova 26,12,
iasno proizilazi da se prilikom ovog udvostrudenjaradi o aktu
osve5iivanja.Tamo stoji da JahvepobedujeRahabasvojim "uvidom" (tebffnd). Rahab, morsko dudovi3te, odgovara Tijamatu
koga je \{arduk ispunio imhullu-om, severnim vetrom i njime ga
rascepio". Tebuna dolazi od bin-rastaviti,racepiti, podeliti, Sto
znadi diskrimiqgciju koj a predstavlja karakteristiku osvesiivanj a
par excellance''. U tom smislu Levijatan, a narodito Behemol
predstavljaju stepene razvoja prema svesti, dime bivaju asimilovani i humanizovani. Riba se, preko toplokrvnog detvorono5ca,
pretvara u ljudsko biie i ukoliko lik Mesije po hriSianskom
shvatanjupostaje drugo lice Trojstva onda se drugom_figurom
koja je otcepljenaod ribe nagove5tavaincarnatio Dei". Postoianje Covekaje bio, dakle, onaj komad koji je ranije nedostajao
predstaviBoga.
186 Uloga koju riba igra u jevrejskoj tradiciji stoji svakako
runekoj vezi sa sirijsko-fenidanskim ribljim kultom boginje Atargatis. U blizini njenih hramova nalazili su se ribnjaci sa svetim
ll0
ribama koje niko nije smeo da taknel4. U hramovima su se isto
tako odvijali kultni obedi. "Ovaj kult i ovi obidaji, odomaieni u
Siriji, verovatno su u hri5{ansko vreme stvorili simboliku "ihtisa",
kazb-Kimon (Cumont)ls. u Likeji je oboZavanaboZanskariba
Orfos iJ! Di-Orfos, sin Mitre i "svetoga kamena" koji predstavlja
Kibeluto. Ona predstavljaposebansludaj onih vei spomenutih
ribljih boZanstava poput Oana, vavilonskog Nuna, Dagona ili
Adonisa koga su Grci zvali lhtis. Riblj e Lrtve su u Kartageni
prino3ene Tanitu, a u Vavilonu Ei i Nini. U Egiptu takode
susreiemo tragove ribljeg kulta. Tako je egipatskim sveStenicima
bilo zabranjenoda jedu ribe, jer su one vaZile za nedistepoput tifons\gg mora. "Od morskih riba svi se uzdrZavaju"kaZe Plu/. Prema svedodenju Klimenta
Aleksandrijskog,
tarhr
stanovnici Sijene, Elefantine i Oksirinhosa oboZavali su jednu
ribu. PremaPlutarhu, vladaoje obidaj da se devetogdanaprvog
mesecapred vratima kuie jede pedenariba. Delger je sklon pretpostavci da je ,oyaj obidaj moZda pripremio put hri5ianskoj
ribi'o.
euharistidko.i
187 Ambivalentan odnos prema ribi ogleda se u njenoj
dvostrukoj prirodi. S jedne stranenedistai znak mrLnie, ona je, s
druge objekat religioznog kulta. Izgleda da je dak vaZila i kao
simbol du5eStobi moglo da proistideizprlkaza na jednom sarkofagu iz kasnohelenistidkogvremena: mumija leZi na kovdegu u
obliku lva. Ispod kovdega nalaze se detiri kanope diji poklopci
odgovaraju trima teriomorfnim i jednoj ljudskoj glavi detiri Hofllsova sin-q.Iznad mumije umesto uobidajene du5e - pti^celebdi
jedna ribalg. Kako se iz irteLavidi, redje o otsirinhosuzu,jednoj
od tri najomrznutije ripe za koje se govorilo da su pojele falus
Ozirisa koga je raskomadaoTifon". One pripadaju Tifonu koji
predstavlja ^]'strast du5e, ono titansko, ono nerazumno i
nenzloLno"". Zbog svoje proZdrljivosti rilr.epredstavljaju jo3 u
kasnom Srednjem veku alegoriju prokletih". Utoliko je dudnije
Stose riba izdvaja kao egipatski simbol du3e.Istu ambivalentnost
pokazuje, medutim, i figura Tifona - Seta.U kasnijim vremenima
on je bog smrti, uni5tenjai pustinje, podmukli protivnik svoga
brata Oziisa. U ranijim vremenima, pflk, blisko ie vezan sa Ho.
lll
rusom: on je prijatelj i pomagad mrtuih. U jednom tekstu iz piramide on zajedno sa Heru-ur-om ("starijim Horusom") pomaZe
( )zirisu da se popne na nebo. Nebesko tle se sastoji od jedne
gvozdeneplode koja je tako blizu nekim planinskimvrhovima da
sc do neba mohedoii pomoiu lestvica.Ova plodapodiva sa svoja
tr:tiri ugla na detiri stubakoji odgovarajukardinalnim tadkama.U
lckstovima iz piramida hvali se lestvica bogova blizanaca (tekst
l'epiI) a u tekstu Unas stoji: "IJnas cometh forth upon the Ladder
which his father Ra hath made for him. and Horus and Set take
the hand of Unas, and they lead him inio the Tuat24."Drugi tekslovi pokazuju da izmedu Heru-ura i Setapostoji neprijateljstvo,
buduii da je prvi bog dana,a drugi bog noii. Hijeroglifski oblik
imena Seta ima kao determinativ znak za kamen ili (neidentifikovanu) Set-Zivotinjudugih uSiju. Postoje prikazi na kojima se
glave Heru-ura i Setapojavljuju istovremenona jednom te istom
lclu, iz dega se moheprepoznatiidentitet suprotnostikoji obojica
prcdstavljaju.O tome Ser Volis Badi (Sir Wallis Budge) kaZe:
"'l'he attributes of Heru-ur changed somewhat in early dynastic
limes, but they were alwaysthe oppositeof thoseof Set, whether
wc regard the two gods as personificationsof two powers of naIrrrc,i.e., Light and Darkness,Day and Night, o1_asKosmos and
('l-laos,
or as Life andDeath,or as GoodandEvilr)."
188 BoZanski par predstavlja (latentnu) suprotnostsadrZanu
rr Ozirisu, vi5em boZanstvu,kao Sto fu suprotnost pfedstavljaju
llohemot i Levi.iatanu odnosu na Jahvea,itd. VaZno je da se
suprotnostimoraju sloZiti u zajednidkomudinku kada je red o
lome da se Jednombogu, Ozirisu, pomogneda postignedetvorslvo. Ono je i predstavljenoi personifikovanokroz detiri Horusova sina: Mesthu, Hapia, Tuamutefa i Kebsenufa
(Qebhsennuf)za koje se govorilo da se nalaze"izabedra severrr<rgneba", odnosno Seta, dije se sedi5te nalazi u konstelaciji
Vclikog medveda.Cetiri Horusovasinajesu s jedne straneSetovi
rrcprijatelji, s druge su s njim blisko povezani. Oni obrazuju
lnalogiju prema detiri nebeska stuba koji nose nebesko tle,
r'clv6lssgnonu gvozdenu plodu. Buduii da neretko trojica Horusovih sinova imaju Zivotinjske glave, dok se jedan odlikuje
tt2
ljudskom glavom, moZe se ukazati na slidno stanje stvari u vizijama Jezekilja iz dijih heruvimskih figura potidu, kao Sto se zna,
simboli jevandelista (tri Zivotinje i jedan andeo).U Jezekiliu 1,22
dalje stoji: "A nad glavama Zivih biia (heruvima) be5e neSto
poput dvrste plode, svetlucajuii kao stra5nikristal, razastrto ozgor
nad glavamanjihovijem", a I,25 i dalje: "I gle, ponaddvrsteplode
Sto im bija5e nad glavama izgleda5ekao safir kmen, a na njemu
besenesto poput prestola;a na onome Stoje izgledalokao presto
beseneki lik koji je lidio na doveka".
189 S obzirom na bliske odnose izmedu lzraela i Egipta
uzajantnaveza simbola nije neverovatnu26.C,rdoo je da pt"O"o
oko Severnog pola arapska tradicija vidi kao riblii lik. Tako
Kacvini (Kazwiq!) kaZe:"Severnipol je vidljiv. Oko njega stoje
manji Benat na'!z/ i rradne zxezde, koje sve zaje{go obrazuju
stku jedne ribe, u dijoj sredini se nalazi Severni pol'o". To dakle
zna{i d,a se Severni pol koji u starom Egiptu predstavlja predeo
Tifona i istovremeno boravi5te detiri Horusova sina nalazi takoreii u telu jedne ribe. Po vavilonskoj tradiciji Anu ima sedi5tena
severnomnebul istovremenoje Marduk kao najvi5i bog stvaralac
sveta i vladar svetskogkruZnog toka, dakle Severni pol, kao Stou
Enuma elii-u o njemu stoji: "Onaj koji zveadamaneba odreduje
putanje,poput oti"o ie napasati,i" bogorr"29."
190 U severnoj tadki ekliptike nalazi se vatreno carstvo
(distili5te i prolaz do Anuovog neba). Zato severni krov hrama
kod kule u Nipuru obrazuje takozvanu kiblu (to jest orijentaciju).
Isto talp Sabejci i Mandejci se prilikom molitve okreiu prema
severu". lJ vezi s tim zasluhile da bude spomenut i Mitras iz
"Mitrasove liturgiie". U konadnoj verziii pojavljuje se bog, dthet'i
"zlatnu pleiku jednog govedeta","a ona je sazveZdeMedveda
koje pokreie i vraia nebo." Ovog boga koji odiglednodolazi sa
severaobasipatekst obilnim atributima vatre".
1.91 Vavilonske predstave o zna(,aju severne tadke omoguiavaju da se u naroditoj meri shvati za5to Jezekiljeva vizija
Boga dolazi upravo sa severa, iako ova oblast znadi izvor svih
zala. rJ primitivnom shvatanju Boga coincidentia oppositorum
ll3
obrazujenesto nonnalno, buduii da se boZanstvo,nereflellovano,
.jednostavno prihvata zdravo za gotovo. Na stupnju svesnog
razmatranja,medutim, koincidencija suprotnosti postaje problem
prvog reda koji se, kad god je to moguie, zaobilazi.Zbog toga je
poloZaj davola u hri5ianskoj dogmatici ne5to veoma nezadovoljavajuie. Ako se u kolektivnim gornjim predstavama,dominantama na5e svesneorijentactle, nahze takve rupe, onda se sa
svom izvesnoSiu moZe radunati s postojanjem komplementarnih
iti - bolje redeno - kompenzatornih razvojt u nesvesnom.U alhemistidkim spekulacijama nailazimo na takve kompenzatorske
poglede.Za njlh se ne bi moglo pretpostaviti da ih adepti uop5te
nisu bili svesni. Naprotiv, izgleda da je red o njihovom vi3e ili
manje svesnomvaspostavljanjuprimtivne predstaveBoga. Otuda
dolazi do tako Sokantnih paradokqija kao Sto je ideja o bogu
ljubavi koji gori u paklenomognju ", akoji se ne izdaje ni za lta
drugo do za hri5ianski pojam Boga u novoj, ali nuZnoj vezi sa
svim Stoznalipakao. Jakob Beme (Jacob Biihme) je pre svih taj
koji, pod uticajem alhemije i kabale, u podjednakoj meri skicira
paradoksalnu sliku Boga, u kojoj dobri i zli aspekti pripadaju
boZanskombiiu na nadin koji bi se mogao uporediti sa gledi5tem
Klirnenta Rimskog (ClemensRomanus).
192 Drevna istorija nam pokazuje razdvojenu sliku severne
oblasti: s jedne strane sedi5tevrhovnih bogova, s druge - odatle
duva z\.qpneuma, aquilo, "cuius nomine malignus spiritus intelligifur"", i napokon, s jedne strane pupak sveta, s druge,
medutim, pakao. Bernar iz Klervoa (Bernhard de Clairvaux)
dovikuje Luciferu: "Et tu praepostero ordine tendis ad
aquilonem? Quppto magis ad alta festinas tanto celerius ad occasum declinas'*" (I ti teZi5 obrnutim redom prema Severu? Sto
vi5e hita5 u visinu, utoliko brZe se bliZi5 propasti.) Ovo mqsJoje
sous-entenduprema "roy Aquilonaire" kod Nostradamusar). IsIovremenose u redimaBernarovim prepozlaje daje idejp_moine
visine, kuda Luciferova slavoljublje teZi, yezanaza Sevet'o.
tt4
ll5
X
RIBA U ALHEMIJI
L Meduza
193 Lekar i astrolog, Mi5el Nostradamus poznavao je
svakako i alhemiju, buduii da su ovu ve5tinu uglavnom primenjivali lekari. Pitanje je, medutim, da li je on znao i to da ona koristi
simbol rlibeza arkan-supstancui lapis. Ali je veoma moguie da je
bio upoznats klasidnim delima alhemije.Medu njima je jedno od
najveiih autoriteta "Turba Philosophorum", koje je vei dosta
rano (i l.-12. vek) s arapskogprevedenona latinski iezlk. Istovremeno, ili ngstokasnije,prevedenisu verovatnoi njegovi dodaci,i
to "Allegoriae super librum Turbae", "Allegoriae Sapientum et
Distinctiones XXIX supra librurn Turbae"', zatim "Aenigmata
Philosophorltm" i "In Turbam Philosophorum exercitationes".
"TLtrba"pripada misaonoj sfei "Tabula Smaragdina" itime onim
kasnohelenistidkimproizvodima duha koji su nam preneti putem
arapskog,uglavnom preko neoplatonskeSkoleHarana (Tabit ibn
Qurra i drugi), a koja je cvetalado podetka 11. stoleia. Njihovo
misaono dobro je "aleksandrijsko" i recepti, osobito oni u "Allegoriae super librum Turbae,",blisko se nadovezujuna duh i slovo
"Papyri Graecae magicae"' .
194 Upravo ove alegorije4 predstavljaju najraniji izvor alhemijske simbolike ribe. Sa ovog razloga podetakupotrebe alhemijske ribe datiramo dosta rano, i to pre 11. stoleca'. Gotovo
da ne postoji povod za pretpostavkuda ona potide od hri5ianske
ribe. To, medutim, ne spredavada ona, nakon Stoje najpre predstavljala arkan-supstancu,promenom iste postane simbol lapisa,
termin kojim se, kao Sto znamo, ozna(avakako polazna materija
(prima materia), tako i krajnji proizvod procesa (lapis philosophorum, elixir vitae, aurum nostrum, infans, puer, filius philosophorum,Hermaphroditus,itd.). Ovaj filius je, kao Stosamna
drugom mestu pikazao, smatranza paralelu sa Hristom. Tako al-
hemijskariba, bar posrednoretko dobija dostojanstvojednog simbola sa Salvatormundi. I njegov otac je Bog, njegova majka je,
medutim, SapientiaDei, odnosnoMerkur kao virgo. Filius philosophorum,odnosnomacrocosmi,to jest lapis, znadi, po svim
svojim atributima i osobenostima,ni5ta drugo do Sopstvo,kao Sto
samvei op5irnoobrazloZiona drugim mestima.
195 Tekst u kome nailazimo na najstarijipomen ribe glasi:
"Est in mari pisceisrotundus,ossibuset corticibuscarens,et hallet in se pinguedinem, mirificam virtutem, quae si lento igne coquatu,donec eius pinguedoet humor prorsusrecedit...et quosque
lucescat,aquamaris imbuaturo.Ovo mesto se ponavlja u jednom
drugo.m(kasnijem?) traktatu iste vrste, u "AenigmataphilosophorLtm"'. Ovde je od "piscis"-anastao"pisciculus",a od "lucascat"
"candescat".Oba teksta dele zajednidki (ironida.n)kraj recepta:
Ako se pojavi citrinitas (xanthosis, Zutilo), onda "nastaje odna
vodica (collyrum) filosofa". Ako njome umiju odi, moii ie lako
da razumelu tajne fi lo sofij e.
196 Ova "okrugla riba" nije, medutim, u modernom smislu
nikakva riba, vei meku3ac.Na to ukazuje odsustvokostiju (odnosno kidme) i "cortex"-a, koji na kasnolatinskomjednostavno
znadilju5turu Skoljke,odnosnoSkoljku".Redje, dakle, u svakom
sludaju o nekom okruglom biiu koje prebiva u moru, verovatno o
lakozvanoj scifomeduzi koja se desto nalazi u morima drevnog
sveta.Njen oblik koji slobodnopliva - akrospedameduza - sastoji
sc od jednog okruglog, zvonastog ili diskolikog tela koje je
gradenoradijalno i po pravilu je podeljeno na detiri takozvaneperadije i deliri interradije (diji su uglovi eventualnoprepolovljeli
adradijama)na osamdelova.Kao i sve knidarije' ili nematoforefu
(medu koje spadajui scifomeduze)one imaju rese koje sadrZe
cnide,odnosnokoprividastekapisledijim otrovom ubijaju plen.
197 Kako u tekstu stoji ta "okrugla riba", kada se na laganoj
vati zagreje, odnosno kuva, podinje da "svetli" (lucescit), Sto
r,na(i da toplota koja se u njoj vec nalazi postaje vidljiva. Ova
okolnost navodi nas na pretpostavkuda je autor na5egreceptabio
pod uticajem ili samog Plinija ili bar nekog slidnog predanja kao
116
Sto je njegovo. On, naime, opisuje jednu "ribu" kojoj se vi5e
velikih filosofa divilot', i to stellu marinu, "morsku zxezdu"'Za
ovu se ribu kaZe.da je vrela i da gori i da sve na Stau rylprunaide
rioi"oice di Plinije stellu marinul3 pominje
k;;"";iltr.tt
;;;i
jednogr
pulmo marinus-om koji slobodno pliva
tu
dahula
u
moreml), a i ovom pripisuje tako vrelu prirodu - da, kad bi sq
njima natrljao Stapon Uir. -ogoo koristiii gotovo kao buktinjal6
- proizlazi moguinost da naS autor nije toliko vodio raduna o
zoolo5kom razlikovanju i da je moZda stelu marinu zalrrrr;nioza
pulmonesa.Sta god da je, Srednji vek ZeljansimbolapoZudnoje
prihvatio legendu o stella marina. Nikolaus Kausinus (Nicolaus
baussinus) je "ribu" pravilno shvatio kao morsku zvezdui opisao
je kao takvu. Ova Zivotinja ima, kaZe on, u sebi takvu vrelinu da
ne samo Sto opede sve Sto dotakne, vei sebi odmah priprema i
svoju hranu. Ona zato predstavlja "veri amoris vis inextinguibilis"
'.
(neugasivusnaguistinskeljubavi)'
198 Takvo tumadenjemodernom uhu zvudi dudno. Ali za
Srednji vek vaZio je stih: "sve prolazno samo je poredenje"
boZanskedrame Stoje ne5too demu dana5njidovek te5ko moZe
da ima neku predstavu.Na isti nadin to tumadi i Picinelus, samo s
tom razlikom Stoje njegova amplifikacija mnogo op5tirnija. Tako
on kaZe: "Ova riba se Zari uvek usred vode i Stagod dotakne,to
se zagrejei zapalil8". Ovai Larje vatra koja ukazuje na Sv.etoga
'
Duha. On se zalo poziva na "Knjigu Provednikovu" (48,I)' i na
plamene jezike (ida za vreme Duhova. Cudo da vatra stella-e
marina-ene moZe da se ugasi u vodi podseia na "divinae gratiae'
efficacitas"(delovanjeboZanskemilosti) koja opet oZivljava srca
Stosu udavljenau "moru gtehova" (in peccatorumpelago)-Sa is'
tog razloga rlba zna(i i caritas i amor divinus, kao StoPesma nad
pesmama 8,7, kaie: "Aquae multae non potuerunt extinguere
caritatemnecflumina obruent illamtu." Kako autor pretpostavlja,
riba Siri oko sebe sjaj od podetka Livota, i time ukazuje na religiju
dijom svetlo5iu Zive vernici.
199 Prilikom tumadenja vrele morske zvezde predodenje
odnos prema amor profanus kako to pokazuje citat iz Pesmenad
tt7
t)csmama.Picinelus hkkaLe da ona (zvezda)predstavljahrjeroglife srcaonog koji voli, a dijt Lar ne moZeda ugasi ni celo more,
bcz obzfuada li je njegova ljubav amor divinus ili profanus. Ova
sc riba, naime, tako na5 autor nedoslednotvrdi, dodu5,e,hari, ali
rrr:svetli. On citira Vasilija (Basiliusa)": "Adhaec cogites prolirndum barathrum, inextricabiles tenebras, ignem carentem
spcnodore,uredni quidem vim habentem,sed privatum lumine."
(/,a to razmisli o dubokom moruo o nerazflnsivim mrakovima. o
vatri bez sjaja koja, istina, ima snaguda gori, ali joj je svetlost
oteta. "Ignem infernalemhaec idea describit" (Ova ideja opisuje
vatru u paklu), uzvikuje on. To je concupiscentia,to je "scintilla
voluptatis"(poZuda,iskrapohote).
200 Cudno je koliko desto srednjevekovnisimbolisti daju
di.iametralno suprotna tumadenja jednog te istog simbola, ne
primeiujuii naizgled dalekoseZnui opasnu moguinost da njegovo jedinstvo na izvestan nadin jamdi jedinstvo suprotnosti.
I'ako dolazi do toga da u alhemrjl"nastajustavoviprema kojima u
rrvoj podzemnoj ili podmorskoj"" vatri "gori" sam Bog. Tako
"()loria mundi" kaZe:"Recipitio ignem, vel calcemvivam, qua de
l'hilosophi loquuntur, quod in arboribus crescat,in quo (igne)
I)ousipse ardet amoredivino... Item, NaturalisMagister ait ad arlem hanc de igne, Mercurium ardeat, sem cum sole in amore
tlivino, od solatium omnium hominum: et absqueisto igne ars
numquamperfici poterit. Item, ignis Philosophorumquem occullalum occlusumqueilli habent...Item, ignis nobilissimusignis est,
(luem Deus in terra creavit, millenas enim virtutes habet: Ad haec
rcspondet didascalus quod Deus tantam virtutem efficaciamque
lribuerit... ut divinitas ipsa cum hoc igne commixta-5iet:Et este
ignis purificat, tamquam purgatorium in inferno...23".Vatra ;e
"irrcxtin$,uibilis"."Philosophi hunc ignerr Spiritus Sancti ignem
lpr:llant"". Ona ujedinjuje Merkur sa Suncem]'4deo ut omneis
Ir:cs,s1n res fianti quas nemo separaturessiet"25."Pari modo",
rrastavljadalje traktat, "quo in hisce tribus seseuniunt, Deus palcr, Deus filius et Deus spiritus sanctus,S.S.^frinitasin tres personas,et tamen unicus verus Deus remanet'o: ita quoque ignis
rrrrithascetres res: utpote co{pus, spiriturn, et animam, hoc est,
118
Solem, Mercurium, et Animam'" "In igni hoc invesibili artis mysterium inclusum est, quemadmodumtribus in personis Deus Pater, Filius, et Spiritu; S. io.ro* essentiavere coiclusus est27:Ova
vatra je "vatfa i voda istovremeno" (ignis simul aqua). Filosofi su
je nazivali "Zivom vatrom" u dast Boga, koji se sam me5a sa
l'zirro- vodom" (qui seipsumsesein viv"amuqnu* miscetp.
Jedan drugi traktat g^vodi kaile da je ona "occultatio et
domicilium o-oir lheauri"29.U njenom tt"disto se,naime, nalazi
koja sadrZi"ovu ma3inusvetau svom vlasti"Ignis Gehennalls"Ju
toir postojaoju"3l.Vatru prouzrokujei pali "primum mobile" kao
i uticaj nezda. ona nikad ne prekida svoje univerzalno kretanje
(motu universali) i stalnobiva "nebeskigrsilamapotpaljivana(in2
iluentia coelestiumroirtutu- accendi)"3
202 Red je o "protivprirodnoj" valri (innaturalis s. contra
naturam). Ona telo podvrgava muci, ona je Stavi5e zmaj koji
"besno gori poput vatre u paklu"". Duh Zivota koji vlada prirodom, Piion, ima dvostruki aspekt: postoji njegov infernalan oblik
iz koje se priprema kupka' Traktat Abralama
i to paklenava1r,:a,
(Abraham
Eleazar) ozna(avaPitona kao "Boga"'*.
Fleazarz
Prema Blazijusu Vigenerusu (Blasius Vigenerus), vatra
nema dva nego detiri aspekta, i to intelegebilni koji predstavlja
distu svetlost; nebeski koji predstavlja toplotu i svetlost; elementarni koji pripada donjem svetu i odlikuje se svetlosiu, toplotom i
inJeligiLarcm(ardor),i, napokon,pakleni koji je suprotstavljen
bilnom aspektu,koji je li5ensvetlostii samose Zari i gori'''. Kod
ovog autora, s vatrom se ponovo javlja detvorstvo koje se od
davnina vezuje za nitt, kao sto-to pokazuje egipatskepredstaveo
Tifonu i Horusovim sinovima'o i Jezekiljeve vizije o oblasti Severa, odnosno vatre. Nije, pritom, nimalo verovatno da je u ovom
kontekstuVigenerus eventualnomislio na Jezekilja''.
204 U traktatu "Introitus apertus" Filalete (Philaletha)t
arkan-supstancase ozna(ava kao "chalybs" (delik). To je, kaZe
autor, "auri minera" (prima materia zlata), "Operis nostri vera,
Clavis, sine quo ignis lampadisnulla arte potest accendi".pha';
'tgnis infernalis38,se,n
lybs je "pre svega-n"orrru8ist duh", on je
ll9
cretus... mundi miraculum, virfirtum superiorum in inferioribus
systema,quare signo illum notabili notavit Omnipotens,cuius nativitas per Orientem in FlorizonteHemispaeriisui philosophicum
:rnnunciafur, Viderunt Sapientesin Evo Magi, et obstupuerunt,
slatimque agnoverunt Regem serenissimumin mundo natum. Tu
cum ejus Astra conspexeris,sequeread usquecunabula,ibi videbis infantem pulerum, sordes semovendo,regium puellum honora, gazamaperi, auri donum offeras, sic tandempost mortem tibi
earnem sanguinemqup^ dabit, summam in tribus Terrae
Monatchiismedicinam39.
"
je
205 Ovaj pasus od naroditoginteresa,po5to omoguiava
tlubok uvid u svet onih mradnih arhetipskihpredstavakojima je
ispunjen duh alhemidara.Cefik koji je istovrerreno infernalna vatra, taj "kljud za delo", privladi magnet i zatoje, veli autor, "Magncs noster" prava ruda (minera - prima materia)^delika.Magnet
irna tajno sredi5tekoje se s "appetitu archetico"*' okreie prema
polu gde je snagadelika poveiana. To sredi5teobiluje solju (sale
lbundans); dime se odiglednomisli na sal sapientiae,jer neposrcdno potom tekst kaZe: "Sapiensgaudebit,stultus tamen haec
parvi pendet, nec sapientiamdiscet, tiam licet Polum centralem
{:xtraversumconspeheritnotatumsigno Omnipotentisnotabili41."
206 Na polu se nalazi srce Merkurijusa "qui verus est Ignis,
nr quo requiesest Domini sui, navigansper mare hoc magnum, ad
ulramque pertingat Indiam, cursum dirigat per aspectumAstri
Scptentrionalis,quod faciet tibi apparereMagnesnoste(."(Koji je
plava vatra u kojoj podiva njegov gospodar.Koji plovi velikim
lfrorem taj & moii da nade put do obe Indiie (Istodnei Zapadne
lndi.je);taj neka svoj^kurs usnneripreffia Severnjadikoju ie ti
lrokazatina5 rragnet"'.) TJ ovom tekstu se aludira na mistidno
putovanje, peregrinatio. Ono, kao Sto sam izloZio na drugom
rrrcstu,najde5ie vodi prema detiri strane sveta koje su -ovde
rraznadene
dvema Indijama i severnimpravcem kompasa43.Na
l;ri nadin obrazujese krst, to jest detvorstvokoje spadau su5tinu
1rola.Jer, od ovog kreiu detiri strane sveta,ba5 kao i razdvajanle
hcmisfera (istodno i zapadno od Grinvidovog meridijana). Tako
nirm gore pomenuti HennisphaeriumSeptentrionale(severnapolu-
r20
lopta, odnosno luk) izgleda kao telo okrugle hidromeduze dija je
kuglastapovr5inapodeljenana detiri i viSe radijusai tako lidi na
globus Zemlje ili neba posmatransa pola.
207 U vezi s tim Zeleobih da spomenemsanjednog dvadesetogodi5njegstudentakoji je dospeou stanjezbunjenostikad je
otkrio da mu Filosofski fakultet, na koji se upisao,ne odgovara iz
nekih, i njemu samom u podetku nepoznatih nzloga' Njegova dezoiijentacija je bila prilidna, jer nije znao kakvim poslom I'eli da'
se bavi. U pomod mu je tada do5ao san koji mu je na op5iran
nadinukazaona njegov cilj.
208 Sanjao ie kako ieta po Yumi. Ona ie postepenopostajala sve samotliia i divliiia i na kraju je snevai prepoznao da se
nalazi u praiumL Drvete je biho tako visoko, a li\ce tako gusto da
je
dote na tlu gotovo vladala pomriina. Put i puteliak su davno
-prestali
da postoie, ali ie on gonien nekim neodredenim i\iekivanjem i radoznaloitu, ifiao napred i uskoro naiiao na okrugao
ribnjak od oko 6 - 7 metara u preiniku. Bio ie to izvor podzemne
vode iija je kristalno bistra voda izgledala gotovo crna u mrainoi
senci drveta. (J vodi, usred ribniaka, leluiao se neito ito ie
odavalo slabu, sedefastusvetlost - jedna vodena meduza iiii ie
klobuk iznosio oko 50 santimetara u preinifra' Na ovom mesfu
snevadse probudio ponet Zestokomemocijom: odmah je odludio
da upi5e studije prirodnih nauka, i ta odluka je bila trajna. Moram
da naglasim da snevadnije bio ni pod kakvim psiholo5kim uticajima koji bi mu predodavalineko tumadenje.Zaldiu(,akkgji je !1vukao iz snabio je van sumnjepravilan, iako smisaosimbola nije
putovanjapreko''pe1agusmundi'',(svetskogamora'').
20g Da se lrtoti*o na5em tekstu: Zeleo bih da, rekapituli;
rajuii, naglasim kako ignis infernalis nije ni5ta drugo do Deus absconditus (skriveni Bog) koji se nalazi na "Severnom polu"
t2r
objavljuje se preko magnetizma. Njegov drugi simbol je Merkur
dije se srce nalazi na polu i koji vodi ljude na njihovom opasnom
putovanju preko svetskogmora. Misao da severnatadka, odakle
svetska zbivanja dobijaju svoj impetus, istovremeno, kao Sto je
gore spomenuto,predstavlja pakao i da je ovaj sistem vi5ih sila
rcflektovan u donjem svetu,jeste - to se vei moLereii - potresna.
Ali isti taj motiv nasluiujemo kada Majstor Ekhart (Meister
lfckhart) kale da kada sepovudeu samogsebe,ondadospevana
"tle koje je dublje od pakla". Otuda se alhemijskojmisli, koliko
god da se grubo inaLava, ne moZeporeii velidanstvenost.
U psiholo3kompogleduod posebnogjeinteresaono Stose nalazi u prirodi predstave koia, naime, predstavlja projekciju arhetipskog
obrasca poretka*', mandale, dakle ljudske predstave celovitosti.
tJsredsredivanje
na pakaokoji je ipak istovremenoi Bog, podiva
na neposrednomiskustvu da ono najvi5e i ono najdublje, kada
it,bije iz osnovedu5e,moZeda malo vozilo na5esvestiili uni5ti ili
ga uvede u sigurnu luku, sa lli bez na5egudesia. Iskustvo ovog
"sredstva"je zato s punim pravom numinozno.
210 Picinelus (Picinellus) oseia da njegova stella maris,
"hic piscis" koja "in mediis aquis ardetquidet,non tamen 1ucet"45
(koja usred vode istina tinja, ali ne svetli) ne predstavljasamo
SvetogaDuha, caritas,milost ili veru, vei i ne5tou doveku, i to
nicgov jezik, odnosnonjegov govor i sposobnostizraZavanjau
tlcmu se uop5tei obznanjujepostojanjepsihidkogZivota. On pritom misli na nagonsku i nereflektiranu psihidku aktivnost kakva
pr<tizilaziiz okolnosti zbog koje citira Jakovljevu poslanicu 3,6:
"lrt lingua ignis est, universitasiniquitatis: lingua constituitur in
rrrcrnbrisnostris, quae maculat totum corpus, et inflammat rotam
rrativitatis nostrae,inflammata a gehenna*o."
211 Tako se zla "riba" podudara s na5om nesputanom
nkf<rno5iu,
koja se, izgleda,i ne moZesputati,i koja je poput male
v:rlreu stanju da zapaliveliku Sumu,da isprlja celo telo i da dak
zapalii "todak radanja"."Trochos tes geneseds"(rota nativitatis)
grrr:dstvljau ovom kontekstu sasvim dudan izraz. To(ak alep,rrrizu.je,kaLu, kruZenje ili tok ili kruZni tok Zivota. Ovo
trrrnadenjepretpostavlja,medutim, gotovo budistidke predstave,
r22
ako pod tim ne podrazumevamosamo lxlmalo banalankruZni tok
rodenja i smrtnih sludajeva.Te5koje pitanje kako bi se ovaj todak
rlogao zrpthli,jer se na njega bez daljnjeg razmi5ljanja ne moZe
odgovoriti. Potrebnoje, Stavi5e,imati u vidu da se pritom misli na
sludaj paralelan sa prljanjem celog tela, odnosno na uni5tenje
du5e.
2L2 Nakon "Timaios"-auvek se iznova spominjeda je du5a
ono okruglo. Kao anima mundi ona se okreie sa todkom svetadiji
pupak j5:stepol. Zato se tu nalazi srce Merkura koji je ta anima
mundia6. Ona je zapravomotor neba. Todku zvezdanoguniverz:ulrr,aodgovara horoskop, "thema tos geneseds",to jest ona
podela neba u dvanaest kuia kakva se vaspostavlja u trenutku
rodenja sa prvom kuiom u odnosu na ascendent.Buduii .da se
tako podelj6no nebo okreie poput todka, astronomNigidiusag dobio je nadi-qrakFigulus (londar) zbog slidnostitodka sa poklopcem lonca)u. Tema (zapravo ono postavljeno ili zadato) i jeste
ftohos, todak. Su5tinski smisaohoroskopa sastoji se u tome da se
u formi poziclje planeta i njihovih relacija (aspekata), kao i
podele zodijadkih znakovapo kardinalnim tadkamaskicira slika u
prvoj liniji psihidke, a u drugoj i fizidke konstitucije. Horoskop,
dakle, pre svega predstavlja sistem iskonskih i osnovnih karakternih svojstava i zaro moZe davaLi kao ekvivalent individualne
psihe. Priscilianus (+ 385) shvata rola-u odigledno u ovom
smislu. Tako o Hristu kaZe: "Samo on ima moi da zaveLevrpcu
Plejada i da otvori dveri Oriona; znalutr za promenu zvezdanog
neba i uni5tavajuii todak rodenja, on je ponovnim uspostavljanjem krstenja prevazi5aodan na5eg rodenja"". Iz ovog jasno
proizilazi da je rota nativitatis u 4. stoleiu uistinu shvaien kao
horoskop. Inflammatio rotae predstavlja zato frgtrativan izraz za
katastrofalan meteZ svih iskonskih komponenata psihe; konflagraciju koja odgovara panici ili nekoj drugoj neobuzdanoji zato
fatalnoj errociji)r. Totalitet katastrofe obja5njavase sredi5njim
poloZajem takozvanog "jez7ka", i to davolskog elementa dija je
destruklivna tendencija svojstvena svim du5ama. Stella maris
predstavlja ono ognji5te izkoga zradi stuaraladkoili uni3tavajuio
dejstvo.
RIBA
213 Prilikom obradivanja srednjevekovne simbolike ribe
bavili smo se do sada ribom, koja je to samo po imenu, i to okruglom hidromeduzor! ne vodeii ozbiljnije radunao okolnosti da
ona u zoolo5komsmislu uop5tenije riba i - Stoposedujenaroditu
leZinu- nema oblik ribe. Odiglednoje samonjenaoznakakao piscisa to Stoje udinilo predmetomna5epaZnje.U Srednjemveku
nije, medutim, bilo tako, jer znamo za izjavejednog adeptaiz 16.
veka koje pokazuju da je bar on piscis razumeo kao pravu ribu.
Nabrajajuii mnoge sinonimne oznaketinkture, on kaZe i sledeie:
"Isto tako su nju (tinkturu) uporedili s ribom. Otuda Mundus u
'furbi
kaie: Uzmi deo riblje tudi i jedan deo teleie mokraie, itd.
A u zagonetkamamudraca (stoji): U na5emg-loru postoji jedna
<rkruglaribica bez kostiju i nogu (cruribus)rr".Buduii da Lu(,
pomenut4u citatu moZeda potide samood prave ribe, flogelande
(l{oghelande) je pbd "pisciculus rotundus" odigledno razumeo
rupravopravu ribu, i po5to se za nevotrjumoZe zamisliti riba bez
kostiju, ali qe i bez krljuSti,odnosnokoZe,nerazumljivi "cortices"
u izvorniku'- morali su da se pretvore u "crura" (noge). Na kraju
krajeva,zna se da ribe nemajuni noge.Ovo mestou tekstu iz 15.
vcka dokazuje da je "okrugla riba", "Aenigmata"-e,u okviru allrcmijske tradicije shvaiena ne kao meduza,vei kao prava riba.
.lcdnaokrugla i providna riba (koja, dakle, ne posedujecortices)
Crrdnevrste, opisuje se t "Kiranidama": Kinedijska riba Zivi u
rnorupored obala Sirije, Palestinei Libije, velidineje Sestprstiju
(-paiaca) i predstavlja "pisciculus rotundus". U glavi ima dva
Itamena,a pored njih jo$ jedan u treiem repnom prSljenu(spontlilio) ili dvoru na ledima (nodo dorsi). Ovaj tggii kamenje posebno jak i kori$ien je kao ljubavna darolijar). Ovaj kinedijski
liamenje, navodno, bio nepoznatjer je veoma redak. Zove se i
opsianus,Stose obja5njavakao serotinus-(kasno
dolazeii, rastuii,
rlogadajudi) i tardus (spor, oklevajuii)ro. On pripada Saturnu.
"Ovaj kamen je bhzanrc ili dvostruk; (i) jedan je, istina, taman i
t:nl, il drugi pal istina, crn (ali) 'proziran' i sija poput ogledala.
{ )n je taj koga mnogi traLe,?Ju gu ne poznaju: on je naime zmajcv kamen(dracontiuslapis)'"."
t24
214 lz ovog zbunjujuieg opisa moZe se sa sigurno5iujedino prepoznati da je red o kidmenjaku, dakle verovatno o pravoj
ribi. Cime se opravdavaoznaka"okrugao",to sejasno ne vidi. Da
je riba u stvari mitologema to jasno proizilazi iz toga Stoona navodno u sebi sadrZi "imajev liu**on on je poznaijos Plinijuse,
kao i srednjovekovnoialhemiji gde ga nazivaju draconites,dracontiasili drachateso'.On je, navodno,dragi kamen (emma)koji
se dobija tako Sto se uspavanomzmaju odsedeglava. Tek onda
on, naime, postaje,{ragi kamen, kada je takoreii u njemu oslao
deo zmajevedu5e", i to "invidia animalis mori se scnlientis"
(mrtnla Zivotinje koja zna da umire). On je, navodno,bele boje i
jak.ie alexipharmakon (protivotrov). Kod nas, gde nema zmajeva,
kaZetekst, takvi drakoniti su, ponekad nadeni u glavama vodenih
guja. Rulandus tvrdi da je video takvo kamenje plave ili crne
boje.
215 Kinedijski kamen poseduje dypstruku prirodu, koja,
kao 5to tekst pokazuje,nije sasvimjasnao'. Gotovo bi se moglo
pretpostaviti da se dvostrukost kamena izvorno izra},avtla u belom i crnom varijetetu, i da je neki prepisivad, nai5avdi na
protivrednost,dobio "niger quidem". Rulandus, medutim, nagla3ava,bez dalinieg i jasno, njegovu belu boju ("coloris candidi
est"). Pripadnost Saturnumogla bi da rasvetli ovu dilemu. Saturn,
astrolo5ki "wezd& Sunca", vaZi kao crn u svom alhemijskom
znadenju;on se ovde oznadavadak kao "sol niger" i poseduje
arkan-supstancaorkao dvostruku prirodu, tako Sto je spolja crn
kao olovo, a iznutta beo. Johan Graseus (Johannes Grasseus)
citira miSljenje avgustincaDegenhardusa o olovu: olovo filosofa, nazvano olovo vazduha (Pb aeris), sajrZi "splendida columba alba", koia se naziva solju melalao*. Blez d'ViZener
@laise de Vigenere) uveravada se olovo ("quo nihil egl magis
opacum") moZe pretvoriti u $jacint, a ovaj opel u olovoo). Ziva,
kako kaZe Milijus (Mylius)ooopotide iz "srca Saturna'ni "ona je
Saturn", dok svetli srebrni sjaj Meg$ura (Zive) stoji u suprotnosti
prema "crnini" olova. Svetla vodao' koja tede iz biljke saturnije
je, prema Di,grdLu Ripliju (George Ripley), "najsavr5emjavodg
i cvet sveta"o6.Koliko je ova ideja staravidi se iz jedne primedbo
r25
kod llipolita (Hippolytus)6e po kojoj je Kron (to jest Sarurn)
"snagaboje vode koja sveuni5tava".
216 Dvostrukapriroda kinedijskogkamenamogla bi, nakon
ra'zmatanjasvih okolnosti, da predstavljasuprotstavljenosti islovremeno poricanje suprotnosti, 5to lapis-u philosophorum-u
upravo daje narodito ,z^nadenje
"ujedinjujuieg simbola" (uporedi
paralelulapis-Hristos)'', & time i magijskeili boZanskesile. Tako
jc i na5 drakonit postaopodesanzaizuzetnemagijske sile (potenfissimusvalde) koje ga dine podesnimza "ligaturaeAfroditis", to
jcst za ljubavnu daroliju. Magija zna{i prisilu koja se provodi
protiv svesnoguma i svesnevolje Zrtve,Stoznadida u zadaranom
loveku nastupajedna njemu stranavolja koja se pokazujejadom
od njegovog Ega. Slidno,psiholo3kiutvrdenodelovanjeposeduju
samo nesvesni sadrZaji koji upravo svojim nasiljem pokazuju
svoju pripadnostili zavisnostod celinetoveka, dakle od Sopstva
sa njegovim "karmidkim" odredenjima". Da alhemijski simbol
ribe na kraju cilja na arhetipvelidine Sopstva,to smo vei uodili.
/,ato nas ne dudi kad vidimo da nadelo spolja5njeneuglednosti
koje vaZi za olovo i za lapis jeste isto ono koje se koristi i za
llrista. Isto ono Sto se kaZe o lapis-u philophorum-u govori na
primer Jefrem Sirijski (Ephraem Syrus) (+ 373) o Hristu:
"lfiguris vestitur, typos portat...lhesauruseius abscondituset vilis
cst,ubi autem aperifur,mirum visu...''."
217 U jed4qomtraktatuiz 17. veka koji je napisaofrancuski
anonimni autor'', "okrugla riba", ovo dudno dvostruko biie,
postajekonadnojedan istinski vertebrat koji se zoolo5ki moZe
tlokazati,a to je EcheneisvemoraL. Ona pripadaporodici sku5ai
odlikuje se time Stona mestu bodljikavog dela rednih peraja ima
tluZi usisni kotur na glavi i vratu. Uz pomoi tog kotura ona se
zalepiili na veie ribe iii za korito brodovai na taj nadin transporluje.
218 Tekst koji se odnosina ovu ribu glasi:
"Ako ima5 pravo znanJeo jedinstvenoj materiji (kamena)
orrdaieS iz nje izvuii Merkuriusa mudraca,devidanskuzemlju
126
mudraca,dragocenuso prirode,Zivu, nikad presu5ujuiuvodu sinova mudraca,i s time ie5 pripremiti zlato ili metalni sumpori
sastavitiretku, najtajniju,nesagorivuvatru istih. Ali Stagod da
kaZem,ipak je prilidno nemoguieotkriti i iskusiti ono Stodini,
istinitu i jedinu materiju kamenamudracaakoje ne otkrije neki
prijatelj koji je poznaje,jerono Stomi primamoda bismo iztoga
napravilifilosofskodelo nije ni5tadrugodo ribica Eheneiskoja
nemani krvi ni kostiju i kojaje zatvorenau dubokomsrednjem
predeluvelikogsvetskogmora.Ovaribicaje veomamala,samai
jedinstvenapo svomobliku,a moreje veliko i Siroko,zbogdega
je onimakoji ne znajuu kom kraju svetaona boravi,nemogude
da je uhvate. Veruj mi da onaj koji ne razume, kako kaZe
Teofrast,onu vestinuda se Mesecskinesa nebeskogsvodana
Zemljui da sepretvoriu vodui ondau zemlju,dataj nikadaneie
naii materijukamenamudraca,jer ni3ta teZenije udiniti prvo
potajno
negonaii drugo.Ako, medutim,bezbedniod opasnosti,
sa pouzdanimprijateljem,ondaiemo ipak nauditi
razgovaramo
skrivenutajnu mudraca,kako seta ribica,po imenuremoramoZe
prirodno,brzo i lako uhvatiti; (ribica)kojaje u stanjuda zaustavi
ponosnebrodove velikog mora Okeanusa(to je duh sveta).Oni
pak, koji nisu sinovi mudraca,Zive potpunou neznanjut ntsu
blagakoja je prirodasakrilau dragocenimi
upoznalidragocena
nebeskimZivotnimvodamana5egmora.A da bih ti preneojarku
zemlje i
svetlostna5ejedinstvenematerijeili na5edevidanske
naudiote najvi5ojve3tinisinovamudraca,odnosnokako da je
potrebnoje date najprepodudimo magnetumudraca.On
stekne5,
ima moi da ribicu zvanuEheneisili remoraizwde iz sredi3tai
dubinena3egmora. Ako ona budeuhvaienashodnoprirodi ona
ie sena prirodannadinpretvoritinajpreu vodu (i) nakontogau
zemlju. Ona ima, ako je pravilno prepariranave5tom tajnom
moi da rastvorisvadvrstatela i $a ih udini prolaznimi
mudracao
da svaotrovnatela (od otrova)odisti"oild.'*
219 Iz ovog teksta saznajemo da se riba nalaz| ako se
uop5temoZe naii, u srediStuokeana.More je, medutim, "spirifus
mundi". NaStekst, kao Stopokazujegornja proba,pripadavremenu u komeje alhemijasve vi5e napu5talalaboratorijskirad i
127
pretvarala se u filosofiju. "Duh sveta" je za alhemiju prve
polovine 17. vekt donekle neubidajentermin, buduii da se tada
vi5e koristio inaz "anima mundi". Svetska du5a ili, u ovom
sludaju, svetski duh, predstavljaju projekcrju nesvesnog,zato Sto
nemanijednog metoda ili aparaturekoji bi mogli da obezbedeobjektivno iskustvo ove vrste i time daju dokaz za objektivno postoianje oduhovljenog sveta. Ova ideja, u prvom redu ne zna(i,
dakle, ni5ta viSe do analogiju sa animirajuiim principom u
doveku koji inspiriSenjegove misli i dinove spoznaje."DuSa" i
"duh", to jest psihauop5teuzev, samapo sebije sasvimnesvesna.
Ako se, dakle, pretpostavida je psiha negde "spolja", onda to ne
predstavljani5ta drugo do projekciju nesvesnog.Time je, u zavisnosti od pogledana to pitanje,redenomnogo ili malo. U svakom
sludaju znamo da mare nostrum alhemije predstavlja simbol za
nesvesnouop5te, Sto je sludaj i u empirijskoj simbolici snova.
Mala ribica koja se,medutim, nalazi u sredi5tuuniverzalnog mora
ima, uprkos svojoj velidini, snaguda zaustavii najveie brodove.
U opisu Eheneisabez te5koia prepoznajemoda je autorubio dobro poznat "piscis rotundus ossibus et corticibus carens" iz
"lenigmata'1 Tumadenjeokrugle ribe kao SopstvamoZemo, bez
daljnjegproduZiti na Eheneisa.Simbol Sopstvase ovde pojavljuje
kao "izuzetno mala" riba (valde exiguas) u ogromnom monr nesvcsnog, kao dovek u pelagus mundi. Simbolidno oznadavanje
S<rpstvakao ribe karakteri5e u ovom stanju, kao nesvestan
:;adriaj. Ne bi verovatno bilo nikakve nade da se ovo neugledno
biie ikada uhvati da u svesnom subjektu nema "magnes sapienlum". Ovaj magnetje odiglednoono Stomajstor moLeda saop5ti
rrdeniku,a to je "theoria" koja predstavljajedino pravo dobro od
koga adept moZe da krene. Prima materia se, naime, uvek prvo
lr'orapronaii, u koju svrhu mu sluZi "artificiosum secretumsapicntum", odnosnosaop5tivateorija.
220 Ovo potvrdujeBernardus Trevisanus (1406-1490)u
svom traktata "De secretissimophilosophorum opere chemico":
propovedi Parmenida t Turbi su, kaZe on, o4l) Sto ga je oslobodilo od zablude i ukazalo mu na pravi put/). Parmenid je,
rrrcdutinl rekao isto Sto i Arislej u Turbi"/o, i to: "Natura non
128
emendaturnisi in sua natnra"77,a Bernardusopotvrdujuii to,
dodaje:"NaSamaterijase,dakle,ne moZepobolj5atidrugadije,
negosvojomvlastitom(materijom)".Parmenidovateorijaje bila
ta koja je Bernardusu pomoglada nakon mnogih beuspe5nih
ogledadode na pravi trag, a postoji prida da mu je uspeloda
Sto se udenjatide,on odigledno
proizvedelapis philosophorum.
smatrada-qenjenaosnovnamisaosastojiu gorecitiranojredenici:
"Priroda"/6semoZepoboljdatisamou sebii kroz samusebe,ili
na taj nadin osloboditi od gre5aka.Ista ideja se izraLavai a
ponovljenomopominjanju,u drugim traktatima,da se u sadrZaj
hermetidkeposudqne dodajeni5taspolja,buduii da lapis "ima
sveStomu tieba"79.
221 Nije ba5verovatnoda su alhemidariuvekznali StapiSu,
jer u suprolnomne bi mogli da izdthesopstvenopreuvelidavanje
o lemu, medutim,u literaturinem&ni zbora.Ko je taj Stoima sve
Stomu teba? Cak i usamljenimeteorkruZi oko dalekogsuncaili
se oklevajuii pribliZavaroju braie. Sve,ipak, nuZnozavisi od
i konadnacelinaper definitionem
svegaostalog.Jedinoapsolutna
ima svei svakogu sebi,i nikakvapotrebaniti prisilane vezujuje
za nestoStose nalazispolja.To je van svakesumnjeideja istovetna onaj o jednom apsolutnomBogu koji u sebi sadrZi
celokupnopostojanje.Ko moZeda se izvudeiz modvarevukuii
samogasebeza perdin?Ko moZeda se pobolj5au izolovanosti
bez ikakvogodnosas drugima?Cak i sveti anahoretkoji stanuje
tri danaputovanjadalekou pustinji mora ne samodajede i pije,
vei se,poredtoga,nqlpzii u najstra5nijojzavisnostiod prisutnog
Boga koji ne mirujeou.JedinoapsolutnacelinamoZeda se iz
samesebeobnavljai da sesamaponovorada.
222 Staje, dakle,to 5tojedan adeptSapuieu uvo drugom,
bojaZljivoseobaziruiida ne ugledaizdajnike- ili bolje- onekoji
pogadajuo demuje red?Ni3ta manje do ovo: da se kroz ovo
udenjeJednoi Sve,ono Najveie u pojavnomobliku Najmanjeg,
sam Bog u svojim vednimvatrama,moLeuhvatiti poput ribe U
dubokom moru. I jo5 - da se on moZe "izvuii iz dubine"
euharistidkogdjp.a integracije (Sto Acteci nazivaju teoqualo;
''Joi utelovitiu ljudskotelo.
"jedenjeBoga"
t29
223 Ovo udenjeje tajni i "umetnidki" magnet preko kojeg
ribica vemora,tako "malenogoblika", a tako "velike snage"prisiljava ponosnemorske fregate da se zaustave,kako Plinije, koliko
zabavno toliko zanimljivo, pripoveda o avanturi Sto se dogodila
quinqueremis-u cara Kaligule "u na5e vreme". Ta se ribica, dugadka samo pola stope, kada se car iz Sture vraiao u Entium,
prilepila za kormilo i tako zaustavilabrod. Kad se Kaligula posle
ovog putovanja vratio u Rim tamo su ga ubili njegovi vojnici.
lrheneis se, dakle, potvrdio kao praesagium,nagla5ava Plinije.
Slidnu nepriliku napravila je ova ribica Marku Antoniju pre
izgubljenepomorskebitke protiv OktavijanaAvgusta. Plinije nikako da se nadudi tajnoj sili Eheneisa.Njegovo dudenje je
odigledno veoma uticalo da alhemidari "okruglu ribu u na5em
moru" identifikuju sa remorom,i tako je ona postalasimbol nedeg
malog i maju5nog u Sirokom prostranstvu nesvesnog koji,
medutinr, ima sudbonosanzna(,q; ona je Sopstvo,-Atmiln, za
kogasekaZedaje "manji od malogi veii od velikog"ot.
224 Jasnojeda je riblji simbol alhemidara,Eheneisupreuzet
od Plinija. Ribe se, medutim, pojavljuju i kod Ripleusao', i to u
"mesijanskoj" ulozi: oJqes pticama donose kamen; baS kao u
( )xyrhynchus-papirusuo'one su sa svim "Zivotinjamana Zemlji 1
ispod Zemlje" koje pokazuju put ka nebeskomcarstvu. (Motiv
"livotinje koje pomaLl"l) Zodrjadke, paralelno suprotstavljene
ri be, simboli^jy u Lambsprinkovim (Lambsprinck) simbolima
arkan-matenju"*. Ovaj teriomorfrzamtne predstavlja ni5ta drugo
tl<>vizuahzovanje nesvesnogSopstva koje se obznanjuje nagonskim impulsima ("Zivotinje"). Sa jedne straneti impulsi se bez
rlaljnjeg mogu pripisati poznatim nagonima,ali najveiim delom
sc sastojeod oseianjaizvesnosti,uverenja,prisila, idiosinkrazijai
lirbija koje se mogu suprotstavljatitakozvanimbiolo5kim nagonima, a da ne moraju uvek znaditi bolest.Manifestacijacelovitosti je nuZno paradoksalna,Sto predodavaju dve suprotstavljene
ribe ili saradnja ribe i ptice. Arkan-supstancase kako njeni
;rlributi pokazuju, odnosi na Sopstvo,kao Stou Oxyrhynchus-logiii to dini^'lbasileiat6n ourandn" (carstvonebesko)ili - "grad"
i *upstanci)8s.
l3l
130
3. Katarski simbol ribe
225 Upotreba ribe kao simbola za psihopompos i za
protivrednu prirodu Sopstva ukazuje na jednu drugu tradiciju,
koja kao da tede paralelno s Eheneisom.O tome se moZe naii,
istina ne u alhemrjskoj literaturi, vei u istoriji jeresi, jedna veoma
dudna naznaka.Redje o dokumentu iz arhiva inkvizicije u Karkasoni koji Benoa (Benpjst) navodi u svojoj "Histoire des Albigeois
et des Yaudois" 169160.Radi se o navodnomotkroveniu Stogaje
imao omiljeni Hristov sledbenik Jovan dok se "odmarao na
grudima BoZijim". Jovanje od Gospodahteo da saznau kojem se
stanju nalazio Satanapre svog pada i dobio je odgovor: "On je bio
tako velidanstvenda je vladao silama neba." Hteo je da bude
slidan Bogu, i u tu svrhu si5aoje dole kroz elemente vazduha i
vode i otkrio da je Zemlja pokrivena vodom. Kad se probio pod
Zemljinu povr5inu "invenit duo piscesjacentes supra aquaset erant sicut bovesjuncti ad atendumtenentestotam lerram invesibilis Patris praecepto ab occasu usque ad solis ortum: Et cum
descendisset,invenit nubespendentestenentespelagum maris: Et
cum descendissetseorsuminvenit suum ossop quod est genus ignis" itd. ("nade dve ribe koje su leLale na vodama i behu poput
volova ljarmom/ upregnute da oru celu zemlju od zalaska do
izlaska Sunca po naredenju nevidljivog Oca. I kada side, nade
viseie oblake koji su pokrivali morska prostranstva.I kad side,
'osop' Stoje vrsta ognja"). Zbog planade, odvojen stoga svoj
menova nije mogao dalje da silazi, vei se vratio gore i objavio
andelima da ie zatzeti svoj presto na oblacima i da Zeli da bude
slidan Najvi5em. Prema andelima se tada pona5aokao neverni
kuiepazitelj prema duZnicima svoga gospo"{ara,nakon dega ga je
', Bog se, medutim,
zqedno s njima Gospod izbacio iz nja"
saZaliona njega i dozvolio je njegovim andelima i njemu da sedam dana harci pale po volji. U tom roku Satanaje tada, koristeii
Postanjel, stvorio sveti ljude.
226Istak,nutikatar"Jovan de Ludo (Johannes de Lugio)
ispoveda analognu veruoo. Ona je izgleda bila poznata medu
katarskim krugovima jedanaestogi dvanaestogveka, jer se uverenje da je davo stvorio svet moZe naii kod razliditih sekti. Alhemidar Jovan de Rupescisa (Johannes de Rupescissa) je
veoma verovatno pripadao sekti Pauperes de Lugduno (Lionski
,siromasi)r^na
koje su uticali katari, svojom "poureshorrmes evangelisans"o'.U svakomsludaju,on dolazi u obzir kao most za ov:u
tradiciju.
227 Sto se tide na5egteksta,u odi pre svegapada okolnost
da on sadrLi starobugarskured "osop". Osop, oco6b je red koju
Karl H. Majer {$arl H. Meyer) u svom redniku starog
crkvenoslovenskog"uobjaSnjava kao rst'r'6r'sv (osoba - na
ruskom,poljskom i de5komznadi "pojedinac,lidnost".) Otuda5_e
"suum ossop" moheprevestikao "ono Stoje njemu svojstveno"gl.
'f'o je,
u sludajudavola,naravnovalratt.
228 Predstavadve ribe koje leLe na vodama i poredenje sa
volovima koji oru dudnoje i njemu je potrebnoobja5njenje.U tu
svrhu mora prvo da podsetim na Avgustinovu interpretaciju dve
ribe u dudotvornomhranjenjupet hiljadaljudi: one za njegqpredslavljaju kraljevsku i svestenidkulidnost, odnosnomoivr koja
preZivljuje turbulencije narodnih masa, kao Sto riba preZivljuje
rnorskeolqje. Ove dve moii ujedinjenesu u Hristu: on je kralj i
*vestenik94l
229 lako se dve rlbe iz katarskog teksta sigurno ne odnose
na one iz (uda s obedom, ipak kroz Avgustinovo tumadenje
saznajemo ne5to su5tinsko za tada5nje razmi5ljanje: ribe su
shvatanekao "vladajuie sile". Buduii da je tekst o kome govorimo van sumnje jeretidki i predstavlja zaprnvo bogumilski
rfokument, o jedinstuenom tumadenju obe ibe kao Hrista ne
rnoZebiti govora. MoZda one simboli5u,kako bi se moglo pretPostaviti,dve razlidite "osobe" ili sile, i to, u sTislu ove jeresi:
Satanaela,starijeg,i Hrista, mladeg sina BoZijeg.e5JoSEpifanije
izveStavau 30. jeresi svog Panarium-ao ebionejcimakoji su prihvatili dvostruko BoZije sinstvo: "A dvojica, tvrdili su gqi,
postavljenisu od straneBoga, jedan je lhistos, a drugi durro96".
( )vo udenje mora da je odiglednobilo ra5irenou srednjoj Aziji,
132
jer je tamo medu pavilikijancima i,euhetima nastalobogumilsko
ieenje o Satanaelukao demijutp"' .NaS dokument nije, naime,
ni5ta drugo do latinska verziia onog izve5taia u "Panoplia" F;u'
timija Zigadena (Euthymios Zigadenos) koji se odnosi na
priznanjeStoga je bogumi"lskibiskup Vasiliie u godini 1111. dao
caruAleksiju Komnenu'o.
230 Satananalazi obe ribe - nota bene - pre stvaranjasveta,
dakle u predsvetskom prastanju, dok je BoZiji duh jo5 boravio
iznad mridnih voda (Postanje1,2). Daje u pitanju brlaiedna iba
onda bi se ona mogla tumaditi kao prefiguracija dolazeieg
Spasitelja, to jest kao preegzistentni Ilristos iz Jevandelia po
Jivanu, kao logos koji je "u podetku bio kod Boga". (I lkistos
kaLeu ovom tekstu - ovo se odnosi na Jevandeliepo Jovanu 1,2"
- "Ego autem sedebamapud patrem meum.") Red je, medutim, o
dve ribe povezanekomisurom (volovskim jannom) koje se mogu
odnositi iamo na nbe iz zodijaka.U horoskopimazodijaci igraju
ulogu vaLnlhuslova koji bitno modifikuju uticaje planeta Stose u
njima nalaze,ili, i kada su bez planeta oni daju posebankarakter
pojedinim kuiama. U nasemshdaiu ribe bi, stoga,oznadavaleasvv' Sadaznamo da kosmogonijski
cendent,trenutak radanja sveta
mitovi u osnovi predstal'Jiajusimbole nastankasvesti (Sto dalje
ovde neiu obrazlagati)tuu.Predvremenostanje odgovarapritom
nesvesnom,alhemijski redeno,haosu,massaconfusaili nigredo,i
putem opusa Sto ga adept uporeduje sa stvaranjem sveta nastaje
ilbedo ili dealbatio, beljenje, koje se sa svoje strane delimi{lp
101.
uporedujesa punim Mesecom,delimidno sa izlaskom Srroca
Istovremeno, to zna(i i prosvetljenje,to jest prosirenje svesti,koje
ide ruku pod ruku sa "delom". Psiholo5ki formulisano, dve ribe
koje davo nalazi u pra-vodi oznadavaju,dakle, novonastajuii svet
svesti.
231 Naroditu paZnju zasluZujeporedenjedve ribe sa jarmom volova upregnutim u plug. Volovi predstavljaju pokretadku
silu pluga. Na isti nadin rlbe zatopredstavljaju pokretadkesile dolazeieg sveta, to jest buduieg stanja svesti. Plug je od davnina
znak za ovladavanje zemljom: gde dovek ore tu je oteo komad
zernlje izprastanja i udinio ga korisnim za sebe.To dakle zna(i:
133
ribe ie vladati ovim svetom i imati podanike,tako Sto ce (astrolo5ki) delovati kroz dovekai oblikovati njegovo stanje svesti.
Cudno je da oranje ne podinje, kao sve druge stvari, na istoku,
vei na zapadu.Ovaj motiv nalazi se opet u alhemiji: "Tako zn&f,
kaZe Ripleus, "da ie se tvoj podetak dogoditi oko zalaska,odatle
ieS se okrenuti oko ponoii; tada ie svetlostisasvimizgubiti svoj
sjaj i ostaie5 devedesetnoii u mradnoj vatri distili5tabez svetla:
onda moraS usmeriti svoj^hod prema Orijentu, tamo ie5 proii
kroz nzh(,ite boje", itd.'" Alhemijsko delo podinje silaskom u
mrak (nigredo), odnosno u nesvesno.Oranje, to jest zauzimanje
zemlje,dogadase "patrispraecepto",po naredenjuOca. Bog nije,
dakle, enantiodromijukoja je podela godinu 1000. samo predvideo, vei je i smeraoda je napravi. Svetskim mesecomRiba
vladaju tako dva nadela.Ribe su ovde, poput volova, paralelne,to
jest usmereneka istom cilju, iako je jedna Hristos, a druga Antihrist.
232 T ako otprilike zamiSljamo verovatno rezonovanje (uko liko se oval inaz ovde moZe upotrebiti) ranog Srednjegveka. Ne
znatrr da li se o jednom takvom argumentu ikad svesno
diskutovalo. To bi ipak moglo biti moguie, je_rgore spomenuto
talmudskoprorodanstvoza anno Domini 530.tu'dozvoljava da se
s jedne strane pretpostavlja astronomski proradun, a s druge astrolo5ka aluzija na X S koju su preferirali jevrejski majstori.
Nasuprot tome, postoji i moguinost da ovde nije red ni o kakvom
svesnom odnosu prema astroloskim predstavama vei o proizvodima nesvesnog.Da je ovo poslednjesasvimu stanjuda stvara
takva "posmatrqnja"to se dovoljno znaiz iskustvasnovai analize
bajki i mitova.'* Slika ribd kao takvih bila je svesno,ideja, op5te
dobro, i mogla je - nesvesno- da simboli(kt inaLava znadenje.U
ovo vreme (11. vek) jevrejski astrolozi podeli su, kao Bto smo
spomenuli,da proradunavajurodenjeMesije u X a op5teoseianje
da je podelo novo doba jasno je inazio Doakino da Fiore
(Gioacchino da Fiore).
233 Tekst na5eg Otkrivenja po Jovanu te5ko da je nastao
pre 11. veka, ili mnogo kasnije. Podetkom 11. veka, to jest, astrolo5ki, usred eona Ribd jeresi su, naime, svuda izbijale poput
t34
pedurakaiz zemlle, i karakteristidnoje da se vei odmah na
podetkupojavljujeHristov protivnik, drugariba, naimedavokao
demijurg.Istorijskigledano,ova idejajestevrstagnostidkerenesansetako 5toje demijurggnosticizpgvaZiokaomanjevrednoili
dakzto biie od kogapotidesvezlotu'. U ovoj pojaviie mahlan
njensinhronicitet,to jest astroloSkiodredentrenutakkada sepojavila.
234 To 5to su katarskeideje prodreleu alhemijunije nimalo
dudno.Nisu mi, medutim,poznatinikakvi tekstovikoji potvrduju
unutaralhemijei da bi kao tadaje katarskisimbolribe preno5en
kav mogaobiti odgovotanza Lambsprinkovsimbolribe kao arkan-materijei njeneunutarnjeantinomije.Lambsprinkov simbol
revitaliverovatnonije nastaopre kraja 16. veka i on oznadava
paralelneribe
zacijnarhetipa.On predstavljadve suprotstavljene
koje plivaju u moru - in nostromari - pri demuse misli na aqua
permanens,arkan-materiju.One su oznadenekao spirituset anima,kaojelen i jednorog,dvalava,pasi vuk ili dvepticekoje se
mgdusobnobore, i time ukazujuna dvostrukuprirodu Merkura
106
235Ako su moja razmi5ljanjakoja podivajuna izvesnom
simbolidnogmiSljenja tadna,onda
poznavanjusrednjovekovnog
smo ovde doSli do znatnepotvrdemog shvatanjaizloLenogna
podetku.Sa godinom1000.podinje,naime,jedandrugi svetkoji
se najpreobznanjujeu dudnimreligioznimpokretimakao Stosu
bogomili, katarioalbigenzi,valdenzi, pauperesSpiritus, fratres
liberi Spiritus,beguini,beghardi,itd., i u religiji o SvetomDuhu
Eoakina da Fiorea. Meduove pokretespadai procvatalhemijei
- last not least- protestantizam,
prosvetiteljstvoi prirodnenauke,
pojadavanje
do istinski davolskogSto ga doZivljavana5e
uz
weme, uz istovremenouzmicanjehri5ianstvapred napadimaramaterijalizmai "realizma".
cionalizma,intelektualizma,
236 Na jednom konkretnomprimeru helimda pokaZemna
Radi se o
koji nadinsimbol ribe autohtononastajeiz nesvesnog.
sludajujedne mladeZenekoja je oduvekimala neobidnoLivei
pogledana
plastidnesnove.Bila je pod uticajemmaterijalistidog
je
svetsvogaocakoji Ziveou ne ba$sreinombraku.Od ovih, za
135
nju, nepovoljnihodnosa,onasebranilatako Stoje stvorilaintenzivanunutarnjiZivot,i to joSu detinjstvu,Svojerodite[iezamenila
je dajaj
do sedmegodinesanjala
ie sadvastablau ba5ti.Od Seste
dobri
Bog obecaozlatnu ribicu. Od tog vremenadestoje saie
niala ribe. Kasnijeoneko vremepre nego 5to,je zbog razliditih
problemado5lana ledenje,sanjalaje da stoji na obali Limatai da
Tiledau vodu. "Neki iovek bgcazlatnik u reku, tada vodapostaje
prozirna i vidi se do dnalj7. Tamose nalazi koralni grebei f
mnoitvo riba. Medu njima su neke sa srebrnastimsjajnim
lrbuhomi zlatnimledima".Tokom ledenjaimalaje sledeii san:
"Dolazimna obalu iiroke reke. U poietku ne vidim rnnogo,sarno
vodu,zemljui stenu,Bacamlistovesa mojimbeleflkamau vodus
oseianjemda time neito vraiam reci. Odmahnakontoga dobijam pecaiki itap. Sedams njint na kameni pecam,Joi uvekne
vidimniita osintvode,zemljei stene.Odjednomzagrizlaje jedna
leika riba. Ima srebrnasttrbuk i zlatna leda.Kad samje izvukla
na kopnopredeoje oiiveo: stenase izdvajakao najstarijaosnova
zemlje;trava i cveie rastlt,a grmlje se iiri premaiumi. Podi\e se
vetar i sve se krece.Sedirnneizmernonapetaali sasvimmirno.
{)djednornsa straneiza meneiujem glasgospodinaX (X je stariji
tovek kogaonapoznajesamoprekoslikei po pridi,ali koji je za
rrju autoritet).On kale tiho ali jasno: "Strpljivotn,u najdubljem
trnutarnjem
predelupripadariba, hranadubine.'U tom trenutku
oleomenese pravi krug koji delom dodiruje i vodu.Zatim opet
i:ujemglas: 'Hrabrom,u drugompredelu moie biti pobeda; tu,
naime,vlada borba.'Tadase oko menepravi drugt krug koji ovaj
put vet dodiruje i drugu obalu. Istovrimenodaliina ie otvara i
vidi se razliiito oblikovanazemlja. Suncese rada iznad hortzonta.Cujernglas kao da govori iz dal,jine:'Treti i ietvrti predeo
nastaju,na isti naiin povetani,iz prethodnih.Ali ietvrti predeo,ovdeglas zastajenq/yenutakkao da razmiilja -'ietvrti predeose
nudovezujena prni'uo. Onje najviii i istovremenonajdublji;jer
najviie i najdubljese sjedinjuju.Oni su u osnovijedno."' - Txda
soprobudilasazujanjemu u5ima.
237 OvaJsan ima sve karakteristiketakozvanog"velikog
sna",a osimtogaposeduje
kvalitet"promi3$enog"
Stoje karakter-
137
r3 6
isti0noza intuitivni tip shvatanja.Ako je snevadu ovo vremevei
imao izvesna psiholoBkaznanja, ipak mu je nedostajalobilo
kakvo poznavanjeistorijske simbolike ribe. O pojedinostima
da setako ircazim,
trebaprimetiti sledeie:obalarekepredstavljao
je intuitivanpoku5ajda se 'upecaju'
pragka nesvesnom.
Pecanje
nesvesnisadrZaji(ribe),odnosnoda se shvate.Srebroi zlatoribe
oznalava(na alhemijskomjeziku) Zenskoi mu5ko,daklehermafroditlK aspektribe, to ukazujena nju kao complex.iooppgpitorum'u'. Ona takodetu dovodi do magidnogoZivljavanja"'.
Staracje personifikacijaarhetipa starog mudraca. f{.iba kao
jelo
"dudesnojelo" vei nam je poznata.Ona je (euharistidko)
"savr5enih"(teleioi).Prvi krug koji dodirujevodupredodava(parBorba odgovarakonfliktu suprotcijalnu) integracijunesvesnog.
je
nosti.Kao Sto ona izmedusvestii Senke.Drugi krug dodiruje
"drugu obalu", gde se, naime, odvija ujedinjenjesuprotnosti.
u indijskom "Zivinomsistemu"zove
Tako se arkan-supstanca
para-da,,]'$to daje drugu obalu", a ona je, kao na Zapadt,
posebnimhijatusompredMerkurtrr. Cetvrtaoblast,nagla5ena
stavljajedno koje,plikljudujucise onim trimaobuhvatasvedetiri
u jednojedinstvor". Krugovinaravnopravemandaluu kojoj se
poklapasa srediStem.
To podseia
periferija,3toje paradoksalno,
na staru BoZiju predstavu:"Deus es[.qirculuscuius centrum
ubique, circumferentiavero ourquu-Il3." Motiv podudaranja
prvog sa detvrtim izl:ahenjevei u Marijinom aksiornu:"Od jednog postajedva, od dva tri, a od treieg dolazijedno kao detvrto"
(to hentetarton).
238 Ovaj san,takoreii ukratko,rezimiraditaw simboliku
procesaindividuacijei to u osobikojoj je literaturao ovom predmetu bila sasvimnepoznata.Takvi sludajevikoji nisu nikakve
retkosti hebalo bi da navedu na razmi$ljanje.Oni upravo
dokazuju postojanjejednog nesvesnog"znanja" u pogledu
procesaindividuacijei njegoveistorijskesimbolike.
XI
ALHEMIJSKOTUMACENJERIBE
239'Vratimo se sadaproblemu koji je najavljen gore citiranim "Instructio de arbore solari", naime pitanju kako se riba
hvata. Eheneis privladi brodove na nadin koji bi se najbolje
mogao uporediti sa uticajem magneta na gvoZde. Privladnost
potide, kako pokazuje predanje, iz ibe i zaustavlja vozilo kojim
dovek upravlja ili kormilari'. Nagla5avamovu, naizglednevaZnu
pojedinost, jer, kao Sto iemo videti, u alhemijskom gledanju
privladnostne potidevi5e od ribe vei od magnetakoji se nalaziu
posedudoveka i sa svoje stranevrsi ono privladenjekoje je do
lada predstavljalo tajnu snagu ribe. Predodimo li sebi njegov
r,na(aj,lako iemo razumeti da od ovog arkanskog sredilta zra(i
moina snaga privladnosti koja se lepo moZe uporediti sa magnctizmom Severnogpola'. Kao Stoiemo dalje videti i gnostici su
slidno govorili o magnetskomdelovanju njihove sredi3nefigure
(tadka, monada, Sin, itd.). Stoga je zna(,ajnanovina Sto se alhcmidar priprema da rukuje instrumentom od koga odekuje da ie
zraditi istim silama kao i Eheneis, ali u obratnom smeru. Ovo
preokretanje je za psihologiju alhemije vaZno zbog toga Stopredslavlja paralelan sludaj prema zahtevu adepata da stvore filius
rnacrocosmi,odgovor Hristu kroz svoju vestinu - Deo concetlonte.Time artifex, odnosnonjegov instrument,na izvestan nadin
'tltuzimamesto Eheneisa,kao i sve
ono Stoon znadi kao arcanum.
t)n je ribi takoreii ukrao tajnu i Zeleo da arcanum izvude na
povr3inukako bi iznjega stvorio lilius philosophorum,lapis.
240 "Magnet mudraca", koji bi trebalo da dudesnu ribu
izvude,moZe se,naime,kako tekst najavljuje,uiiti. SadrLajovog
tajnog udenja jeste stvarni arcanum alhemije koji se tide
pronalaskaili proizvodnje prima materia. "Doctrina" ili "theoria"
jc personifikovana ili, bolje redeno, konkretizovanakao Mercurius non vulgis id est philosophorum.Ovaj pojam je dvostruk
poput antidkog Hermesa;on je dastajna supstancanalik na Zivu,
tas filosofija. Dom Perneti (Dom Pernety) izraLavaovaj quid-
138
proquo drastidno sledeiim redima: "La matibre du mercure philosophique...a une vertu aimantive^quiattire desrayonsdu Soleil
et de la Lune le mercuredes Sagesr."O prima materiji adeptigovore veoma mnogo ikaLlu vrlo malo; tako malo.dak da se o tome
uglavnom o" trroZ" dobiti nikakva predstava4.Ovo pona5anje
ukazuje na zna(,ajnute5koiu u razmi5ljanju, Stoje i razumljivo s
obzirom da takva materija iz koje bi se mogao napraviti lapis
uop5tene postoji, niti je iz nje ikada napravljenlapis na bilo koji
nadin koji bi odgovarao odekivanjima; zato oznakemateria prima
ukazuju na neStoSto ne predstavlja nikakvu odredenugradu, vei
je mnogo vi5e intuitivan pojam za psihiiku poietnu situaciju. Kao
Stoje na primer voda Zivota, oblak, nebo, senka,more, majka,
Mesec,zmaj,Venera,haos,massaconfusa,microcosmos,itd.
241 U velikom broju tih imena figurira i "magnesia"pod
kojom ne bi trebalo-podrazumevatimagnesia usta (magnezijum
oksid) farmakopeje)). Magnesia je naprotiv "tota mixtio" ili
'de qua extrahitur ista humiditas"o(scl. radi"copulatamixtio",
calis.lapidisnostri)'. U traktatu"Aristotelesde perfectomagisterio'n opisuje se komplikovana prpizvodnja magnezije. Ona
predstavljaizbeljenu arkan-supstancuv.
Pandolfusu "Turbi" kahe:
"Iubeo g4pereoccultum et honorabile arcanum quod est, magnesia albaru."Kod Ilajnriha Kunrata (Heinrich I(hunrath) magnez1aje sinonim sa "haosom" i "Aes Hermetis". On ie naziva
"Katolidko ili univerzalno to je (op5te svetsko)od tela, duha i
du5e prirodno sadinjenotrojstvo - ili biie (samo jedno istinsko
Subiectum Catholicon) i pravo univer44lno Materiam Lapidis
Philgqophoru-l 1." Magneiljaje Zenskel2,u ^ugo"t mu5ke prirode". Ona zato nosi "u svom stomakusal Armoniacum et vegetabile", pri demu ovo poslednje predstavlja arkan-supstancu
kamena.'* JoS u grdkoj alhemiji, magnezija,odnosnomagnes,
jeste hermafroditskasupstancaza promene". Magnez4aje za alhemidarane samo po zvuku, vei i po smislu, vezanaza "magnes"'
kao Sto to pokazuje jedan Rosinusov "recept": "IJzmi dakle ovaj
oZivljen kamen, to jest onaj koji u sebi ima duSu i to
merkurieleto, koli je obdaren oseianjima, to jest koji opaZa
prisustvo i uticaj magnezge i magneta i koji je i calaminaris i
139
kamenkoji je Ziv kretanjemna mestu,vraianjem i odbijanjem",
ild.
t'
24212 ovog tekstadovoljno sejasno vidi da se kod alhemrjske procedure nikako ne radi o hemijskim procesima,jer za tako
no5to Supstancakoj.a ie se menjati ne mora da ima ni Zivosti ni
Culnaoseianja. Njoj su, medutim, neophodnepsihidke funkcije
kada se, kao kad je red o rnagneziju,radi o jednom od mnogo
i't,razakojima su adepti oznatavali nesvesno,dakle upravo onaj
okultni deo psihe koji im je izmakao prilikom spontaneprojekcije
runepoznatu hemijsku materiju i koji ih je zaludivao stotinama
arkan-supstanci.Naravno, samo glupe medu njima, koji isuvi5e
dugo nisu ni5ta primeiivali, iako u tekstovimanjihovih klasika
nije bilo malo nagove5tajakoji su mogli da ukaZu na pravi put.
NaZalost,mi danasnismo toliko izalli iz Srednjegveka da bismo
lako mogli da razumemo namere alhemije bez prethodnog
savladivanja znatnih te5koi a.
243 Lapis animalis Rosinusa je, dakle, zami5ljen kao
oZivljenobi(e, za koje se pretpostavlja da osecauticaj magnesije
i magneta,odnosno, da lh opaia (sentientem).Magnus je, takode
"oZivljenastvar". Tako kaZeJurisconsultus i alhemi{,arizBazela
.foanes Hrisipus Fanianus (Ioannes Chrysippus Fanianus):
"Ako se jednom Talesu od Mileta dopalo da onaj Herkulov
kamen, to jest magnet, nazove Zivom tvuri, zato Sto privladi
gvoZde i izgleda da ga kroti, za$to mi ne bismo i so... nazvali
Zivim biiem'"" Dorneus pi5e: "Udi nas magnetskikamen u kome
sc (odima) ne vidi a magnetskasila koja privladi gvoZde,zato Sto
jc u niemu sakriven duh (spiritus) koga dula ne mogu da
primete"." Koliko je neshvatljivostmagnetizmanuminozno deIovala na ljude ranijih vremena upedatljivo svedodi Avgustin:
"'/,namo", pi3e on, "za. magngtni kamen da on na dudesannadin
privladi gvoilde od dega sam jt^e,kad sam to prvi put video,
rra.jeZio"(vehementerinhomri)". I humanistaAndreja Aliati
(Andrea Atciati) (+ 1550) uzvikuje: "Quare qui primum magnctis virtutem trahentis femrm agnoverit et viderit, non potest non
illico in admirationemrabi... Neque satis est, si aliqui harum renrm arcanam quandam vim tam vulgo tritam nobis obtrudant.
140
illarr vim, de qua nihil preter
Quomodo enim definient o^c_cultam
nomen possuntostendere?2l"Slavni anatom'i astrolog Gabrijel
Falopijus (Gabriel Fallopius) (1490 - 1563)je navodnomagnet
zajedno sa Zivom i purgancom smatrao za neobja5njivaduda diji
je "effectus cum stupore sit admirandus",kako kaZe Libavijus
(Libavius) u svojoj "Ars prolatoria"".Iz takvih izjava moZe se
jo5 uvek prepoznati naivna reakcija inteligentnih ljudi sklonih
razmi$ljanju za koje su takvi prizori znadili neobja5njiva duda.
Razumljivo je zato Sto su objekte kojima su se divili oseiali kao
oiivljene (calx viva, lapis animatu itd.). Tako je i magnet jedno
oduhovljenobiie, poput tajnovitog kamenakoji posedujesposobnost oseianja. (/ "Duodecim tractatus"z' magnes figurira kao
simbol "aquaroris nostri" (voda na5erose),"dija je majka sredi5te
kako nebeskih tako i zemaljskih" Sunca i Lune. Ovu vodu (poznatu kao aqua permanens)anonimni autor apostrofira na sledeii
nadin: "O sanctaet admirabilis natura, quae filios doctrinae errare
non permittis, sicuti in vita humana in dies demonstras.Porro in
hisce... Tractatibus tot rationes naturalesin medium attuli, ut...
Lector, intelligere qossit ea omnia, quae oculis meis Deo
vidi" ild."benedicente
244 Osnovna misao ovde je ideja o udenju, "aqua doctrinae". Kao $to smo gore vei videli, "magnet" ili "nebeskarosatr
mogu se uditi. On simbolizuje, ba5 kao i aqua, samo udenje.
Nasuprot njemu nalazi se "animirani kamen" koji "opaZa" uticaj
magneta, odnosno uticaj para magnesa i magnez;4e.Animirani
kamen, kao i magnet, jeste upmvo arkan-materija,i samo takve
supstancegrade ono jedinjenje koje napokon vodi ka cilju, odnosno ka lapis philosophorum-u koji ima telo, du5u i duh. Dorneus kaZe: "(Gentiles pagani) Inquiunt enim, natura naturam sibi
similem appetit, et congaudersuae naturae,si alienae iungatur,
destruitur opus naturaet'". On aludira na onaj aksiom koji se
obidno pripisuje alhemidaruDemokritu (Demokritos).'r HrprSolq
tfl <p{ro'er
rtpnerut, rot r1tpr5orgtf)v qtorv vrr[, rct 1 <priorgrflv
qtorv rpcret." Priroda se rg-dujeprirodi; priroda vlada prirodoml
priroda pobeduje prirodu.")'o
t4l
245 Kao Sto magnes i magnez4a obrazqu par, tako je,
znamo,i "lapis animatussive vegetabilis"'' jedan rebis i hermaliodit koji nastajeiz kraljevskesvadbe.Suprotstavljenasu, dakle,
dva para koji uzajamnompri"vladnoSiugrade quaternio,to jest
Cotvorostrukuosnovu celine'". Parovi, kao Sto se iz simbolike
vidi, znadejedno te isto, naime iedancomplexiooppositorum,odnosno "ujedinjujuii simbol""'. Ako u naSim tekstovima nisu
predstavljenikao jedno te isto i kao podudarni s arkan-materijom,
onda za to postoji razlog, koji se medutim ne moZe prepoznati u
simbolima postavljenimza kombinovanjeobe supstance.Arkan
supstancaje ponekad na primer, magnezia, a tamo voda, ovde
magnet, a tamo riba; pa ipak obe oznadavajumateria pnma iz
k<rjenastajedudo rodenja. Ono Stoje smatranorazlikom od strane
adepatavidi se po mestu iz jednog traktata iz 17. veka koji je
napisao Johanes Koleson (Iohannes Collessoh), Ordinis S.
llenedicti prior: "Quanfum autem ad substantiam,qua naturaliter
cl Philosophice aurum et argentum vulgare solvuntur attine!
rromo sibi imaginari debet, ullam aliam, quam anirnam mundi
gcneralem, quae per magnetes et media Philosophica trahitur et
cltrahitur de corporibussuperioribusmaxime vero de radiis Solis
t:l Lunae. Unde liquet illos Mercurii seu menstrui Philosophici
rrullannhaberecognitionem,qyi naturaliteret physicemetallaperlL'ctadi ssolverecogilant", ild."
246 O(,igledno valja razlikovati dve kategorije simbola:
prvo one koji oznadavajuvanpsihidkuhemijsku supstancuili njen
rnetafizidki ekvivalent, kao Sto su serpensmercurialis, Sanctus
Spiritus,anima mundi, veritas,sapientia,itd.; kao drugo, one koji
irnenuju hemijska sredstvakoja su stvorili adepti, poput solventia
(ac1ua,acetum, lac virginis) ili njihov "filosofski" ekvivalent,
lheoriaili scientia,a koji, ako su "pravilni", imaju dudesnadejstva
na materiiq, kako to obja5njavaDorneus u svojim filozofskim
traktatim# 1'.
247 Ova dva shvatanja se kod alhemidara neprestano
prepliiu: das arkan-supstancanaizgled nije ni5ta drugo do hemijsko telo, dasje ona ideja kakvu bismo danasopisali kao psihidki
sadrZaj. Perneti veoma jasno opisuje ovu zbrku u svom
142
obja5njenjumagneta:"Mais il ne faut pas s'imaginerque ce1aiman soit I'aiman vulgaire. Ils (alhemidari) ne lui ont donn6 ce
nom qu'a cause de sa sympathienaturelle avec ce qu'ils appellent
leur acier (adamas).Celui-ci est la mine (materia prima) de leur
or, et l'aiman est la mine de leur acier. Le centre de cet aiman renferme un sel cach6, un menstrue propre h calciner I'or philosophique. Ce sel pr6pare forme leur mercurs, avec lequel ils font le
magisteredes Sagesau blanc et au rouge. Il devigntune mine de
feu c6leste,qui sert de ferment h leur pierre", itd." Po njegovom
mi5ljenju magnet, dakle, sadrZikao tajnu svog dejstva so koju je
adeptpripremio. Kad god alhemidargovori o "soli" on veoma uslovno pod tim podrazimeva NaCl ili neku drugu so. S prilidnom
sigurno5iu se moZe pretpostavitida on uop5tenije u stanju a da
ne uzme njeno simbolidko znadenje, i zato misli i na hemijsku
supstancukao sal sapientiae.To je ona u magnetu skrivena i od
strane adeptaproizvedena so; to jest ona je s jedne strane proizvod njegove ve3tine, a s druge, ona se ve(, na'laziskrivena u prirodi. Ova protivurednost resava se bez napora pretpostavkom da
j e j ednostavnored o proi ekciii i ednog p sihiikog sadrZaia.
248 Slidno stanje stvari nalazimo kod Dorneusa. Ovde,
istina, nije red o soli mudrosti,vei o "veritas" koja je zaniega, s
jedne strane, skrivena u prirodnim stvarima, a s druge, odigledno
predstavlja jedan "moralan" pojam. Veritas za njega zna(i
"medicina, corrigens et transutamsid, quod non est amplius, in id
quod fuit ante colluptionem, ac in melius, et id quod non est, in id
'isubstantiametaphysica"
quod essedebet33"lOva "istina" jeste
koja je skrivena ne samo u stvarima, vei i u ljudskom telu: "In
corpore humano latet quaedam substantia metaphysica, paucist
simis nota, quae nullo... ipdiget medicamento,sed ipsa medicamenfumest incorruptum'*". Stogaje "Chemistarum...studium
in sensualibusinsensualemillam veritatem suis cempedibusliberare"35.Prema tome, onaj ko Leli da ovlada hemijskom ve5tinomo
taj mora da studira "pravu filosofiju", a ne "aristotelovsku", kako
dodajeDorneus, jer pravo udenjeje premaKolesonu magnetko'
jim se iz tela moZe osloboditi "Centrum veri" (srediBteistine), i
dime se telo moZe menjati. "Philosophi", pi5e Dorneuso "divino
143
quodam afflatu cognoverunt hanc verfutem, caelestemque
vigorem a suis compedibusliberari posse:non contrario,... Jed
suo simili. cum igitur tale quid, sive in homine sive extra ipsum
inveniatur, quod huic est conforme substantiae,...
similia similibus essecorroboranda,pacepotius,quam bello", itd.36
249 Utenle, dakle, koje se mote svesnimputem steii preko
divino quodam afflatu, ieste istovremeno i instrument koji je u
stanju da objekt doctrina-e ili theoria-e oslobodi njegove zatodenosti u "telu", jer simbol za udenje - magnet - istovremeno
ozna(ava i jeste misteriozna "istina" o kojoj govori. U svesti
adeptaudenjesepojavljuje kao poklon SvetogaDuha. Ono ie thesaurusznanlao tajni vestine,i to blaga skrivenogu prima materia
zakoje se smatrada se nalazi izvan doveka.Blago udenja i dragocene tajne za koju se pretpostavljada se nalazi u tamnoj materiji
jesu jedno te isto, Stoza nas ne znadi nikakvo otkriie, 6uduii da
vei dugo vremena znama da takve tajne svoje postojanje zahvaljujy. nesvesnojprojekciji. Dorneus je mislilac koji je prvi i
najjasnije prepoznao dilemu alhemije: Rei je o jednoj te istoj
arkan-supstanci,bez obzira da li se nalazi unutar ioveka ili izvan
njega. "Alhemijska" procedurase odvija i spolja i iznutra. Ko nije
u stanju da oslobodi "veritas" iz okova vlastite duse,tome neie
poci za rukom ni fizidki opus, a ko ume da napravi kamen, taj to
ume jedino na osnovu pravog udenja, putem kojeg se i jam
menja, ili koju proizvodi usled vlastite promene.
250 Na osnovu ovakvih razmi5ljanjaDorneus dolazi do
uvfdl da je samospoznajaod fundamentalnog zna(aja. "Fac igitut", kaZeon, I'ut talis evadas,qualetuum essevis quod quaesieiis
opy.''." Odekivanja koja se ulaZu u delo moraJu ,", d*giredima, usmeravati na vlastiti Ego. Proizvodnja arkan-supstance,
generatioMercurii, moguia je samo nekome koji posedujepotpuno poznavanje udenja; ali "non possumusde quovis dubio qer_
!1oresfieri, quam experiendo,nec melius quam in nobis ipsis38."
Udenje, dakle, izraLava,unutarnje iskustuo ili u velikoj meri zavisi od njega: "cognoscat hominis in homine thesaurumexistere
maximum, et non extra ipsum. Ab ipso procedit interius... per
quod operatur extrinsecus id, quod oculariter videt. Ergo nisi
144
mente caecusfuerit, videbit (in est) intelliget, quis et qualis sit^tntrinsecus, luceque naturae seipsum .og;ot."i per &terioru39".
Arcanum se u prvom redu nalazi u doveku; to je njegovo pravo
Sopstvo*' za koje on jo$ ne zna, vei ga upoznajeiskustvom u
spolja5njem svetu. Zato Dorneus od alhemidara zahteva'."Disce
ex te ipso, quicquid est et in caelo et in terra, cognoscere,ut sapiens fias in omnibus. Ignoras caelum et elementa prius unum
fuisse,divino quoque.abinvicem artificio separata,ut et te et oml"
nia generarepdsr"it?4
251 Buduii da "poznavanje" sveta "stanuje u njegovim
vlastitim grudima", adept svoje poznavanjesvetamora da crpe "iz
samogasebe",jer njegovo Sopstvokoje tek mora da upozna,jeste
deo te prirode koja je nastala iz prajedinstvaBoga sa svetom.
Ovde, odigledno,nije re( o onom znanju koje se bavi prirodom
Ega, a koje se veoma lako i stogarado zamenjujesa samospoznajom. S ovog razloga, svako ko ozbiljnije poku5a da samoga
sebeprepoznakao objekat biva optuZenza egoizami samoljublje.
Takva spoznaja nema, medutim, nideg zajednidkog sa subjektivnim znanjemEgoa o samom sebi. To lidi na psa koji juri svoj
rep. Ono prvo predstavlja, medutim, tesko i u moralnom pogledu
zahtevnoproudavanjeo kome takozvanapsihologija ne zna niSta,
a obrazovana publika samo rnalo. Pa ipak je alhemidar makar
posrednoimao pojma o tome: on je barem sa sigurno5iuznao da
kao deo celine nosi u sebi i sliku celine, "nebe,skisvod" ili
"Olimp", kako je tu misao formulisao Paracelzus". Ovaj unutra5nji microcosmus je bio nehotidni predmet ahemijskog istraLivanla. Danas bismo ovaj objekat oznadili kao kolektivno
nesvesno,koje se mora oznaditikao objektivno,buduii da u svim
individuama ostaje samo sebi identidno i predstavlja zato samo
Jedno.Iz ovog univerzalnogJednogu svakom pojedincunastaje
subjektivna svest to jest Ego. Tako bismo otprilike danas
razumeli Dorneusovo "unum fuisse" ili "separatum divino artifico".
252 Ova objektivna spoznaja Sopstvajeste ono Sto na5
autor ima na umu kada kaZe: "Nemo vero potest cognoscetese,
nisi sciatquid, et non quis ipse sit, a quo dependeat,vel cuius sit...
145
et in quem finem factus sit43." Razlikovanje izmedu "quid" i
"quis" je izuzetno vaZno: dok "quis" ima jedan izrazito lidni aspekt i zato se odnosina Ego, "quid" je, medutim,neutrumkoji ne
pretpostavljani5ta drugo do objekat potpuno liSen svakog personaliteta. Ovde se ne misli na subjektivnuEgo-svestpsihe, vei je
samapsiha taj nepoznati,neprejudiciraniobjekatkoji tek valja is1r:aLitr.Razlikovanje izmedu spoznavanjaEga i Sopstvatesko da
bi se ta{nije moglo izvesti nego ovom razikom izmedu "quis" i
"quid". Ovde je jedan alhemidar iz Sesnaestog
veka uspeo da
uradi ne5to o Sta se izvesni psiholozi (ili oni koji sebi dozvoljavaju sudoveu psychologicis-u)i dan-danasspotidu. "Quid"
(Sta) se odnosi na neutralno Sopstvo, na objektivnu datost totaliteta, buduii da Ego na jednoj strani kauzalno zavisi o Sopstvu,
ili mu pripada, a na drugoj strani je usmerenprema Sopstvu kao
prema ciju. Ovo poslednje podseia na zna(ajnu prrru redenicu iz
"Fundamentum"-a Ignacija de Lojale (Ignatio de Loyola):
"Homo creatus est (ad hunc finem), ut laudet Deum Dominum
nostrum, ei reverentiam exhibeat,eique serviat, et per haec salvet
animamsuam**.t'
253 Covek verovatno poznaje samo manji deo svoje psihe,
ba5 kao Sto ima i veoma ogranidenuvid u fiziologiju svoga tela.
Kauzalni faktori koji odreduju njegovu psihidku egzistenciju u
velikoj meri leZe u nesvesnim procesima izvan svesti, tako u
njemu dejstvuju i finalni faktori koji takode potidu iz nesvesnog.
Kauzalne faktore je na elementarannadin dokazala psihologija
Frojda, a ovo poslednjeAdlera. Causaekao i fines prevazilaze,
dakle, u stepenukoji se ne moZe proceniti, svest,Stoistovremeno
zna$ da su njihov sastav i dejstvo nepromenljivi i neotklonivi,
sve dok naime ne postanupredmet svesti. Oni se mogu korigovati
jedino kroz svesni uvid i nnoralno odludivanje, fuog dega od
samospoznajepostoji toliki strah, ali zbog dega je ona i neophodna. Ako, dakle, redenicu iz "Fundamentum"-a oslobodimo
teolo5kogjezlka, onda ona glasi: Svestje nastalas ciljem da prepoznl (laudet) svoje poreklo iz vi5eg jedinstva (Deum), da taj izvor briZljivo sagleda(reverentiam exhibeat), da njegove odredbe
sprovodi inteligentno i odgovorno (serviat) i time ukupnoj psihi
146
posredde optimum Zivotnih i razvojnih moguinosti (salvet animam suam).
254 Ovaj prevod ne samo Stozvudi, vec i treba da bude racionalistidan, odnosno razuman, jer moderan duh uprkos
ozbiljnom trudu vi5e ne razume sada vei dvehiljadugo5njijezik
teologije,ukoliko se ne slaZes razumom.Posledidno,opasnostda
ie nedostatakrazumevanjabiti zamenjenpridanjem, afektacijom i
prisilnom verom ili pak rezignacijomi ravnodu5no5iuvei odavno
je prisutna.
255 Konadnaodredenjakoja u nama deluju nisu ni5ta drugo
do oni talenti koje "homo quidam nobilis" (Luka 19,13 i dalje)
poveravasvojim "servis" (robovima)kako bi oni mogli da trguju
njima. Nije potrebno imati previ3e maSteda se zamisli Staovo
upetljavanje u svetovno zna(i u moralnom smislu. Samo detinjast
dovek moZe da uobrazi da zlo nije uvek i svudaprisutno i ukoliko
je on viSe nesvestan,utoliko mu davo vi5e sedi zawatom. Zbog
ovog unutarnjeg odnosa prema crnoj strani, masovnom doveku
tako neverovatno lako pada da ne razmi5ljajuii udestvuje u
najuZasnijimzlodinima. Samojedna Stoobimnija i Stobespo3tednija samospoznajakoja dobro i zlo vidi u pravom odnosu, i u
stanjuje da odmeri motive ljudskih postupaka,nudi izvesnojemstvo da krajnji renltatneie ispastiprevi5e1o5.
256 Odludujuii znadaj samospoznaleza alhemijski proces
preobraZenja nalazimo najjasnije kod Dorneusa, u drugoj
polovini 16. veka. Sama misao je, medutim, mnogo starija, i
prisutnaje jo5 kod Morienusa Romanusa (7 - 8. vek) u sentenciji koju je, kako sam kaZe,napisaona ivici hermetidkeposude:
"OnTfs qui secum omnia habent, alieno auxilio nullatenus indigent"." Ovde se ne radi o nekom posedovanjusvih neophodnih
hemijskih supstanci,vei o jednoj "moralnoj" stvari kao Sto se iz
tekstajasno vidi*o. Bog je, kaZeMorienuso stvorio svet iz &tni
nejednakaelementai postavio doveka medu njih kao "veii ukras"
(maius ornamentum). "Heac enim res a te extrahitur: cuius etiam
minera tu existis, apud te namque illam inveniunt, et ut verius
confitear, a te accipiunt: quod quum probaveris, amor eius (rei) et
147
dilectio in te augebitur47."Ova "stvar"je lapis, za koji Morenius
kaLe da sadrZi detiri elementa i da se moLe uporediti sa kosmosom i njegovim sastavom.Postupakkoji je ggophodanza dobrjanjetog kamena"ne moZe se voditi rukama"*o.Redje, naime,
o "ljudskom stavu" (dispositiohominum). Samoje on u stanjuda
sprovede "promenu priroda" (naturarum mutatio). Ova pro-mena
49.
si dogadaputem coniunctio,kbja predstavljaesencijudela
257 Ye(, spomenuti traktat "Rosinusad Sarratantam Episcopum" - koji, ako izvorno moLdai nije arapski,ipak spadamedu
ngjstarijearapsketekstove,- citira izvesnogmagus philosophusa)u: "Hic lapis est subtus te, quantum ad obedientiam: supra te,
quo ad dominium: e{go a te, quantum ad scientiam: circa te,
quantum ad aequalesf,r".Ovo mesto je pomalo nejasno.Ali iz
njega ipak proizilazi da kamen stoji u nesumnjivom psihidkom
odnosu prema doveku: adept moZe da s jedne strane od njega
odekujeposlu5nost,a s drugekamennjim vlada.U meri u kojoj je
kamen stvar znanja ili "nauke", on potide od doveka.Ali se on
nalazi i izvan njega, i to u njegovom okruZenju, kod njemu
"aequales"- iztaz koji sam zato preveo sa "sebi ravnim". Moglo
bi se reii i "s jednakomnamerom".Ovaj opis odgovaraparadoksalnom stanju stvari kod Sopstva,kao Stopokazuje njegova sim*
bolika. On je i najmanji koji se lako moZeprevideti i odgurnuti u
stranu. Njemu je dak potrebna pomoi i svest ga mora opaziti,
duvati i gotovo izgra;diti,i to tako kao da ranije nije ni postojao i
kao da je tek brigom i predano5iu doveka pizvan u bivstvovanje.
Nasuprot tome, iskustvomje dokazanoda ono postoji od davnina
i da je starije od Ega, i da ne predstavljani5ta manje nego tajni
spiritus rector na5esudbine.Sopstvone postajeosve5ienosamo
po sebi, vei je oduvek bilo predmet udenja ako se uop5teudilo
putem tradicije znanja (na primer PuruSino udenje o Atmanu!).
Buduii da predstavljasu3tinuindividuacije, i da je individuacija
nemoguia bez dovekovogodnosasa sopstvenomokolinom, ono
se nalazi i kod svih onih koji isto misle a sa kojima su moguii individualni odnosi. Osim toga, Sopstvoje arhetip koji uvek predstavlja situaciju u kojoj je sadrZano.Otuda se, kao i svaki arhetip,
ni Sopstvo ne moZe lokalizovati u prostoru Ego-svesti, vei se
pona5akao atrnosferakoja okruZuje doveka i koja se kako pros-
148
torno tako ni vremenski ne moZe sa sigurno5iu razgraniditi.
(Otuda su za arhetipovetako destovezani takozvani sinhronistidki
fenomeni!)
258 U-- Rosinustraktat-t nailazimo na paralelu sa
Morienusom52: "Hic lapis talis est res, quaein te migis fixa est,
a Deo creata,et tu eius minera es, ac a te extrahibur,et ubicunque
fueris, tecum inseparabilitermaner...Et ut homo ex 4 elementis
est compositus,ita et lapis, et ita est ex homine, et tu es eiusminera, scil. per operationem:et de te extrahitur,scil. per divisionem:
et in te insparabiliter manez scil. per scientiam.Aliter in te fixa,
scil. in Mercurio sapientum:tu eius minera es: id est,in te est conclusaet ips (a) m53occultetenes,et ex te exlrahilur,cum a le reducitur et solvitur: quia sine te completi non potest, et tu si17 ins
(a) vivere non potes,et sic finis respicitprincipium et contra
259 Izgleda kao da je ovaj tekst komentar odgovarajuieg
mesta kod Morienusa. Iz nlega saznajemoda je Bog u doveka
usadio kamen, da dovek u postupku (operatio) predstavljanjegovu prima materia (minera), ili da ekstrakcija odgovara takozvanim divisio ili separatioalhemijskeprocedure,i da kroz svoje
poznavanjekamena dovek ostaje neraskidivo vezan za Sopstvo.
Pod postupkomkoji je ovde prikazan moglo bi se lako razumeti
privodenjesvestijednog nesvesnogsadrLaja.Fiksacijamudracau
Merkuru odgovaralabi, otud, tradiclgnalnom hermetidkomznanju
buduii da Mercurius olidava nous", i zahvaljujuii tom znanju,
Sopstvo, kao sadrZajnesvesnog,postaje svesno i fiksira se u
svesti.Bez vei postojeiih svesnihpojmova apercepcijaje, kao Sto
znafrro)nemoguia. Ovom dinjenicom mogu se objasniti urnoge
neurotidke smetnje koje se su5tinski zasnivaju na tome Sto se u
nesvesnomnalazekonstelacijeizvesnih sadrZajakoji se zbog nedostatka apercipirajuiih pojmova koji bi ih "pojmili", ne mogu
asimimilovati. Zato je toliko izuzetno vaLno da se deci ditaju bajke i legende,a odraslimaobja5njavajureligiozni pojmovi (dogmata), jer oni predstavljaju instrumentalnesimbole pomoiu kojih
se nesvesni sadrZaji uvode u svest, tamo tumade i integri5u. Jer,
ukoliko se to ne dogodi, onda ie njihova, destoznatna energija,
149
obidno oticati na manie nagla5ene,svesnesadrZaje,i pojadatinjihovu intezivnostdo patolo5kogstepena.Iz toga nastajunaizgled
bezrazlolne fobije ili opsesije, kao Sto su prenapregnuteideje,
idiosinkrazije, hipohondridne predstavei intelektualne perverzije
koje se od mesta do mesta maskiraju u socijalno,religiozno ili
politidko ruho.
260 Stari majstor, kao Sto pokazuje tekst, vidi u alhemijskom opusu neku vrstu apokatastasisa,
ponovno uspostavljanje
podetnogsppja u poslednjemvremenu("finis respicit principium
et contra")to. To je tadno ono Sto se dogada u procesu individuacije, bez obzira da li se on odvija kao hri5ianski preobraZaj
("tako da ne postanetepoput dece"), ili kao Satori - doZivljaj u
Zenu ("pokaLimi tvoje iskonskolice"), ili kao psiholo5kirazvojni
procesu kome iskonski teLnjaka celini postajesvesnode5avanje.
261 Alhemidaruje bilo jasno da 'icentrum",to jest ono Sto
ni ozna(avamo kao Sopstvo, ni u kom sludaju ne leZi u Ego
svesti,vec izvannje, istina vei "u nama",ali ne "in mentenostra",
u onom Sto mi, a da to ne znamo, takode predstavljamo,dakle u
onom "quid", koje po Dorneusu jo$ imamo da prepoznamo.
Danas to nazivamo nesvesnim i razlikujemo pritom jedno lidno
nesvesnokoje nam omoguiuje spoznajuvlastite "Senke",i jedno
ne-lidno nesvesnokoje nam omoguiava spoznaju arhetipskog
simbola Sopstva.Buduii da ovo shvatanjealhemidarujoS uvek
nije bilo dostupno,i da nije imao pojma o teoriji spoznaje,morao
je stoga da svoj arhetip na tradicionalan nadin pomeri u prostoru;
u ovom sludaju,dakle, u materiju, iako je ose6ao,kao Sto se to
bez sumnje vidi kod Dorneusa i drugih, da se sredi5te,Sto je
paradoksalno,nalaziu doveku, a ipak istovremenoizvan njega.
262 "Nekvarljiv lek", to jest lapis, kaZeDorneus, ne moZe
se naii nigde osim na nebu,jer on je "nevidljivim zracima koji
polaze sa svih stranada bi se susreli u sredi5tuZemlje, proZeo sve
elemente i stvari i podiva nad svim stvorenjima". "Nemo in_seipso, sed in sui simiii, quod etian ex ipso sit, lenerare potest 57."
263 Vidimo kako se Dorneus ovde snalazisa svojim paradoksom: niko ne moZe ni5ta da stvori bez "obiectuma" (objekta)
150
koji je njemu slidan.On mu je, medutim, slidanjer potide iz istog
irvora kao i ovaj; ako, dakle, Zeli da stvori medicina in comrptibiliso kamen, onda to moZe diniti samo u onome Stoodgovara njegovom vlastitom srediStu, a to je sredi5te u Zemlji i u svim
stvorenjima.On, kao i njegov vlastiti centarpotideiz istog iTvora,
koji je Bog. Razdvajanjeu naizgled neslidno,kao Sto su nebo,
elementi,dovek, i tako dalje, bilo je neophodnosamoza din stvaranja. Sve Stoje razdvojenomora se opet ujediniti u proizvodnji
kamena da bi se opet vaspostavilo pra-stanje Jednog. Ah, kaLe
Dorneus: "Ex alis numquamunum faciesquod quaeris,nisi prius
ex te ipso fiat unum... nam talis est voluntas Dei, ut pium consequantur opus quod quaerunt,et perfecti perficiant aliud cui fucrint
intenti...FaE^igiturut talis evadas,quale tuum essevis quod quac58.;
sicrisopus
264 Ujedinjenje suprotnostiu kamenu moguie je, dakle,
sanro onda ako je i sam adept postao Jedno. Jedinstvo kamena
odgovara individuaciji, pomoiu koje dovek postaje jedno; mi
bismo rekli da je kamen projekcija Sopstvakoje je postalojedno.
Ova formulacija je psiholo5ki tadna. Ali ona ne vodi dovoljno
raduna o dinjenici da lapis predstavlja transcedentnojedinstvo.
Zato se mora izridito reii da Sopstvo,istina, moZe postati simbolidan sadrLal svesti, a[ je kao celina koja je neizbeLno
nadredena svesti upravo u tolikoj meri transcedentalnonuZno.
I)orneus je, istina, uporedio identitet kamena sa (izmenjenim)
dovekom, tako Sto je jednom uzviknuo: "Traqgmutemini de
lapidibus mortuis in vivts lapides philosophicors9!"Ali njemu
nedostajepojam jedne nesvesneegzistencijekoji bi mu omoguiio
da ispovest subjektivnog psihidkog sredi5tai objektivnog alhemijskog sredi5taizrazi zadovoljavajuiom formulom. Uprkos tome,
uspelo mu je da magnetskuprivladnost izmedu zami5ljenog simbola - "theoria" - i "centrum-a" skrivenog u materiji ili u unutra5njosti Zemlle ili na Severnom polu, objasni identitetom oba
ekstrema. Zato on ovu teoriju kao i arcanum u materiji naziva
"veritas". Ova istina "sua", dodu5e,u nama,kaLe on, ali ona nije
od nas,"non-^innobis quarenda(veritas),sedin imagine Dei quae
in nobis est 60."
t5l
265 Dorneus dakle, izjednadavatranscedentnosredi5teu
dovekusa imago Dei. Putemove identifikacijepostajejasno za5to
alhemistidki simboli celovitosti vaZe kako zx arcanumu doveku,
tako i za boLanstvo,i za5to,napokon, supstancekao Sto su mercurius i sulphur, ili elementi kao Sto su voda i vatra, mogu da se
odnosena Boga, Hrista i SvetogaDuha. Dorneus ide dak dalje i
predikat bivstvovanja dodeljuje jedino i samo ovoj veritas: "U1terius, ut definitioni veri faciamus satis, dicimus esse,vero nihil
adesse,nam uni quid adest quaeso, quid etiam deest, aut qqid
contra niti potest?cum nihil vere praeterillud unum existit or."
Jedino Sto za nj"ga istinski postoji jeste, dakle, transcendentalno
Sopstvo,koje je identidnosa Bogom.
266 Dorneus je verovatnoprvi medu alhemidarimakoji iz
obilja simbolidkih termina izvIaf facit i jasno kaZe Staje oduvek
bio pokretadki motiv alhemije. Cudno je da je ovaj mislilac, koji
po jasnosti nadaleko prevazilazi kasnijeg Jakoba Bemea (Jakob
Biihme) ostao do danas potpuno nepoznat istoriji filosofije. On
time upravo deli sudbinu hermetidke fiosofije uop5te, koja, bez
poznavanja moderne psihologije nesvesnog, ostaje knjiga
zatvorena sa sedam pedata. Ova knjiga mora, medutim, jednom
da se otvori, da bismo dospeli do razumevanja duhovnog stanja
sada5njosti;jer alhemija je majka bitnih nrisaonih sadrZajakonkretnog miSljenja modernih prirodnih nauka, a ne samo skolastika
kojoj su5tinski zahvaljujemo samo disciplinu i trening intelekta.
152
153
XII
opsrE o pslHoI.ocrJrHruScaNSKo- ALHEMTJSKE
SIMBOLIKE
267 "Mater Alchimia" nrje ne5toprvo i podetno,vei jedna
epohakoja je podela otprilike s hriScanstvom,a u XVI i XVIL
veku iz seberodila doba prirodnih nauka,da bi onda nepriznatai
pogre5noshvaiena, uvenula i kao iZivlieno vreme utonula u tok
stoleia. Ali, kao Stoje svakamajka jednom bila ierka, tako je i s
alhemijom: neno pravo biie proizilazi iz onog sistemagnostika
koji je Hipolitus (Hippolytus) s pravom shvatiokao (prirodno-)
filosofski, a koji su s jedne strane uz pomoi klasidne grdke
filosofije, a s druge stranegrdke, prednjoazijskei egipatskemitologije, kao i hriSianske dogmatike i jevrejske kabalistike,
pravili, sa modernog stanovi5taposmatrano,krajnje zanimljive
poku5ajeda dodu do jednog sveobuhvatnogpogledana svet gde
bi physica imala ulogu ravnu mystica. Da je ovaj poku5aj uspeo,
onda svet ne bi doZiveo dudnovatupredstavudva istovremeno
paralelnapogledana svetkoji za drugo neie ili ne mogu da znaju.
Hypolitus se jo5 uvek nalazio u zavidnoj situaciji da hri5iansku
doktrinu takoreii uporedi sa njenim paganskim sestrama,o demu
i kod Justinusa Martira (Justinus Martyr) nalazimo odgovarajuia mesta,i u dasthri5ianskogmi5ljenjamora se spomenuti
da sve do Keplerovih vremenanije nedostajalopoku5ajasasvim
vrednih po5tovanjada sepriroda u naj5iremsmisluobjasnii shvatiti na osnovuhri5ianskedogme.
268 Ovi su poku5aji, medutim, zbog nedostatakanjenog
adekvatnogpoznavanjaprirodnih procesa,morali da doZiveneuspeh. Zato je tokom XVIII. veka do5lo do dobro poznate nespojivosti vere i znanja. Veri je nedostajalo iskustvo, a nauci du5a.
Umesto toga, nauka je verovala u apsolutnu objektivnost i
priljeZno je zanemarivalanadelnu teskoiu da je stvarni nosilac i
proizvodad znanla psiha, a upravo o njoj se najduZe znalo najmanje. Ona je smatranaza simptom hemijskih reakcija, jedan
epifenomen bioloSkih procesau ielijama mozgil; ona, Stvi5e,izvesnovreme uop5tenije ni postojala.Pritom je naukabila sasvim
nesvesnadinjeniceda se prilikom svojih posmatranjasluZi takoreii fotografskim aparatomo dijem sastavui strukturi ne zna gotovo ni5ta i diju egzistencijudestone Zeli niti da pizna. To da se
mora voditi radunao objektivnoj stvarnostipsihidkih faktora jeste
najmodernije dostignuie. Karakteristidno je da je upravo mikrofizika ta koja se najrazgovetnije i na najneodekivaniji nadin
sudarila sa psihom. O psihologiji nesvesnogovde neiemo govoriti, iz razumljivih razloga,jer se njena radna hipoteza sastoji
upravo u realnosti psihe. Ono Sto je, ovde karakteristidno jeste
sivr5ena suprotnostinaimenj en sudir'sa fi zikoml .
269 Za gnostikeje - a tu se krije njena stvarnatajna - psiha
postojala kao izvor spoznajeisto kao i za alhemidare.Bez obzira
na psihologiju nesvesnog,prirodna nauka i filosofija na3egvremena znaju samo za spoljaSnje,a vera samo za unutarnje, i to
samo u hri5ianskom obliku $to su joj ga dali prvi hri5ianski vekovi, podev\i s Pavlom i Jevendeljempo Jovanu. Vera je, kao i
tradicionalna objektivnost prirodnih nauka, objektivna, i zato se
ni vera ni znanje, ba5 kao ni hri5iani ne mogu medusobno
pomiriti.
270 llri5ianska doktrina jeste visoko diferencirani simbol
koji izraLava transcedentnopsihidko - imago Dei i njihove osobine (kako se izraLavaDorneus). Credo jeste "symbolum". On
praktidno obuhvata sve bitno Stose moZeuturditi manifestacijama
psihe u oblasti unutarnjeg iskustva, ali se ne pro5iruje na prirodu,
bar ne na prepoznatljiv nadin. Zato je u svim hri5ianskim vekovima bilo uzgrednih ili podzemnih strujanja koja su poku3ala
da utvrde ne samo spolja5nju, vei i unutarnju stranu prirode u
nj enom empirij skom aspektu.
271 lako dogma, kao i mitologija uopSte,izraLava kvintesenciju unutarnjeg iskustva i time formuli5e operativnanadelaobjektivne psihe, to jest kolektivnog nesvesnog,ona to radi jednim
jezikom i nadinom posmatranja koji je dana$njem nadinu
razmiSljanjapostao tud. Red "dogma" je dak poprimila jedan ne
uvek prijatan prizvuk i neretko se koristi da kritidki istakne
oko5talost neke predrasude.Time je, za veiinu ljudi na Zapadu,
izgublla svoje znadenje simbola za jedno, samo po sebi nepre-
154
poznatljivo a ipak "stvarno"- to jest delujuie - stanjestvari. Cak i
unutar teolo5kih krugova svaka stvarna diskusija o dogmi gotovo
je prestalasve do nedavnepapskedeklaracije- Stoje znak dataj
simbol podinje da vene, ako se vei nije sasvim osuSio.Ovaj razvoj je opasanzanal duhovni Livot jer ne znamoni zajedan drugi
simbol koji bolje rzraLavasvetnesvenog.Zato se u ne maloj meri
IraLe egzatidneideje u nadi da ie se,na primer u Indiji, naii neka
zamefla.Ovp odekivanjeje varljivo, jer iako indijski simboli, isto
kao i hri5ianski, formuli5u nesvesno,oni, medutim, u visokoj
meri predstavljajuvlastitu duhovnupro5lost.Indijska udenjadine
esencijuhiljadugodi$njihdoZivljaja indilskog doveka.Mi, istina,
moZemomnogo da naudimo od indijskog miSljenja,ali ono nikada ne izraLavaonu pro5lostkoja.le saduvanau nam&.NaSapretpostavka jeste i ostaje hri5ianstvo, koje obuhvata period od
jedanaestogdo devetnaestogstoleia. Pre toga, za vecint zapadnjaka postoji jo5 znatno duZi period politeistidkog i polidemonistidkog stanja duha. Na izvesnim mestima Evrope istorija
hri5ianstva obuhvatatek ne5tovi5e od pet stotina godina, dakle
ne vi5e od oko Sesnaestgeneracija.Poslednjave5tica u Evropi
spaljenaje one godine kada se rodio moj deda, a varvarstvo sa
svojom degradaciiomljudskeprirode opetje izbilo u 20. veku.
272 Spominjem ove dinjenice da bih njima ilustrovao
koliko je tanak zid koji nas deli od paganskogpravremena.Osim
toga, trebaimati u vidu da se germanskinarodi nikadanisu organski razvili iz primitivnog polidemonizmau politeizami u njegovu
filosofsku predi5cenost,vei su na mnogim mestima hri5ianski
monoteizam i udenje o spasenjuprimili sa vrhova kopalja rimskih
legija, baSkao Stoslidno tome u Africi mitrallez predstavljalatentai argument hri3ianske invaz4ez.Sirenje hri5iinstva *Ldn lrurvarskim narodima nije samopogodovalo izvesnoj nesalomivosti i
ukodenostidogme,vei ju je verovatnoi traZilo. Slidno se vidi i u
Sirenju islama koji je takode bio prinuden da se razvije u fanatizalrri rigidnost. U Indiji je razvoj simbola tekao mnogo vi5e organski i neonnetano. Cak i velika reformacija hinduizma,
budizam, zasniva se, s jedne strane, na pravoj indijskoj tradiciji
joge; s druge straneje, bar u Indiji, tokom hiljadu godina gotovo
u celosti ponovo asimilovan od hinduizma, tako da danas i sam
155
Buda stoluje u panteonu kao avataraVi5ne, zajedno sa Hristom,
sa Macijom (ribom), Kurmom (kornjadom), Vamanom
(patuljkom) i drugim.
273 Istorijski razvoj na5eg zapadnjadkogmentaliteta jednostavno se ne moLe uporediti sa indijskim. Ko, stoga, misli da
moLe neposrednoda preuzme istodnjadkeforme pogleda na svet,
taj samomesebeuni5tavakorene, jer ti pogledi ne inaLavalu zapadnu pro3lost,vei ostaju anemidni,intelektualni pojmovi koji ne
mogu da zazstoneu na5em dubljem biiu. Mi smo ukorenjeni u
hri5ianskom tlu. Ovaj fundament, istina, ne dopire previ5e
duboko i na mnogim mestima se, kao Stosmo rekli, pokazao zastra5ujuie tanak, tako da je iskonsko paganstvo u izmenjenom
obliku i sa sebi svojstvenim oblikom privrede, ropstvom, opet uspelo da zauzmeveliki deo Evrope.
274 Ovaj moderni razvoj potvrduje paganska strujanja
jasno izraLena u alhemiji, a koja su se jo5 od antike odrZala u
Zivotu ispod hri5ianske povr5ine. U XVI i XVII veku alhemija je
doZivela svoj najveii procvat, da bi onda naizgled odumrla. U
stvarnosti,ona je svoj nastavakna51au prirodnim naukamakoje u
XIX veku vode u materijalizam, a u XX u takozvani "realizam"
diji se kraj za sada uop5te ne moZe sagledati. Ilri5ianstvo,
medutim - uprkos svim dobronamernimuveravanjima u suprotno
- stoji tu sasvim nemoino. Crkva jo5 ima izvesnu moi, ali ona
svoju jagnjad napasana ru$evinamaEvrope.Njena poruka deluje
ukoliko neko zna da njen jezik, njene ideje i obidaje poveZe sa
razumevanjem sada5njice.Ali ona za mnoge vi5e ne govori, kao
5to je govorio Pavle na trZnici atinskoj, jezikom neposredne
sada5njosti,vei se njena poruka obladi u sakrosanktne,staro5iu
posveiene redi. Ali kakav bi uspeh imala Pavlova propoved da se
on koristio jezikom i mitom minejskog doba kako bi time Atinjanima objavio Jevandelje?Tako se, naZalost,potpuno smeie s
uma dinjenicada se od dana5njihljudi ilmogo vi5e odekujenego
od onih u apostolskom vrementr: za ove poslednje nije predstavljalo nikakvu te5koiu da veruju u devidanskorodenje heroja i
poluboga; zato je Justin Martir u svojoj Apologiji jo5 uvek
t]
156
mogao da koristi ovaj argumenat; pored toga, ni ideja jednog
spasiteljskogbogodovekanije predstavljalani5ta neduveno,po5to
su takoreii svi azijatski silnici, kao i rimski Cezar,bili boZanske
prirode. A mi danas vi5e ne znamo dak ni za boZanskumilost
kraljeva! Cudesne pride Jevandelja, koje su lako uveravale,
tada5njeljude, danasbi u nekoj biografiji predslavljalepetra scandali i proizvele bi efekat suprotan od verovanja. Cudesna ili
zadivljujuia priroda bogovapostojalaje, naravno,u jo5 stotinama
novih mitova i imala je narodito i uverljivo znplenje u njihovom
filosofskom predi5cavanju."Hermes tet unus"' ntje bio nikakav
intelektualni apsurd,vei filosofska istina. Na tim osnovamamogla se uverljivo izgraditi dogma o Trojstvu. Za ntodetnog doveka
ova dogma medutim, znali iLi nepristupadnu tajnu ili istorijski
kuriozitet, verovattrovi5e ovo poslednje.Za(,oveka antike virtus
posveiene vode ili promena supstancinije bilo ni5ta neverovatno,
jer je bilo lekovitih izvora dija su delovanja bila neshvatljiva,i
hemijskih promenadija je priroda izgledaladudesna.Danas svaki
dak u nadelu zna vi5e o sastavu prirode nego ditava "Historia
naturalis " iednog Plinij a.
275 Danas se, prema tome, Pavle, ako bi preduzeopoku5aj
da se u Hajd-parku obrati razumnim ljudim, ne bi vi5e smeo zadovoljiti citatima iz grdke literature i izvesnim poznavanjemjevrejske istorije, vei bi morao da svoj nadin inaLavanja prilagodi
moguinostima razumevanja savremeneengleskepublike. Ako to
ne bi uradio, lo5e bi obznanio svoju vest, jer niko, sa eventualnim
izuzetkom klasidkog filologa - strudnjaka za stare jezike - ne bi
mogao ni pribliZno da,ga razume. No, takvo je sada5njegtanje
hri56anskekerigmatike". Ne sarnoStose ona doslednokoristi jednim tudim i mrwim jezikom, vei govori u slikama koje s jedne
strane izgledaju odavno poznate i varljivo prepoznatljive, a s
druge su, medutim, beskrajno udaljene od modernog svesnog
razumevanja,i u najboljem sludaju mogu jo5 da dodirnu nesvesno; ali to jedino u sludajuako je du5agovornika puna poleta.
U najboljem sludaju, dejstvo, stoga, ostaje u sferi oseianja, ali
najde5iene dopire ni dotle.
157
276 Nedostaje most koji vodi od dogme do unptarnjeg
doZivljajapojedinaca.Umesto toga, u dogmu se "veruje"); ona je
hipostazirana, kao Bib$a kod protestanatakoja na nelegitiman
nadin biva uzdignuta do vrhovnog autoriteta,bez obzira na njene
protivurednosti i njena kontroverzna izlaganla. (Biblijom se, kao
Stose zna, mofie sve autorizovati! Dogma vi5e ni5ta ne formuli5e,
i ne inrLava; ona je postalatvrdnja za sebei po sebi koja se ryr
zasniva ni na kakvom doZivljaju Sto bi se mogao dokazatio.
Stavi5e,samaveraje postalataj doZivljaj.Vera jednog Pavla,koji
uop5tenije video naSegGospodau mesu,jo5 je mogla da se pozove na nadmodnu pojavu prilikom puta za Damask i na
otkrivenje Jevandeljau ekstazi, a vera antidkih i srednjovekovnih
hri5iana u neshvatljive moguinosti nije nigde imala prepreku
"
consensusaomniuma,vei je, naprotiv,upravoon nju i nosio. Sve
se to, medutim, tokom poslednjih tri stotine godina iz osnova
promenilo. Ali kakva nadelnapromena se paralelno s tim odigrala
u teolo5kim krugovima?
277 Postoji opasnost- i oko toga nemanikakve sumnje- da
ie od novog vina popucatistaremeSine,i da ie se ono Stose vi5e
ne razume odbaciti medu stari otpad, kao 5to se vei jednom, u
vreme Reformacije, dogodilo. Protestantizamje tada rzgubio za
svaku religiju neophodanverski obred (sem nekoliko bledih ostataka) i sveo sejo5 samona sola fides stanovi5te.Od sadrZajavere,
symboluma, stalno se krune komadiii. Sta je od toga zapravo
preostalo?Lidnost Isusa Hrista? Fa svaki laik zna da lidnost osnivada, u biografskom pogledu, spadamedu najnejasnijamesta
koja prenosi Novl zavet, a u ljudsko-psiholo5kompogledu ova je
lidnost jedna neprozirna zagonetka.Kao Sto je jedan katolidki
pisacjednom umesnorekao,Jevandeliapredstavljajuistoriju jednog doveka, a istovremenoi jednog boga. Ili je preostaosamo
Bog? Sta je u tom sludaju,sa otelovljenjem,ovim esencijalnim
delom symboluma?Po mom mi5ljenju, bolje bi bilo da se papina
izreka "Sit, ut est, aut non sit"' prenesena symbolum i da se ovaj
za sadaostavi u celini kakav je, jer stvarno niko ne razume na Sta
se on zapravo odnosi. Meni to bar tako izgleda. Kako bi se inade
moglo objasniti notorno odstupanjeod dogme koje se de5avana
mnogim mestima?
158
278 Mom distaocuie moZda izgledati dudno da ja kao lekar
i psiholog insistiram na dogmi. Ai ja moram da je naglasim,i to
sa istih razlogakoji su nekadanavefi alhemidarada svojoj theoria
da posebnuteZinu. Njegova doktrina je bila kvintesencijasimbolike nesvesnihprocesa, slidno kao Sto dogme predstavljaju
zgu5njavanjeili destilat lakozvane"pride o spasenju",odnosno
mita o boZanskombiiu i njegovim postupcima od pradavnih vremena. Ako Zelimo da razumemo Staje svrha alhemijskog udenja,
onda se moramo vratiti kako na istorijsku, tako i na individualnu
fenomenologiju simbola, a ako Zelimo da se pribliZi*ro razumevanju dogme, moramo nuZno razmotnti mitolo5ki svet Biskog
i SrednjegIstoka na kome se hri5ianstvo zasniva,a zatirr i mitologiju uop5te, kao izraz jedne op5te ljudske dispozicije. Ovu
dispoziciju sam, kao Stose zna, ozna(io kao kolektivno nesvesno,
dije se postojanjeopet moZezakljuditi samoiz individualnefenomenologije. U oba sludaja istraZivanje se vraia na individualnog
doveka,ono dimeje on svevreme okupiranjesu izvesnikompleksni misaoni oblici - takozvani arhetipovi, za koje pretpostavljamo
da su nesvesniuredivadina5ihideja. Pogonskasila koja daje povoda ovim oblicima ne moZese razlikovati od nesvesnogfaktora
a koji oznadavamo kao instinkt. Nema, stoga, nikakvog
opravdanjada se vizualizovaniearhetipaoznadidrugadijedo kao
predstavainstinktau doveku."/
279 U ovom razmi5ljanju ne sme se prerano pretpostaviti
redukcija religioznog sveta predstavana "ni3ta osim" biolo5kih
osnova,a isto tako ne bi se smelopodleii pogre5nommi5ljenju da
se ovim nadinomposmatranjareligiozni fenomen"psihologizira"
i time pretvara u maglu. Sigurno je da nijednom razumnom
doveku neie pasti na pamet da je svodenjedovekovemorfologije
na detvoronoZnogsisararavno i4avi o nevaZnostiljudskog obika
ili da je ovaj poslednji on sam sobom sebe objasnio. Iza svega
toga stoji ipak velika i nerane5ena zagonetka Zivota i razvoja
uop5te,a od prevashodnevaZnostinije, napokon, poreklo, vei cilj
evolucije. Ali ako se Zivom organizmu sasekukoreni, onda nedostajepovratnavezaka njegovoj egzistencijalnojosnovi, i onda
mora da se sasu5i.Kada se ovo dogodi, "anamnesis"'poreklaje
od vitalnog znatap.
159
280 Bajka i mit inaLavalu nesvesne procese i njihovo
ponovno pripovedanje dovodi do ponovnog oZivljavanja i
ponovnog seianja na ove procesei time do ponovnog povezivanja svesti i nesvesnog.Sta znadi razdvajanje obe psihidke
polovine, to u prvom redu zna lekar. On to poznqe kao disocijaciju liinosti, osnovu svih neuroza: svest ide na desno, a nesvesno na levo. Buduci da se suprotnostine mogu sjediniti na
vlastitom nivou (tertium non datur!), potrebanje jedan nadredeni
treii u kome oba dela mogu da se sjedine. Buduci da simbol
potide koliko iz svesti, toliko i iz nesvesnog,on je u stanju da
ujedini oboje, mireii njihove konceptualnepolarnosti preko svoje
forme a njihovu emocionalnu polarnost preko svoje numinoznosti.
281Zato destoi od davnina simbol uporedujusa vodorn, na
primer kao Tao, u kome su ujedinjeni Yang i Yin. Tao je "duh
doline", redni tok koji laivuda. Symbolumcrkveje "voda udenja",
aqua doctrinae. Ona odgovara dudotvornoj "boZanskoj" vodi alhemije, diji je dvostruki aspekt predstavljen Mercurius-om duplex-om. Lekovita i obnavljajuia priroda ove simbotdne vode
bez obzba da li je ona Tao, kr5tenavoda ili panaceja- ukazuje na
terapeutski karakter mitolo5kog zaleda odakle dolazi ova predstava.JoSsu alhemistidki orijentisani lekari spoznali da njihov arcanum nije ledio samo telesne,vei i du5evnebolesti ili je bar
trebalo da ih ledi, a savremenapsihoterapqaznada, istina, postoje
firnoga medure5enja, ali u osnovi jedan racionalno nere5iv,
moralni problem suprotnosti,kome odgovor moZe da pruZi jedino
jedno nadredeno treie, i to kroz simbol koji inaLava oba dela.
Oko ove "veritas" (Dorneus) ili "theoria" (Paracelzus)trudili su
se stari lekari i alhemidari i nisu to mogli da dine drugadije nego
da prime u svet svojih ideja hri5iansko otkrovenje. Oni su nastavili delo gnostika (koji su veiinom bili mnogo manjejeretici nego
teolozi) i crkvenih otaca u jednom novom vremenskomrazdoblju,
vodeni instinktivno tadnim saznanjemda novo vino ne valja vi5e
sipati u stareme5inei da, kao 5to zmlja menja svoju koZu, i mit u
svakom obnovljenom eonu ima potrebu za novim odelom da ne bi
izgubio svoje terapeutskodejstvo.
160
282 Problemi koji integracija nesvesnog zadaje savremenom lekaru i psihologu mogu se resiti samo na istorijski unapred zacrtanoj liniji, a rezultat ie biti ravan daljoj asimilaciji
prenetogmita, pri demu se, medutim, pretpostavljakontinuitet istorijskog rczvoja. Dana5nja tendencija koja ide prema uni5tavanju, odnosno pretvaranju u nesvesno svekolike tradicije
mogla bi, medutim, da normalanrazvojni procesprekine na vi5e
stotina godina zamenjujuii ga jednim periodom varvarizma.To je
vei sludajtamo gde vlada marksistidkautopija. Ali i preteZnoprirodnim naukama i tehnici posveieno obrazovanje,kakvo je
karakteristidno za Sjedinjene DrLave, moZe da izazove nazadovanjeduhovnekulture i time znatnopoveianje psihidkedisocijacije. Samahigijena i blagostanjenisu ni izdalekadovoljni da bi
dovek bio zdrav, jer da je tako, onda bi najbogtiji i najprosveieniji ljudi bili i najzdraviji. Kad je red o neuroznma,to
nikako nrje sludaj. Naprotiv: iskorenjivanje i odvajanje od
tradicije neurotizuje mase i priprema ih za kolektivnu histeriju.
Kolektivna histerija zahlesta,medutim, kolektivnu terapiju, koja
se sastojiu otimanju slobodei terorisanju.Tamo gde dominira racionalistidki materijalizam, drZave se pretvaraju ne toliko u
zatvore.koliko u ludnice.
283 U prethodnom izlaganlu poku5ao sam da pokaZem u
kakvoj psihidkoj matrici je asimilovana figura llrista tokom
stoleia. Da ne postoji neki afinitet ("Magnet"!) izmedu figure
Spasitelja i izvesnih sadrLajanesvesnog?ljudski duh ne bi u
Ilristu nikada mogao da ugleda svetlost i da je tako usredno prihvati. Ono Stoih vezuje jeste arhetip Bogoioveka koji je, s jedne
strane,u Hristu postao istorijska stvarnost,a s druge, kao "vedito"
prisutan, vlada du5om kao nadredenacelina, upravo kao Sopstvo.
Bogodovekje poput sve3tenikau Zosimovoj vizlji, jedan "kyrios
t6n pneumat6n",ne samo "Gospodarduhova", vei i "Gospodar
nad (zlim) duhovima", Stq predstavlja, jedno od suStinskih
zna(enjahri5ianskogBoga 1u.
284 Nekanonskisimbol ribe uveo nasje u ovu psihidkumatricu i time u sferu onog Sto se moZe doZiveti, gde nesaznatljivi
arhetipovi postaju Zivi, menjajuii svoja imena i odela u beskraj-
l6l
nom nizu i na izvestan nadin, otkrivajuii svoje skriveno jezgro
neprestanom cirkumambulancijom oko njega. Lapis koji predstavljaBoga koji je postaodovek ili dovek koji je postaoBog ima
"hiljadu imena". On nije Hristos, vei njegovaparalela,ono Sto u
subjektivnoj oblasti dogma naziva Hristom. Alhemija nam zato u
lapisu daje jasnu sliku o tome StaHristos zna(i u subjektivnom
iskustvu i pod kakvim se velovima obmanjivadke i iluminativne
odeZdenjegova aktuelna sada5njostmoZe doZiveti u svojoj transcendentno.jnesagledivosti.Isto bi se moglo pokaza/rii u psihologiji moderne individue, kao Sto sam pokuSaoq? uradim u
Drugom delu moje knjig" o "Psihologiji i alhemiji"";jedino Sto
je ovaj zadatakmnogo zahtevniji i komplikovaniji, buduii da je
za to potrebna velika kolidina lidnih biografskih podataka kojom
bi se mogli napuniti tomovi. Takav poduhvat bi prevazi5aomoje
snage.Moram se stoga zadovoljiti time $to sam pbstavio nekoliko
istorijskih i pojmovnih fundamenatazaovaj rad buduinosti.
285 Rezimirajuii, Zeleo bih da jo$ jednom istaknem kako
simbol ribe predstavlja spontanu asimilaciju Hristovog lika iz
Jevandeljai time takoreii simptom koji pokazuje na koji nadin i s
kakvim zna(ajemje ovaj simbol asimilovan od stranenesvesnog.
U tom pogledu patristidka alegorija o lovu Levijatana (krst kao
udica, na njemu prikucan Hristos kao mamac) sasvimje karakteristidna: uhvaien je jedan sadrZaj (riba) nesvesnog (more) i
prikadio se za Hristov lik. Odatle verovatno potide i osoben izraz
Augustina "de profundo levatus" (uzdignut iz dubina); to, istina,
vaLi za ribu, ali za Hrista...?Slika ribe je, naime,iznikla iz dubine
nesvesnogkao ekvivalenat istorijske figure Hrista, i ako je llristos nazivan ihtisom, onda se ta oznaka odnosila na ono Sto je
izmamljeno iz dubine nesvesnog. Simbol ribe obrazuje, dakle,
most izmedu istorijskog llrista i psihidke prirode doveka u kojoj
podiva arhetip Spasitelja.Ovirn putem Hristos je postao unutarnji
doZivljaj, "Ilristos u nama".
286 Kao Sto sam pokazao, alhemijska simbolika ribe vodi
neposrednom linij om prema lapis-u philosophorum-u, salvator-u,
servator-u, i deus-u terrenus-u,to jest, psiholo5ki, ka Sopstvu.
Tako nastajejedan novi simbol na mesturibe, i to psiholo5kipo-
163
162
jam ljudskecelovitosti.U onoliko maloj, odnosnovelikoj meri, u
kojoj je riba llristos, u tolikoj meri Sopstvozna(,iBog. To je
ne5to Sto predstavljaodgovor, unutarnji doZivljaj, asimilaciju
Ihista u psihidkumatricuili ostvarivanjeSinabotjeg ne vi5eu teriomorfnojformi, vei u pojmovnoj("filosofskoj")simbolici.Ovo,
u poredenjusanekournesvesnom
ribom, obeleZavaznatanporast
,, ivesnomrazvitku.l2
XIII
GNOSTICruSIMBOLI SOPSTVA
1.
287 Buduii da svako poznavanjelidi na prepoznavanje,nije
neodekivanadinjenicadaje ono Stosam predstaviokao postepen
ruzvojni proces vei viSe ili manje postojalo kao anticipacija i prefiguracija podetkom na5eg radunanja vremena. Ove predstave i
ideje susreiemo vei u gnosticizmu kome iemo ovde morati da
poklonimo na5u paZnju;jer on je velikim delom produkl kulturne
asimilacijei usled toga od najveieg interesaza obja5njenjei definisanje onih sadrZajakoji su konstelirani objavom Spasiteljaili
putem njegoveistorijskepojave ili putem sinhronicitetaarhetipa'.
288 U Hipolitovom (Hippolytus) "Elenchostt" privladenje
izmedu magneta i glohda, spominje se ako se ne varam, tri puta.
Najpre u udenju nasanejaca:oni su, naime, udili da detiri rajske
reke odgovaraju oku, uhu, mirisu i ustima. Usta, iz kojih izlazi
molitva ilcroz koja ulazi hrana, odgovaraju detvrtoj reci, Eufratu.
Poznato ma(,enje "detvrtog" obja5njava donekle svoj odnos prema "celom" doveku,jer detvrto uvek dopunjuje trojstvo u celini.
"Ova voda.(scl.Eufrata)",nastavljatekst, 'Jesteona iznad nebeskog svoda' o kojoj je, kako kaZu, Spasitelj izjavio: 'Ako bi znao
ko je onaj koji pita, oJda bi od njega iskao, a on bi ti dao da pije5
Zive, penuSavevode''. U tu vodu ulazi svako stvorenje (doslovno
priroda) tako Sto (to stvorenje) samo bira ono Sto je za nlega
su5tinsko,i od ove vode svako stvorenjedobija ono Stonj.emupripada,vi5e nego 5togvoZdedobija Heraklov kamen*", itd.'
289 Cudesnavoda izEufrata ima, kao Stopokazuje veza sa
Jovanom 4,10, zna(enje aqua doctrinae, koja svako stvorenje
upotpunjuje u vlastitu individualnost, dini, dakle, i doveka celovitim, i to tako 5to mu na izvestan nadin daje magnetsku snagu da
privude ono Stomu pripada i Stoje za njega osobenoi da to inte-
t&
gri5e. Ovo nasenejskoudenje predstavlja,kao Sto se jasno vidi,
potpunu paralelu sa gore prikazanim alhemistidkimshvatanjem:
udenjeje magnetkoji omoguiava integracijulapisa,kao i doveka.
290 U peratidkomudenjuopet se vraiaju slidnastanovi5tau
tolikoj meri da Hipolit dak ponavlja ista poredenja,iako je sludaj
na suptilniji nadin drugadijepostavljennegou prethodnoopisanoj
sittraciji:niko, tako stoji, ne moZebiti spasenbez Sina. "A ovaj je
zmija. Jer kao Stoje OdevaobeleZjadoneo sa sobom spustiv5ise
odozgo,tako ie ova obeleZjaopet odueti gore, kada ih probudi iz
sna, i to tako Btoie OdevaobeleZjakoja su supstancijalnonastala
iz stanjabez supstanceodavdeprenetitamo. To je, kaZu,(smisao)
izreke: 'Ja sam vrata'o.On, medutim, prenosi (ta obeleZja), kahu,
onima koji sklapajupdni kapak', kao Sto nafta privladi na sele
vatru sa svih stranaE,viSe nego heraklovski kamen gvoZdeg...
Tako ie, kaZu,od zmije na svet biti donet opet preslikan,dovr5en,
suStinskijednak (homoousion),savrsenljudski rod; ali nijedan
drugi (neie od njega biti priwd.ep), koji ie takode poslat dole
(misli se od boZanskesfere)",itd.ru
291 Na ovom mestu u tekstu sludajje postavljenpotpuno
suprotnonego ranije: magnetskaprivladnostne zradi iz udenja,ili
iz vode, vec ,iz "Sina" koji je simbolizovan znrijom (prema
Jovanu 3,14)". Hristosje magnetkoji privladi ka sebione delove
ili supstanceboZanskogporekla u dovelcu,"patrikoi charakteres"
(obeleZjaOca), sakupfiaih i odnosi sa sobomka nebeskommestu
rodenja. Zmija predstavlja ekvivalent ribe. Kao Stoje consensus
naroda objavljeni lik Spasitelja tumadio kao ribu, tako ga je
tumadio i kao zmiju; kao ribu, zato 3toje izronio iz nepoznatedubine; kao zmiju zato Sto se tajno pojavio iz mraka. Riba kao i
zmrlajesu, naime, omiljeni simboli za ozna(avanjepsihidkih kretanJa ili doZivljaja koji iz nesvesnog izraqaju iznenada,
uZasavajuieili spasonosno.Zato tako desto bivaju inateni kl:oz
motiv Zivotinja koje priskaduu pomoi. PoredenjeHrista sa zmijom je autentifnije od poredenjasa ribom, pa ipak manje popularno u ranohri5ianskim krugovima. Gnostici su jepreporudivali kao
od davnina poznat vulgarni simbol za povoljnog lokalnog genija,
agatodaimona,kao i za nouskoji im je leLaona srcu.Oba simbola
165
su s obziromna prirodno,instinktivnotumadenjeHristovoglika,
vrednosti.Teriomorfnisimbolisu veomadestiu
od neprocenjive
snovima i dnrgim ispoljavanjimanesvesnog.Oni izralavajlu
psihidkinivo na kome se nalazi sadrZajkoji su opisali,a to je
jedno stanjenesvesnog
koje je od ljudskesvestidalekokoliko i
psihaneke Zivotinje.Pritom loplokrvni ili hladnokrvnivertebrati
nesili dakavertebratirazliditihvrstapokazujutakoreii strrpnjeve
vaZnozato 5to
vesnog.Poznavanjetoga je za psihopatologiju
takvi sadrZajimogu da izazovusimplomena svim strpnjevima
koji odgovarajupsiholo5kimfuukcijamai u skadus ujima su
lokalizovani. Takoposloje izraziticerebrospinalnii simpatikusovi
oblici simptoma.Ne5toslidnomorada su slutili setijanci,jer, u
vezi sa zmijom, Hipolit spominjeda su setijanci"Oca" uporedivalisa velikim mozgom(enkephalon),
"Sina"samalim mozgom i kidmenom moZdinom (parenkephalisdrakontoeides).
nehumanesadrZajei tenZmija zaistasimbolizuje"hladnokrvne"o
prirode,
dencije duhovno-apstraktne,
kao i konkretno-animalno
jednomredju:onovan-ljttdsko
tr doveku"
292 Trece spominianjemagnetanalazi se u Ilipolitovom
doktrini.Ovo udenjeima zanimljiveanaloizve5tajuo setijanskoj
gije saalhemistidkim
vekaoiako sene moZe
udeniemiz Srednjeg
posredovanje.
po
dokazatineposredno
Ono
Hipolitovimredima
predstavljateoriju "saslavai me5anja":znak svetlostiodozgo
me5ase u vidu jedneminuciozneiskre sa mradnimvodamadubine. Prilikom smrti Zivogbiia obe supstance
se razlaZu,kao i
prilikom smrtiu prenosnom
smislukaomistidkogdotivljaja.Ovo
je divisio i separatiosastavljenog
(rd 6r looar rar' lcrlpioaltd
OvdenameruokoristimlatinsketerminesrednjeovyKeKpop6vs).
vekovnealhemijekoji esencijalno
znaileisto Stoi gnostidkipojmovi. Razdvajanjeili razlaganjesluZi hemiji da iz prima
materia-eakstrahiraanimu ili spiritus.Mercuriuskoji pomaZeu
ovoj operacijiizgledaje naoruZan
mademkoji razdvaja(baBkao i
adept!),a setijancise pozivajuna Mateja 10,34: "Non veni pacemmitteresedgladium".Razlaganje
imazaposledicuda sveSto
je ranije bilo pome5ano
sa "drugim" sadabiva privudenosvom
chorionidion (vlastitommestu)i prosta oikeia(srodnom,njemu
166
osobeno4)eh6s siderds (pros) Herakleion lithon (kao gvoZde
magnetu)t/.Na isti nadiniskraili zrak svetlosti"nakonStoje zahvaljujuii podudavanjui udenju udestvovalau odgovarajuiem
oou
mesiuhita premalogosukoji odozgodolaziu liku-slug".;;r3
hita ka njemu"viSenegogvoZdeka heraklovskomkamenu'
privladnost
ovdedolaziiz Logosa.On pred293 Magnetska
stavljafonnulisanui artikulisanumisao ili pojam,dakle istovremeno sadrZaji proizvod svesti.Time se Logos pribliZavaaqua
doctrinaepri demu on, medutim,posedujeprednostautonomne
liInosti, dok ona predstavljapasivniobjekt ljudskogdelovanja.
Kao 5toLogosstoji bliZeistorijskomliku Hrista,tako "voda" stoji
blizu magidnevode koja se koristi u obredu(ablucia,prskanje,
delovanjaukazujuistovrekr$tenje).NaSatri primeramagnetskog
agensa:
magnetskih
menona ti razliditaoblika
i
l. Agensje jedna samapo sebineZiva,pasivnasupstanca,
posude,
ljudnjom
rukuju
crpi
u
dubine
bunara
to voda.Onaseiz
ske ruke i ljudi je koristepo meri potrebe.Ona predstavljaevidentnoudenje,aqua doctrinaeili red (Logos) koja se drugima
govoromkaoi obredom.
posreduje
bice,zmiia.Onasepo2. Agensje jedno Zivo,autonomno
javljuje spontanoili sena nju nailaziiznenada;onafascinira,njen
pogled je ukodeni nezarngljen; njena krv je hladna i ona je
ofudenaod doveka:ona gmiZepreko onog koji se odmara,on je
pronalaziu svojoj izuvenojcipeli ili u dZepu...ona stogaistovremeno imahavanjegov strahod sveganeljudskogi njegovo"strahopo5tovanje"pred uzvi5enim, onim Sto je uzdignuto iznad
ljudskesfere.Onaje najniZei (davo),i najvi5e,(SinboZiji,logos,
Zmijaje uZasavajuieprisutna,i pronalazise
nous,agatodaimon).
trenutku.Poputribe ona
mestuu neodekivanom
na neodekivanom
predstavljai personifikujemradno i ponorno, vodenu dubinu,
5umu,noi i peiinu. Kadaprimitivna svestkaZe"zfriia" onatime
misti na doZivliaj vanljudskog.Ona ne znadi nikakvu alegoriju
niti metaforu,vei je njen karatkeristidanlik sampo sebi simbolidan, i bitno je to 5to "Sin" ima lik zmije, a ne obratno,da zmya
predstavlja
"Sina".
t67
s jednestranefilosofskaidejai pojmovna
3. Agensje Logos,
telesnogi lidnogsinaBoZijeg,s drugedinamismisli i
apstrakcija
redi.
294 Jasnoje da ova tri simbola poku3avajuda prikaZu
nespoznatljivusu5tinuinkarniranogBoga.Ali isto je tako jasno
da se oni u velikoj meri hipostaziruju:to je sfrarnavoda, a ne
vodau prenesenom
smislukoja sekoristiu obredu.Logosje bio
na podetkuoen arch6,i Bog je Logos, nesumnjivodugo pre
otelovljenja.Naglasakna "zmiji" je tako jak da su ofiti svoju
euharistijuslavili sa stvarnomzmijom, ne manje realisti0nood
Eskulapovezmijeu Epidaurusu.Isto tako, "riba" nrje samotajni
jezik misterije, vei ona, kao Stoto pokazujuspomenici,znali
ne5topo sebi.Osimtogariba je svoj znataju prahriSianstwdoputempisanetadicije, dok se
bila bez posebnogobrazloZenja
logion.
zmiamoZebar pozvatina autentidan
295 Svatri simbolapredstavljajufenomeneasimilacijekoji
su sami po sebi numinozneprirode i zato posedujurelativnu
autonomiju.Stavi5e,
da senikadanisupojaviliondabi to znadilo
da objavljivanjeHristovoglika nije imalo nikakvogdejstva.Ovi
fenomenidokazujune samodetotvomostobjave,vei predstavljaju i neophodan
uslovdaobjavamoZedadeluje;drugimredima:
ovi simboli predstavljajuprototipove koji odgovarajuobjavljenomliku }kista i koji podivajuu nesvesnom
ljudi, koji suHristovompojavomprobudenii bivaju privudenikao magnetom.Zato
sei Majstor Ekhart koriti istomsimbolikomda bi prikazaoodnosAdama,pradoveka
s jednestranepremaBogu,s drugeprema
niLimstvorenjima'".
psihu orijenti296 Ovaj magnetskipostupakrevolucioniSe
sanuna Ego, tako 5to nasuprotEgu postavljajedan drugi cilj i
sredi5tekoje je obeleZenomno5tvomimena i simbola:ribom,
zmijom,sredi5temmorskezvezde,tadkom,monadom,krstomorajem, itd. Mit o demijurgubez znanlakoji zami5ljada je whovni
Bog opisujeperpleksitet
Egakoje ne moZeviSeda se lcije pred
spoznajomda ga jednanadredena
instancapotiskujesa prestola
je
odakle samvladao.Mille nominalapisaphilosophoruma
odgo-
168
169
varaju takoreii mnogostrukim gnostidkim imeniml za ioveka
(anthropos);odmah potom biva jasno na $ta se misli: red je o
veiem, opseZnijemdoveku; o onoj neopisivoj celovitosti koja se
sastojiod zbira svesnihi nesvesnihpsihidkih procesa.Ovu objektivnu celovitost nasuprot subjektivnosti Ego-psihe oznadio sam
kao Sopsfvokoje, dakle, tadnoodgovara ideji anthroposa.
2
297 Ako u sludaju neuroze terapija nastoji da neadekvatan
(odnosno
prilagodljivost) svesti dopuni sadrZajimanesvesstav
nog, onda ona u stvari proizvodi jednu opseZnijulidnost i stvara
teli5te lidnosti koje ne mora nuZno da koincidira sa Egom, vei
naprotiv, uz rastuiu spoznaju moZe da precrta tendencije Ega.
Novi centar, "poput magneta",privladi ono Stomu pripada,takozvana "obeleZja Oca"o odnosno sve ono Sto pripada nepromentjivim i iskonskim osobinamaindividualnog osnovnogplana; ono
5to je starije od Ega i Sto se zato prema njemu odnosi kao
"makarios ouk on theos" (blaZeni,nepostojeii Bog Vasilidovih
sledbenikaprema Arhonu Ogdoasa,odnosnoDemijurgu, i - 5toje
paradoksalno - kao sin ovog poslednjeg prema svom ocu,
Arhonu. Sin se pokazuje nadmoinijim u meri u kojoj poseduje
manje poruke odozgo,i usled degamoZeda podudi oca kako nije
vrhovni Bog. Ova prividna protivrednost se razreSavaako u obzir
uzmemo psiholoSko iskustvo na kome se zasniva: s jedne strane
Sopstvo se u proizvodima nesvesnogpojavljuje takoreii a priori,
naimeo u dobro poznatim simbolima krugova i detvorstva, koji
mogu da nastanuvei u najranijim dedijim snovima, dakle mnogo
pre svakemoguinosti svesti i razumevanja; s druge strane,jedino
strp[iiva i napoma rasprava sa sadrZajima nesvesnog i sinteza
svesnih i nesvesnihpodatakakoja odatle proizllazi vodi ka jednoj
"celini" koja se opg! sluZi simbolima krugova i detvorstvakako bi
opisala samu s"bels. I u ovoj fazi priziv-ajuse u seianje i bivaju
shvaCeniiskonski dediji snovi. Alhemidari koji su na svoj nadin
viSe znafi o procesu individuacije nego mi, moderni ljudi, ovo
paradoksalnostanje stvari su od davnina izraLavali slikom zmtje
koja grize svoj rep - uroborosom.
298 Isto znanje, iako shodno vremenu nastanka drugadije
formulisano,postoji i kod gnostika.Njima nije stranpojam nes,
vesnog. Tako u valentinskom pismu Sto ga navodi Epifanije
'EB
stoji:"
spXqq6 aitoncrtolp.qtrdg 5v 6owQ ruepreilstcr nsws
6vrcr Bv 6cvt@ 6,vcyvc'loia ....'o"."Od podetkaje Autopator sam
sadrZavaosve postojeieu samomsebiu nesvesnom"(doslovno:u
nespoznatljivosti).Na ovo mestomi je ljubaznoukazaog. Ar ,til
Kispel (Dr. Gitles Quispel). On spominje i Hipolitov citat":
("Patfir ... 6 svevv6ryoqrst avoilorog,6 pflte appev cpnl.v..."i
prevodi ga: "le Pbre...qui est d6pourvude copscienceet de subItuo.", celui qui est ni masculinl ni f6minin'r17.'rg1ur, ne samo
Stoje nesvestansamogsebei 5toje bez kvaliteta postojanja,vei
je i nirdvendva-bespredmetan,
to jest bez kvaliteta i usled toga
nespoznatljiv. Time se prikazuje stanje nesvesnog.Valentinski
tekst daje Autopatoru pozitivnije osobine: "Neki su ga nazivali
bezvremenim, vedito mladim, mu5ko-Zenskimeonom koji svuda
sadrZi svemir, a njega (samog) niSta ne obuhvata".U njemu se
nalazlla ennoia (svesnost)koja "posredujebldga velidine onima
koji iz velidine potidu (kao poklon milosti)". Ali postojanjeennoia-e ne dokazuje svest Autopatora, jer diferenciranje svesti
nastajetek iz kasnijih sizigija i tetradakoji simbolizuju procese
konjunkcije i kompozicqe. Ennoia se ovde moZe shvatiti kao
latentno postojeia moguinost svesti.Eler (Oehler) prevodi ennoia kao "mens", Kornarijus (Cornarius) kao "intelligentia" i
"notio". Suprotnost svesno - nesvesno, poznalo - nepoznato,
izgleda mi odiglednija i zatoverovatnija.
299 Padtnski pojam agnoia-e (ignorantia) ne mora biti
daleko od pojma agnosia,jer oba oznadavajupodetno,nesvesno
stanjedoveka.Bog je "pogledaodole" na ovo stanjeneznanja,pri
demupojam koji se ovde koristi, hyperiddn(Vulgata;despiciens),
mohe isto tako da zna(i "potcenjivati" i "prezirati"r6.U svakom
sludajugnostidkatradicija zna daje vrhovni Bog video kakva su
jadna, nesvesnastvorenjabili ljudi, stvorenjakoja dak nisu umela
170
17'i,
ni uspravnoda hodaju,a koiaje stvorioDemijurg.Zbog togaje
on pripremiodelo spasenja".Na spomenutommestuu apostolskojpriii sekaZekako Pavlepodseia{linjane da su oni "boZanskogroda"- "Genusergocu simusDeiru" - i daje Roggledajuii
unazadtakoreii sa neodobravanjem
na "vremenanesvesnosti"
poslaodovedanstvu
poruku, "pantaspantachdnmetanoein",da
"svi svudamorajuda izmenesvojepoglede"i buduii daje ranije
stanje bilo previ5e Zalosno,metanoein(preobraZajuma) je
preuzeomoralni karakterokajavanjagreha,tako da je to u Vulgati prenetokao "poenitentian
agere"". Grehkoji valjaokaiavati
jeste,kao Stose vidi, agnoiaodnosnoagnosia,nesvesnost".rJ
ovom stanjunije, medutim,samodovek,vei, kao Stosmovideli,
po gnostidkomshvatanjui anehno0toso
Bog komenedostaje
svesnost. Ovo shvatanjepokriva u izvesnom smislu tradicionalni
hri5ianskipogledpo kome se Bog iz Starogzavetapromeniou
Novomzavetuod Bogagnevau Bogaljubavi.OvumisaoizraLava
jasno i^jezuit Nikolaus Kausinus (NicolausCaussinus)u 17.
stoleCu".
300 U ovomkontekstumoramda ukaZemna zakljudkekoji
nastaju_izproudavanjaSotaneu Sfaromzavetukoje je obavio
Rivka Serfs (Riwkah Scharfs):istorijskompromenompojma
Sotanemenjasei slika Jahve-atako da semoZeslobodnogovoriti
o diferenciraniqpredstaveBogavei u Staromzavetu,a kamoli u
Novomzavetu'*.Misao da Bog koji je stvoriosvetnije svestan
vei da moZdasanja,nalazimoi u indijskoj literaturi:
Ipak,komeje uspeloda istraZi
odaklepotidestvaranj
e?
posle
Bogovisu serodili
ovogstvaranja!
Ko ieodakle,reii odaklesudoSli?On dijeje stvaranje
deloo
gleda
koji na njega
u najvi5ojnebeskojsvetlosti,
koji gaje stvorioili ga nije stvorio,
on to zna!- ili moZdaine zna?zr
301 TeologijaMajstora Ekharta poz+ije jedno "boZanstvo" o kome se,osimjedinstva^!postojanjazo,
ne moZereii da
posedujeijednu drugu osobinu''; ono "nastaje",ono jo5 nije
gospodarsamog sebe, i predstavljaapsolutnukoincidenciju
prirodaje Stoseoblikatide
suprotnosti:
"Ali njegovajedinstvena
bez oblika,5to sepostojanjatide bezpostoj?pja,
Stosebitka tide
bezbitka,i 5tose stvaritile bez stvari"itd.'o S3edinjenje
suprotnostiima isto znadenje
kaoi nesvesnost,
dokledoseZe
ljudska1ogika, jer svesnostpretpostavlja
razlikovanjeizmedu subjektai
objektai istovremeno
njihov odnos.Tako gde nemanideg"drugog" ili gajo5 uveknema,tu prestajemoguinostsvesti.Tek Otac
koji "izvire" iz boZanstva,
a to je Bog, "primeiujesebe","postaje
svestansebe"i "nastupa
kao lidnostpremasamomsebi".Takood
Oca nastajeSin kao Odevamisao o svomevlastitombiiu. U
svom iskonskomjedinstvu"on ne prepoznaje
ni5ta"osim "nadstvarnog"^Jednog
koje on jeste. Kao Stoje botranstvo
su3tinski
nesvesno"'takoje to i dovekkoji Zivi u Bogu.U propovedio
spiritu".(Matej5,3)Majstor kaZe:"... dovekkoji
"Beatipauperes
posedujeto siromabtvo,
taj posedujesve, sve Stoje bio a nije
doZiveo,ni najedannadin,niti u sebi,niti u istini,niti u Bogu:on
treba,dakle,da budesasvimbez znanla,da, dakle,u njemubude
Zivi Bog kome se ispoveda;a kad dovekbe5eu vednojbrazdi
BoZijoju njemunije niko drugi Ziveo:ono 5toje tamoZivelobio
je on sam.Govorimo,dakle,da dovekmorabiti li5ensvogvlastitog znanja;on pu5tada Bog dini Stamuje volja i ondabi dovek
bio samkao kadje do$aood Boga'"." I zatodovektrebada na
sledeiinadin"misli" na Boga:"Ti trebada na njegamisli5onako
kakavon jeste:jedannebog,neduh,nelidnost,neslika,i viSe:da
je on distojasnoJedno,komeje svedrugogre5noi u komeiemo
jednommi vedno,utonuti
od nidegau niSta.U tomenek namBog
pomogne.
Amin"."
302 Sveobuhvatan
duh Majstora Ehart^ zna) bez diskurzivnog znanja,za indijsko praiskustvo,kao i za gnostidko,a
sam je najlep5icvet na stablu liber spiritusakoji je obeleZio
podetak11. veka.Majstorovi spisisu, istina,bili pokopani600
godina,jer "njegovovremejo5 nije bilo do5lo".Tek u 19. veku
t72
na5la se publika koja je pribliZno bila u stanju da shvari velidanstvenostekhartovskogduha.
303 Ovakve i4ave o biiu Boga predstavljajupreobraZaje
predstave Boga koje teku paralelno sa izmenama stanja ljudske
svesti, a da se ne moZe uvek sa sigurno5iu reii Staje posledica
dega. PredstavaBoga nije nikakvo otkriie, ve(, doiivljaj koji se
ljudima pojavljuje sua sponte; Sto se dovoljno mohe znati ako se
ne podlegnepredrasudamapremaistini razliditih pogledana svet.
BoZija predstava(koja je u podetkunesvesna)u stanjuje stogada
menja stanje svesti, kao Sto to stanje svesti moLe da koriguje
(svesnu) BoZiju predstavu. Naravno da ovo nema ni(eg zajednidkog sa veritas prima, nepoznatimBogom - ni sa dim Stobi
se, konadno,moglo dokazati.Ali u psiholo3kompogledu misao
agnosije Boga ili anennotostheos-ajeste od najveieg zna(aja
buduii da ona poistoveiuje identidnost BoZanstva sa numinozna5iunesvesnog,o demusvedodefilosofrja o Atmanu i FuruSi
na Istoku i - kao Stosmo videli - Majstor Ekhart naZapadt.
304 Ako psihologija ovlada ovim fenomenomona to moZe
uraditi jedino oko izridito odustaneod toga da daje metafizidke
sudove i uskrati sebi uobraZenostispovedanjanekog uverenja na
koje bi navodno imala pravo zbog svog naudnog iskustva. O
gvom poslednjemne moZe, medutim, biti ni redi. Ono Sto psihologija moZeda utvrdi jestejedino postojanjeslikovitih sim6oh
dije tumadenjenije ni u kom sludaju utvrdeno apriori. Ono Sto se
izvan toga mole sa izvesnom sigurno5(u razabrati sastoji se u
tome Sto simboli predstavljaju izvestan karakter "celovitosti" i
zato verovatno oznadavaju"celinu". To su po pravilu "ujedinjujuii" simboli, konjunkcije suprotnostijednostavne(dvojstvo)-ili
dvostruke prirode (detvorostrukost), odnosno kvaternioni. Oni
nastaju iz sudarasvesnogsa nesvesnimi iz zbunjenostikoja je
posledicatoga, a koju su alhemidari oznadavalikao "haos" odnosno "nigredo". Empirijski, ova se zbunjenost izraLava kao
uznemirenje i dezorijentacija. simbolika kruga i detvorostrukosti
ovde nam izgleda kao kompenzhaluil princip redakoji ujedinjenje suprotnosti Sto se medusobno bore predstavlja kao nesto
dovr5enopa time utire put lekovitom smirivanju ("spasenju',).Za
t73
sada,psihologijanerla nikakvu moguinostda utvrdi neBtovile
osim ioga da-simbolcelovitostioznidanucelovitostindividue32.
Ona,medutim,s drugestranemora ne samoda pizna, ved i da
naglasi,kako simbolika celovitosti koristi predstaveili sheme
koje od davninai u najrazliditijimreligijama izralavaiu o$novu
sveta,samoBoZanstvo.Takoje krug poznatisimbolBoga,kao i
uop5te,kaoJezekiljeva
krst (u izvesnomsnrislu)i detvorostrukost
jevandelista,
gnosticizmuBarbelogloriae
u
detiri
sa
viz4a,Rex
=
Bog u detiri, Kolorbas sve detiri, dvojstvo(Tao,hennaphrodii tako dalje),i napokonljudskilik (dete,sin, antus,otac-majka,
samo
lidnost:Hristosi Buda,danavedemo
thropos)i individuahra
glavnemotive.
iskustvukao
305 Sveove slike sepokazujuu psiholo5kom
izraziujedinjenecelineioveka.Cinjenicadaje ovaj cilj i desideratum oznadavankao "Bog" dokazujeda on ima numinozan
karakter,i, zaista,doZivljaji,snovii vizije ove vrsteposedujufascinantnui upedatljivusu5tinukoju i ljudi koji nemajunikakva
predznanja
spontano
oseiajukaotakw. Nije stoganipsiholo5ka
pravi nikakvu razliku izmedu
razum
ne
Sto
naivni
dudo
kakvo
Boga i doZivljenepredstave.Gde god se nalazesimboli koji
ukazujuna psihidkucelovitostnalazise i naivno shvatanieda je
tsog.Ako je, na primer,redo jednomne toliko
time preelstavljen
retkomromanskomprikazuSinadovedrjegu pratnji tri andelasa
Zivotinjskimglavamai jednog sa ljudskonnglavom,ondabi se
moglo lako pretpostavitida Sin dovedijipredstavljaobidnog
dovekai da problem- jedanversustri - aludirana poznatushemu
jedne diferenciranei tri nediferencirane
funkcije. Ovim tumadepo
miSljenjusimbolobeznjem bi se,medutim, tradicionalnom
u njenom
vredio;on, naime,predstavljadrugulidnostboZanstva
detvorostrukomaspektukoji obuhvataceo svet. Psihologijane
kaovlastitoona moZe
moZe,naravno,daprisvojiovo tumadenje;
samoda utvrdi postojanjeovog iskazai da ga uporedis dinlenicom da se u spontanimproizvodimanesvesnognadelnopojavljuju isti simboli,naroditodilemeizmedujedani tri, kada se
odnosena psihidkitotalitetindividue"Oni ukazujuna postojanje
jednog prirodnoodgovarajuiesklopljenogarhetipa,diji derivat
175
t74
izgledadaje detvorstvofunkcijakoje orijenti5usvest.Buduii da,
medutimocelovitostputem neodredenog
i neodredivogSirenja
prekoradisvest,ondata celovitostu sebiuvek obuhvatanesvesno
i time ukupnostarhetipova.Ovi poslednjipredstavljaju,
medutim,
poseduju
ekvivalente"spolja5njeg"
svetai
komplementarne
stoga
njihovanuminoznosti
"kosmidki"karakter,Time se obja3njava
ujednonjihova"boZanstvenost"..
J
306 Radi upotpunjavanja mog prikaza Zeleo bih da sada
spomenem izvesne gnostidke simbole za osnovu sveta ili arcanum, pro svegaone sinonimekoji oznadavaju"osnovu sveta".
Pod tom idejom psihologija podrazumevapredstavu nesvesne
pozadine i proizvodada svesti. Ovde je najbitnija figura demijurga. Gnostici imaju veliki broj simbolakoji oznadavajuporeklo,
sredi5tebiie, stvoritelja ili boZanskusupstancuu biiu. Cilalac ne
treba da bude zbunjen obiljem ovih predstava,vei neka se svaki
put podseti kako svaka nova predstavajednostavno predstavlja
neki drugi aspekt svim biiima imanentne boZansketajne. Moj
skup gnostidkih simbola predstavlja, dakle, sannoamplifikaciju
jedne jedine transcendentne
ideje, koja je tako obuhvatnai sama
po sebi nesagledivada su potrebni brojni razlifti izrazi kako bi se
prikazalanj ena'mnogostranost.
30?,Kod gnostidaraIrineja (Irenaeus) Sofija obrazujesvet
Ogdoada"; koji predstav[a dvostruko detvorstvo.Ona se u liku
golubice spu5ta u vodu i stvara Saturna koji je identidan s Jahveom. Saturn je, kao $to smo spomenuli, "drugo Sunce", alhemijsko sol niger. On ovde vaLi za primus anthropus-a.On je
stvolip prvog doveka koji, medutim, ume samo da gni1e poput
crva'*. Kod nasenejacademijurg Esaldaios"theos pyrinos arithmon tetartos" (vatreni Bog, detvrti po hroju) stoji nasuprot Trojstvu Oca, Majke i Sina. Najvi5i je Otac, archanthropos
(pradovek), odnosno acharaktaristos (bez svojstava), ho and
Adamas (gornji Adagr). U razliditim sistemim Sofija stoji na
mestu protanthroposa". Epifanije navodi ebionitslg udenje po
kome.ji AOamkio prvobitni eovet identidanHristu36.KodTeodora Bar-Kunija (Theodor Bar-Kuni) pradovekpredstavljapet
elemenata(to jest detiri + jedan)37.IJ Tbmasovimaktima, zmaj o
sebi samom kaZe: (Yi6g etpr 6retvov ro0 pldrpcvroE rat
rl,f1(awog totg t6oouncg u6el,<p{lg
totq 6ordlroq.)" ("Ja sam sin
onogakoji je ranio i potukaodetiri stojeie slike".)'o
308 Praslikadetvorostrukostiujedinjuje se kod gnostidarau
lik demijurga, odnosno anthroposa. On je u izvesnom smislu
Zrtva svog din^astvaranja,zato Stobiva zatodenod stranephysis-a
u koji silazi". Predstavalatentne animae mundi koja podiva u
mraku materije, odnosno predstava pradoveka, iztnLava postojanje jednog sredi5takoje transcendirasvest a koji mi, upravo
zbog njegove detvorostrukostii zaokruZenostishvatamokao simbol celine. Pritom, jedino oprezno moZemo da pretpostavimo
kako je red o psihidkoj celovitosti (kao na primer svesno* nesvesno),iako istorija tog simboladokazujedaje uvek kori5ien kao
predstavaBoga. Psihologija,kao Stosmo reklionije u moguinosti
da postavlja metaftzl(ke tvrdnje. Ona samo moZe da konstatuje
kako simbolika psihidke celine koincidira sa predstavomBoga,
ali nikako ne moZe da dokaZeda je predstavaBoga sam Bog, ili
da Sopstvo zauzimamesto Boga.
309 Ova koincidencijase sasvimjasno vidi kod staroegipatske Heb-Sed svedanostikoja Kolin Kembel (Colin Campbell)
opizuje na sledeii nadin: "... the king comesout of an apartment
called the sanctuary,then he ascendsinto a pavilion open at the
four sides,with four staircasesleadingup to it. Canying the em,
blems of Osiris, he takes his seaton a throneoand furnes to the
four cardinal points in succession...It is a kind of second enthronement...and sometimesthe king actsas a priest,making offering to himself. This las,t^actmay be regardedas the climax of
thedeificacionof the king*'."
310 U ovoj psihologiji ukorenjenoje svako kraljevstvo
zbog &ga svaki kralj za anonimnogpojedinca u narodu nosi simbol Sopstva.Sve njegove insignije - kruna, kraljevski pla3t skiptar, carska jabuka, ordenje, (zvezdel), itd. - odlikuju ga kao
kosmidkog anthroposakoji ne samo Sto proizvodi svet, vei sdm
to i jeste. On je onaj homo maximus koga ponovo sreiemo u
Svedenborgovim (Swedenborg)spekulacijama.Ali on je i pred-
176
met gnostidkogtruda da to biie, za koje se sluti da je osnova
svesti,njegovamatricai princip reda, dobije vidljivu fonnu i
odgovarajuiipojam. On je, kao 5to kaZu "Frigijci" (nasenejci)
kod Hipolita*', "h€ ameristosstigm6",nepodeljena
tadka,odnosno"kokkostou sinapeos",
zmcesenfakoje sepretvarau carstvo BoZije. Ova tadka je "enyparchousa
td sdmati" (u telu
postojeia). To, medutim, znajt samo pneumatikoi,odnosno
duhovni ljudi (nasuprot"psihidkim"/psychikoi/i materijalnim
lhylikoi/ ljudima,On je "to rh6matou theou",odnosno"iztazBoga (sennoDei) i matica eona,sila,intelegencija
bogova,andelai
poslatih duhova,postojeiegi nepostojeiego
stvorenogi nestvorenog, nerazumljivo - razumljivog, godinaomeseci, dana,
dasova..."
Ovatadka"kojani u kom sludajune postoji(hemeden
ousa)i sastojise ni od degapretvarase u "neshvatljivuvelidinu
(megothosti akatalepton)".Hipolit prekorevajuiispominjeda su
jer
nasenjejcina sinkretidan
nadinsveuvladiliu svojeshvatanje,
on odiglednone moZesasvimda razumokako ta "tadka"(kao
ga,naime,nazivajui polyrhematheou)imaljudskilik: nasenejci
morphonAttin (mnogoliki Atis), ranoumiruii sin majke,i[ kako
kaZe himna koju citira Hipolit, "to katephesakousmaRheas"
(mradnaglasinaRe-e).Kao njegovesinonimehimna spominje:
Adonisa,Ozirisa,Adama, Koribasa,Pana,Bahusai "poimen
leukdnastr6n"(pastirabelih zvezda).
311 Sami nasenejcisvoju sredi5nuboZanskuinstancu
shvatajukao Naas (zmiju) i obja5njavajuje kao "vlaZnu supstancu"(hygra ousia) podudarajuiise sa Talesom iz Mileta
(Thales)koji je vodu smatraoza pra-suptancu.
Kao i od nje, tako
i od Naasa(ophis-a)zavisisavZivot,i "on u sebisadrZi,kao u
rogujednorogogbika, lepotusvih stvari".On "proZimasvekao
(voda koja) tede iz Edenai deli se na detiri porekla(archas)".
"Oni tako uporeduju",kaheHipolit, "Eden sa mozgom".Tri rajske rekejesu funkcijedula (Pison- vid, Gihon - sluh,Tigris miris); detvrta,Eufrat,predstavlja,medutim,usta"kroz kojaizl44i
motfva i ulazihranai'.-Kaodetvrtafunkcija ona,kao i o6idno42,
dobija dvostrukoznadenje,i to s jedne straneh"aJnjematerijalnu
delatnosttelesneishraneios drugeoona "raduje*',hrani i oblikuje
t77
(charakterizei) duhovnog, potpunog (teleion) doveka,,44.
- jedandaimonion.Dobar
"Cetvrto"jestenarodito,ambivalentno,
primerza to nudi Danilo 3,24i dalje,gdesetrojici mu5karaca
u
peii pridruZujei detvrtikoji izgleda"kaosinBoZiji",
312 Takoje i vodaEufrata"to hyperandtou stere6matos"
(ono Stoje iznadnebeskogsvod.a)o kojoj s6ter(Spasitelj)govori
kao o "Zi.vojvodi" (zdnhyddr)+),a koji posedujeonumagnetsku
osobinukoju smo ranijevei naveli.To je ona dudesnavoda iz
koje maslinovodrvo izvladiu[e, vinovarozuvino,a svakavrsta
svojedarove."Onaj dovek(ekeinos)",nastavljaHipoli! kao da
joS uvek govorio vodi detvrterekc,"ne uZivapofaiti u svetu..."
Time se aludira ua teleios anthrdpos-a(potpunogdoveka);
yis.tinu,ova vodajeste "suvrsenidovek" i to rh6maiheou, Red
koju je poslaoBog, "od zive vodebiramomi duhovniljudi ono
Stonary pripada(to oikeion)"*oo
jer svakobiie koje se uroni u
ovu vodu bira (eklegousa)
u njoj sustinukojaje za niu karakteristidna,..ir"od
ove vode svakobiie dobijaono Sto'muje svojstveno"''. Ova voda, odnosnoovaj Hristosopredstav[iiwstu
panspermia-eo
matricu svih moguinosti iz kojifi pneumitilqbira
"suumossop"oono Stoje za njega svojstvenb(eklegein)48,
pri
demuona "ide premanjemu (proserchesthai)
brZenego gvoZde
prema magnetu". S-vojupneumatskuprirodu "duhovni ljudi",
medutim,dostizutako Stoprolazekroz "istinskavrata" toja su
"J6sousho makarios''(Isusblazeni)i time stiduzuanjao vlastitoj
celovitosti,postajuii "potpunidovck".ovaj dovek[oga svetne
po5tujeodiglednoje unutamjioduhovni dovekokoj.g postaju
svesnioni koji su usli kroz Hrista kao kroz vratazivoti i to;e
3e
Ovde se me5ajudve predstavke,
jedna o "uskbi
go pT-ojJqtlio.
kapiji""' i ona t Jovanu14,6(i{a samput, istina i Zivot; niko
neie doii do oca semkrozmene5u.";.
ovim slikamaseodieledno
predstavljaprocesintegracijekakav je karakteristidan
ia psiholo5kuindividuaciju.Pritomseu formulacijisimbolvodestilno
mesa.sarkisJom,a ovaj sa esdanthrdposo
unutamjimdovekom.
ne
izgleda
kao
ne3to
nejasno,
vei,
naprotiv,
liaopsiholoSki
To ry
korektanpnkaz,poito je Hristoss jedne stranekao "RLd" zaista
"Zivavoda",a s druge,isto toliko simbolunutar:rjeg,
"potpunog"
doveka,odnosuoSopstva.
t79
178
prvobitnidovek,Adam.
313 Osnovasvetaje za nasenejce
(arche
podetkom
usavr5avanju
Poznavanjenjega oni smatraju
mostomka spoznpji
gndsisanthdpou)i istovremeno
leleid.spds
od njega"potiduotaci majka"",
Boga't. On je mu3ko-Zensko;
on se sastojiod tri dcla: od razumnog(nobron),psihidkogi zemaljskog (choikon). Ovo "troje istovremenosilaze u jednog
doveka,Isusa"i "ova tri dovekagovorahuiz njihovih vlastitih
itd.). Ovim
mudrosti,svakisebi"(to jest iz razumnograzumnom,
(Hristos
pradovekom
kaodrugi
sa
u
odnos
se
stavlja
Isus
udenjem
jest
jedno
jedna"
je
(to
TroAdam)*NjegovaduSa "trodelnai
jstvojr. Medu primerimaza pradovekatekst spominjeKabirosat* i Oanesa,Ovaj poslednjiima strasnudu5u,da bi "lik
dovekakoji je poniZendo
(plasma)velikogonajlepSeg
i savr5enog
je
sakrivenai
roba" mogaoda podnesekazne.On "istovremeno
je
priroda)svega5to postaloi
odiglednamakariaphysis(blaZena
(Stoie jo5) postati","kraljevstvonebakoje trebatraLiti unutrau
doveku (eltos antbrdpou)",dak i "u deci od sedam godina
pri(navi5e)") r. Jer nasenej
ci stavlj gju, kaheHipolit, "stvaraladku
physintdn ho15n)u stvaraladko
rodu svemira(tcn echegonon)o
bi ovde
seme (en archegondspermati)".Povr5noposmatranje
jedne
psihidku
na
teorije"
s
obzirom
podetak
videlo
"seksualne
supstancukoja je u njenoj osnovi, 5to podseia na moderne
poku5aje
te vrste.Ne smese,medutim,previdetidaje u stvarnosti
samoposeban
sludajobmu! buduii daje ljudskasnaga,stvaranje
r'To
je
(nasenejce)
physis
za
tdn
hol6n-arr''/:
sludaj"atchegonos
je
(aponhctos)
karakteristidno,
i misti0ni Logos", koji, Sto
tajui
postajeu kasnijemtekstu paralelansa falusomOzirisa - "i oni
jeste,istina,
kaZudaje Ozirisvoda".Su5tina(ousia)ovogsemena
uzrok svih stvari;ali onane udestwjeu njihovoj prirodi. Oni zato
kaZu:"Postajemsta Zelimi jesamono Stajesam."Onaj,naime,
jebez pokreta."Ovaj,kaZujedini je dobar
koji svepokreie,-gam
(agathonmonon)'o.Kao dalji sinonimpojavljujeseitifalidniHermes Kilenios."Oni, naime,kaZu:Hermesje Logos, izvodadi
stvaralac (d€miourgos) nastalih i istovremeno nastajuiih i
buduiih stvari." Zato sn biva oboZavankao falus po5to poput
muSkog organa, ima teZnju (hormen) da se podiZe odozdo
navi5e".
4
314 Da se u kontekstseksuahiesimtrolikene dovodi samo
gnostidkiLogos,vei i samHristospotwdujefragment3toga Epifanije cilha iz "Intercogationes
maiores"Marije, u kome se govori kakoje Ilristos odveoovu Mariiu na jedno brdo, gdeje iz
svogbokastvorioZenusakojomje podeoda sepolnosjedinjuje:
indicasse
illi, quodoporteat
"seminissui defluxumassumpsisset,
je
sic facere,ut vivamus"". Shvatljivo da ovaj grubi simbolizam
ne vreda samomodernooseianje,vei i da je onda5njem(3-4,
vek) modernom,hri5ianskomduhu moraoda izgledaodbojan;i
ako setomepridruZijo5 nekokonkretnonerazumevanje,
Stoje po
svoj prilici bio sludaju nekim sekta5kimkrugovimaoonda bi se
on mogao samo odbaciti. Da autoru ovih "Intercogationes"
ovakvareakcijanije ni u kom sludajubila nepoznata,
pokazuje
samtekst.U njemu,naime,stoji,daje MarijadobilatakavSokda
je palana zemlju.Ilristosjoj je tadarekao:"Za5tosumnja5,
maloverna?"Na to se,naimeukazujeu Jovanu3,12:"Ako samvam
govorio o zemaljskimstvarima,niste poverovali,kako iete
verovatiako vam govorimo nebeskimstvarima?"Isto tako na to
seodnosiJovan6,53:"Ako nejedetemesoSinadovedijeg
i ne pijetenjegovukrv, u vamanemaZivota."
315 Kod ovog simbolizmaverovatnobi moglo biti redi o
prvobitno vizionarskomdoZivljaju kakav se i danasne retko
dogadatokom psihidkogledenja.Za lekara-psihologa
nema u
tomenidegpotresnog.Samkontekstpokazujeput ka pravilnom
shvatanju.Slika izraZavajednu psihologemu
koja se racionalno
ne da lako formulisatii zatomorada seposluZiodiglednimsimbolom,kao Stotako isto morada postupii sanako semanifestuje
neka vi5e ili manje "apstraktna"misao unutar abaissementdu
niveaumental- koji se odigravatokom spavanja.Kod takvih
Sokantnihi izuzetnihslika,kojima snoviinadene oskudevaju,red
je uveko nekom"kaoda",iakoseoni obladeu dulnuimaginacijuo
kojane prezilni od skurilitetaniti od opscenosti.
Onesene obaziru na uverljivost,jer na to i ne misle. One mucaju prilikom
pokuSaj4daizgovorenasluienismisaokoji zaokupljasnevadevu
paZnju.ou
180
316 Kontekstove vizije,naimeJovan3012,
iasnopclkazuje
da sliku ns smemorazumetikonkretistidki,ve6 simbolidno;jer
Hristosne govorio zemaliskimstvarima,vei o jednojnebeskoj,
to jest duhovnojmisteriji: dakleo nedemuito ieste "misteriia",a
ne zato StoHristos ne5toprikriva iti pravi tainu od toga - ovoj
te5kobismomogli prebacititendencijuprikogo$enojopscenosti
rivanja- vei, naprotiv,zatoStoje njen smisaojoSuvek sakriven
pravilasledimodernametoda
od svesti.Nakonovog heurjgtidkog
Ako
to, dakle, primenimona ovu
snaor.
anahzei interpretacije
viziju, dobijamosledeie:
317 1. Planinaznadiuspon,naroditomistidan(= duhovan)
Ovaj
uspondo vrha,odnosnou blizinuBogai mestaot{r.ovenja.
je
polrebno".
poznat
nije
da
dokazivanje
motiv toliko
318 2. Na lik Hristaje obilatoukazivanokaona pojavuod
srediSnjegzna5enlaza tada$njeweme, U sferi hri5ianskog
gnosticizmaon predstavljavizualizaequBogakao archantroposa
(Prvobitnidovek= Adam)i time pojmadovekauop5te:"Coveki
Sin dovediji".Hristosje unutarnjiiovek koji je obogaienstazom
samospoznaje,
"carsffo nebeskou doveku".Kao anthroposon,
prema iskustvu,odgovaranajvaZniicmarhetipu,a kao "iudex
vivonrm et mortuorum" i "rex gloriae"
-circulusstvarnomprincipu re{-a
qtradratus-uSipsn a,63
.
nesvesnog,detvorstvtt,odnosno
ne tumadise ni$tana silu; naprotiv,moje
Ovom konstatacijom
mi3ljenjepodivana iskustvuda strukturemqgdalaimaju smisaoi
sredi5tali0nosti.* Hlistov kvaternitet
funkcijujednognesvesnog
koji dolaziu obzir za na3uviziju potvrdenje simbolomkrsta,prikazimarex gloriae i Hristakao godine.
319 3. Stvsranieiene iz boka ukazujena to da je on
To Stosty4raZenugovori da on igra
shvaienkao Adam secundus.
ulogu Boga stvaraocaiz Postania ./or, Kao Stoje Adam p.1e
stvaranjeEve u razliditimtradicijamavaZiokao mu5ko-Zensko"",
tako ovde-Hristos na drastidannadin demonstrirasvoju androginiju6T.Prvobitnicovekpo praviluje hermafrodit;tako on i u
vedskojtradiciji proizvodisvojuZenskupolovinui sjedinjujese s
njom. U briSianskojalegoriciLenakojaizlazi iz llristovog boka
predstavlja
crkvukaonevestuJagnjeta.
l8l
320 PodelaPrvobitnog dovekau suprugai suprugu izraLatra
din radanjasvesti;proizvodi sejedan par suprotnosti,dime nastaje
moguinost stvaranja svesti. Za posmatradaovog duda, Mariju,
vizija znadi ne5to 5to je bio spontanovizualizovano, to jest projekciju jednog nesvesnogprocesakoji se odigravau njoj. Iskustvo
govori da su nesvesni procesi kompenzatorni u odnosu na
odredeno stanje svesti. Otuda se moZe pretpostaviti da proces
deobekoji se odvija u viziji kompenzujestanjejedinstvau svesti.
Ovo "jedinstvo" tide se, svakako, u prvom redu lika Boga
pretvorenogu dovekai anthroposakoji je tada bio u sredi5tureligioznog integgsovanja.
On je - kao StokaZe Origen - vir unus,
'Jedandovek"o6.S ovim likom je konfrontirana
Manja iz viz;4e.
Ako pretpostavimo da je primalac vizije u stvarnosti bila Lena ova pretpostavkanije sasvim bez osnova - onda je njoj u distoj
oboZavanoj muZevnosti llrista nedostaiala odgovarajuca Lenstvenost. Zato joj se otkriva: "Ja sam oboje, nlu5karac i Lena".
Ova psihologemai danasgradi katolidko shvatanje[Iristove androginije, "virgo de virgine", pri demuje vi5e red o jednoj sentintia
communisnego o jednoj conclusio.Srednjovekovnaikonografija
poznaje prlkaze Hrista sa dojkama, prema Canticus 1,1 "Meliora
sunt ubera tua vino." Kod Mehthilda od Magdebg^rga(Mechthild von Magdeburg) du3a kad je gospodarljubiov, primeiuje
da on nasuprotodekivanjima,nema bradu. Karakteristidnoje da
nedostajeznak mu5kosti.Mehthild je, naime, imao viziju koja
odgovara gornjoj, a koja predstavlja isti problem, ali u obratnom
vidu: onaje sebevidela na jednom "stenovitombrdu" na kome je
sedelaBeata Virgo u odekivanju rodenja boZanskogdeteta.Kada
se ono rodilo ona ga je zagrlila i poljubila tri puta. Kako istide
tekst, brdom se alegorizuje spiritualis habitus, duhovni stav.
"Putem boZanskognadahnuia ona je spoznalada je sin sredi$te
(medulla)odinskogsrca."Ovo sredi5teje "okrepljujuie,lekovito i
najslade";BoLya "snagai najveia slast",datanam je preko njegovog sina "Spasiteljai najjadeg,najsladegute5itelja","a sredi3te
du5e je_pno najslade" (medulla vero animae est illud dulcissimum)/u. Iz toga se vidi da srce oca, sina i unutarnjegdoveka
Mehthild stavlja pod pojam "medulla". Psiholo5ki gledano taj
t82
"dulcissimum"odgovaraSopstvukoje sene moZerazlikovatiod
imagoDei.
32L Znahjna je razlika izmedu ove dve vizije antidko
otkrovenjeprikazujerodenjeEveiz Adamana duhovnomstepenu
drugogAdama (Hristosa),iz dijeg boka izlazi duhovnoZensko,
drugi stepenEve, naime du5a,u izvesnojmeri kao ierka Hrista.
Kao Stosmovei spomenulihri5ianskogle{qnjetumadidu5ukao
crkvu.Onaje Zenakoja "okruZujedoveka"" i Gospodumiropomazujenoge. Mehthildova vizija nastavljasveti mit: ierka nevestapostalaje majkai radaOcau liku Sina.To $toSinpritom
ima najbliZi odnos prema Sopstvuproizilazi iz Hristovog naglaSe_npg
kvaterniteta:on ima detvorostrukiglas (quadruplex
vox)'', njegovoqrceima detirivrstepulsa'' i sa njegovoglica
zradedetiri zraka'*.Iz ove slikeprogovaranovi milenijum.Formuli3uii ovu misaona drugi nadin,Majstor Ekhart kaZeda se
Bog radaiz du$ei napokonBog i Sopstvose podudarajuu stihovima "Heruvimskog putnika". Vremena su se sasvim
promenila:stvaraladkasnagakao da vi5e ne potide od Boga;
Stavi5eovaj biva roden iz du$e.Mitologemao ranoumiruiem
SinuBoZijempoprimapsiholo$kilik - kaoznaknjenedaljereceprazumevanja,
cije i svesnog
322 4. Vratimo se sad opet viziji iz "lnterrogationes"!
na brduje
dolazido snoiaja.Hierosgamos
Nakonstvaranj?-Zene,
pristarim
i
alhemijski
hermafrodit
na
motiv/r,
kao
Sto
omiljeni
jednom
govoreo
I alhemidari
kazimaradoprebivana uzvi5icama.
Adamukoji svoju Evu uvek nosi sa sobom.Njihovaconiunctio
jesteincestuozan
akt koji, medutim,vi5ene sprovodeotaci kii,
vremenima,brat i sestraili majka i
saglasju
sa
izmenjenim
vei u
mitologemio dmonu kao Kasin, Stoodgovarastaroegipatskoj
Mutefu, Stoznadine$tokao "suprugsvojeqr4jke"ili o hrabrosti
kojaje "majkasvogaocai ierka svogasina"/o.Misaosamosparisveta:tako se Bog
vanjadestose vtata u prikazivanjustvaraoca
deli na svoju mu3ku i Zenskupolovinu", ili samogasebe
lako mogao
oplodavana nadinkoji bi viziji iz "Intercogationes-a"
da posluZikao uzoroako bismouzeli u obzir pretpostavkuo literarnoj zavisnosti.Mestou heliopolitanskojpripovestio stvaranju
183
u prevoduser Volisa BadZa(Sir Wallis Budge)tako glasi: "I,
evenI, had union with my clenchedhand,I joind myself in an
embracewith my shadow.I pouredseedinto my mouth,my own,
I sentforth issuein the fo;qmof Shu,I sentforth moisturein the
fonn of SaithTefnut",itd.i 6
323 Iako u na5ojviziji niie znzvu(alamisaoo samooplodenju,ipak ne bi trebalosumnjatida izmedunje i kosmogonijskog samotvorcane postoji blizak odnos.Iskonskostvaranje
svetaustupaovdemestoduhovnojobnovi.Zbog togaiz assumptio seminisne nastajenikakv<lvidljivo biie, vei ono predstavlja
ishranjivanjeZivota,hina zesdmen,"da molemo da Zivimo".
Buduii da, kao $to sanntekstpokazuje,ow viziju valja razumeti
na "nebeskoj",odnosnoduhovnojravni,kod aponhia(profusio)
(vertrumseminale)koji u jeradi seo jednomlogosspermatikos
predstavlja
Zivuvodukoja izvireu "veditiZivot."
ziku Jevandelja
Cela vizija veomapodseiana srodnealhemijskesimbolizme.
Drastidninaturalizamkoii se neprijatnoistide u poredenjusa
povudenoBiu
crkvenogjezikaukazujes jednestraneua vei dule
vremenaprevazideunadinpredstavljanjar izrtrtavanjaarhaienih
oblikareligije,a s druge,medutim,ukazujei na jo$ uvek sirovo
posmatranjeprirodekoje se upravo spremada asimilujearhetip
doveka- poku5ajko.iisenastavljasvedo XVII vekakadaie jedan
Johan Kepler (JohannesKepler) spoznatitrojstvokao osnovu
kosmidkestrukture,dime se, drugim"leIima,ovaj arhetipasimiposmatranje
sveta".
luje u astronomsko
5
324 Nakon ovog ekskursao falidkim sinonimimaPrvobitnog Ioveka vraiamo se opet Hipolitovom prikazunasenejskih
iskazao Hermesu.
nabrajauje
sredi5njihsimbolai nastavljamo
vodid duBa
325 Hermesje prizivadnutvih (psychog6gos),
(psych6n
aitos).
DuSe suo
(psychopompos)
i stvoritelj du5a
gornjegdovekaili pradoveka
medulim,"donetedoleod blaZeuog
ili Adama, u lik od gline kako bi posluZiledemijurgu ovuog
stvaranja,Esaldaiosu,vatrenom bogu, detvrtom po redu"o'.
Esaldaiq; odgovara Jaldabaothu,vrhovnom arhontu, kao i
SaturnuSl."CEtvrti"se odnosina detvrtulidnostsuprotstavljenu
t84
trojstvu,na davola.Ime Jaldabaoth
zuadi"detehaosa",kao Stoi
Gete(Goethe)oslanjaiuiisena alhemijg]<u
rerminologiju,
davola
umesnonaziva"dudesnim
sinomhaosa
326Hermesje snabdeven
zlatnimdarobnimitapom83.
On s
njim "spu5ta,kaZu,sanna o(i mrtvih i budi uspavane"
Stonasenejci dovodeu vezu saEfeser5,14 : "Probudiseti koji spava5,
i
ustaniiz mrlvih, tako ie ti se llristos pojaviti kao svetlost."Kao
5to su alhemidari uzeli lapis angularis,ugaoni kamenoovu
poznatuallegoriaChristi,za svoj lapis philosophorum,
tako su
nasenejciza svogprotanthroposa
uzeli Adama,to jest, ta(nije,za
doveka",koji je stenaili kamen(petre),buduii da on
"unutarnjeg
potideod "petretou Adamantos"dnonerrolrdrq
ond rot op1sv'A8dpavtog (pao
$p_Cono1offvrrl,9ev
dole od pradoveka,
gornjeg
Adama)". I kao Stoalhemidariza svoi kamenkaZuda ie "sine
manibusabscissus
de monte"(bezrukubdseden
od brega)ts,tako
i nasenejci
kahuza "unutarnjeg
je spu5ten
dovekaj',da
dole "eisto
plasmates t€thes"(u oblik zaborava)6o.
Kod Epifanija je brdo
Archanthropos
Hristos,od kogakamen,odnosnounutarnjidoveko
biva odseden,
to jest, kako Epifanije tumadi,stvoren"6ez ljud"jedanmali kamen"koji se "pretvarau veliko
lkog ;l"emena",
brdot'o'.
327 On je Logoskoga du5eprate"cvrkuiuii" (retrigyiai),
,
kao slepimi5eviHermesau nekyia.On ih vodi ka Okeanoiui'besmrtnjgrredima Homera - nr:;p'Flel.ro1ontl,og, rot 6flpov
(ka dverimaHeliosai u zemljusnova)."Ovaj(llen res)
ovetpolvS8
je Okeanos,
stvaranjebogovai ljudi, u veditojpromeniwemena,
dasnavi5eo
dasnaniZe",iz osekenastajuljudi, iz plime bogovi.
"lo jr o.no,kaZu,StosJgjinapisano:'Rekaosam,vi stebogovii
gvi stesinoviNajviSeg'6v".
Timeje izgovorena
srodnost,
odnosno
identitetizmeduBoga i doveka,iskazananistamanieu svetom
pismunegou nasenejskom
udenju,
6
328 Nasenejcisu, kako kaZeHipolit sve stvari izvodili iz
j9dl" trijade,koja se, kao prrro, sastoji od "blaZeneprirode
blaZenog,go-fl{egdovekao
Adama"okao drugood smrtneprirode
dodeg doveka,i kao treie, od "roda bez kralja (nezavisnog)"
185
(abasileutosgenea), "stvqrenog odozgo", demu prlpadaju
proi Jothor""'veliki mudrac,zqtjqUSefora'',
"Mariam,traZena,
potomstvo
iije
niie
u
Egipiu"ef,e3.
Njih
detvoro
rodica,i Mojsije
obrazujujedan takozvanisvadbeni.quaterni.o"koji odgovara
klasidnojshemi:
- supruga
suprug
- brat
seslra
- otac
majka
- kralj
kraljica
nepoznata
Zena - udaljeniljubavnik
- Animus
Anima
329 Mojsije odgovaramuSkarcu,Seforasupruzi;Mariam
(Mirjam) je Mojsijevasestra,Jothor(Jethro)je arhetipStarog
mudracai odgovaraocu - Animusu,akoje redo kvaternitefuZenske osobe.einjenica,medutim,da se Jothoruaziva "velikim
mudracem",znali daje red o kvatcrnitetumuikarca,Da je red o
Zeninaglasak
koji ovdepripadamudracubio bi kod Mariam,koja
bi ondaimala znadenjeVelike majke.U na3emkvatemitetunedostaje,doduSeo
ina{e destincestuozan
odnosbrat - sestra.Zato
Mirjam ima izvesuomajdinskoznadenje
za Mojsija.(Uporediti2.
Mojsije2,4 i dalje).Onaje, kao prorodica,"m&giIna"lidnost.(2,
Mojsije 15,20i dalie.).Kadje MojsijelegaoporedMavarke,Mir.jam se toliko naljutila da je, dobiv$iospicepclstala"bela kao
sneg"(4. Mojsije 12,10),Mirjam je, dakle,nepodesna
za ulogu
Anime. Najpoznatijafigura Aniryr-eu Starom zavetlt, Sulamit,
kaLe:"Ja samcrna,ali takoljupkae)."U alhemiji,to jest u "Himi,
jskoj svadbi",kraljevskancvestaje konkubinamavarskogkralja.
Crnac,a posebnoEtiop,igra inadeu alhemijiizvesnuulqgu kao
glava)i za nigredo"u.Kao
sinonimza caputcorvi (gavrauov&
predstavnikgre5nog
paganskog
svetaon se pojavljujeu "Passio
berpetuae"9T
330 Trijadase^gznadava
onomatopejskim
redimaKaulakauo
pri
Zaulazaui beezarg8,
demu Kauiakau predstvlja gonrjeg
Adama, a Zaulazaudonjeg,smrtnogdoveka,dok se Ceezarod-
186
nosi tra "Jordankoji tedenavi$e".Jordanje Isusnaveoda tede
navi5elonje plima koja rastei zato(kao5toje gorenapomenuto)
stvoriteljbogova."Ovaj je, ka2g mu5ko-Zenski
doveku svima,
kggaljudi bezznanjanazivaju
Geryones,
trotelnim(naime'hdsek
ges rheonta',to jest onaj koji iTvire iz zemlje),a Grci ga inade
zovu nebeskimrogom Meseca"." Tekstdefini5egorepomenuti
quaterniokoji je istovetansaCeezarom,
sa Jordanom
koji tedeu
vis, sa hermafroditom,trotelnim Geryonesomi rogom Meseca,
oslanjajuCise na Jovan 1,3 i dalje,kao kosmogonijskiLogos i
Zivotkoji je u njemu(1. c.,.14) kaojedanrod (genea)teleioianIuu.
thropoi(savrSenog
doveka)
jeste "pehar"iz koga
331 Ovaj logos,odnosnodetXgrstva,
pijuii kralj izvladisvojaznamenja'"',ili Anakreoflovpehar.Taj
peharvodi Hipolitov prikazdo tuda sa vinom u Kani kojim se
aludirana nebeskocarstvojer ono,odigledno,kao vino u peharu
leZi u nama.Dalje paraleleovog peharajesu itifalidki bogovi i
pradovekakao i duhovnog
kilenijski Hermeskoji predstavl.iaju
pneumatikos).
dovekaStose ponovorada (anagendmenos
Ovaj
(u svakompogledusu5tinski
poslednjije katapanth'homoousios
jednak)sapradovekom
kogasimboliSe
Hermes,itd. Zato Hristos
jesti
kaZeda semora
od njegovogmesai piti od njegovekrvi, jer
je on bio svestanindividualne
prirode svakogod njegovihapostola,kaoi n,eB#hodnosti
da "svakodospedo prirodekojaje njemu
svojstvena""'.
332 Kao dalji sinonimsledi Koribp koji se spu5taod temenaglavei od neoblikovanog(acharakteriston)
mozga(kao ranije spomenutiEufrat iz Edena)i proZimasve sWari.Njegova
- "u zemaljskomobliku" (en t6 plasslika postoji - neprepoznata
mati td choik6).On je Bog koji obitavau plimi. DrZim da ovde
po3tosamto vei obradiou
nije potrebanprikaz ovog.qi^mbolao
svojojknjizi "Paracelsicotttur
.
Sto se Koribasatide, njegov paralelizamsa protanthroposom mo.{qse obiasniti starim shvatanjem,po kome su koribanti
praljudite. Ime Koribasne oznadavanitiatcvuli0nost,vei anonimnogdlauakolektiviteta,poputimenaKureta,Kabite,Daktila,i
tako dalje.Etimolo$kise ovo ime (nesigurno)dovodiu vezu sa
187
Izgledadaje Koribasu na5emtekstuoznaka
koryphe(teme;105.
jednu
za
odredenulidnost,i to kilenijskogHennesakoji ovde,
U vezi satim
kao i Kabiri iz Samotrake.
dini se,ima istoznadenje
Hermesovtekst kafe:" Touton...Tbrakes...Korvbantakalousi"
(ovog,TradaninazivajuKoribaso-).106U jednoj ranijoj putrlisamda ova neobidnalidnostmoZdapredkaciji'"' pretpostavio
saKoribasomiz legendeo Dionisu,zato
stavljaproizvodme$anja
5toje i ovaj, izgleda,falidkobiie, SfgproiziIaziiz jednesholijeo
Lukijanovomdelu "DeDeaSyria"'uo.
dovekaistideokean(u kome se,
333 Iz sredi5tasavr5enog
nalaziBog)."Potpuni"dovekje, kao
kao Stoje gorenapomenuto,
StoIsuskaZe,"istinskakapija"lcoz koju "savr5eni"dovekmora
da prodeda bi ponovobio roden.Ovdeseu svojo$trinipostavlja
problemprevodarediteleios;jer - moramoseupitati- za5toneko
kroz novo
ima potrebuza obnavljanjem
savr5en,
ko je peqft^ctus,
zakljuditi
da
takvog
iskaza
se
moZe
samo
rodenje?'u' Iz
joi
dabi
onemoguiiladoipaknije bila toliko savr5ena
savr5enost
datnopobolj5anje.Slidnute$koiunalazimoi u PoslaniciFilipljanima (3,2) gde PavlekaZe:"gotovoda sam,..postaopotpun
(teteleiomai)""
Ali samotri stihaiza toga on piSe:"Ilosoi oun
Cmostidko
kori3denje
teleioi..."(Svi mi sadakoji smosavr5eni...).
teleios'aodiglednose podudaras Pavlovomupotrebomtog pojne5tokaopneumai oznadava
ma.Ta rednemapreciznopnadenje
(duhovan
predstavao
se
vezuje
tikos
dovek)"u, sa dime
ne
odnosnoduhovnosti.
nekom odredenomstepenusavr5enstva,
Nemadkared "vollkommen"(potpun,savr5en)moZeda prenese
koreklnogrdkured teleiossamoako se ova poslednjaodnosina
Boga.Ukoliko se,medutim,odnosina doveka,komeje jo5 potrebno i novorodenje,ondau najboljemsludajumoZeda znadi"potpun" (vollstanding),utoliko pre,kao 5tona5teksl govori, Stoovaj
potpunidovekne moZe,bitidakni spasen(sdthenai),
ukoliko ne
prodekrozow kapiju"'.
334 Otac perfectus-aje "nejasnonapravljeni"ili gomji
odnosnoprotanthropos.
dovek,"bez svojstava"(acharaktristos),
Njega,kako Hipolit dajenavodi,"Frigijci zovuPapa(Atis)". On
je donosilacmira i smiruje"borbu elemenata(polem6nton stoi-
188
chei6n)112"
o 6ud.kometelu - izrazkojibukvalnoopetnalazimo
u srednjevekovnoj
alhemijigdgfilius philosophorum
"pacemfacit
inter inimicossive elemente""'. Ovaj "Papa"se zove i nekys
jer je sahranjen
(1e5),
u telupoputmumijeu grobnici.Slidnaideja
se opet vraia kod Paracelzusa(Paracelsus).Na podetkusvog
traktata,"De vita longa", on kaZe:"Nihil meherclevita estaliud,
nisi mumiaquadambalsamita,
conservans
mortalecorpusa mortalibusvennibus"itd. ("Zivot, doista,nije ni5tadrugo do vrsta
balsamovane
mumijekoja smrtnotelo duvaod smrtnih.*oll4";.
Telo Zivi samoiz "Mumia" kroz koju peregrinusmicrososmus,
"dovekdolaokao stranac"(posledqji,u smisluda odgovaramakrocosmosu)
vladafizidkim telom"'. Njegovi sinonimisu Adeh,
Arhej,Prototoma,
Id, Idehtrum,i takodalje.Onje "protoplastus,l
(prvostvoreni)
i, kao Id, "kapijaiz koje su poteklaruo 6iiu"ll6
(Uporeditigore "istinskavrata"!)Mumijaje rodenaistovremeno
satelomi odrZpyggtt t' , istinaone u meriu kojoj to radi "Mumia
supraceolestis""o.
Ova poslednjaodgovarala
bi gornjemAdamu
nasenejaca.
O Ideusuili Idesu Paraeelzus,naime._
kaZeda u
19
njemuleZi"samojedandovek...i to je protopiastus"l
335 Paracelzijska
mumija odgovara,dakle,u svakompogleduPrvobitnomdovekukoji u smrtnomdovekugradimicrocosmus i kao takavudestvujeu svim silamamacrocosmusa.
Buduii
da kod Paracelzusadestodolazedo izrntajakabalistidkiuticaji,
ne bi bilo suvi5nopodsetitiu ovomkontekstuna lik kabalistidkog
Metatrona:u SoharuseMesijaoznadava
kao "sredi5njistub"(scl.
sefirot-sistema),
a o njemuse daljekale: "Stubsredineje Metatron dije ime je kao ime Gospod.On je stvoreni vaspostavljen
(constitutus)
po njegovojslici i slidnostii obuhvatau sebi sve
stepe4gpdgoredo dole i od dole do gore i povezuje(ih) u sre61oi.'r120
336 \4rtvac ie, nastavliaHipolit, vaskrsnutitako Sto ie
proii kroz "kapijuneba".Na putu u Mesopotamiju
Jakovje video
je,
nebeskukapiju:"A Mesopotamija kflip, strujavelikogokeana
koja istideiz sredinesavrsenog
dovekat't." To je nebeskakaprja
za kojuje Jakovrekao:'Kakoje uZasnoovo mesto!Ovdeje zaista
kuCa BoZija i ovo su vrata nebeska"". Reka koja istide iz
189
pradoveka (nebeske kapije) ovde se tumadi kao plima okeana,
koji, kao Sto smo gore videli, ima sposobnostda stvarabogove.
Osim toga ovo mesto se verovatno odnosi na JevandeUepo
Jovanu 7,38 ili na zajednidkiapokrifni izvor. Mesto kod Jovana:
"Koji veruje u mene,kao Stopismo kaLe,iz njegovaie tela poteii
reka Zive vode", odnosi se na jedan ne-biblijski spis. Ko pije od
ove vode_iz nlega ie poteii izvor koji tede u vedni Zivot, kaZe
Origent". Ova voda je kao "gornja", aqua doclrinae,kao flumina de ventre Christi, i boZanski Livot, reka iz Hristovog tela,
suprotnost"donjoj" vodio aqua abyssi (vodi ponora),u kojoj su,
kako kaZu, rnrakovi i,gde Zive Knez ovog sveta i neprijateljski
zmaj^i njegovi andeli''*. Reka vode je sam "Spasitelj"(salvator)rr). f-fuistosje rekakoja se izliva kroz detvorodelnoJevandelje
u svetllo, poput rajskih reka. Ovde namerno navodim nedto
opStirnije crkvenu alegoriku kako bi ditalac video u kojoj se meri
gnostidka simbolika proLima sa crkvenim jezikom i kako, s druge
strane,narodito kod Origenao Zivotnostnjegove amplifikacije i
tumadenjaima mnogo toga zajednidkogsa gnostidkimpogledima.
Tako je njemu, kao i mnogim njegovim savremenicimai sledbenicima, sasvim pozntta misao o onome Sto kosmidki odgovara
dnhovnom unutarnjem doveku ("spirifualis homo noster"): u
Postanju - Propoved1on kaZe da je Bog prvo stvorio nebo koje
predstavljaukupnost duhovne supstance("Omnis spiritalis substantia").Njoj odgovara"na3razum koji je j ,.unrduhovaqrlo jest
na3duhovni, unutarnjidovekkoji Boga gledai spoznaje.""
337 Ovi primeri hriSianskih paralela sa delirrridno paganskim predstavamagnosticizmabiie dovoljni da ditaocudaju sliku
mentaliteta tokonnprva dva stoleia na5egradunanjavremena i da
istovremenopokaZukoliko je prisanodnosizmedutada5njegverskog udenjai psihidkih dinjenica.
I
338 Vratimo se opet nabrajanju simbola kod Hipolita:
Prvobitni Covek u svojoj latentnosti - tako bismo mogli da
fumadimo oznaku acharakteristos- naziva se Aipolos, "ne zato
Stohrani koze i jarce", ve( zato Stoje on aeipolos,t<ljest pol koji
190
okreie kosmosl28.Podseiamna gore spomenutealhemijske
paralelnepredstaveo Merkurukoii se nalazina Severnompolu.
Shodnotome,nasenejci
AipolosazovuredimrOdiseje(IV, 384)Protej.Ovi stihoviglase:"Cestoovudadolazistaracs mora,.lpz
gre5kemu je gouotlProtejo
silaboZanska,
koji Egipianima...'129".
Toliko citira Hipolit. Homer nastavljaij],". koji je mora/dubine
svekolikeprozreo,podaqi$,Posejdona"'." Protejje odigledno
personifikacija
nesvesnog"t;teskoje "boZanskog
starcauhvatiti/
gledajuii
pobegne.,."
da on
naprcdue
D&bi bio nateranda govori
On, istina,Zivi u moru,ali
on semorazgrabitibrzo i bezobzirno.
u sveti podnevni das amfibijski izlazi na usamljenoZalo, gde
spavamedu fokama.Njih treba shvatiti kao toplokrvne,to jest
svesti pristupadnesadrZajenesvesnog,kakvi se spontanopojavljuju u odredenovremc u vazdu5nomi svetlosnomcarstvu
svesti.Lutajuii junak saznajeod Protejaput i uslovkoji ie mu
omoguiiti poyqqtakkuii i time se staraciz mora potvrdujekao
psihopompos."'"Ou piprasketai",
kaZeo njemuHipolit, Stobi
se verovatnonajbolje moglo prevestifrazom francuskoggovornog jezika "il ne se laissepasrouler";"vei", nastavljatekst,"on
kao da se okreie oko samogscbei samogsebemenja(perierchetai)".On se,dakle,pona3akao jednaneuhvatljiva,predstava
istinito,bezgre5ke.On
tvorevina,OnoStoon kaZeto je n6m€rtes,
je predskazivaf.Zxo naseneicine bez razlogavele da je
"spoznajupotpuuogdovekasasvimdutrokoi te5koshvatiti".
339 U daljemtekstuProtejseuporedujesazelenimklasom
Zita Eleuzina.Njemu je upuien misterijski poziv: "'Iegdv(,rere
je
("Svetog,$pdakagospodarica
r6rvts ro0govBprprbBpr,p6v."
(iaki)
(jakima).")"'
Brimima
rodila,Brimo
"Donji" odgovorvisokim eleuzinskim posveienicima,predstavlja mradna staza
Persefone(koju jo oteo bog donjegsveta)a koji "vodi ka ljugajuvisokopo5tovane
bavnomdeZnjomuzbudenom
Afrodite".Na
putu
ovom donjem
"ljudi bi trebalu 4q,zastanu",da bi bili
posveieniu "velike i nebeske"misteriie"*. Jer ova misterijaje
kapija"i "kuia BoZija(S otroq $scl0),gdestanujesamo
"nebeska
Dobri Bog", odredenasamoza duhovneljude.Oni bi trebaloda
odbacesvojehaljinei svi postanusponsi(nymphioi,mladoZenje),
l9l
"kojima je mu5kost oteta devidanskimduhom"l35. Ovdepostoji
veza sx Otkrivenjem 14,4 : "... Virgines enim sunt. Hi sequuntur
Agnum quocumque abierit.".('Jer su djevstvenici. Oni idu za
jagnjetomkud god onopode ''o.")
8
340 Medu objeklivnim simbolima Sopstvasrednjegaroda
gore sam spomenuo ameristos stigme, "nedeljivu tadku" kod
nasenejaca.
Ova predslavase podudarf sa onom o Monadi i Sinom Covedijim o kojima govori Monoimos. Hipolit kaZe:
"(Monoimos) smatra da postoji takav jedan dovek, kao ono Sto
pesnik (kaZe) o Okeanosu, izra4ava"iuci se .qlprilike ovako:
'Okeanos,poreklo
bogova kao i poreklo ljudi'rr/. Opisujuii to
drugim redima,on kaZedaje dovek Sve,podetakuniverzuma(t6n
h6lon) nestvoren,neraspadljiv,vednotrajan,a Sin prethodnospomenutog dovekaje stvoren, sposobanda pati, roden izvan vremena (achronds), nenameran (abouletds), nlje predodreden
(aprooristos)... Ovaj dovek je jedna-_Monada, nrje sloZena,
nedeljiva a ipak je sloZena,deljiva, svevoleia,u miru sa svima, u
ratu sa svima, u svemu u borbi sa sobom (panta pros heauten
polemios), (samoj sebi) neslidna,(i) slidna,nalik na muzikalnu
harmoniju koja u sebi sve sadrZi...koja dini sve vidljivim, tako
Sto sve stvara. Ona je samamaika, sama otac, ta dva besmrtna
imena.^Simbol savrsenogdoveka je, kaZe Monoimoso J<lta,ili
nazirrl38. Ovaj naziv piedstavlja'nesloZenu,jednostavnu, nepome5anuMonadu, koja je sastavljenapotpunoni iz (ega, a ipak
je sloZena,mnogolika, isedenana rnnogo delova,viSedelna.Ova
je{1a, nedeljiva (iota) jeste (polyprosopos)sa mnogo lica, hiljadu
odiju i hiljadu imena, ona je jedna povlaka slova i. Ona je slika
onog potpunog, nevidljivog doveka...Sin dovediji je jedna jota,
jedna povlaka (karaia) koia tede odozgo, puna, koja ispunjava
sve, koja s^a^drZi
u sebi ono Sto ima i dovek (odnosno)Otac Sina
dovedillgl39."
341 Ova paradoksalnapredstavaMonade kod Monoimosa
prikazuje psiholoskuprirodu Sopstva,kako je shvatiojedan misltlac iz II veka pod uticajemhri5ianskeporuke.
192
342 Paralelnoshvtanjenalazimokod nestokasnijegPlotina
(oko 205-270).Tako on kaZeu svojim "Eneadama"..
"Ako, pak,
jednadu$asebeu svakodobapoznaje,ona znada njenoprirodno
kretanjenijc nikakvapravalinija, Stoznadidaje doZivelajedno
pomerbnje,te pravi kruZnipokretokojednogunutarnjegprincipa,
jesteono odaklekrug podinje.
okojednogsredi5ta.
Ali to sredi5te
DuSaie seodaklekretatioko svogsredi5ta,
lo jest,oko principaiz
koga izltzi; drZaie setogal kretaie sepremanjemukao Stotreba
da radesvedu5e.Ali samodu3ebogovakreiu sepremanjemui
jesteuistinu
zatosuto bogovi;jer ono Stoje vezanoza to sredi5te
Bog; a onp..Stoie dalekood njegajeste dovek,nejedinstven
i
zivitinjskilao."
343 U ovom shvtanjutadkajesredi5tejednog
krugakoji se
na izvestan nadin stvara cirkumambulacijomdu5e. Tadka je,
medutim,"srediStesvih stvari",predstavaBoga.Qop,j" shvatanje
koje i danasleZiu osnovimandala- simbolasnova'*'.
344 Slidnoznadenje
kao Stp.jeMonadakod gnostikaima i
deslapredstava
spinther-a,
iskre'*'. Ona.odgovara
"scintillavitae","iskJicidu5e"\{gjstora Ekharta'"', koju smovei sreliu
udenjuSaturninusa'**.Isto tako je, kaZu,Heraklit.- "lrz7(ar",
du3u shvatao kao "scintilla stellaris essentiae"ra).Hipolit
spominjeu udenjusetijanaca
da poml{i-nana inteligentannadin
drZi "sjaj i iskru svetlostiu ropstvu"t*o,i da je ova "n.ajgr4nia
iskra"ni nni nadin,"pomesana'idole
u mradnimvodamal47l'f8
SUd;" uCfS-i** Cudotvorac(SimonMagus)oda seu ,.*Lou i
mleku nalazi jedna veoma qala "is^lcakoia se razvlja u neogranideuu
i nef,romenljivu
silulag,lsO.
345 Simbol tadke dospevado alhemijegde predstavlja
arkan-supstaucul
tako kod Mihaela Majelp (Michael Maier)
tadkaznadi"distotuili hologenostsuStine'l1l'.U Zumancetu
ona
je "punctumsolis"koja seplewarau pilels2.Kod Henrika Kunarta (HenricusKhunrath) onp.predstavlja
sapientia
kag.takozvani "Saltz Punct" (zrno soli)"', kod Majera zlalol)4, Kod
skolijastau ttTructatusaureus" ona je sredi5te,"circulus
exiguus"(minimalni krug), i "mediator",koji miri neprijateljske
elementei "ugaoni oblik kvadratureputem dugotrajnerotacije
193
pretvarau kruZan,samoj sebi slidan"l55.Kod Dornglsa "puncfulum vix intelligibile" je polazna talka swaranjar)o. Isto tako
DZon Di (John Dee) kaZeda su sve stvari podelena osnovi tadke
i monade'''. Sam Bog je sredi5natadkai istovremenoperiferija.
Kod Miliusa (Mylius) tadkaje avis Hermetis"o.U ,,Novumluona je duh i vatra, Livot arkan-supstanci,
m,en"-Lt
slidna spiutheru"'. Ovo shvatanje tadke ide manje ili vi5e paralelno sa
gnostidkim shvatanjem.
346 Iz ovih naznaka nije tesko videti kako je llristos
asimilovan putem simbola koji vaZei za BoZije carstvo,na primer
zrrice senfa, skriveno blago i dragoceni biser, On i njegovo carstvo imaju isto znadenje.Ovo rastvaranjeHristove lidnosti uvek
je naravno bilo predmet prigovora, ali se pritom ispu5taloiz vida
da ono istovr.eqrenopredstavlja asimilaciju i integraciju l{rista u
ljudsku dusul60.Rezultat se pojavljuje ri rastu Uidste lidnosti i
ramoju svesti. Ova specifidnadostignuia su zato sada,u antihriSianskojepohi,najvi$eugroZena,ne samokroz socijalpolitidke
opsene,vei pre svega,i u prvom redu, kroz racionalistidki hibris
koji radvaja svestod njenih transcedentnihkorenova i stavlja pred
nju imanentneciljeve.
t94
195
XTV
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA
1
347 Prethodnonavedeniprimeri biie dovoljni da prikaZu
postepenurecepcijui amplifikacijuarhetipakoji se nalazi u osnovi Ego-svesti.Ne Zelim da njihov broj prekomernoumnol,avam,Veionaprotiv,da poku5amda ih rezimiramtako da iznjih
nastanejedna preglednaslika. Iz razliditih rripolitovih naznika
nesumnjivoproizilazi da mnogi gnosticinisu bili ni5tadrugo do
psiholozi.On,tako,spominjelako oni govoredaje "du5uveoma
te5konaii i te5korazumeti"r,a isto tako teskaje shvatljivai
spoznaj
a "potpunog"doveka."Podetak
celovitosti(telei6sis)leste,
naimeospoznajadoveka; spoznajaBoga jeste pak potpuna
savrleno
st (apatismene
teleiosis).
" Kliment Aleksandri;Jti kaze
u "fagdagggus"-r(III, D. "Upoznatisamogsebeje, kako izgleda,
najveieod svihudenja.Jer,akodovekpoznajesamogasebeonda
6e spoznatiBoga." Monoimosu svom pismu Teofrastu kaZe:
"Trali ga iz samogsebe(apoheautou)i udi ko je on, koji uop5te
sve $toje u tebi (sebi)pripisujei kaZe:moj Bog, moj duh, moj
ym,m, mgjadu5a,mojetelo,i udi odakle(dolazi)neraspolotenje
i radovanjei ljubav imrLnja,,i nedobrovoljnobdenje,i-nedobrovoljna. uspavanost,i nedobrovoljnaljutnja, i nedobrovoljno
voljeqie,i, ako si to, kaZu,tadnoistraZio,onda ie5 ga naii u
samom sebi kao Jedno i Mnogo, Sto odgovaraonoi talkici
(keraian),
on to u tebi (aph'heautou)
ima svojJporekloiiLlaz2.,,
,348 Citajuii ovaj tekstnehoticemislimo na indijskepredstave Sopstva, poput Bramana i Atmana, kao u KenaUpani1adarna
l:
1. Od koga,poslatkudato letim, Mana?
Ko gaje pwi zauzdao,
kudaproleie dah?
Ko je prvi otposlaogovorkojim sadgovorimo?
Ko je Bogkoji je nametnuoamnauhoi oko?
2. Slu5anje
slu5anja
i mi5ljenjemi5tienja,
Govorgovora...
4. Stoneizgovorljivo
kroz govor,
Onodimegovorpostajegovorljiv"..
5. OnoStoje nezamislivo
mi5ljenjem,
Cimemi5ljenjebivamiSljeno,To, kao Braman,mora5znati'.s
349 U indirektnomobliku Jf,jnavalkiav, BrihaddranyakaUpaniiadidefini5e3,7,1,5
i23:
"Ovaj koji prebiva u svim biiima, koji je od svih bica
razliiit, koga nijednobiie ne poznaje,dije telo su sva biia, koji
upravlja svim bicima iznutra, on je fuoja, duia, unutatnji
upravljai, besmrtni.
Nemaosimnjega nikog ko vidi,,nemaosim njeganikog ko
iuje, nemaosim njega nikog ko razume,nemaosim njega nikog
ko spoznaje.Onje tvojadttia, unutarnjirytravljai, besmrtni.Ono
ito seod njegarazlikuje,punoje ialosti.'rt
350 Kod Monoimosa,koji je oznadenkao "Arapin",indijski uticaji nisu nemoguii.U svakomsludaju,njegov isliazje
zna(,ajan
buduii da pokazujeda je vei u drugomstoleiu) Ego
jednog obuhvatnogtotaliteta,upravokao
shvaienkao eksponent
Sopstvo- misaokoja ni u kom sludajudakni dana5njim
psiholozima nije dobro poznata!Kao i u Iudiji takve spoznajei na
Bliskom Istoku predstavljajurezultate intenzivnog introspektivnogposmatrnjakoje ne moZebiti ni5tadrugodo psiholoSko.
Gnozaje van sumnjepsiholoYkaspoznajaiiji. sadriaji potiiu iz
nesvesnog.
Ona je do svojih uvida dogpelakroz konceutraciju
paf;riJe
na takozvani"subjektivnifaktor"okoji empirijskipostojiu
dokazivomdelovanjukolektivnognesvesnog
na svest.Time se
196
objaSnjava
gnostidkesimbolikesarezuliznenadujuiiparalelizam
tatimapsihologije nesvesnog.
351 Hteo bih da ovu podudarnost
ilustruiemrezimiranjem
simbolakoje samprethodnopredstavio.U tu svrhumoramosebi
najprepredoditione dinjenicekoje su psihologijupobudileda
uop5teprihvate arhetipcelovitosti,odnosnoSopstva:to su u
prvom redu snoyi i vi,zije,u drugom redu, proizvodi aktivne
imaginacije,u kojima sepojavljujusimbolitotaliteta.Medunjima
valjapre svegaspomenutigeometrijske
tvorevinekoje sadrZe
elementekruga i detvorstva',dakle s jedne straneoblike lruga i
kugle koji semogu prikazatidistogeometrijskiili predmetno,a s
druge,kvadratneili detvorodelnefigure, ili one u obliku krsta.
Osim toga,to mogu biti detiri pojedinadna
predmetaili lidnosti
koji se svojimporetkomili smislomodnosejedanna drugi.Isto
znadenjeima osmicakao dvostrukadetvorka.Posebna
varijacija
motiva detvorstvajeste dilematri plus jedan.Broj dvanaest(3 x
4) izgleh da ovde pripada kao resenjedileme i kao simbot
celovitosti(zodijak,godina).T'rimoZedavaLizarelativnucelinu,
buduii da po pravilupredgtavlja
ili duhovni(odnosnozami5ljeni)
totalitetkao Stosu Trojicao,ili instinktivni(odnosno
htonski),kao
5to je hijadski karakter bogova podzemnogsveta (takozvana
"donja trijada"),Psiholo3kise, medutimotrojka, ako se prema
konteksfuodnosina Sopstvo,mora rzumetikao {efektnadetvorstvo,odnosnokao prelaznostanjeka detvorstvu9.
Jednatrijada
ima kao komplementjedqq suprotstavlieno
trojstvo.Komplement
''.
jestejedinstvo
detvorsWu
35212motivakrugai detvorstva
izvodi sesimbolgeometrijski obrazovanog
kristalai time dudotvornog
ftamena.Odavde.
-se
gradianafggijaJagradom,zarrkom,crkvomll, kuiom, soboml2i
posudom''. Dalja varijantaje todak. Prvi motiv naglabava
sadrZanost
Egau veiem obimu Sopstva,a drugi rotacijukoja se
pojavljujei kao ritualnacirkumambulacija.
U psiholo5kompogledu ona ima znadenjekoncentracijei bavljenja jednim
srediBtemkoje je zami5ljenou centm kruga i zbogtoga se formuli5ekaotadka.Odavdeodmahnastajeodnoska nebeskom
polu
t97
i ka nebeskoj ljusci okiienoj zvezdamakoja rotira oko njega.
Paralelno s tim postoji horoskop kao rota nativitatis.
353 Slika grada, sobe i posude vodi dalje ka njihovom
sadrZaju,dakle do stanovnika grada i kuie, ili ka vodi koja je
sadrZanau posudi. SadrZilacima tada opet odnos prema detvorstvu i prema petostrukostikao jedinstvu broja detiri. Voda se pojavtrjujeu modernom iskustvu kao prava voda koja ogleda nebo,
kao jezero, kao detiri reke (na primer, Svajcarskakao srce Evrope
sa Rajnom, Ticinom, Ronom i Inom, ili kao Raj sa Gihonom,
Pisonom,Hidekelom i Eufratom),kao svetai krStenavodica, itd.
Voda desto tvori par sa vatrom ili je dak s njom ujedinjenakao
vatrenavoda (vino, alkohol).
354 Stanovnik kvadratnogprostoravodi do ljudskog lika,
je
pored geometrijskogi aritmetidkog,najde5ii simbol Sopkoji
stva: to je Bog ili Bogu slidan dovek, knez, sve5tenik,veliki
dovek,istorijska lidnost deda,voljeni otac,omiljeni uzor, uspesni
stariji brat; ukratko, lik koji nadma5ujeEgo-lidnost snevada,(Zenska psihologijaima odgovarajuieZenskelikove.)
355 Kao Stoje krugu suprotstavljenkvadrat, tako je detvorstvu suprotstavljenotri plus jedan i tako je pozitivnoj, lepoj, dobroj, po5tovanja dostojnoj i ljubavi vrednoj ljudskoj pojavi
suprotstavljennegativan, ruLan, zao, preztenjavredan i demonska
figura koja uliva strah.Kao svi arhetipovi, i Sopstvoima paradoksalan antinomidan karakter. Ono je mu5ko i Zensko,staraci dete,
moino i bespomoino, veliko i malo. Sopstvoje istinski "complexio oppositorum"'* Sto,medutim, ni u kom sludajune znadi da
je ono samo po sebi sastavljenood takvih suprotnosti.Naime, isto
tako je moguie da prividna paradoksalnostnije ni5ta drugo do
odraz enantiodromskih promena u shvatanju svesti koje je za
celovitost das povoljno, das nepovoljno.Isto to vaLi za nesvesno
uop5te,tako Sto njegovi likovi uZasamogu biti izmamljeni strahom svesti od nesvesnog.Zn#q svestise ne sme potceniti, zbog
dega se preporudujeda se protivrednamanifestacijanesvesnog,
bar u izvesnoj meri, dovede u kauzalan odnos prema svesnom
stavu. Svest se, medutim, ne sme ni preceniti, jer iskustvo daje
isuvi5e nesumnjivih dokaza za autonomiju nesvesnih konrpen-
198
199
zacionihpostupakada bi se uzrok ovih antinomijamogaoftahiti
samou svesnom.
postojivrsta"neoIzmedusvesnog
i nesvesnog
jer
drediverelacije", seposmatrad
ne moZeodvojitiod predmeta
posmatranj
a i zrto Stoon aktomposmatranjaometaovog,to jes!
zato StotadnoposrTetranje
ncsvesnog
ide na Stetuposmatranja
svesnog
i vice-versa''.
356 Tako se Sopstvopojavljujeu svim oblicima,od najvi5egdo najniLeg,ukoliko oni prekoradujuobim Ego-lidnostina
nadinjednogdaimoniona.
Ono,naravno,ima i svojuteriomorfnu
simboliku.Najde5ieslike u modemimsnovimajesu, po mom
iskustvuo
slikeslona,konja,bikaomedveda,belei cme ptice,ribe
i znije; a povremenosepojavljujui kornjaEa,
puZ,pauk i buba.
Biljni simbolisu pre svegacveti drvo.Medu anorganskim
tvorevinamadestisubregi jezero.
357 U sludajevima
kad postojipotcenjivanjeseksualnosti,
Sopstvosesimbolizujekao falus.Potcenjivanje
moZedapostojiu
obidnompotiskivanjuili u odiglednomobeavredivanju.
Kao ovo
poslednjeono kod izvesnihvi5ediferenciranih
deluje
i kao
[udi
disto biolo3ko shvatanjei ocenjivanje seksualnosti.Takvo
shvatanjdpqe.vida
duhovne,odnosno"mistidne"implikacijepolnog nagona". One oduvekpostojekao psihidkedinjenice,aLiiz
racionalistidkih
razlogai zbog razliditihpogledana svet bivaju
obezvredene
i potisnute.U svim takvim sludajevimamoZe se
odekivatinesvesnifalicizamu vidu kompenzacije.Kao dobar
primer za to moheda vaili poglavitoseksualistidkinadinposmatranjapsihekod Frojda (Freud).
2
358 Sto se,pak, tide gnostidkogsimbolaSopstva,kod nasenejaca
u Hipolitovomtekstuuglavnomse pojavliujupredstave
s [iudskim likom; a od geometrijskihi aritrnetidkihsimbolanajde5ii su kvaterniteto
ogdoad,trojstvo i jedinstvo.NaSupaZnju
preteZnoiemo pokloniti simbolucelovitostikvaterniteta,i to pre
svegaonom simboluspomenutom
u poglavljuXIII, 6, koji bih
ukratko oznadio kao Mojsijev kvaternio, a zatim i drugom
nasenejskom
kvaterriju, i to rajskimrekamakoji iu nazvatiRaj-
ski quaternio. U daljem tekstu poku5aiu da ova dva kvaternija,
koji, iako poseduju razliditu strukturu ipak izrahavaju otprilike
isto, dovedem psiholo5kine samo u medusobanodnos,vei i da
uspostavim njihovu vezu sa kasnijim (alhemijskim) tvorevinama
detvorstva.Dok to budem radio ispitivanjeie pokazatiu kojoj su
meri oba kvaternija karakteristl(ni za psihologiju gnostidkeepohe
i kako se mogu uvrstiti u arhetipsku istoriju duha hri5ianskog
eona.
359 Cetvorstvo u Mojsijevom kvaternijulT odigledno je
konstruisanopo sledeioj Semi:
Jetro,fiziiki
i duhovni
otac
\V
Mi$am,majka-
--.-j't-*- \
;*-y*_*_-li
I
f;\
, Anima
Sefora,supruga
Mojsijeva i ierka
Jetrova
360 "Donji Adam" odgovara obidnom srnrtnom doveku,
Mojsije kulturnom heroju i zakonodavcu i time, na lidnom
stepenu,"ocu"; Sefora, kao ierka kralja i sve5tenikaodgovara
"gornjoj majci". Oboje predstavljaju za obidnog doveka "kraljevski par" koji, medutim, kod Mojsija s jedne straneodgovara
njegovom "viSemdoveku",a s druge stranenjegovojAnimi (Mirjum)'". "ViSi" dovekje sinonimansa "duhovnim,unutarnjim" dovekom, koga u gornjem quaternio predstavlja Jetro. Tako izgleda
zna(enje quaternio-agledano sa stanovi$taMojsija. No, buduii da
se on prema Jetru odnosi kao donji Adam, to jest kao obidan
dovek prema Mojsiju, onda se kvaternio ne moZe razumeti samo
kao struktura Mojsijeve lidnosti, vei se mora posmatrati i sa
201
200
stanovi5tadonjegAdama.U tom sludajunastajenajpresledeii
quatemio:
Mojsije
kaokulturni heroj
DonjiAdam
kaoobidandovek
Sefora
, kao gornjamajka
......,...
Eva
kaoobidnaZena
361 Ovde se sadaispostavliada je nasenejski
quaternion
izvesnomsmisluasimetridan,
buduii da vodi do senarijusa
(broj
jasno
Sest)koji
i iskljudivopokazujenavi5e:gornjemkvaterniju
sekao tredi spratmorajudodatijoS Jetroi Mirjam, dime bi Mojsije i Seforabili gore dopunjeni.Tako dobijamovrstu redosleda
koji vodi odozdoka gornjemAdamu.Ova psihologijaodigledno
gradiosnovuza prostrane
valentinske
liste sizigija.Time sedonji
Adam,dakledovekkoji Zivi u telu, pokazujena najdonjemmestu
odakle moZe da vidi samo put navi5e.Ali, kao 5to sam vei
naznatio,detiri liduosti nasenejanskog
kvaternijasu tako ve5to
je,
izabranada
ne samou svadbenomkvaternijunajav[ienuvek
prisutanmotiv incestao
(Jetro-Mirjam)vei i pro5irenjepsihidke
struktureobidnogdovekapremapodljudskoj,mradnoji zloj strani
(Senki!):MojsijeZeniMavarku,a Mirjam,proroeicai majka-sestra postaje"kuZna",5topokazujedaie nienodnospremaMojsiju
postaonegativan.To se dalje potvrdujetime StoMirjam uslaje
protivMojsijai dakokreieprotivnjeganjegovogbrataArona.
Takodobijamosledeiisenarijus:
d o n j iAd a m
........" ...."E.....
va
Mojsije
.....,.,Mavarka
Jetro,paganskisve5tenik
Mirjam, leprozna"belkinja"
362 Jefto,"veliki mudrac",nije istinaoptereienbiblijskim
tekstovima;kao midijanitski sveStenikonododu5e,ne sluZi Jahveu,i ne pripadaizabranom
narodu,vei seod njegqtazdvaja,
dobiv5i dozvoluod Mojsijada ide u svojudomovinu'v.Izgledada
on nosi i ime Reguel ('lBoZiji prijatelj") i da je svojom
nadmoinommudro5iupomagaoMojsiju. On je, prematome,
jedna numinozna lidnost, to jest olidenje jednog arhetipa,
odiglednoarhetipa"starogmudraca"koji u mitu i folkloru pq1sonifikujeduh. Kao Stosampokazaoduh ima dvostrukobiie'".
Kao StoMojsije u ovom sludajupredstavljasvojuvlaslitu Senku
time Stoprosi crnu ierku zemlle,tako bi sei JetrobaSkao pagani tudinac,mogaouvrstitiu kvaterniokao "donji",asski sve5tenik
pektsamogasebe,sajednimmagijskimnefastnimznadeqjem''.
Mojsijevquaternio
363 Kao Stosmovei naveli,nasenejski
jesteindividualnavarijantaop5tegsvadbenog
kvatemijakakavse
pojavljujei u folkloru". On bi se,stoga,istotakomogaooznaditi
i drugim mitolo5kim imenima.
Osnovna shemabraka medu rodacima.
muZ ..........
rodakakao Zenn
sestramuZa
brat Zene
pojavljuje se u raznim varijacijama; sestru na primer moZe
zameniti majka, ili neka odinska figura Zeninogbrata. Kao karakteristika, medutim, ostaje motiv incesta.Buduii da se radi o iskonskoj, za psihologiju ljubavnog odnosa kao i za tradiciju,
znadajnojshemi,jasno je da ona, kao i svekarakterolo5kesheme,
ukazuju na jednu "povoljnu" i jednu "nepovoljnu"pojavnu formuo
jer i vidovi odnosakoji dolazeu obzir ukazuju empirijski na istu
razliku: sve Stodovek radi posedujejedan pozitivan i jedan negativan aspekt.
364 Neka ditaoca,dakle, ne zbune pomalo skurilna gnoslidka imena,jer ona su takoreii sludajna,dok je samashemaopStevahe(,a.IstovaZi i za drugi quaternio,odnosnokvatemio Senke,
za koji sam zadrLaoiste oznake, upravo zbog toga Sto Mojsijeva
biografija nudi izvesne crte koje su podesne za ilustrovanje
Senke.
202
203
365 Donji senarijusuemavrhunacu "donjemAdamu",vei
svojoj
tamnoj, Zivotiujskoj (odnosnoteriomorfnoj)pred-etapi
y
istog,i to u zmiji stvorenojpre doveka,u gnostidkojNaas.Iztoga
ptoizilazi sledei a stnrktura:
gor nji Adam(Anthropos)
gornji Jetro
I.Kvaterino
gornji iovek
ti\
\\
I
-'i"
mudraSefora
gornji Mojsije
a
t
I
T
ft
donji Jetro
il,
I(vaternio
---fr{
wa Mirjam
falidkimHermesom!)Osimtoga,gnostici(Vasilid),bili su ti koji
su iscrpnodiskutovalio problemuzla (pothen1okokan - otkuda
potidezlo?).Lik zmijekod Nousai Angathodaimona
ne znadini
u kom sludajuda je zmija imala samodobaraspekt.Kao Stoje
zmijaApofisbila klasidnipeprijatelj
egipatskog
bogaSunca,tako
je davo,"ta starazm;rja"'*,bio neprijateljl{rista, "novusSol"-a.
duhovnomBogu suprotstavio
Dobromi savr3enom
sejedannesujetan,neuki nesposoban
savr5en,
demijurg.Postojalesu arhon(rukopis)od
ske sile koje su ljudima dale kob-archirographum
kojegje llristos*oruo daih spase25.
367 Kasnijiduhovnirazvojjepodetkomdrugogmilenijuma
u sveveioj meri pomeraoteZi5tepremanradnoj strani.Demijurg
je postaodavo koji je stvorio svet,a malo kasnijealhemijaje
podelada razvija svoj pojam Merkura,tog delom materijalnog,
delom imaterijalnogduhakoji proZimai odrZavasve stvari, od
kamenai metalado najvi5ih,tivih biia. On u liku znije nastanjuje unutra5njost
Zemlje,poseduje
telo,du5ui duh,kaohomunculus
je
zami5ljen kao ljudskilik i shvaienkao "htonili "homq_altus"
ski bog"26.Ovdese3asnoviOi u kojoj merije zaryaprvistepen
doveka ili daleki odraz Anthroposa i koliko je opravdana
iednadinaNaas - Nous - Logos - Hristos - Gornji Adam.
Srednjevekovnirazvoj ove jednadine prema uuadnoj strani,
pripremljenje kao Sto smo vei spomenuli,i gnostidkimfalicizmom.On se pojavljujevei ^qXV vekuu alhemijskomCodex
Ashburnham1166Laurentiane''
. a u XVI vekuMerkurseidentifikuje saHermesom
Kilenioso-28.
Mojsijekao homocar^
J
366 Ova shema nije nikakva dokona igra buduii da
gnostidkitekstovinedvosmisleno
pokazuiuda im je tamni aspekt
metafizidkihlikova bio dobropoznati to u takvoj meri da sutime
prouzrokovalinajveieuegodovanje.
(Qgtimose,na primer,poistoveienja dobrog Boga sa Prijapom'r, ili Anthroposasa iti-
368 Kara![eristidnoje da gnostidkufilosofiju nastavlja
upravo alhemija2e.Mater at.ni*ii je jedna od majli modenih
prirodnihnaukakoja namje posredovala
neuporedivopoznavanje
"tamne"materije.Onaje prodrelai u tajne fiziologijei istorije
razvolai uop5teudinilaje korenoveLiveegzistencije
predmetom
2M
svog istraZivanja. Tako se ljudski duh spustio duboko u sublunarni svet materije i tako ponovio gnostidki mit o Nousu koji,
ugledav5isvoj odraz u dubini, silazi dole i biva obgrljen i progutan od Physisa. Vrhunce ovog razvoja ozna(ava1uu XVIII veku
francusko Prosvetiteljstvo, u XIX veku naudni materijalizam i u
XX veku politidki i socijalni "realizam"koji je todak istorije vratto za punih 2000 godinanazadi opet uspostaviodespotizam,bespravnostindividue, surovost,ljudsko nedostojanstvoi ropstvo
prethri5ianskogsveta,diji je "labour problem" bio resen ergastulum-om (Stalom za robove). "Preokretanjesvih vrednosti" odigrava sepred na5imodima.
369 Ovaj nzvoj koji smo ovde sasvim kratko ocrtali
izgledada je u srednjevekovnoj,kao i u gnostidkojsimbolici, bio
isto tako anticipiran kao i Antihrist u Novom zavetu.Poku5aiu da
sadaizloZim na koji se nadinto dogodilo. Videli smo gore da kao
Sto gornji Adam odgovara donjem, tako donji Adam odgovara
zmiji. U duhu Srednjegveka i kasne Antike prva dvostrukapiramida Anthropos Quaternio, predstavlja svet duha ili metafiziku,
a druga, shadow Quaternio, sublunarnu prirodu i to narodito instinktivnu ljudsku dispoziciju, "meso" - da se posluZim ovim
gnostidko hri3ianskim pojmom - koje ima svoj koren u animalnom catstvu,tadnijeredenou carstvutoplokr"v^nih
Zivotinja.Nadir
ovog sistemaje hladnokrvnivertebrat,zmija", sa kojom dospeva
do svog kraja psihidki odnoskoji se takoreii moZeuspostavitisa
svim toplokrvnim biiima. To Sto zm4a, nasuprot svakom odekivanju, predstavljaodgovor Anthroposupotvrduje se time - Stoje
bilo narodito znadajnoza Srednji vek - Stoie ona s jedne strane
pozntta allegoria Christi, a s d1uge, izgleda da je u posedu dara
mudrosti i najvi5e duhovnosti". Kako kaZe [Iipolit gnostici su
identifikovali zmiju sa kidmenom moZdinom i medulla-om. A oni
su identidni sa refleksnim funkcijama.
370 Drugi od ovih kvaterniteta predstavlja negativ prvog;
on je njegova Senka."Senkom"oznadavaminferiornu lidnost diji
se najniZi stepen ne moZe vi5e razlikovati od nagonskog biia
Zivotinje. Ovo shvatanjepostoji vei u ideji o prosphyespsychE,
"na to narasle du5e" kod Isidorusa 32,33. Nalazimo je i kod
205
Origena koji govori o ljudimakoji u sebiposedujuZivotinje3a.
Buduii da je Senkaza veiinu ljudi nesvesna,zmija potpuno
odgovara nesvesnomi za osve5divanjenesposobnomkoje,
medutim,kao kolektivnonesvesnoi kao inslinkt,izgledada posedujejednu osobenumudrosti jedno znanjekoje se destooseia
kao natprirodno.To je ono "blago"koje duva zmija (odnosno
zmaj)i istovremenorazlogza5tozmija, sjedne strane,znadizlo i
mrak, a s druge,medutimomudrost.Njeno nepripadanjeiIemr.l,
hladnoia i opasnostizra[avalanagonskokoje se bezobzirnookrutno i neumoljivouzdi1eiznadmoralnihi ostalihljudskihZeljai
stavovai zatodelujeisto tako uZasavajuiei fascinantnokao susret saopasnomotrovnomzmijom.
371U alhemijije zmia simbolMercuri.us
non vulgi koji je
paralelansa bogom otkrivanja,Hermesom.Obojica su pneumatidneprirode.SerpensMercurii predstavljahtonskogduhakoji
prebivau materiji,naroditou deluiskonskoghaosa,skrivenomu
stvaranju,u massaconfusaili globosn.U alhemijisimbolzmije
ukazujena istorijski predhodeieslike. Buduii da se opus al*
hemidarashvatakaoponavljanje,
odnosnopodraZavanje
stvaranja
sveta,serpensMercurii,taj lukavi i varljivi bog,podseiana zmiju
u raju i poputnje na davola,isku5ivada
koii imje, po njihovom
priznanju,u ry.dupodmetaosvakakveprepreke.Mefistofeldija je
"babazmija"", predstavljaGeteovu(Goethe)verziju alhemistidkogfamilijarisaMerkura.On je, kao i zmaj,varljiv, evazivan,
otrovan,opasan,prvi stupanjhermafrodita,koji zbog toga mora
dabudeprevaziden.
372 Kod nasenejaca
raj kao detvorstvoparalelnoMojsijevom Quaternioima slidnoznadenje.
Njegovodetvorstvose sas-ioji od ietiri rajskereke, Pisona,"Gihoni,Hedekelai Frata36.
ZrcttSau Postanju 3 predodavapersonifikovaninumen drveta"
Zbogtogaonatradicionalno
poreddrvetaili ob,
biva prikazivana
motanaoko njega.Onaje glasdrvetakoji Evu uverava"da bi od
drvetadobro bilo jesti i da je ono lepo za gledanjei snaZno,
zdravodrvo" (Postanje3,6, Luter). Isto tako qg u bajci "Duh u
hoci" MerkurmoZefumaditikao numendrveta". U "Rip[;evom
"Scrowle"Merkur se pojavljujekao zmija u liku jedue Meluzine
206
207
u kro3nji filosofskogdrveta("{luo znanja")38.Drvo predstavlja
ruwoj i faze procesapro;mena",a njegovi plodovi ili cvetovi
predstavljajukrunu dela"'. U bajci Merkur je skrivenu korenju
velikog hrasta,dakle u zemlji. Jer u unutrasnjostiZemljeobitava
SerpensMercurii.
373 Raj je kod alhemidara
omi$enisimbolza abedo4r,to
jest ponp^vno
dostignutostanjenevinosti
inosti d
d.iji
diji
i i i iizvor rada aquaper- 4 3je; _Hristos,a predmanens'".Kod crkvenihOtacaovaj izvor*r
*u*o*a2
raj
stavljatle du5eiz kojeg izvire detvorodelna
rekaLogosa**.Isti
simbol nalazimo,medutim, i kod alhemidarai mistika Diona
Pordedla (John Pordage):boZanska
mudrostje "nova zemlja,
jer
nebeskazemlja... iz ove zemljeizrasto5esva stablaZivota...
Takonider$...12 srca,iT.sredi5ta
ovenovezemlje,i takoozeleni
izgubljenivrt Eden",itd.a)
4
374Simbolzmijevodi nasdo slikeraja,drvetai zemlje.To
znadiistokoliko i razvojnoistorijska
regresijaod Zivotinjskog
carprirodediji ahemijskipojamjestetajstvado biljke i anorganske
na materije,odnosnolapis.Ovdelapisistina,ne trebashvatatikao
krajnji proizvodopus-a,vei naprotiv,kao njegovuinicijalnu materiju. Ovaj arcanumalhemidaritakode oznadavajukao lapis.
Simbolikakoja je ovde prikazanantcshe
se dijagramskiisto tako
predstavitikao novi quaternio,odnosnokao dvostrukapiramida:
375 Lapisje, istina,zami3ljenkao jedinstvoi zato desto
stoji umestoprima materia.AIi kao 5toje ova deo pra-haosa
za
koji semisli daje sakiven negdeu metalima,naroditou mercuriusu, ili drugim materijama,i da sam po sebi nije ni$ta jednostavno(kao 5to nazivwassaconfusapokazuje),tako se i lapis
sastoji
od defiri elementa,odnosnomora da budesastavljenod
-deworoa'.
tJ haosuoni nisu ujedinjenivei samokoegzistinjih
raju i moraju se povezatiputem alhemijskeprocedure.Oni se
zmija
Hidekel
Gihon
Eufrat
jedni prema drugima odnoseneprijateljskii ne Zeleda se dobrovoljno ujedine. Zato predstavljaju iskonsko konfliklno stanje i
medusobnuodbojnost.Takvom slikom prikazuje se rascepi razvoj iskonskog Jednog u mnoStvo odiglednog. Iz razdvojenog
detvorstva,u oblasti anorganskog,opus sastavljajedinstvo lapisa.
Kao Stoje poznato,lapis kao filius macrocosmii kao Zivo biie.qe
znadi samojednu alegbriju, vei i direlctnuparalelu sa HristonfT i
sa gornjim Adamom, nebeskimpradovekom,sa Adamom secundus-om (Hristom) i sa zmijom. Nadir ovog treieg quaternio-a
jeste, dakle,ne5toStadalje odgovaraAnthroposu.
376 Kao Sto smo vec spomenuli,konstitucijalapisa podiva
na ujedinjenju detiri elementa*okoje sa svoje stranepredstavljaju
razvoj nespoznatljivogpra-stanja,odnosnohaosa.Ovo je prima
materia, arcanum, pra-materija koja kod Paracelzusa i njegovih
naslednika vaLi kao nestvorena (increatum) i zato s Bogom coaetern-a u pravom tumadenju Tehoma (Postanje, 1,2): "I
'nestvorena' zemlja be5epusta i praVpa,i bi tama nad bedanom; i
duh BoZiji lebdeoje nad vodom."4v Ova pramaterijaje okrugla
(massaglobosa, rotundum, stoiceion i strongylon)okao i svemir i
du5a sveta; ona je dak dula sveta i materija sveta u Jednom. Ona
208
209
je "kamenkoji ima duh"50,modernimjezikom redeno- najelementarnijigradevinskikamenmaterije- atom - koji je intelektualni model.Alhemidariopisujuokrugli elementdaskao pra-vodu,
daskao pra-vatruili kao pnep.muili kao pra-zemljuili kao "corpusculumnostraesapientiae"t'.Kao "voda"ili "vata" onje sredstvo koje sve rastvara;kao kameni metal ono je nestoStovalja
rastvoritii pretvoritiu vazduh(pneuma,spiritus).
377 Ova simbolika lapisa moZe se dijagramskipredoditi
kaodvostrukapiramida:
lapis
Ovaj "okrugli element"Zosim (Zosimos)oznadavai kpp
elementOmega1o; i t<aotakavon verovatnopredstavljaglavus2.
tobanja sespominjekaoposudaza promene(vasHermeticum)
u
sabejskomtraktatu "PlatonisLiber Quartorymtt", u "filosofi" su
se osim toga nazvali"decomzlatneglave")4,Stoverovatnoima
isto znafenjekao i "filii sapientiae"."Vas" se destokoristi sinonimno sa lapisom, tako da izmedu posude i njenogptdrlaja
^- ^_:__,_:55Prema
^..-,, nemanikakverazlike,odnosnoredje o 1^.^--istoq arcanumu".
^L*,*a^-:..
l,.x^
:^
^r--,-r^56
-^^ ^!-l^
--^ ^--r^
je,
starom shvatanju
du5a
pa
znumo, okrugla'uo
ogda i: posuda
A+^s^d
mora isto tako biti okrugfa,pop.qtneUaTli,r..-iru57. Okrugloje
pradoveka.U skladus tim'o.
oblik pradoveka.
tim'o, Dorneus
eus kaZe
kaZeda
da posuda
nosudamora
mora
biti proizvedena od neke "vrste kvadrature kruga, dime bi duh i
du5anaSematerije, odvojeni od svogatela, mogli da telo podignu
sa sobom u visinu svog neba". O ovoj kvadraturi pi$e i anonimni
autor sholij a o "Tractatus aureus Hermetis" i daje prikaz jednog
kvadrata dije uglove obrazuju detiri elementa.U njegovoj sredini
nalazi se mali krug. On o tome kaZe: "Razdeli svoj kamen na
detiri elementa, rektificiraj i ujedini ih u Jedno, i imaieS ceo
Magisterium. Ovo Jedno, na koje se svode elementi, jeste onaj
maJ
iu5nikrug koji se nalaziu srediniove kvadratnefigure. On je,
nai4qe,medijator, koji unosi mir medu neprijatelje ili elemente",
cfl€ posude,tog prapoglavuu on daje
oaJecrteZ
clrugomp^oglavlju
rld."-. U
u jednom
itd.rv.
Jednomdrugom
vog filosofskogpelikana"ou,na sledeii nadinor:
378 Njegov komentar glasi: ".4 jeste unutraSnjost,na izvestan nadin poreklo i izvor odakle istidu ostala slova, a istovremeno i konadni cilj ka kome se svi vraiaju poput reka u okean ili
u veliko more." Ovo obja5njenjeje dovoljno da pokaZekako ta
posudanije ni5ta drugo do mandalakoja simbolizuje Sopstvo,odnosno gornjeg Adama sa njegove detiri emanacije(slidnog [Iorusu sa njggova detiri sina). Autor ganaziva "septenariusMagicus
occultus"o'. Isto tako Marija Prorodica kaLe: "Filosofi podu-
2t0
d-avajusve izuzetkom hermetidneposude, zato sto je ona bozanska i mudrosiu Gospodabila skrivenaod naroda:a oni koji je ne
pomajune poznqiu
poznaJu
pozn*lu ni
nl pravli metod zbog svog nepoznavanjaHermesove posude""', dok Teobald de Hogelande (Theobald de
Hoghelande) dodaje: "SeniorkaLeda vise treba teziti viziji nego
ka (poznavanujuSvetog)Pisma"fl Manja prorodicakaZe:""ToJe
posuda Hermesovakoju su sakrili stoici; to niie nikakva neqro(*^^^-.-^
m
enfqlrg
nncrtrle
r t p f mera
mo.o
ftvoje
rznia rrof*o
l^.^:^
-,:'rtt65
mantska
posuda,
vei
vatre (mensura
ignis rtui)"65.
379 rz ovih citata jasno proizilazi da je ta posuda imala
neobidan,veliki znadajoo.Filaleta (philaletha), renmirajuii sve
brojne sinonime Merkura, kaLeda on (Merkur) nrje sumo kgud za
alhemijsku vestinu onaj "dvosekli mad u ruci heruvima tcoli
i
duva put do drveta Livota", vei i "vas nostrum, verum, occultum.
hortus item Philosophicus,in quo Sol noster orietur et surgit"67.
Na ovom mestu mozemo donekle da razumemo i dudan svet sto
ga daje Johan de_Rupescisa(Johannes de Rupescissa);on,
naime, kaze: "Fias faire un vaisseauen la manibred'un cherubin
qui est la figure de Dieu, et aye six aisles,en la fagonde six bras,
revenans en luy mesmes: et dessusune teste-tonde... Et mets
9"duo! iceluy vaisseauladite eau ardant" itd.68 Ukazivanje da
heruvim ima "lik Boga" zna(i da autor ovde misli na Jezekiljevu
viziju diji raspored,ako se kroz sliku vizije napravi horizontalni
presek, daje detvorodelnumandalu. To znadi, kao Bto je gore
spomenuto,kvadraturukruga, iz koje valja napraviti posudu,lao
Sto glasi ahemijsko uputstvo. Mandala oznadavarjudsko ili boZ-anskoSopstvo,dakle, celovitost ili viziju Boga, Sto u ovom
ie
sludajujasno vidljivo. Naravno da se takvo uputstvonb moze razumeti drugadijedo "filosofski", to jest psiholoski.ono onda glasi: napravi hermetidnuposuduod celovitosti tvoje psihe i sipij u
nju aqua permanens,id est doctrinae,diji sinonimje, kao Sto se
zna, vinum ardens("goruia voda"). Time se naznadujeda adept
treba putem alhemijske doktrine da dajdZestirai menja samoga
sebe.
380 U ovom kontekstupostajerazumljivo ono Sto ,,Aurora
Consurgens"II kaZe o vas naturalekao "matrix": da je ona, nai_
me, 'Jednou kome su troje, to jest voda, vazduhi vatra.Ovo troje
2ll
su staklenealembiceu kojima
-k*liusestvaraSi4jlosofa. Zatosu (posudu) nawali tinkturomo
i jajetom"69.tti retorteukaiu3u
na Trojicu. Da je zaistatako, vidi se u ilustracijina strani249
"Pandora"-aiz 1558,gde poredtri alembicakoje se ualazeu
velikom sudu za kuvanjeostoji lik Hrista iz dijih kopljqrr^r
probodenihgrudi istidereka krvi (fluminade ventreChristi!)/u.
Okruglahermetidkaposudau kojoj se obavljatajnovitapromena
(platonsku)duSusvetai celovitostdoveka.
oznalavaboZanstvo,
OnaopetodgovaraAnthroposu,i istovremenopredstavliasvemir
u njegovomnajmanjemi najmaterijalnijem
obliku.Stogase lako
moLerazumetiza5toje prvi poku5ajda se napravimodel atoma
imaozauzorplanetarnisistem.
5.
381 Cetvorstvojeste shemaporetkaper excellence,
uporediva sa kondanicomteleskopa,On predstav{akoordinatni
sistemkoji setakorediinstinktivnoprimenjujeza podelui sredjivanjehaotidnogmno5tva,kao na primerkod vidljive zemaljsl<p
povr5ine,protoka godineonekoliciue osoba u grupi ljudii r,
Mesedevihmena,temperameuata,
(alhemijskih)boja,
elemenata,
jedan
itd. Ako, dakle,kod gnostikanailazimona
kvaternio,onda
zapravonailazimonajedan(viSei[ manjesvestan)
poku3ajda se
unesered u haotidnomno5tvonuminoznihpredstavakoje im se
nameiu.Kao Stosmovidet, to sedesilou formi kojaje izvedena
iz primitivnog cross-cousin-marriage,
i lo u svadbenomkvaterniju'''. Ovaj se od primitivueforme razlikujepo tome Stoje
brak sa sestromzameniosvoj biolo5ki karakter,i to tako Sto
sestrinsuprugnije vi3elurak muZa,to jest bratnjegoveZene,vei
jedandrugi blizakrodak(kaona primerotacZeneu Mojsijevom
kvaterniju) ili dak tudinac. Na mesto karakteristikarodaka ili
bratanastupaju
po pravilumagijskikvatteti,kao Stoje poveiauje
ranga,darobnjadka
sposobnost
i slidno,i to kakokod sestremuZa,
tako i kod brata Zene.Drugim redima,dolazida projekcije Anima-Animus.Ova promenaozna0avasu3tinskikulturni napredak,
2t2
buduii da dinjenicaprojekcijeu-kazuje
na konstelaciju
nesvesnog
u odnosumu5karac- Zeua,to jest da je brak postaopsihoto5ki
komplikovan.on nije vi5e samobiolosko-socijalna
koegzistencija, vei podinjeda sepretvarau svestanodnos.Ovaj sludajnastupq kada izvorni cross-cousin-marriage
zastarioSto uajpre
predstavljaposledicudaljeg diferenciranjasvadbenihkrasa u
Sestodelni,
osmodelnii dvanaestodelni
sistem.uzrok za oLivkoji s ovim razvojemide ruku pod rukujeste
liavanjgnesvesnog
regresijaendogarmetendencije,
to jest "rodbinskoglibida"-koji
zbog svg"veieotudenostipartnerane nalazivi5epotrebnozadovoljenje''.
382 Poredsvadbenog
quaterniagnosticisu za uredivanje
svojih brojnih simbola,kao Stosmo spomenuli,koristili i kvaternitet rajskih reka. Unutar gore sloZenihsimbolapojavljuje se
dakledva puta (kompenzatorski)
pokusajstvaranjaieda niilgled
nepovezanih
slika.To odgovaraiskustvimakoja postojesa serijama slika kod aktivne imaginacijei kod haotienihpsihidkih
stanja.U g,busludajas wcmenana vreme pojavljujese simbol
detvorstva",Nasuprotuznemirenjuzbog haosao
oni oznadavaju
smirenjezbogreda.Oni imajukompenzatorski
znadaj.
kvaterniona
najpreoznadavaju
- 3.81Cetirigorepredstavljena
pgku5ajjednog nadelnogsredivanjagotovonepregledno
raznolikih simbolau gnosticizmu
i njegovomnastavku,
alhemiji.Takav
jedan redoslednadelapokazujese kao koristani za razumevanje
individualne simbolike modernih snova.predstavekoje susre9em9u ovoj oblastijo5 su raznolikijei tako zbunjujuiiobilneda
je shemarasporedivanja
prostoneophodna.guduii da se preporudujeistorijski pristup, kao ishodi5tesam uzeo Mojsijev
qu.atemionasenejaca,zalo Sto se on neposrednonaslanja-na
primitivnu shemu cross-cousin-marriage.
Naravno da ovaj
quatemio poseduje samo paradigmatidanznataj. Kao osnova
sistenna
Fggao bi da posluZii bilo koji drugi svadbenikvatemio,
ali ne i bilo koji quaternitet,kao na primer kvaternitetHorusai
njegovadetirisina.Ovaj poslednjinije dovg.ljnoiskonski,ier mu
nedostajesuprotstavljeni,
Zenskielemenat/).Veomaje,. naime,
vaLnoda upravokrajnje suprotuostikao Stosu mu3ko-Zensko,
i
2t3
tako dalje, izgledajumedusobnopovezane.Zato su i alhemistidki
parovi suprotnostimedusobnopovezaniu kvaternitetima,kao na
primer toplo-hladno, suvo-mokro. Primenjena na Mojsijev
kvaterniodobilabi sesledeiaeidgovarajuia
rodbinskashema:
Jetro
otac
Mojsije
brat
Sefora
cerka
384 Dok prva dvostrukapiramidaAnthroposQuaternio,
odgovaragnostidkompredlo5ku,drugaje konstrukcijapsihilo5ki
izvedenaiz pwe ali, podivana podacimaiz biblijskogtekstaSto
suga koristili gnostici.Goresamvei naveopsiholo5ke
razlogeza
konstrukcijujednog drugogquaternija.Da ovaj drugi mora biti
senkaprvoj proizLaziiz dinjeniceStodonji Adam,odnosnosmrtni
dovek,posedujehtonskupsihui zbogtogane moZebiti izraten
kvaternitetom
koji mu je nadreden.
Kad bi takobilo, ondabi on
bio nesimetridno
oblikovan,kao Stoje i gorniiAdamnesimetridan
i mora biti dopunjenjednim kvaternitetom
koji mu je podreden.
Ovaj sepremanjemuodnosikaonjegovaSenkaili njegovtamniji
odraz.
385 Kao StosadaAnthroposQuaterniosvoju simetrijsku
dopunu nalazi u donjem Adamu, tako se ovaj drti u ravnoteti
pomoiu sebi podredenogquaternijaSenkekoji je konstruisan
premashemionog gornjeg.SimetridnadopunadonjernAdamu
jestezmija.Izborovogsimbolaopravdava
senajprekroz poznatu
214
asocijacijuAdamasa zmijom.Onaje njegovhtonskidemon,njegov familiaris.Kao drugo, zm4aje uajde5iisimbolza ma(ni,
htonski svet nagona.Ona moZebiti zamenjenaekvivalentnom
hladnokrvnomZivotinjom- Stoje destosludaj- i to zmajem,krokodilomi ribom.Ali, zmijanije ni u kom sludajusamonefastno
htonskobiie, vei kao Stosmovei spomenuli,ongje istovremeno
simbolmudrostii svetlosti,dobrotei lekovitosti/o.JoSu Novorn
zavetuona je istovremenoalegorijaHrista i davola,kao Stoje,
kako smovei videli, bila i riba. Isto tako, zmaj,koji za nasima
samonegativnoznadenje,posedujepozitivnoznafenjeu Kini, a
ponekadi u zapadnjadkoj
alhemiji.Unutamjapolarnostsimbola
znije nmogostrukoprevazilazipolarnostsimboladoveka,Onaje
jednostavno
manifestna,
dokje ljudskadelimidnolatentnaili poprevazilazi
tencijalna.Zmija
Adama po pameti i mudrosti,i u
je
stanju da ga nadmudri.Onaje starijaod njegai Bog ju je
odiglednosnabdeojednom moZdanadljudskominlgligencijom,
/.
poputonogBoZijegsinakoji je preuzeouloguSatane/
386 Kao Stodoveksvoj vrhunacdoZivljavau ideji jednog
svetlogi dobrogBoga,tako dole podivana jednommradnomi
zlom principu koji po tradiciji vahi zt davolaodnosnoza znijl
koja olidavaAdamow neposlu5nclst.
Kao Sto smo pre dovekn
stvorili simetriju preko znije, tako ona, s druge strane,biva
dopunjena drugim nasenejskimkvaternijom, i to Rajskim
Quatemiom.Raj vodi u svetZivotinjai biliaka. On je, naime,vrt
ili ba5tapuna Zivotinja,pojam rastakoji izbija iz zemlje.Zmija
kao serpensmercurialisnemaodnossamopremaboguotkrivanja,
Hermesu,vei kao vegetacioninumen izaziva "benedicta_yiriditas", celokupnoozelenjavanje
i cvetanjebiljnog Zivota78.Da,
ovaj serpensstanujedak u urutra5njostiZenIje i on je ona
pneuma,koja sekrije u kamenu''.
387 Simetrijskadopunazm4rjeste,daklekamenkao predstavnik zemlje. Ovde nailazimona kasniji razvojni stepensimbolike, i to alhemijske,dijaje sredi5njaideja lapis.BaSkao Sto
zmija gradi donju suprotnostdoveku,tako na isti uadin kamen
dopunjujezmiju. On, s drugestrane,odgovaradoveku;Stavi5e,
on
ne samoStoje prikazanr ljudskomliku, vei dakima "telo,du5ui
2t5
duh", on je homunculus i, kao 5to tekstovi pokazuju, simbol Sopstva. Ali on nije nikakva ljudski Ego, vei jedno kolektivuo biCe,
jedna
du5a poput indijskog Hiranyagarbha,"zlatne
"kolektivna
je
klice""'. Kamen
"otac-majka"metala,jedan hennafrodit. On
jeste, dodu5e,poslednjejedinstvo, ali ne elementamo,vei nastalo
i sloZeno. Za taj kamen mogle bi se upotrebiti sva ona "mille
nomine" koje alhemija ima za svoju sredi5nupredstavu, ali se
time ne bi iskazaloni5tanovije ili tadnije.
388 Ni ovaj izbor simbola niie proizvolfan, ved je potvrden
alhemijskom literaturom od I do XVIII veka. Lapis, sa svoje
strane, proizilazi iz mzdvajanja i ponovnog slaganja detiri elementa, iz rotunduma, kao Sto smo to videli gore. Rotundum je
jedna krajnje apstraktna,transcedentna
ideja koja se zahvaljujuii
tome Stoje okrugla"' i celovitaodnosina pradoveka.
389 Tako bi se detiri dvostrukepiramide poredaleu krug i
fonrrirale poznalog uroborosa. U ovom sludaju okruglo bi kao
peti stepen bilo identidno sa prvim, to jest teLina, rrak zemlje,
metal, nalazese u tajnom odnosu prema pradoveku(anthropos-u).
Ovo je u alhemiji odigledno,ali se pojav[juj.e^iu istoriji religije,
tako Stose iz Gajomarovekrvi radaju metalior' Ovaj dudni odnos
obja5njava se identitetom najdonjeg, najmaterijalnijeg,sa najviSim, najduhovnijim, Sto smo vei videli pritikom tumadenja
zmije kao htonske i istovremeno"duhovne"Zivotinje. Kod platona okruglo je du5asvetai jedan blaZenibogo'.
390 Sadaiemo poku5ati da rezimiramo razmatanja iz prethodnog poglavlja i da ih predodimoputem grafidkog prikaza. U
vertikalnom poretku shemaizgleda ovako:
U ovoj shemi istakao sam tadku najvecenapetostiizmedu
suprotnosti,i to dvostruko znadenjezmiie koja zauzima srediste
sis-tema.
Kao alegorijaHrista, a i davola,ona sadrzii simbolizuje
polarnost
najjadu
u koju upadaAnthropos koji je si5aou physis"
Obidan dovek nije postigaoovu napetostsuprotnosti:on je poseduje samo u nesvesnom,odnosno u zmijida. U lapisu, koji
odggvaradoveku,suprotnostisu takoreii ujedinjene,ali sajednim
vidljivim Savom,odnosnosimbolom hermafrodita,koji isio tako
unakaZavaideju lapisakao Sto isuvideljudske osobineto dine sa
2t6
217
homo.sapienlom.
U gornjemAdamukao i u "okruglom",suprotnost-.je nevidljiva. Uprkos tome, jedno je apsolutnosuprotstav[ienodrugomi, ako suobojekao transcedentne
datostikoje se
ne mogurazlikovatijednadrugojidentidne,ondaje redo jednom
paradoksukoji, medutim, odgovarapravilu: iskaz o nedemu
metafizidkom
moZebiti jedinoantinomidan.
391Poredaku uroborosu
dajesledeiusliku:
Anthrcpos"Rotundunr
t'trt
1*un,o
tl
Ovaj poredakpokazujejadu napetostizmeduanthropos-rotundum-ai serpens-as jedne strane,a manju izmeduhomo-a i
lapis-a,s druge, Sto se vidi kroz razdaljinuizmedu njihovih
tadaka.Streletumadedescensus
u physisi ascensus
u duhovno.
NajniZatadkaje zmija.Lapis,medutim,iakoje od izrazitomaterijaineprirode,predstavljatakodesimbol duha,a "okrugli elejednu transcedentnu
ment" predstavlja
velidinukoju simbolizuje
tajnamaterije,3tobi se moglo uporeditisa idejomatoma.Antinomijski razvoj ovih pojma odgovaraparadoksalnom
bicu alhemije.
392Kvatemitetomlapisakoji predstavlja
tvorevinualhemijske gnozedolazimodo zanimljivihfizidkihspekulacija
alhemije:
u "Sorutiniumchymicttm"(1687) Mihaela Majera (Michael
Maier) (1568-1622)nilnzi se prikaz detiri elementakao detiri
razliilta stupnjavatre(videtitabeluI).
218
219
393 Kao 5to pokazujeslika, detiri sferesu ispunjeneva_
trom.Autorto komentari5e
slededimstihovima:
Naturaequi imitaris obus,tibi quattuororbes
interiusquoslevisignisagat.
Quaerendei,
ImusVulcanumreferat,benemonstretat alter
Mercurium,Lunamtertiusorbishabet:
Quarfus,Apollo,tnus,nafuraeaudituret isnis.
Ducatin artemanusilla catenatuas85.
1z ovgg ploizilazi da najdonjasferaodgovaraVulcanu,to
.
jeste zemaljskoi(?) vatri, druga Merkuru, to jest vegetativnom
(Zivotnom)duhu,treia Mesecuo
Zenskom,
psihiekomlrincipu, a
CetvrlgSuncu,mu5kom,duhovnom.Iz Majerovog komentara
pro.izilazida se s jedne straneradi o detiri elementa,a s drugeo
delirivrstevatrekoje.suodgovorneza nastanak
razliiitih agregatnih stanja.N{ajerov"igniselementalis
re et nomine"86
odgivarao
bi, premaredosledu,vulkanu; vatraMerkuravazduhu;tueZavatra
vodi, dakleLuni; detvrtu,koja bi odgovaralaSuncu,on naziva
"terrcus"(zemaljska).
je, premasvedodenju
Igniselementalis
Ripleusa.(}iplacus)o_
koje navodiMajero ona vatra "qui accendit
lignum"o'_(koja
pali drvo);to je, dakle,najverovatnije
obidnava_
fra.vatra Suncao
nasuprottome,izgledadaje vatrauZemlji, koju
bismo mi danasoznadilikao "vulkansku"i koja bi odgovarala
lor*o"n' agregatnomstanju(teneus).rz toga nastajusledeii redosledi:
Serija Yigenerusa
ignismundiintelligibilis=
=
igniscaelestis
ignis elementaris=
ignisinfernalis8S
ignisteneus=
ignisaqueus=
SerijaRipleusa
ignisnaturalis89=
9o=
ignisinnaturalis
igniscontranaturam9l=
igniselementalis=
Serija Mihaela Majera
Sulfura i Mercurii = Sunce(Apollo) = Zemlla
aquae=
Mesec(Luna; = voda
draco
Mercurius= vazduh
ignis aerius=
=
=
ignis elementalis ignis elementalis obidnavatra= vatra
(Vulcanus)
Agregatnastanja
= dvrstotelo
394 U ovoj paralelizacijiagregatnihstanjasa razliditim
vrstamavatrezanimljivaje dinienicada sepritomrad,i, istina,ne
o
eksplicite,ali ipak dovoljnojasno: o vrsti "flogiston-teorije"
agregatnim
stanjima:vatraje svojstvena
svim agregatnim
stq4iima i zatoje odgovornaza njihov sastav.Ova idejaje staravzi
moLese naii jo! u, "Turbi'1'tamoDardaris kale: I'Sulfurasunt
animae,quu. in quatuorfuerantoccultaecorporibus93.
"Ovdeaktivno (anima)nije vatra,vei sumpor;misaoie, medutim,ista,a to
je da se elementi,to jest agregatnastanjamogu svestina zajednidki imenitelj.Danasse zna da ono Stosuprotstavljeni
elementi imaju zajednidkojestentolekularnokretanjei da agregatna
stanjaodgovarajurazliditim stupnjevimatih kretanja.Molekularno kretanjeodgovarasasvojestraneizvesnojkoliiini energije,
prematome energija.
tako da je zajednidkiimeniteljelemenata
pojmu energijepredstavljaStaPrelaznistupanjka modernog4
lova (Stahl) flogiston-teorija'*koja sa svojestranepodivaopet
na spomenutimalhemijskimpretpostavkama
u^lojima se stoga
prepoznati
podeci
mogu
najraniji
teorijeenergijevr.
395 Flogiston-teorija
elemenata
koju su najavilialhemidari
nije jo5 uvek dostiglanivo energetike,
ali nedvosmisleno
ukazuje
poznati
na taj pravac.Sedamnaestom
veku su inadebili
svi oni
matemati0ki
kao i fizikalnielementiiz kojih semoglaizvestiteopojamkoji je neophorija energije."Energija"je opetapstraktan
dan za opisivanjepona5anja
pokretnihtela. Takvo telo se isto
tako moZe poznatisamoputem koordinatnogsistemaprostorai
vremena.Gde god se utvrdi kretanje,to se dogadau prostorno-
220
221
vremenskom quaterni.iu, koji se moZe izr:aziti ili kroz Aksiom
Marije, tri plus jedan, ili kroz proportio sesquitertia,tri : detiri.
Ovaj quatemio bi dakle mogao da zameni quaternio elemenata,
pri demu se Jedanili Cetiri koji odgovarajulioordinati vremenau
alhemistidkomredosledu elemenatadesto pokazuju u tome Sto
svaki putTedan^plementzauzimaizuzetan poloZaj, kao na primer
vatra ili zemlja'".
396 FosebanpoloZajjednog od faktora u kvaternitetumoZe
se izrxziti i kroz njegovu dvostrukost, odnosno duplicitet, kao
kad, na primer, detvrta rajska reka, Eufrat, predstavlja usta kroz
koja ulazi hrana aizlazi molitva, i zna$ kako reku tako i Logos.
U Mojsijevom quateruiju Mojsijeva Zena igra dvostruku ulogu
kao Seforai kao Mavarka, Ako od Majerovih imenabogova koji
odgovaraju elementima - Apola, Lune, Merkura, Vulkana - konstrui3emodetvorstvo,onda nastajejedan svadbenikvaternio s odnosombrat - sestral
Luna
Merkur je u alhemiji, kao Stoznamo,mu5ko-Zensko
ine
retko sepojavljujei kao virgo. Ovajkarakler(3*1, odnosno3 : 4 )
odiglednopripadai vremensko-pro
stornomquaterniju:
Sirina
Dubina
397 Ako se ovaj qualernioposmatrasa stanovi5tatrodiprostora,ondasevrememoLeshvatitikao detvrta
menzionalnosti
dimenzija. Ako, pak, detvorstvoposmatramosa stanovi5tatri
kvaliteta vremena (pro5lost, sada5njost,buduinost), onda se
statidni prostor u kome se odvijaju promene stanja mora dodati
kao detvrti izraz. U oba sludajadetvrto predstavljane5toinkomensurabilno drugadije, Sto nam je, medutim, potrebno radi naizmenidnog odredivanja jednog i drugog. Tako prostor merimo
vremenom i vreme prostorom. Drugom, detvrtom, odgovara u
gnostidkim quaternitetimatheos pyrinos, vatrenom bogu ("detvrti
po broju"), dvostrukaMojsijeva Zena(Sefora i Mavarka), dvostruki F*rfrat (reka i logos), u alhemistidkom kvaterniju elemenata
- vatrav/, u Majerovom kvaterniju bogova Mercurius duplex !3
"hri5dianskom quaternitetu" (aio jJ ovaj izraz dozvbgengS;
Marija ili davo. Ova dva nespojivalika ujedinjeni su u Mercuriusuduplex-ualhemije".
398 Prostorno-vremenski quaternio predstavlja arhetipski
uslov i moguinost fizikalne spoznaje uop5te. On je medu
psihidkim detvorstvima shema poretka par excel[e..qce.
Po svojoj
strukturi on odgovarapsiholo5kojshemi funkcijaruu.Relacija tri:
jedan pojavljuje se destoi u snovima i spontanimcrteZimamandala.
399 Jednaindividualna,modernaparalelasa detvornostima
poredanimjedna iznad druge i povezanimsa idejom ascensusai
descensu.sa,
nalazi se medu ilustracijama moga rada o slikama
mandalel0l. Ista ideja pojavljuje se i u sfifama jednog tamo
op5irnoprikazanogsludajagdeje red o vibracijamakoje obrazuju
dvorove'". Svaki od ovih dvorova predstavljajednu istaknutu
lidnost kao Sto je to bio sludaj kod prvog spomenutogprikaza.
Slidan motiv bi se mogao nalaziti u osnovi priloZeneilustracije
knjige. Red je o prikazu Trojice iz jedl.qg rukopisa traktata
Joaima od Flore (Joachim von Flores)t"'. U ovom kontestu
hteo bih da na kraju spomgqemjo5 svojevrsnoudenjeo stvaranju
sveta u "ClementinenI"''*: U Bogu su pneuma i soma (telo)
.jedno.Njih dvoje se razdvajajui ono prvo se pojavljuje kao Sin i
"arhon buduieg eona";soma,medutim,pravaousia (biie, ono Sto
postoji) ili hyle (materija),deli se detvorostruko,odgovaradetvorstuu elemenata(koji se prilikom posveiivanja svedanoizvikuju!).
lz me5avineova detiri dela nastaiedavo. "archontou aidnostou-
222
tou" (gospodarovog eona)i psiha ovog sveta.Soma(materija)je
oduhovljena (empsychon). "Bog vlada svetom kako putem
davola,tako putem 'Sina';jer obojica su u njegovim rukama- 105."
Bog se u svetu razvija u obliku sizigija (parova suprotnosti) kao
Sto su nebo-zemlja,dan-noi, mu5ko-Zensko,itd. poslednji dlan
prvog reda obrazuju Adam-Eva. Na kraju ovog procesa deoba
sledi povratak na podetak,odnosno "teleule t6n^pant6n" (dovrSavanjeuniverzuma)kroz prodi5ienjei uniStenjeIU0.
401 Ko poznaje alhemiju tesko ie prevideti slidnost klimentinskog udenja sa osnovnim pogledima alhemije, ako po
strani ostavimo moralne aspekte. Tako ovde imamo "neprijateljsku braiu", Hrista i davola, koji su u judeo-hri5danskoj
tradiciji, kao Sto znumo, vallli zabra(t, tetrameriju u detiri dela
(elemenata) ili podelu procesa na detiri dela, suprotstavljene
parove i njihovo konadnosjedinjavanjeu jedno, paralelu lapisa i
Mercuriusa sa Hristom s jedne strane, i zahvaljujuii simbolici
znije odnosno zmaja sa davolom s druge strane, lik Mercurius
duplex-ai lapisakoji u sebinerazdvojivoujedinjuje suprotnosti.
402 Ako bacimo pogled unazad,na put koji je na5 argument
sledio, onda iemo na njegovom podetku videti dva gnostidka
detvorstvaod kojih se jedno pojavljuje kao dovekunadredeno,a
drugo kao njemu podredeno:to je, s iedne strane,pozitivni Mojsije, s dnrge stranerajski quaternioru'. Nrj. sigurno sludajnoSto
Hipolit spominjeupravo ove dve detvomosti,ili Stosu nasenejci
poznavahsamonjih, jer poloZajdovekaje u njihovom sistemuu
najbliZoj vezi sa gornjim Adamom, a odvojen od htonskogLivotinjskog i biljnog sveta raja. Preko svoje Senke on ima odnos sa
zmijom i njenim dvostrukim znadenjem.Ova situacijaje sasvim
karakteristi(na za epohu gnosticizma i ranog hri5ianstva. eovek
tog vremena nalazio se blizu genea abasilerios (rodu bez kralja,
to jest nezavisnojrasi), odnosnogornjem detvorstvu,nebeskom
carstvu,i gledaoje u vis. Ali, ono Stopodinje gore ne penje se u
visinu, vei se zavrsava dole. Tako se oseiamo prisiljenim da
donjeg Adama nasenejacaudinimo simetridnim preko jednog
q-uatemijaSenke; buduii da on ne moZe da se neposrednopodigne do Gornjeg Adama - izmedu toga se nalazi Mojsijev qua-
223
ternio - onda se i izmedu njega i donjeg principa, zmije, mora
pretpostaviti jedna donja, odnosno senovita, detvornost koja
odgovara gornjoj. Ova operacija odigledno nije bila poznata
gnostidkoj epohi,jer nesimetridnaveza navi5eizgleda nije nikome smetala,vei je upravo bila poZeljna,odnosnoodgovaralaje
jednom programu. Ako se zato izmedtrljudi i zmije umetnejedna
detvornostkoja nije spominjanau tekstovima,onda se to dogada
zbog toga Sto mi uopStene moZemo vi5e da zamislimo jednu
navi5e orijentisanu psihu, koju u ravnoteZi ne drZi isto tako jaka
svest donjeg doveka. Ovde je, dodu5e,ted o jednoj modernoj
stvari i to u oblasti istorijskog gnostidkogmi5ljenja predstavlja
drzak anahronizamkoji doveka pomera u sredi5tepo$a svesti,
gde on ranije svesnonikad nije obitavao.Tek mu je llristos demonstrirao ovu svestpostavljenuizmedu Boga i svetai tako Stoje
dovek Ilristovu lidnostpretvorio u predmetsvojepoboZnostion je
na izvestannadin postepenostekaoHristovu poziciju medijatora.
Od kadaje lkistos razapetmedu razbojnicimadovekje postepeuo
podeo da stide znanjeo svojoj Senci i o svom dualitetu. Ovaj dualitet je, naime, bio anticipiran dvostrukim znadenjemsimbola
zmije. Kao Sto zmija predstavlja ono lekoviloo a i ono destruktivno, tako je jedan razbojnik odredenza o\o gore, a drugi za ono
dole, i zato "Senka" s jedne straneznadi slabostvrednu Zaljenjai
prekora, a s druge, zdravu instinktivnost i neophodan uslov za
vi5u svesnost.
403 QuaternioSenkekoji drZi u ravnoteZipoziciju doveka
kao medijatoradolazi na red, dakle, tek ako je ta pozicija postala
toliko stvarna da dovek svoju samosvest,odnosno svoje postojanje, oseia jade nego svoju zavisnostili svoju odredenostod
strane boZanstva. Ako, dakle, navi5e usmereno pneumatidko
shvatanje, koje odlikuie ranohriSiansko-gnostidkostanje duha,
dopunimo odgovarajuiom suprotnosti,odnosnoquaternijom Senke, onda ie se to dogoditi u skladusa istorijskim razvojem.Podetna zavisnostod pneumatidkesfere,za koju se dovek drli kao dete
majke, bila je ugroZenaod straneSataninogcarstva.Od ovog poslednjeg pneumatskogdoveka oslobadaSpasiteljkoji je provalio
kaprje pakla ili prevario arhonta i u istoj meri ga povezao s ue-
224
beskim carstvom. Na taj nadin ponor ga je razdvajaood zra . ovo
shvata.njeje podrzavano svim silama u odekivinju neposredne
parusije,
P*gog Dolaska. Ali kad se Hristos opet nije-pojavio,
nije mogla da izostaneizvesnaregresija.Kada jedna iako velika
nada izbledi i tako napeto i5dekivanjese izjalovi onda se neizbezno u ljude vra(a libido i pojadavasvesnostsamog sebe kroz
nagla5avanjesvojih lidnih du5evnih procesa, odnosno on se
postepenopomera u sredi5tesvog polja svesti. Time s jedne
qtrfg nastajeizvesno razdvajanjeod pneumatskesfere,a s druge,
dolazi do izvesnog pribliZavanja carstvu senke. U skradu s tim
jada moralna svesnost,a paralelno s tim se relativizuje oseianje
izbavljenosti. crkva mora da poveia znahj i moi svog ritusa da
bi obuzdalaprodor realnosti.Ona pritom neizbelno posta3e"carstvo ovoga sveta". Prelaz od prvog quaternijau drugi prikazuje istovremeno istorijski ruzvoj koji u XI veku na mnogim mestima
vodi ka otvorenom priznavanju principa zlakao stvaraocasveta.
494 Zmrja i htonska zmijska mudrost oznadavajuprekret.
nicu velike drame. Rajski quaterniokoji se na to nadovezujesa
lapisom donosi podetkeprirodnih nauka (RodZer Bekon /Rbger
Bacon/o l2L4 - 1294 Albertus Magnuso II93 - 12g0, i 1lhemidari) dija se tendencija, medutim, ne razlikuje od pneumatidke za 180 stepeni,vei samo za 90 stepeni,to jest oni stoji
poprednoprema crkveno-spiritualnompravcu i zato za veru predstavlja vi5ej ednu zbunjenostnegoli nj enu protivurednost.
405.Od lapisa,odnosnood alhemije,vodi direktnalinija do
savremenihprirodnih nauka, i to do quaternija alhemistidkih agregatnih stanjakoji se, kao Stoje gore izLoLeno,u krajnjoj liniji -asniva na prostorno-vremenskom quaterniju. Ovaj ipad a u niz
arhetipskih detvornosti i buduii takav pokazuje se tao neizbeLan
princip poretka za dulne utiske koje psiha prima od tela u pokretu.
Prostor i vreme obrazuju jedan psiholo5ki apriori, za spoinalu frzikalnih procesa neophodan aspekt arhetipskog kvaterniteta
uopSte.
406 Razvoj od Quaternia Senke do euaternia lapisa, ukliudujuii i ovaj poslednji, opisuje izmenu slike sveta tofom drugog hri5ianskog milenijuma. Niz se zavr5ava videnjem
225
odnosnorotacijenasuprotstaticidetvomostikoja se,
"okruglog"o
kao Stosmo spomenuli,pokazujekao pretpostavkazapoznavanje
realnosti.Sa ovim razvojempovezaninastavaknaudnogmaterijalizmaizgleda,sjednestrane,kao logidnaposledica,s drugekao
obogotvorenje
materije"Ovaj poslednjiaspektuzrokovanje psiholo5ki time Sto se okruglo podudarasa arhetipompradoveka
(Anthroposa).
407 Ovomspoznajom
zavr5ava
sekruguroboros-a,
simbola
opus-acirculare,kakoprirode,takoi "umetnosti".
7
408 Serija nalih quaterniona se moZe izraziti i formom
jednadine, pri demu sa A oznadavamopodetnostanje (u na3em
sludajuAnthroposa),sa Al krajnje stanje,a sa BCD medustanja.
Figure koje se.odvajaju oznadavamoodgovarajuiim minuskuluma a b c d. Sto se tide konstrukcije formule, moramo imati u
vidu dinjenicudaje ovde red o uznapredovalomprocesumenjanja
jedne te iste supstance.Ona (i njeno promenljivo stanje)svaki put
ie proizvesti sebi slidno,to jest od A ie nastati-a i od B -b, isto
tako ie b dati B, i c -C. Takodese unapredpretpostavljada nakon
a sledi b, i da se formula pi5e s leva na desno.Ove pretpostavke
su zajednu psiholo5kuformulu legitimne.
409 Formula se'naravno ne moLe postaviti linearno, vei
jedino u krugu koji se upravo sa ovog nzloga okreie u desno"Od
a proces putem kontingencije napreduje do b, iz (,ega nastaje
stanjeB, i tako dalje. Promenase kreie u desno sa Suncem,Sto
zna(,i daje to proces osve5iivanja,na 5ta ukazuje vei i deoba
(diskrimi,nacija) A B C D na detiri kvalitativno odvojene
velidine'"o. NaSa sada5njanaudna spoznaja ne zasniva se na
kvate#rjtetu, vei na trojstvu principa (vreme, prostor, kauzalnost)"'. Mi se ovde, medutim, ne kreiemo u oblasti modernog
misljenja prirodnih nauka, vei na tlu antidkog i srednjevekovnog
pogleda na svet, koji je do Lajbnicovih (Leibniz) vremena
priznavao princip "correspondentia",odnosnoprimenjivao ga je
226
227
naivno i nereflektirano.Da bismo opravdalina5uocenuA kao
celovitosto A koju smo izrazili kroz a b c moramo,medutirn,
na5emi5ljeujeuslovljenosavremeno5iu
dopunitijednim pri+gipom, i to principomkorespondencije,
odnosnosinhronicitete"u.
NaSopis prirodeje, naime,u izvesnimaspektimanepotpuni,
prematome,iskljudujeiz spoznaje
dinjenicekojesemoguposmatrati ili ih formuli5eneopravdano
negatiyno,kao na primer kroz
paradoks"dejstvobez uiroka" gean-s;l11.NoSgoortickikvaternitet jeste naivanproizvodnesvesnog
i predstavlja,
dakle,psiholo3kudinjenicukoja se lako moZedovestiu vezu sa detiri
funkcijeorijentacijesvesti;a kretanjeprggpsau desnojeste,kao
Stosmorckti,izrazsvesnediskriminaci.je'",dakleprimenedetiri
funkcijekoje nastavljaju
su5tinupro."si svesti.
410 Citav kruZnitok senuZnovraia na podetaki to u trenutkukadaD, kojeje u kontigencijinajdaljestanjeod A, prelazi
jednojvrsti enantiodromije.
u a3,Stoodgovara
Dobijamodakle:
b3
d
,/\
c3
\
lr
-A--a
,/d,
,/\
c
\,/
b
lt
II
D
B
tl
tl
b,
d,
,/
D1
Cr ,/\
C .-
c,
\
^r
d;
Ova formula tadno pokazuje su5tinske odlike siglbolidnog
procesapreobraZaja:ona pokazuje rotaciju mandalel13,ig.u ,uprotnosti komplementamih (odnosno kompenzatornih) procesa,a
zatim apokatastiso
to jest ponovnouspostavljanjeiskonskogstanja
alhemiltri izrahavajusimbolom uroborosa,.i
celovitosti koje
-fo*tula
ponavljastaru alhemijskutetramerijulla
napokononr
kojaje datakroz detvornustrukturujedinstvaodnosnoA=<lt)"
jestevi5aravankoja se
Ono StoformulamoZesamoda nagovesti
postiZeprocesompreobraZaj
a odnosnointegracij
e. " Sublimacij
a",
ili promenakvalitetasastojiseu iednomdetvorodelili napredak,
razvojuceline,5tone znadini5tadrugo do
nom i detvorostrukom
KadasepsihidkisadrZaji
rascepe
na detiri asnjenoosve5iivanje.
pekta onda to znadi da su oui podvrgnutidiskriminaciji putem
ova detiri
detiri funkcijeoriientacijesvesti.Tek uspostavljanjem
aspektaobezbedujese celovit opis. Proceskoji smo prikazali
naSomformulommenjaiskonskinesvesnucelovitostu svesnu.
Anthropos(A) silazi odozgona dole preko svoje Senke(B) u
physis(C = zmija)i podiZeseopetputemnekevrsteprocesakristalizacije (D = lapis), koja svodi haos u svoje prvobitno stanje
koje se, medutim, u meduvremenurazvojemod nesvesnog
promenilou svesno.Svesto
odnosnospozna.ia,
nastajektoz razlijest
(rastvaranje)
kovanjeoto
ktoz anatizu
i sintezukoja sledi,na
Sta se_simbolidnoodnosi alhemijskasentencija"Solve et coagula"115.
Kor.upondencija
se predstavlja
kroz"identitetslovaa,
al., a2, a3, i tako dalje, To znadida je uvek red o istom faktoru
koji u formuli samomenjamesto,dok psiholoSkimenjai ime i
kvalitet. Istovremenose vidi da promenamestasvaki put znad.i
promenumestaStoodgovarakomplementamim,
enantiodramsku
odnosnokompeuzatornim
izmenamaukupnepsihe. Na slidan
nadinklasidnikineskikomentari,kao Stozn'dtrro,
shvatajupromene znakovau Ji Dingu. Svakiarhetipskisledposedujesebisvojstvenu numinoznost,5to proizilazi iz samognjegovog nazival
tako a-d jeste "rod bez kralja (to jest slobodau)",&1 - dl je
quaternioSenkekoji je ljutit zato Stoprikazujeisuvjggljudskog
doveka("Niieovog [Nietzche])najruZnijeg
doveka""o1,aZ - d2
.je raj koji govori samza sebe,i napokona3 - d3 je materdalni
svetdija numinoznostu liku materijalizmapretida uguli na5svet.
Smatramda ovde uije potrebnopojedinadno
navoditi koje su
promeneu istoriji duha tokom poslednjih2000 godina time
izraLene.
228
411 FormulapredstavljasimbolSopstva,
jer ono nije samo
statidnavelidinaili istrajnaforma,vei iitovremenoi dinamidan
proces,kao StostarimisliociimagoDei u dovekunisuvideli kao
ne5toStoje u dovekusamoutisnuto,nestopoputmrtvog pedata,
vei kao delujuiu silu. ove detiri promenepiedstavljajuproces
ponovnoguspostavljanja
ili podmladivanja
koji setakoreiibaviiu
u unutra5njostiSopstva,i mogao bi se uporediti sa ciklusom
ugljenikaazotansuncu,pri demujednougljenikovojezgrohvata
deliri protona(od kojih dva odmahpostajuneutroni)i na kraju
ciklusaih otpu5tau vidu jedne u - destice.Iztogprp.cssa
jezgro
ugljenikaizhzi nepromenjeno,
"kaofeniksiz pepEli"llT.Moz" r"
pretpostaviti
da setajnapostojanja,
to jest postojanje
atomai njegovih sastavnihdelova sastojiiz jednog stalnogp.o."ru podmladivanjakoji se ponavlja,a do slidnih pretpostavkise dolazi
kadapoku3amoda objasnimonuminoznost irh elipova.
412 Sasvim sam svestankrajnje hipotetidkogkaraktera
ovog poredenja,ali smatramumesnimda se vrse takva Dosmatr1njadaki po cenuopasnosti
da nekogprivid prevari.prelt kasnije atomskafizika i psihologrjanesvesnog
Ze se na zna(ajan
nalin ptibliLit, ier obe,nezavisno
jedna od druge,i polazeii sa
suprotnihstranaulazeu transcedentalnu
oblast,jedno s predstavom atoma,a drugas predstavom
arhetipa.
4I.3Analogijasa fizikomnije nikakvadigresijapoStosama
shemasimbolapredstavlja
silazaku materijui zintevalaentidnost
spoljasnjeg
sa unutarnjim.Psihane mozeda bude"nestosasvim
drug^o'l
od materije,jer kako bi onda(materija)moglada je pok_
rene?I materijane mozeda budestranapsihi,ier kiko bi je onda
ona mogla proizvoditi?Psihai materijasu u jednom te istom
svetui jednaudestvuje
11drugoj,inadebi uzajamnodelovanjebilo
nemoguie. zato bi trebalo dospeti, ako to istraZivanjeuopste
fizidkihi psiholoskihpojmova.
ryoze,do poslednjeg.podudaranja
Nasi sadasnjipokusajimogu izgledatidrskif ah verujem-dasu na
ispravnojliniji. Matematikaje, na primer, vi3e puta pokazalada
senjenedistologidkei s onu stranusvakogiskuitva lionstruisane
tvorevine, naknadnopokazuju kao nesto sto se podudarasa
229
pona5anjem
stvari,Sto,kao i kadje redo sinhronistidkim
dogadajima, ukazujena dubokupodudarnost
svihfonni postojanja.
414Buduii daje obrazovanje
analogijazakonkoji u velikoj
meri vlada Zivotompsihe, s razlogommoZemopretpostavitida
na*a naizgleddisto spekulativnakonstrukcijanije uikakav nov
izrm, vei da je postojalai na ranijim stupnjevima
razmi3ljaqia.
Uop5te se ovi uzori mogu naii na razliditim stupnjevima
mistidkogprocesapreobraZaja
kao i stepenima
posveiivnnjakod
razliftih misterija- kako i u antilkoj, i za hri5ianstvovaZeiojtrihotomijiduhovnog(pneumatikom),
(psychikou)i telesdu5evnog
nog (hylikon).Jedanod najpotpunijihpokuBajaove vrstejeste
Sesnaestodelna
shemaplatonski!,tetralogija.
O tomesamop5irno
pisaou "Psihologijii alhemiji"t'o i moguovdeda se ogranidim
na najosnovnije:
shematizacija
i obrazovanje
analogijeproizilazi
iz (,etii osnovei to: f . iz delnprirode,2, izvade,3, iz sloZenih
prirodai 4. iz dula.Uz svaki od ova detiri podetkaidu po tri
promene(Sto,dakle,zajednosaprvomukupnodini 16destepena
lova).Osim ove,horizontalne
svakiput Cetvorostruke
podeleosnova,postojei odgovarajuiistepeniu vertikalnomredosledu,
I
1.Opusnaturalium
2. Divisio nafurae
II
Aqua
Terra
3, Anima
Aer
Ignis
4. Intellectus
III
IV
Naturaecompositae Sensus
Naturaediscretae Discretio
intellectualis
Simplicia
Ratio
Aetheris
Arcanum
simplicionis
415 Ova tabelakorespondencije
istovremenopredstavlja
opus alchemicumkoji je bio prepleteni sa astrologijomi
takozvanimnekromontijskim
ve5tinama.
Ovoposlednjesevidi po
upotrebivaZnihbrojevai invokaciji,odnosnoprizivapjprspiritus
familiaris-a.Tako se i prastarageomantijska
vestinarlvzisniva
na Sesnaestodelnoj
shemi:detirisredi5ne
figure(kojesesastojeod
subiudexodnosnosuperiudex,
(etiri uepotes
iudexi dvatestes-a),
(unuka),detiri filiae,detirimatres.(Redosled
sepi5esa desnana
230
levo.) Ove figure se-.postavljaju
u astroloskushemukuia, pri
dem_
u je praznosredistehoroskopazamenjenokvadratom'kbji
sadrLidetiri sredi5nefigure.
416 Atunasiusr.,Kirher
(AthanasiusKircher) napravioje
sistemkvaterniteta"u koli je vredanpomenau kontekstunasih
razma1a:anju.
I Unim = Monasmonadike= Deus= Radixomnium= Sim_
= Exemplardivinum.(Jedno=
plicissimamens: Divina essentia
=
=
Prva monada Bog
Koren svim stvari = Najjednostavniji
razvm= BoZanska
esencija= Bolanskimodel).
II 10 (l + 2 + 3 + 4 = 10) Secuuda
Monas= dekadikO:
Dyas= Mundusintellectualis= Intellientiaangelica= compositio
ab uno et altero = i. e. ex oppositis.(Drugamonada: deseti=
dvojstvo = Duhovni svet = Inteligbncijaandela= spojjednog i
drugog= to jest od suprotnosti.)
= Anima= Inm 102= 100= TertiaMonas= hekatontdike
=
=
=
(Treia
telligentia.
monada stoti du3a "Inteligencija".)
ry 103= 1000= QuartaMonas= chiliadike= Omniasensi=
bilia corpus= ultima et sensibilisunionumexpricatio.(Cetvrta
monada= hiljaditi = sve konkretnestvari = telo = poslednji i
konkretnirazvojjedinstvenihstvari.)
417Kirher uz to primeiujeda,dok suduladodirivalasamo
telesno,prve tri jedinice su bile objekt razuma.Ako zeli da se
shvationo Stodulaopazaju(sensibilia)ondaseto mozedogoditi
samoputem duhovnog."Sve Btodula opaZajumora, Aatte, Uiti
podignutodo razumaili do 'inteligencije'(uvida)
ili do apsorutnog
jedinstva.Ako smo, dakle,na ovaj nadiniz celinemooswuko;I
se (dulima) moze opahati,koje je razurnno ili intelektualno
(dyh9v1o)apsolutnojedinstvo, sveli na beskrajnujednostavnost
(simlicitatem),ondaseo tomenemaStavi$ereii, i time ni Kamen
nije toliko Kamenkoliko uop$tenije Kamen,vei je sve najjednostavnije.I kao $to je Bog uzor za apsolutnojedinstvo ovog
231
konkretnogi racionalnogKamena,takoje i njegovointelektualno
jedinstvointeligencija.Iz ovih jedinstavamoZe5videti kako se
dulo koje opaha(sensus)svodina razum,razumna inteligenciju,
inteligencijana Boga,gd%gepodetaki dovr5etak(consummatio)
nalazeu polpunomkrugu"'."
418 Kirherov sistemima izvestanodnospremana5ojseriji
quaterniona.Tako je, na primer, druga monadajedno dvojstvo
koje se sastoji od suprotnostiSto odgovara svetu andela
podeljenomnakon Luciferovogpada.Jednadruga i znalajna
analogijasastojiseu tome5toKirher shemuzamifljakao kruZni
tok koji s jedne stranebiva pokrenutod Bogakao primacausai
je ka razvoju,a s drugestraneputemdelatnostiljudskog
usmeren
razumevania
opet biva vraien Bogu,tako da se kraj opetvraia
podetku.To 5to Kirher kao primer diskretnestvari bira upravo
lapis (kamen)u smislualhemijetakoreii je samopo sebi razumljivo, jer je lapis philosophorumzapravoarcanumkoji sadrZi
Bogaili onaj deoBogakoji je skrivenu materiji.I ovoje analogija sa na5omshemom.Alhemijasvoj opusradopredstavljakao
cirkulaciju,kao cirkularnudestilacijuili kao uroboros,kao zntrlu
je prikazalabrojnimslikama.
koja sebi grizerep,i ovai postupak
Kao Sto sredi5napredstavalapis-aphilosophorum-a
predstavlja
Sopstvo,tako opus svojim bezbrojnimsimbolimailustrujenesvesniprocesindividuacije,to jest postepen
razvojSopstvaiz nesvesnogu svesnostanje.Zbog togalapis kao oznakaishodi5ne
materije,(materia
prima) stoji kako na podetku,tako i na kraju
procesa'"'. Zlalo - drugi sinonimSopstva- nastaje,po Mihaelu
Majeru, iz opusacirculatoriuma
Sunca,Ovaikrugje "linija koja
sevraia sebi(kojapoputzmije glavomhvatavlastiti rep)iz koje
seprepoznaje
onajvedilislikari vajar,Bog"'". Time Stoje prirodanapravilaovajkruZnitok, "onaje u njemudovelau medusoban odnos detiri kvaliteta" i na izvestan nadin "nacfiala
jednakostranidni
detvorougao,
sarazlogada bi suprotnosti
suprotnosti i neprijatelji neprijateljabili povezanigotovo veditim
sponamai uzajarurosedrZali".Majer uporedujeovu kvadraturu
s1 I'hoqqo,
quadratus"koji u sreci i nesreii ostaje svoj (sibi
similis)''". On je naziva"aureolailla Domus,circulusbis sectus,
232
phalanx quadrata, va-llqm, murus, acies quadrilatera"l25.Ovaj
krug je za(ar,anikrugkoji se sastoji iz ujedinjenih suprotnosti,"ad
omni injuria.., immunus" (saduvanod svakeitete).
419 Nezavisnood zapadnetradicije ista predstavacirkularnog opusa nalazi se u kineskoj alhemiji: "ako se pusti svetlost da
tedeu krug, onda se kristalizuju sve sile neba i 4emrje, svetlog i
mradnog,"kaZetekst "Zlatnogcveta,,rtb.
420 JoS Olimpiodor (Olympiodor) spominje "organon
lryklikon",
KyKuKon, crrKulanil
cirkulami aparat
aparatkolr
koji sluZr
sluzi istoimenom
istoimenom"
p.o""iul27
procesu'r,.
norn eus.j e mi5lj enja da "motus circulari s" "fi ziohemid-ara,,polazi
od zemlj.e kao najniZe-tadke.U njoi, naime, vatra ima svoje
poreklo i preobrazava finiie minerale i vodu u vazduh koji se
p*j: u visinu, tamo se kondenzuje i tako opet pada dole.
Prilikom podizanja, medutim, volatilizirani erementi su od visih
zvezdadobili musko semekoje vraiaju dore u detiri matrices.elem94t"eo
m94t"eo
da bi
oa
Dl ih
spagirijskioplodili.
ln spagurlskr
oplodili. To
To je "destillatio
ci
"destillariocirculatoria"'^ koji prema Johanesu od Rupesciie trebaponoviti hiliadu
hiljadu
putal29
421 osnovnaideja ascensusa
i descensusa
nalazisejos u
"Tabula smaragdina"_i stepenipromene su predmet mnogih
crte.La,
pre svegau- takozvanom"Ripley Scrowle"i njegovim
varijantaml koje treb.ashvatitikao porr"dne pokulaje fikurroug
razumevanj
a nesvesnihprocesa individuacij e.
233
ZAVRSNAREC
U prethodnomizlaganjuodvaZiosamsena pokuSajda sa
razliditihaspekata
objasnimi amplifikujempo na5emsadalnjem
uvidu najvaLnijiarhetip,arhetipSopstva,U uvodnomdelu predstaviosamonepojmovei arhetipove
koji postajuvidljivi u takoreii svakomdubokoseZnijem
psihidkomledenju;dakle, najpre
Senku,onu maskiranu,potisnutu,najleSiemaujevrednui krivicom optereienulidnostkoja svojim poslednjimizdancimaseZe
svedo carstvaZivotinjskihpredakai takoobuhvataditavistorijski
aspelt nesvesnog.
Ikoz analizuSenkei procesasadrZanihu njoj
moZese izdvojiti sizigijaAnimu,g-Anima.
Senka,kad se powsno
gleda,zavisi od svestikao 5to fizidka senkakoja sleditelo predstavljajedanprivatiolucis.Za ovo povr5nogledanje,i psihotoSka
senkasasvojim moralnimmanjkomvreduostirroZestogada vaZi
kao privatioboni. PrilikombliZegispitivanjaispostavljase daje
ona ne5tomradnoStou sebikrije razHeite,uticajnei autonomne
faktore,i to Animusai Animu. Ako ove posmatramoin vivo i u
punojakciji - kaouni5tavajuieg,
slepo-tvrdoglavog
davolau mislima Zenei kao glamuroznu,posesivnu,iudljivu i sentimentalnu
- tadadovekpodinjeda sumnjau to da
zavodnicukod mu5karaca
bi nesvesno
trebalodapredstavlja
samoobidankometinrep svesti
bezikakvesupstance
i niStavi5edojedau"privatiolucisacboni""
423 Ako smodo tadabili mi5ljenjadaje ljudskaSenkaizvor svekolikog zla, sada, pri tadnijem istraZivanju,moZemo
otkriti da se nesvesnidovek,odnosnoSenka,ne sastojisamood
moralnihtendencija
vrednihprekora,vei da pokazujei niz dobrih
kvaliteta,i to normalneinstinkte,svrsishodne
reakcije,istinita
opa1anjastvarnosti, stvaraladkeimpulse i drugo. Na ovom
stepenuspoznajezlo izgledaviSekao izopadenost,
obogaljenost,
pogre5no
tumadenje
i zloupotreba
dinjenicakoje su samepo sebi
prirodne.Ova izoblidavanja
i karikatureizgledajukao specifidna
delovanjaAnimusai Anime, a ovi kao uzro0nicizla. Ne moZemo
jer se ispostavljada
se,medutirn,zaustavitini kod ove spoznaje,
234
svi arhetipovisamipo sebirazvijajupovoljnai nepovoljna,
svetla
i mradna,dobrai zla dejstva.Na kraju se mora spoznatida Sopstvo predstavljajedan complexiooppositorum,upravo zbogtoga
Stonemastvanrostibez suprotstvljenosti.
Pritomsene smeizgubitiiz vidadasuprotnostisvojemoralnozaostravanje
dobijajuiek
q o,bllstiljudskoghtenjai delanjai da mi nismou stanjudi damo
de.finicijudobrai zla koja bi jednostavno
bila op3tevaZeia,
to jest,
preosiaje,
kraju
krajeva
ne znamoStasu dobroi zlo po sebi.
-se
Tiry
dakle, {u r,. pretpostavida oni nastaiuiz nuZnostiu kojoj
nalaziljudskasvesti da zatoizvandovekagubesvojuvaZnost,to
jest, nije dopu5teno
hipostazirati
ih metafizidkijer tadagubesvoj
smisao.Ako sve 5to Bog radi ili dozvoljavanazovemodobrim,
ondaje i zlo dobropa je "dobro"postalobesmisleno.
Ali patnja,
pa bila to passioChristiili patnjasveta,ostajeistakaoi pre.Glupostogreh,bolest,starosti smrtobrazujui da[jemradnufoliju od
koje odudaravedrisjajZivota.
424 Uo(,avanjeAnimusai Anime predstavljaspecifidno
iskustvokoje izgledadaje uglavnom,ili bar najpre,reiervisano
zL psihoterapeute"
Pa ipak, neko vei na osnovu izvesnog
poznavanja
lepekniiZevnostimoZelako da skicirasliku Anime:
onaje omileni predmetnovelista,uglavnomzapadnood Rajnel.
U tu-svrhunije uvek potrebnobriZljivoistralivanjesnova.Manje
je l1kg prepoznatiAnimusaZene,jer njegovlik je legija.K' j-e,
medutim,u stanjuda,ne inficirajucise,podneseanimozitetsvoga
bliZujegi istowemenoga kritidki uzmepod lupu,taj neie moiia
dl g. otlaije opsesivnostanjetog drugog.Korisnijeje, i u pogledu postizanjacilja celishodnije,
da se vlastitoraspoloZenjli
njgggv promen$iviuticaj na vlastitu lidnostpodvrgne,meduiinl
ozbifiqom posmatranju.Malo vredi Sto znamo gde onaj drugi
gre5i.Zanimljivopostajetek kaddovekspoznagdesamgresizato
Sto se tadane5tomoZeuraditi, Ono Stokod drugogmoZemoda
pobolj5amo
najdesieje od sumnjivekoristi,akouop5tei detuje.
425 ltka se Animus i Anima najpre susreiu uglavnomu
syop negalivnomi nedobrodo5lom
pojavomobliku,oni su ipak
oboje dalekood toga da budu samoneka vrsta zlih duhova.bni
imaju, kao 3to smorekli, i jedan isto tako pozitivni aspekt.Usled
235
svoje pozitivne, numinozne snage sugestivnostioni, oduvek i
svuda, naime, predstavljaju arhelipske osnove mu5kih i Zenskih
boZanstava,i zahtevalustoga naroditu paZnju,u prvom redu psihologa, a zatim i zainteresovanoglaika. Kao numina Animus i
Anima proizvode das dobro, das zlo. Njihova suprotnostjeste u
polovima. Oni stoga predstavljajuvrhovni par suprotnostikoji
nije beznadeZnoradvojenlogidkim protivredjem,vei zahvaljujuii
medusobnojatrakciji, koja je karakteristiEnazaovu suprotnost,ne
samo Sto obeiava sjedinjenje,vei ga i omoguiava. Coniunctio
oppositorumzanimaoje, u vidu Himinejske svadbe,spekulaciju
alhemidara, a u liku Tifereta i Malhuta ili Boga i Sehine, kabaliste', da ne ukazujemosadai na svadbuJagnjeta.
426 Dvostruko biie koje proizilazi iz alhemijskogsjedinjenja suprotnosti,Rebis ili Lapis Philosophorumje u dotidnoj titeraturi prikazan tako da u njemu nije teSko prepoznati simbol
Sopstva. U psiholo5kom pogledu ovo poslednjeje sjedinjenje
svesnog (mu5kog) i nesvesnog (Zenskog). Ono predstavlja
psihidku celinu. Tako formulisano ono je psiholo5ki pojam. TJ
empirijskom pogledu,medulim, Sopstvose spontanopojavljuje u
vidu specifidnih simbola; kao celina, ono je prepoznatljivopre
svegakao mandala i bezbroj njenih varijanata. Ovi simboli se istorijski poturduju kao predstaveBoga.
427 Stupani Animus-Anima odgovarapoliteizmu, a Sopstvo monoteizmu'. Prirodna arhetipska simbolika koja opisuje
jednu celinu Sto obuhvata svetlo i mradno na,lazise u izvesnom
protivredju sa hri5ianskim shvatanjem,ali ni u kakvom, ili relativno malom, sajevrejskim,jahvistidkim gledanjem.Ovo poslednje izgleda da je bliZe prirodi i zatobolje odgovaraneposrednom
iskustvu. Pa ipak, makar je hri5ianskajeres poku5alada zaobide
sprudove manihejskog dualizma koji je zaraniju crkvu bio tako
opasan i to na nadin koji vodi raduna o prirodnom simbolu, i
medu hri5ianskim simbolima rlrista ima nekoliko veoma sustinskih koje on deli sa davolom, Sto, medutim, na dogmu nije
izvr5ilo nikakav uticaj.
428 Najplodonosnije poku5aje da pronade odgovarajuie
simbolidke izraze za Sopstvo preduzimali su gnostici. oni su
236
velikim delomokao na primer Valentinus i Vasiffitlu stvarnosti
bili teolozi koji su, medutimoza razliku od ortodoksije,d<lzvolili
sebi da u visokoj meri budu pod uticaiemprirodnogunuta:njeg
iskustva.Kao i alhemidari,oni stogapredstavljajupravonalazi$te
za syeone simbolekoii proizilazeiz daljeg razvojadejstvasto
proistideiz Jevandelja.No njihove ideje istowemenoznadei
m bozanskuasimetrijuko-luie postaviloudenjeo
i<ompenzacije
privitio boniosasvimna nafin namadotrropoznalihsavremenih
iendencija nesvesrog, da se prave simboli celine radi
pukotinekoja se stvori.laizmedusvestii nesvespremo$cavanja
pri
postepeno
opasnoprosirilado dezorijentacije
nog, i koja ie
pogleduna svet.
429 Sasvimsam svestanda ovaj rad, dalekood toga da
predstavljasamoskicu onogapo Cemuse.izvesna
potpuno
bude
hri$iansk? shvatanjaodlikuju - posmatranosa stanoviStapsihololkog iskustva.Buduii da mi je bilo najvaZnijeda.istaknem
paraleliiam
^predstava,ili razliku iz"meduempirijskihnalazai tradicionalnih
bito je ueizbelnoda seu obzir uzmui razliditostivrejezika.ovo je naroditobio sludajkod simbola
menskiuslovljenog
ribe. Tu se nije moglo izbeii kretanjepo nesigurnompolju i
povremeno
korisienje kakve spekulativnehipoteze da bi se,
-ogleda
se da
radi, konstruisaoizvestankontekst.Podrazuureva
bolje
potvrdi
Sto
i
stavove
.irki istrrZiva| mora da svojeualaze
hipotezu,
moLe,ali bi febalo da sepovfemenousudii da napravi
makari po cenuopasnostida ce seprevariti.Zabludesu na kraju
krajevanajdesceobrazovaletemelieistine,i ako za neku stvarne
toi^o Stijeste, ondaje ipak izvestannapredaku saznanjuako
znamoStataslvarniie.
FUSNOTE
I
EGO
I Erono, - Jahrbuch1946.(kasnije:Theoretische
Uberlegungen
zum WesendesPsYchischen')
II
SENKA
I Instinktund Unbewusstes
- Der GeistderPsychologie'
tSuarZo3
nqstaoje iz predavanja
poglavlja
ovog i sledeieg
DruStvuza praldlcnupslStosamga odrLaoig+8. u Svajcarskom
notogijrr"nCirihu.Pojavio,."u dutopisuWienerkiteschrift Jilr
ete,IIIY ( 1948)
f,fri""n" ntundeundderenGrenzgebi
m
SZIGIJA: ANIMA I ANIMUS
lRouselle,seelische
tabla
Fiihntngim lebendenTaoismus,
I, p. 150 i p. 170:Rousellenazivi pre]juI'1l1Tu{o3du3om"'
ledna izreki glasi:"Preljaje ta koja pokreie" (1'c') Antmu sam
nesvesnog.
kaopersonifikaciju
definisao
--^---t-';Majka"
doslovno,veC
ovdei u nastavkunije zamiSljena
kaosimbolza sveStodelujekao "majka".
3Nuruuooda se ona pojavljuje i u lepoj knjiZevnostikao
tipidan lik. Novije publikacije k9i" -t" tidu Anime su: Linda
Fierz-David,Der kebestraim dis Poliphio' i Jun-g,.lie Pslirr' Ubertragung.Kod humanisie16.veka Richardusa
iiitiAi
(u:
VitoJ" po prvi putiiilaiimo na Animu kao psiholi5ku.ideiu
Aeliu LLeliu CiXpX epitaphium).Up' Jung, Das Ftitsel von Bologna.
238
4O_n
potideod megarikaEubulidesai glasi: ,,MoZeS
li da
prepoznaSsvog oca? Da. MoZeS li da prepozna5ovog
prerusenog?
Ne, ovaj prerusenije tvoj otac. Svog o.a mozes,
dakle,.da prepoznasi ue
-mozesda piepoznas."(-poDiogenes
Laertios, De clarorurnphilosophorum-vitis,
Z, I0g i dalje.)
STio,.ss'-nemisli
kao stosevidi, ni na kakvupsihorosku
a
pogotovoni na kakvumetafizidkudefiniciju.Jasami: Die Beziehungenzwisehendemlch und dem (Jnbewussten
(odnosi izmedu
Ja i nesvesnog)
ukazaona to da se sizigijasastojiod po tri elementa,i to od kolidine zenskogkoji je svojstvenmuskarcui
mu5kogkoji je svojstvenLeni,zatimod iskustvakoje muskarac
ima sa lenom i vic_e-versa,
i napokonod arhetipskepredstave
zenskogi muSkog.Prvi elemenatmoze se integisati irocesom
osve$civanja
lidnosti,dok ovajdrugine mole.
"Tako u2. Klimentovompismu
(Korinianima)(14,2)stoji:
"Bog je stvoriodovekakao muskoi zensko.Musko'je'Firirtor,
zensko crkva." umesto crkve na slikama je desto pikazana
Ma.rljq.
'njt_ Psychologie
,
.der Ubertragtng (psihologijaprenosa)
/pasus"425
i dalje/.Videti uz to dolenasenejski
kvaternio.'
" Np. pasus347 oveknjige./
rV
SOPSTVO
t.tldr?: ovog poglavlja
nastaoje iz rada objavljenogu
....
godi5njaku
Eranos- Jahrbuch194t.
2DieBeziehungen
zwischendemlch unddem(Jnbewussten.
saglasnostisa
kori5Cenjem
izret<eiz l. Kor.5o2:,,Inflati
. ,3U
estis(pephysiomenoi)
et nonmagisluctumhabuistis"itd. /"I vi se
jo5 nadimate,
qiesto dapladete"/.
ovo seodnosina dozvoljeniincests maikom.
aVid.ti lJung,l
Der Geist der psychologie(Duh psiholo.. .
elje). r /Delovanje
nekontroli sanihprirodnihsila.i
239
6/"D.moo je, Sokrate,Fros, jedan veliki
demon" (PlatonovaGozba).
Tvid*ti PsychologischeTypen (PsiholoSki
tipovi) lDefinicije:"Racionalni"/.
8l,esF'onctions
mentales
dansles soci6t6s
inf6rieures.
gUb",
psychischeEnergetik uncl das Wesender Trciume
/pasus14 i dalje i 20 i dalje/ (= psihidkojenergeticii su5rini
snova).
10/G*ru-o,elteWerkeII (Gedichte)
p. 53./
llup. J,tng i Kerenyi Eiffihrung in
das Wesender trfythologie(Uvod u biie mitologije),kao i lJungrlPsychologieund
Alchemie(Psihologijai alhemija),/registarpojmova/s. v. filius
philosophorum,
infansi hermaphroditus,
t' Up. Psychologie
undAlchemie,II 3.
t' Up.pasus340oveknjige./
ra Klasidansludajje onajkoji je
objavioNelken/Analytishe
Beobachtungen
ilber PhantasieneinesSchizophrenen.
Isto tako
Schreberova autobiografrjaDenkwilrdigkeiteneines Nervenkranken.
V
HRISTOS,SIMBOL SOPSTVA
l/"Ovoje Antihristkoji poride
ocai sina"/l. Jov2,22.
'/Crkvenoshvataniese poziva
od davninana 2, Tes.2,3 i
dalje,gdeje red o apostasiji,itvnpolnoq
rfiq ovoptcxg
[trpontioq]
(ljudima trezakonjalneprijateljskiraspoloZenimpfema zakonima/)i o vtdqtfiq dnarl.etaE
(sinu propasti),koji je prethodio
parusijiGospoda.
Ovajkoji ie izvanzakonapostaviiesena mesto
Bolije, ali ie ga na krajukyriosIsusubiti "dahomiz svojihusta".
Udiniie dudarat'0v6pyerav
toO oqtsvd (odgovarajuiisnaziSa-
240
tane).Najvi5eie seisticatilaZ[iivo5iu.Kao uzrokse smatraDan.
I 1,36i da$e.
'U pogledu
"grada" up. Psychologieund Alchemie/pasus
1 3 8i d . /
H paorl,e(ctoOoeo0 0vrdE{rpdlv0otv ("CarstvoBoZije
je u vamasamima"ili "meduvama".)"Onone dolazispolja5njim
znacima(cumobservatione)
koji bi bili vidljivi, takoda bi semoglo reii daje tu ili tamo",vei isto tako unutrakoliko svuda(Luk.
17,20 i dalje)./PreveoJung./ Ono "nije od ovog /spolja3negi/
sveta"(Jov, 18,35). SlidnostBoZijegcarstvasadovekomproizilazi i iz ujegovogporedenjasa sejadem:"Similefactumestregnum coelorumhomini qui seminavit"itd. (Mat. 13,24;videti i 13,
45; 18,231'22,2i dr.)Fragmenti
papirusaiz Oksirinhosa
imaju:
...n Fsottl,etsr6v o{lpov6v/ Owdgripdlvlb]otr
ro1 6o.trg0owdv/
yv6 rsfrnv erlpq[oer....
(Carstvonebesko
je
/ 6ovtotq yvciloeo6e...
u vama,i ko sebepozna,pronaii ie ga. Prepoznajte
sami sebe
itd.), New sayingsof Jesusand Fragmentof a Lost Gospelfrom
Oxyrhynchus,
izd. GrenfellandHunt, str. 15.)
sup. moja izlaganjao Hristu
kao arhetipuu: yersucltzu
einer psychologischenDeutung des Trinitritsdogmes,IY,2
(Poku5ajpsiholoSkog
tumadenja
dogmeo Trojici)
6"Et h... ergo imago censenda
est Dei in homine,quod
cosdemmotus et sensuchabeathumanusanimus,quos et Dius,
licet non talesqualesDeus."AdversusMarcionem,II, 14 (col.
304t.)
7ContraCelsum,VIII,49 lca| l590l:
"In anima,non in corpore impressussit imaginiscouditorischaracter."
AJ du5i,ne u
teluje utisnutosu5tinsko
obeleljesftoritelja./
\In Lucam homilia, VIII
leol.l.82)l: "Si considerem
DominumSalvatoremimaginemesseinvisibilisDei, et videam
meam factam ad imaginemconditoris,ut imato essetimaginis:
nequeenim animamea specialiterimago est Dei, sedsimilitudinem imaginis'prioriseffectaest."/Kad razmislimdaje Gospodi
SpasiteljodraznevidljivogBoga onda vidim da je moja du5a
241
oblikovanapremepredslaviStvoritelja,kako bi bila odrazpredstave;onda moja du5anije zapravopredstavaBoZija, vei je
stvorenaslidnoprvoj predstavi./
9Deprincipiis,I, II, 8:"...sRlvatoris
figuraestsubstantiae
vel
je
substantiae
Dei. /Lik Spasitelja od supstance
ili od onogaod
degaje stvorenBog./In Genesim
homilia,I, 13: "Quaeest ergo
alia imagoDei ad cuiusimaginissimilitudinemfactusesthomo,
omniscreaturae?"
nisi salvatornoster,qui estprimogenitus
/Staje
je
drugopredstava
BoZija,po dijemobrazu dovekstvoren,akone
na5Spasiteljkoji je prvorodenisvogstvaranja?/
Selectain Genesim, IX, 6: "Imago autemDei invisibilis salvator."/Predstava
nevidljivogBogaje, medutim,Spasitelj./
l\L Guo.hom.,l,l3:"Is autemqui imaginem
Dei factusest
ad similitudinem,interior homo nosterest,invisibilis et incorporalis,et incomrptusatqueimmortalis."/A ono Stoje po predstavi i slidnostiBoZijoj stvorenoo
to je na$ unutra5njidoveko
nevidtjivi bestelesan,
neiskvaren
i besmrlan"/
lrDe princip",IY,37 lcol. 412:pamet,pravda,umerenost,
vrlina, mudrosti vaspitanje/.
12Retractati.ones,
I, XXVI I col. 626I : AJnigenitus/...
tantumimago
est,
modo
non ad imaginem"/Jednorodeni/
samoon je
predstava,a ne po predstavi/.
l3\narrationesin Psalntos,
XLVII, sennoII lcol. 564/:
ubi estintellectus,ubi
"ImagoDei intusest,non estin corpore...
estmensoubi ratio investigendae
veritatis...ibi habetDeusimaginem suam."Isto tako 1.c.PsalamXLII, 6lcol" 480/: "Ergointelligimus haberenos atiquid ubi imago Dei est, mentemscilicet
atquerationem."lZato spoznajemoda imamo nesto u demuje
BoZijapredstava,
a to je duh i razum./SermoXC, 10 lcol 566l:
"Veritas quaeriturin Dei imagine" /Istina se traZi u predstavi
Bolijoj/; dok, nasuprottome,Liber de vera religionekaZe"in interiorehominehabitatveritas"/u unutra3njem
dovekuZivi istina/.
Iz togasevidi podudaranje
"imagoDei" sa"interiorhomo".
242
l+Enorr.in Ps.,LIV,
3 lco|,629l:"Porroautem,charissimi,
.
meminesse
debemusad imaginemDei nos essefactos,nec alibi
quamin ipso intellectu"/Dalje pak,voljena,moramomisliti na to
da smo stvorenipo predstaviBoZijoj, i to nigde drugo do u
razumu/..."ubi autemhomoad imaginemDei factumsenovit, ibi
aliquidin seagnoscitampliusessequamdatumestpecoribus."
1 5L .K o r .! s , 4 7 .
16In loonnis evangeli.ttm,
tract LXXVilI, 3 /col. 1836/:
"Christusest Deus, animarationaliset caro." /Hristosje Bog,
razumnadu3ai meso./
17S.*ru CCXXXVII,4 lcol.
Il24l: "A/erbun/suscepit
totum quasiplenumhominem,animamet corpushominis.Et si aliquid scrupulosiusvis audire; quia animam et carnemhabet et
pecus."
lSEnorr.in Ps.,LIV, 1 lcoit
628l.
19Contra
Faustum,XXII, 38 /col. 4241:"Estenimet sancta
EcclesiaDomino JesuChristoin occultouxor. Occultequippe
atqueintusin absconditosecretospiritualianimahumanainhaeret
VerboDei, ut sint duo in cameuna."A svetaCrkvaje naimepotajno ZenaGospodaIsusaHrista.Isto tako liudskadu5apotajnoi
u sebi u skrivenojtajni drZi do BoZijereti, kako bi dvoje bili u
jednommesu.lAvgustin se ovdeodnosina Eph.5, 3l i dalje:
"Zbog toga ie jedan doveknapustitioca i majku i drilatise svoje
Zene. Ova tajna je (pv<rrt'1ptov,
sacramentum)velika, ali ja
tumadimdaje redo lhistu i crkvi."
2oAugustinus,
De Trinitate,XIY,22: "... Refonnaminiin
novitate mentis vestrae,ut incipiat illa imago ab illo reformati
quo formataest."/Obnoviteseu va3emduhu,kako bi ona slika o
onomo komeseformirala,poIelada seobnavlja./
2lukazu3emna kazuistidkiprikaz
u: /Jung/ (lber Mandalasymbolik, (A simbolicimandale).
z2Psychologie
undAlchemie/Pasus323 i datie:"Uber die
SymboledesSelbst"/.
243
23lsu. dobro (potide)od Bogaosve
zlo od doveka.- Up.
pasus81 oveknjige./
24lr"n"*u, (Adversushaereses,II, 5, I) spominje
kao
gnostidkoudenjeda ie Hristos(kao demijuri3kilogos)kadaje
oblikovaobiie svojemajkenju izbacioiz plerome,tj. odvojioje
je naimeuslediloizvaupleromeo
od spoznanja.
Stvaranje
u Sencii
praznini.
(Adv.
udenju
u
Po
Valentinusa
haer.,I, 11, 1) Hristos
ne potide od eonaplerome,vei od majke koja se nalazi izvrn
plerome.Onagaje rodila"saizvesnomsenkom".A onje, buduii
odsekaosvoju senku(ro1 ro0rov [1pr,ordv]pbv
"da je mu5karac",
<lte&ppevcx
{lnuploqto ag'6crvro0
tf\v orldv, cvo6pcpstvetq rd
tllrlprrlpo)i u5aoje u pleromu,dok je majka "ostalanazadu
senci"da bi tamo"ispraZnjena
od duhovnesupstance"
ipakrodila
donjegsveta".Senka,medutim,koja
"demijurgai pantokratora
leZinad svetomje, kao 5to znamo)iz Jevandelja,
"princepshuius
mundi",davo.
"tJp. Schiirf, Die GestaltdesSatansint Alten Testarnent.
26/JungDer GeistMercuriuslPasus}Tll.
2hudeohriSiani
partijaisodnosnognostieko-siulcretistidka
rih.
28 Gnostidkadu3a,koju spominjeEpiphanius,Panarium
adversusoctogintahaereses,
LXXX, l-3 i Michaol PsellusoDe
daemonibus,u: Marsilius Ficinus, AuctoresPlatonici /Iamhli chus^demysteri ssAegtp tiorum/.
""Oporluit autemut alter illomm extremorumisqueoptimus appellareturDei filius proptersuamexcellentiam:alter vero
ipsi ex diametrooppositus,mali daemonis,Satanaediabolique
filius diceretur."(On je, medutim,moraobiti nazvanjednim od
dvekrajnosti,i to dobrom,sinomBoZijim,zbogsvojeizvanredne
dohrote,a drugi koji je bio dijannetralno
suprotanmoraoje biti
nazvansinomzlog demona,Satanei Diabolusa- Origenes,eontra Celsum,VI,45 lcol. 13671.)
Suprotnosti
semedusobno
dak i
uslovljavaju:"Ubi quid malum est,..itri necessario
bonumesse
malo contrarium... Alterum ex altero sequitur: proinde aut
utrimquecolendumestnegandumque
bonaet mala esselaut ad-
244
245
misso aliero maximeque malo, bonum quoque admissum
oportet."(Gdegodima nedegzkog...
tu morabiti i dobrog,kojeje
zlu suprotstavljeno.,.
Jednoslediiz drugog;usledtogamorajuse
obojeukinuti i opovrgnutida dobroi zlo postoje,ili, ako sepretpostavijedno lkao postojedeli to pre svegazlo, onda se mora
priznntii dobro.- 1. c., II, 5ll col. 878.)Nasuprotovoj jasnoj,
ligidnoj tvrdnji Origen ne moZe,a da na drugommestune tvrdi,
kako "sile,prestola,kneZevine,
pa na niZesve do zlih duhovai
nedistihdemona"non substantialiter
id habeant"(ovosu5tinskine
posedujuscl. "virtusadversaria",
suprotnosvoistvo)i da oni nisu
stvoreni kao zli, vei su iz vlastite pobude izabrali stepenzla
("malitiaegradus").(De principiis,I, VIII 4l coL l79D. Origen
vei vodi radunao definiciji Bogakao SummumBonum,bar implicitno i zato odaje sklonostda zlu uzme supstancu.
Ona se
veoma pribliZavaAvgustinovom pojmu "privatio boni" kada
kaZe:"Sertumnamqueestmalumessebonocarere."(Sigurnoje,
naime,da zlo znadi:liSavanjeod dobrog.)Ali pre ove redenice
dolazisledeia:"Recedere
autema bonoonon aliudestquameffici
in malo" (Od dobrogse povuii, medutim,nije, ni5tadrugodo u
zlu se usaw5iti.- U: De prineipiis,Ilo IX, 2 lcol. 226 i daljel),
d.imejasno pokazujeda umnoZavanje
iednog zna$ smanjivanje
te
da
dobro
predstavljaju
i
zlo
ekvivalentnepolovine
1*gog,
jednesuprotnosti,
30Adr.hAer.,rr, 4,3.
3loratio ad Graecos,
col. 829. lvideti i pasus74 ove
knjige./
32col.1080,
33Basiliussmatradaje
mrak svetanastaoiz senkekoja je
izantanatelomneba.(Hexaemeron,II,
5 /col.40/.)
34Homilia:
341.
QuodDeusnonestauctormalorum,col.
351D.spiritusancto/co|
37.
36co[.Ll32idage.
37/Rurponriones
ad orthorloxas/ col. l3l3 i dalje lpomala
kaol lustini opera spuria.
38SSl8-20 lcol.7l6i
dalje/.
39 Prevod:
Sa ovog razloga su pak sve stvari dobre, jer su
neke stvari u odnosu na druge "bolje", a kvalitet manje dobrih
stvari poveiava vrednost boljih... A ono 5to nazivamo lolijim
stvarima to su ili nedostacidobrih stvari, pri demu prve same po
sebi i ne mogu da postoje izvan dobrih stvari... Ili same ove
gre5kesvedodeo dobroti priroda (biia). Ono Stoje, naime, lo5e
zbog nedostatka,to je zaista dobro po prirodi. Nedostatakje,
naime, ne5to protivprirodno, zato 5to Steti prirodi: a ne bi joj
mogao Stetiti sem laoz umanjivanje svoje dobrote.Prema tome,
zLoje samo odsustvodobrog. I zato ga nigde i nema osim kraj
neke dobre stvari... I zbog toga dobro ntoheda postoji bez zl*,
kao na primer, sam Bog i sva vi5a nebeska lbical, zlo s druge
stranene moZe da postoji bez dobrog, ako ono ne nanosi Stetuo
ono nije zlo; a ako je nanosi,onda umanjujedobro; i ako razjede
celinu, onda neie biti nijednog biia konre bi moglo da nanosi
5tetu,i kao posledicatoga neie ondavi5e biti ni zIa koje bi moglo
da nanosi Stetu,buduii da ie onda nedostajatijedno biie diju bi
dobrotu ono moglo da umanji o5teiivanjem.(Contra adversarium
Iegis et prophetarum,I, 4 lcol. 606 i dalje/) Iako Dialogus quaeslionum LXV nije autentidanAvgustinov spis on ipak jasno
|zraLava njegov stav. Quaest. XVI: "Cum Deus omnia bona
creavit, nihilque sit quod non ab illo conditum sit, unde malum?
Resp.Malum natura non est; sedprivatio boni hoc nomen acccpit. Denique bonum potest essesine malo, sed malum non polcst essesine bono,nec potestessemalum ubi non fuerit bonum...
Ideoque quando dicimus bonum, naturam laudamus; quando
dicimus malum, non naturam,sedvitium, quod est bonaenafurae
cuntrarium,reprehendimus."(Buduii da je tsog stvorio sve dobro
i nema ni3ta Sto on nije stvorio - otkud zlo? Odgovor: Zlo nije
biie, vei je njegova odlika odsustvodobrog. Dalje, dobro moZe
da postoji bez zla, ali zLone moZebez dobrog, i ne moZebiti zla
lamo gde nema ni dobrog.Ako zalo koristimo izraz "dobro"oonda
246
hvalimojedno biie, a ako kaZemo"zlo"oondane korimo neko
biie, vei nekinedostatak
koji je suprotstavljen
dobrombicu,)
40"Iniquitasnulla substantia
est." (Zlo nije nikakva supstanca/samostalno
biie/. - 1.c.,CCXXVII kol.2590L) "Est nitura in qua nullum malum est, vel etiam nullum malum esse
potest.Esseautemnatura,in quanullum bonumsit, non potest."
(Postojijednapriroda hod bi(,alu kojoj nemazla i dak ne moZe
biti zIL.Ali da postojijedno biie u kome nemadobrog,to nije
moguie.- l.c.,CIX /col2581i dalje/.)
aICLXXVI (Nemasupstance
/samostalnog
postojanj
al zla,
jer ako ga Bog nrje stvorio, ono ne postoji. Zato gre5ka
propadanjanrje ni5ta drugo do htenje ili delovanjejedne
neobuzdane
volje.)
42Sur*or", suppositi,i,I,3,
col. 2287.(Nije zlo gvoZde,vei
je zaoonajkoji gvoZdekoristizn zLodelo.)
43Su**o theologica,I,
quaest.
48, 1.
4 4 r c. . , 4 8 , 3
45Sr**o contra Gentiles,III,3.
46Su**o theologica,I,quaest.
48,2.
a7 U d.kretima IV.
Lateranskogkoncila stoji: "Diabolus
enim et alii daemonesa Deo quidennaturacreati sunt boni sed
ipsi per se facti sunt mali." A)av<li ostalidemonistvorenisu po
prirodi kao dobri,ali su samiod sebepostalirdavi./(Denzinger,
Enchiridionsymbolorunt
et definitionun6
p. II9)
4sHarnack (Dogmengesclticltte,
p. 332) pripisuje Klementinepodetku4. stoleiai zastupami$ljenjeda one ne sadrZe
"nikakavizvorni spiskoji bi se nekomverovatnoiommogaoda
potide iz 2. veka". Harnack smatrada ie islam bio mnogo
nadmoiniji od ove teologije.Jahve,kao i Alah, jesu nereflektirane BoZije predstave,dok ie u Klementinamana delu psiholo5ko-reflektirajuiiduh. Da ovo predstavljarazaranjepojma
247
Boga,kao StosmatraHarnackoto nije sasvimjasno.Ne valja
preterivati
sapsiholo5kim
strahom.
49Du DiologdesAdantantius,III,4,p.
Il9.
toUp. Trijadefunkcijau /Jungo/Zur
Phdnomenologie
des
Geistesim Mdrchen(O fenomenologiji
duhau bajci)
-se /pasus425 i
dalje/.Zenskaodnosnosomatskatrijada sastoji od 0nttvpia
(poZude) dpyt't @esa) i ltnn (tuee) a mu5ka od l.oyropoE
(raz,mi5ljanja),
yvdorg(spoznaje)
(straha).
i tp69oq
5lClementis
RontaniquaefenmturHomiliaeXX,hom, XX,
II.
52Umestooi5oqq,
yvdpngmislim da bi ovo trebaloditati kao
o'btffqP. de Lagarde (Clementina,
p. 190)ovde navodi n&ong
ototcg^...olloqgTv6pnq.
r_sHomiliae
XX, XX, 3: tflg perd r1q rpdorv.
s-lranartum,l,p. 267.
t'Clem. Hom. XX, hom.XX, VII. Buduii da
kod Klimenta
nemanidegaod odbrana5kog
stavapremadualistidkommaniheistvu i karakteristi(nogza kasnijeautoreopodetakKlementinabi
semogaolociratiu podetak3. veka(akoneranije).
)oHenneckelHg.l,Neutestamentliche
p.309 i
Apokryphen
dalje.-r tMark. 10.18;Mat. 19.17
pismoK.G.Junguod 12.februaraIgS0.l
llll.icoo
reovo seodnosina smrtprvorodenog
u Egiptu.
60Talmud
Tract.
Babli.
BabaKama60.
6tNr* .24.16
62Tolmud'Babli.Tract.BeraKoth 7 a.
63MidraschTanchnma
Schemoth
XVII.
#Raschi.
65Midrur.h o Cant:2.6.
6-6-Bereschit
Rabba,XiI, t s.
67r**xxxlx.6.
6sTaimudnabit. Tract.Pesachin119i
Tract.SanhedrinII,
| 03.
unl.".,Tract.Sanhedrin
Il, 97.
248
tol...oTract.Berakoth16.
TlAktarielje ve5tadkared
koia se sastojiod ktr, kether
(kruna)i el, BoZijegimena,
Tz}urje nabrajanie
numinoznihBoZijihimena.
T3Talmud
Babli. T.rrct.Berakoth7.
1{Auroro,oderMorgenrdthe
int Aufuang,16,54 /p. 2151.
ttMoj udeniprijatelj P. Victor White O. P. (Dominican
Studies,II,p. 399) misli da moZeda me uhvatina manihejskom
tragu.Ja se ne bavim nikakvomnnetafizikom,ali to radi crkvena
filosofija,zbogdegajoj morampostavitipitaniekakostojestvari
sa vedno$iupakla, prokletstvai davola?Teoretskisve hi to
morals da se sastojiod nidega,i kako se dogmaodnosiprema
veditom prokletstvu?Ako se oni od nedegasastoje,onda to
verovatnonije ni5tadobro.Gde se krije opasnostod dualizma?
Osimtogaomom kritidarubi moglobiti poinatou kojoj rnerinagla5avamjedinstvo Sopstva,ovaj centralniarhetipkoji predstavljacomplexiooppositorumpar excellencei zbog toga sam
naklonjennidemmanjemdo dualizmu.
T6Prehacili
su mi da Hristosne moZebiti vaZeii simbol
Sopstva,odnosnoda bi mogaclbiti samovarljivazannena
za to.
Ovom stavunemamStada zamerimako se on odnosistriktnona
najnovijevremekoje ie u stanjuda koristi psiholo5ku
kritiku; ali
ni u kom sluEajuako hoie da ocenjujepretpsiholo5ku
epohu.
Hristosnije samopredstavljao
celinu,vei je to kaopsihidkifenomen i bio. O tome svedodisirnbolikakao i fenomenologija
ranijeg vremenilza koie ie - nota bene - zlo bilo privatio boni"
Predstava
o celinije svakiput onolikocelovitakolikoje to dovek
sam.Ko moZeda garantuieda i na5empojmu totaliletaisto tako
nedostajenekadopuna?Sampo.jamcelinega ne zarnenjuje
ni u
kom sludaju.
77iKu,Sto se transcedentna
priroda svetlostimoZe izraziti
samokroz stku desticai talasa.
249
78Oirkurtuu
Sopstvaup,psyclnlogie und Alchemie/pasus
127: "Die Mandalasin den Triiumen"/i Die Beziehungen
zwischendemlch unddemUnbewussten
/pasus398 i dalje/.
t1yp, M9j. izkagnnja
u Die psychologieder Ubertragung
/pasus425i daljel.
SoElenchos,
V, 8, 2\p.891.
SlPsychologie
und Alchemie/pasus333: ,,Fazealhemistidkogprocesa"/i Die Psychologieder Ubertragunglpasus457:
"Die Conjunctio"/.
s2Yasilid(Basilides)je
Ziveou 2. stoleiu.
83Elenchos,YlI,27,8
i 12 lp.2071.
* 0 1 .. . , 2 0 ,l 0 / p . 1 9 9 1 .
*t1..., 22,Is l p.200l
86lrtu red se nalazi
u duvenomKrater-mesfukod Zosima
/llertholot Collectiondes anciensalchimistesgrecs, III, li, 8):
<xva8pcpe
8ru1rd yr0voq
rd odv /... uzdigni se do svogaporekla
(pp.24s/236)1.
87oud* moram da
ukaZemna valentijanskoudenje o
ll<rrosukod frenaeus-a(Adv.Haer.,I,2,2 i dalje).Horosje
icdna"sila" ili numenkoji je identidansaHristom,ili bar iz njega
proizilazi.Horosovi("granica")sinonimisu:6porBtlq(grani8ar),
lretarpretg(onajkoji vodi preko),ropnrorflq(koji oslobada),
l,urprir'16.(spasiteli),
otavp6g(krst).On uredujei udvr5iujesvemir
kao Hristos(1,2, 5). Kad je Sofija "bila bez lika i oblika poput
r:mbriona",tadase "saZalina nju Hristos,izdulije svojimkrstom
i dade_jojlik svojomsnagom",tako daje dospelado postojanja;
islo.tako9n joj je ostavio"slutnjubesmrtnosti".
Iz tekstaproizilazi identidnostkrsta sa HorosomodnosnoHristomosliki koju
prcdodavaPaulinus Nolanus: "... Regnaredeum superomnia
( )hristum,/qui crucedispensaper quattuorexima rigni/ quattuor
ndtingitdimensumpartibusorbem,/ut trahatad uitam populosex
omnibus oris." llznad svega vlada kao Bog Hristos koji na
250
251
rasireuomlastu kroz_detirikraja drvetadodirujezemljinkrug u
detiri strane sveta, da bi ljude sa svih strana uneo u zivot.t
(Carmina,XIX, 639 i dalje,p. 140). O krstu kao boZanskom
'!!epku" up. zur
Empirie des Individuationsprozesses/pasus
s33t.
ssElenchos,
VII, 27,5lp.2061.
unl...,26,5lp. Z04l.
9aPanarium.
XXXL 5.
9tElenchos,
VII, 22,16lp.2001.
n'L",,VII,21,5 /p.
197/.-euispeloNotesttr ,,Basilide,,.
93TJvezi sa psiholo3kom
prirodom gnostidkihizraza up.
Philo
und die altchristliche Hrjresie, p. 432, gdu
Quispel,
spominjeIrenaeus-a(Adv.haer; lI, 4,2): "Id quodextraet quod
intus dicereeos secundumagnitionemet ignoranitam,sem non
secundum
localemscutentiam"
(ovo, sto odgovarutpoiiu i iznuta
i_neznanjuo
ali ne /trebauzetilu doslovnomznadenju).
lpoznaji
ono Stosledi "in pleromateautem,vel in his quaecontinentura
patre,facta a Demiurgoaut ab angelis...contineriab inerrabili
magnitudine,
velut in circulocentrum"(ali u pleromi,ili onome
Sto otac obuhvataonaj koga je stvorio demijurg ili andeli
obuhvaienje neizrecivomvelidinompoputsredineu-krugu)
ieste
dakle,nestoStotrebashvatitikao prlkaz nesvesnihsaoizi3a.o
Quispel-ovomshvataujuprojekcijevalja kritidki primetiri da ona
ni rr kom sludajune ukida stvarnostdusevnogsairl,qa,niti da je
neko stanjestvari nestvarnozato $to se ne moZeokvalifikoviti
drugadijenegokaopsihidko.Psihaje stvarnost
par excellence.
noUp Psychologie
und Alchemle/pasus52 i "O mandali,,
pasus122i daljel;kao i zur EtnpiriedesIndividuationsprozesses.
gsvideti
Gestaltungendes(Jnbewus
stenlnaroditoposrednja
dvarazmatranja
u Ges.WerkeIfI'.lIl.
VI
ZNAK NINA
lRani spiskovitakvih alegorijanalazese u Ancoratus-u
Itpifanija i kod Avgustina (ContraFaustum,lib. XII, XXIX). U
vezi nycticoraxi aquila videti Eucherius,Liber formularum
.
,spiritalisintelligentiae, Kp. Y I col. 7 401
2'Avgustin(De civi,tateDei,Iib, XV[I, XKII /col. 808/),
pripovedakakoje raniji prokonzulFlaccianussa kojim je vodio
razgovoro Hristu izvukaoknjigu sa pcsmamaeritrejskeSibile i
akpokazaomu mestogdesegornjiredosledredikoji predstavlja
'I1r{E
jednim
rostih
sa svojestranepoklapasa celompesmom,
prorodanstvom
Sibilei to na sledeiinadin:
apokaliptidkim
./ndicii signum tellus sudoremadescet,lE coelo rex adut iudicel
venietper saeculafuturus:/Scilicetin carnepraesens
<rrbem.lUnde Deum cement incredulusatque fidelis /Celsum
cum Sanctis,aeviiam tenninoin ipso./,Sicanimaecum carneadcrunt,quasiudicatipse,..Grdki original nalazise u knjizi VIII
Sibyllinaoracula lp. 723 i dalje/ A'{aznak sudazemljaie biti
vlaLnaod znoja.Sanebaie doii kralj da ubuduievlada,prisutan
u mesu,da upravljazemlinim Sarom.U tomeie nevemicikao i
vernici prepoznatiBoga,uzvi5enog,sa svetima,dok se vreme
budebliZilo kraju. Tako ie du3ebiti u telu, a on ie samnjima
upravljati.../
3Up. J.t.miaso DasAIte Testament
im Lichte des Alten
)rients, p. 69,Anm. 1.
aZ"l"o bih samodapomenemsrednjideoovognatpisa,koji
glasi:"Ali svudasamimaojednogpratioca,po5tomi je na kotima
scdeoPavle.Veraje, medutim,svuda(kaovoda)wkla napredi
svudaje za jelo stavljalajednuribu izizvorr, ogromnu,distukoju
ic uhvatila svetaDevica.I ona (riba) je pruZalaje (vera)pri-
252
jateljimadajedu i davalaje (vera)koja ima dobrovino, piie zajedno sa hlebom."(Ramsay,The Cities antl Bishopricsof Phrygia, p. 424)daljevideti niZe.
5Up. Goodenough,Jewish Symbolsin the Greco-Rornan
Period,V, p. 13i dalje./
6Diilg"ro'IXoY: DasFischsymbolin
ffihchristlicher Zeit
p. 8 i dalje/.
/Aberkios-Inschrift
7Sinnbilderund Kunstvorstellttngen
cler alten Christen,p.
(sic!),
49. On ovdespominjeAbrahanela
"koji je po svojojprilici
jo5
crpeoiz
starijihizvora".
8 1 . c.,
p.6 9 .
9Der Sternder Weisen,
p. 54 i dalje.
l0JrheqAbravanelben Jehuda.Komentaro Danilusepojavio pod naslovomMa'jenehaj-jeshua(Izvori pomodi)1551.u
Ferari.
I lodgouuragodini 1396.preHrista.
l2Konjunkcijase u stvarnostiodigralau Coniunctiones
magnaeVodolije(S, nt, X) padajuu godine1800.do 1600.i
1000.do 800.preHrista.
l3Arrg"", Der Stern cler Weisen uncl das
Geburtsjahr
Christi,p. 396 i Gerhardt,Der SterndesMessias.Das Geburtsund TodesjahrJesu Christi nach astronomischer
Berechnung,p"
s4id.
l4Gerhardto1.c.,p.57.Ptolomeji Srednjivek
koji se na
njemuzasnivapovezujuPalestinus Ariesom.
15
"Tukomorate,dakle,tamonositi Sakutu,va5egkralja,i
Kevana,zvezduva5egBoga."Na ovo sepozivaStephanus
u svojoj odbrani(Apg. 7,43): "I nosili ste SatorMoloha i zvezdanu
sliku boga Kevana."Vulgataima "sidusdei vestri Rempham"
('Poprpu),
sakaienje Kevana.
l6Dozyet de Goeje, Nouveaux
pour l'etudede
Documents
la religiondesHarraniens,p.350.
253
lTAbu--u-aschar.
+ 885.
l8Gerhardt,1.c.,p.57.TakodePetrus
de Allaco: ',saturnus
vero ut ait Messahalisignificationem
habetsupergentemiudiacam seu fidem eius." (Ali Saturn,kako MesahalikaZe,on je
zna(ajanzajevrejski narodi njegovuveru./(Concordantiaastronomiee^cum
theologia,III,Kp. 34 fo. ga.)
p. 76.
"Reitzenstein,Poimandres,
2oContraCelsum,Vl,30,
leonisimilemaiuntha"1.".,VI,31: "Huncautemangelum
bere cum astro Saturninecessitudinem."
(KaZu,pak, da ovaj
andeokoji lidi na lavanuZnoima vezesa zvezdomSatum.)Isto
lako Prslis SophiaKp. 3| lp. 32 i dalje/.Dalje videti Bousseto
[ [auptproblemeder Gnosis.
22Hyppolytus,Elencltos,Y,7,30 lp.86l,
23Elenchos,VII, 38, I lp. 2241O
"detvrtom"up.Versueh
zu
cinerpsychologischen
Deutungdes Trinitdtsdogmas
/pasus243 i
dalje"DasProblemdesVierten"/.
2azuto
i" Satumovaslika kod sabejacabila navodno
napravljena
od olovaili crnogkamena(Chwolsohn,Die Ssabier
undder Ssabismus
II, p. 383).
2slzmajevi,znije, Skorpije,guje,
lisice, madkei mi5evi,
rr<rine
pticei drugapodmuklastvorenjapripadajuSaturnu./L,Aslrologiegrecque,p. 317.
26Bouch6-Leclercq
(1.c.,p.318)verujeu jednuod poznatih
"ctimologija",i to onu o onosu(magarac)
koji je sadrZan
u kronosu(Saturn),pozivajuii se na jednu Saluu vezi sa megarikom
l)iodorosom.Razlogza analogduSaturn-magarac
leZi svakako
rlublje,i to u prirodimagarcakoji vaZiza "animalfrigidum,indot:ile, tardum...longaevitae" (hladnu,nepovodljivu,tupu, dugraec. II, pp. 136 i 139,
lsovednuZivotinju/.(lz Physiognom.
physiogt'iliraoBouch6-Leclercqo
p. 318Anm.)u Polemonovoj
rtttrnianalazimsledeiipodatako divljemmagercu:"fugapavidus
slolidus indomitus libidinosuszelotypusfeminas suas tuens"
254
25
(spremanza bekstvo,bojaZ[iiv,glup, neukrotiv,pohotan,ljubomornoStitisvojelenke/. ScriptoresphltsiognonriciGraeciei Lattn i , I , Kp .II, p. 1 8 2 ).
ZTPredloZak
za to moglo bi triti ono egipatskopredanjeo
je
S.eta
koja
prikaznna
u Denderahu.
Onje vezanza "ioprypt."li
ski stub",ima "magareiu"glavui prednjim stojiHoruss noZemu
ruci. (Mariette,DenderahIY,tabla56.)
28
convivales,
Iv, S.
Quaestiones
2exxxlv,I.
30Contra
Apionem,II,T-81p.697
i da[iel.
3rHirtoriorum lib,
[V, 3.
32Epiph"neus,
Panariam,XXVI, 10.
33"Ti.i sanjaodaje
magareiaglavana5Bog,'oi ,,dasmomi
samr gonidi magaraca",(Apologeticusadversusgenetes,XyI
lcol.364i dalje/.)
34Plut"rh,
De Isi.de
et Osiricle,Kp. 3l i 50, U Kp. 3l plu_
tarh spominjeda legendao bekstvu T'if<rnana magarcui o
stvaranjunjegovadva sina,Hierosolymusa
i Iudacusa
nile egipatskavei dapripada'IovSutrd
sU Aoi-pupirusupiSe jednoj
u
hirnniposveienojboguRa:
"Muy I journey frlrth uponthe earth,may I smitethe Ass, may I
gryqhthe serpent-fiend
Sebau;may I disrroyApep in this hour."
A{ekaputujempo zemlji, nekaubijem magarcao
neka sunskam
glpljatetlq - zmrju Sebau;neka u ovaj Casuni3tim Apepa./
(Budge,TheGodsof tlrcEgtptiansII, p. 362)
36Alburn"saro
lib. II, De magni,sconiunctianibus,
tract.I,
a
8:
fuerit
/iupiter/
complexus
"Si
saturno
significavii
|it!..4,,p.
dubitationemac volutionem et mutationemet expoilaTionem
a
fide: et hoc proptervelocitatemcorruptionisluneit celeritatem
po$s eius.et paucitatem
moreeiusin signo."/trkdaje /Jupiter/u
konjunkcijisa Safurnomto znadidaje veragradaua
jevrejstvo...
A kadaje Mesec u. konjunkciji sa saturnclmto znali sumnju i
preokreti promenui odvraianjeod vere:i tclzbog brzinenjegove
prolaznostii Zurbenjegovogkretanjai kratkoie njegovog bo
ravkau znaku./Petrus de Aliaco u: Concordantiaastronomica
veritatis,II,Kp. 62,d 4.Ileidegger,Quaestiones
ad textumluca
VII, 12-17,spominjeu poglavljuIX da Abu Mansor(Ahuman
sar)u 6. traktatu,u Introducliomaior dovodiu vezusa zvezdav
in
ZivotHristakao i ZivotMuhameda.Cardanus(Commentarium
PtolemaeumDe astrorumJuiliciis V, p. 188) pripisujeV € 4
hri5ianstw,V€4jevrejstvu,
Fo crislamu,a Fcr gazna(av
po njemuidolatriju.
3Tchrirt.n sen,LepremierHomme le premierroi dansl
et
histoirelegendairedeslraniensI, p. 24.
38Gerhardt,
p.74.
Der Sterndes Messias,
3elBlirukrivuljeu liniji ribe./
4OProradunato
na osnovu Peters and
Knoh el, Ptolemy
Catalogueof Stars,
4r Srednji vek je za Hrista izradunao
razli$te idealn
horoskope.
Virgo
Albumasari Alhertus uzimajuza akcendenta
Petrusde Aliaco (1356-t420)uzima,medutim,Vagukao i Gar
danus.Petrus kaZe:"Nam Libra est signumhumanumvidelice
Liberatorishominisutpotehominisdiscretiet iusti et spiritualis.
.lcrvagaje [iudskiznak,to jest oslobodioca
ljudi, i to pametno
pravednogi duhovnogdoveka./(Concordantia,K;p. II) Johan
Kepler kaZenaprotivu svomDiscursvon der grossenConjunc
lion (p. 701) da je Bog samnacrtao"ove velike konjunkcijes
svetlim,neobidnim,dudesnimzvezdama
navisokomnebu,i to s
slavnim delima svoje boZanskeprovidencije" i nastavlj
"Rodenjesvogsinallrista, na5egSpasitelja,
podesioje u vrem
velikekonjunkcijeu znakuribe i ovna,circapunctumaequino
liolem." Heliocentridkikonjunkcijase dogodilakratko pre ekvi
n<rktijalne
tadke,Stojoj je astrolo5kidaloposebanzrLalaj.Petru
rlo Aliaco (Concordantia,
fol vez)kaZe:"Magnaautemconiunc
tio estsaturniet iovis in principioarietis."/Jednavelikakonjunk
cifa jeste konjunkcijaSaturnai Jupiterana podelkuovna./ Ov
konjunkcijedogadajuse svakih20 godinai odigravajusetokom
256
svakih200 godina.u istom.-trigonu
eremenata.
Ista pozicija se
mozevratiti, medutin:,svakih800 godina.Najznadajnijipoiozaji
su izmedudva-trigonaelemenata.
Albumasai pe mignts cont
unct.,hact,3, diff. l, fol. d 8) kaZeda seoneotkrivaju'{n permu_
tationibussectarumet vicium et permutationibuslegum et... in
adventuprophetarumet prophetizandiet rniraculo.ooiio sectiset
vicibusregnorum"/.u promenamapartija i sluzbii u promenama
1*oo.. i...-u pojavi.prorokai prorodanitvai dudau partijamai
drZavnimsluZbama/.
a2kazapinjanje
je, kao Stose zna, brla kaznaza robove.U
ovom kontekstutrebaspomenutida seu Srednjemveku destopojav[iyje krst sazmijom (umestocrucifixusa;,aii isto tako u savremeuimsnovimai fantazijamalidnostikoje nisuupoznatesaovom
tradicijom. Karakteristidansan ove vrste je sledeii: snevai
prisustvuieu pqzor.iilu komadukoji prikazuji Isusovostraclanje.
Qlulnackoii glumi spasitelia iznenadase-pretvarana putu za
Golgotuu zmiju ili u krokodila,
a3_n-r-3n,
Die Religion cler Ag,,pter,p. I37, Budge, The
.
Godsof theEgtptiansII, p. 303.
44Pirti,Sophia,p,
89 i dalje.
o'Up. s time
ribu koja je po Avgustinu ,'izvudenaiz dubine"/1,c.,p. 88/.
4ftJ ouo- kontekstu
trebaspomenutifiguru "spasiteljabriz.tnagt"(ocoripe6)
u PistisSophia(1.c.,pp. 2,12 ina irugim mes_
tima).
^ ,"0.'r? se spominjei u hroniciTabari-ja(I, Kp. 23,p. 67).
Antihristje tu.jevrejski
Futi koji sepojavljujesaGogomi rur"gogom. Ovdebi mogaoda
p_ostoji
odnol si Apok.Z0l i daryel,,I
kad se ryyrs9.hilia{u godinasaranaie biti osroboden
iz svog
zatxorai iza$ ie da zayo{.ljude koji su na detiri kraja sveta,
Gogai Magogada ih okupljaza rat.'i Grof von wackdr-Barth
(M3ylcyiirdigeGeschichteder weltberi)tenGog und Magog,p. t8
1 da]je)izve$tavaiz jedne engleskesvetskep1ic",to;i;i'rzeO.
izalla na nemadkom
jeziku da su arapskipis.i govorili"kakosu
257
"Yajui" "veii od obidnevelidine"a "Majui" naprotiv"ne viSi od
lri pedlja".Ova vestukazuje,uprkosnjenomnejasnomporeklu
na suprotstavljenost
Gogai Magoga,zbogdegaoni praveparalel
sa ribama.Avgustin tumadi "narodekoji sedena detiri kraja
sveta,Gogai Magoga",prvo kaotectun(krovili kuia), drugokao
de tecto (od krova),to jest kao nekog "qui proceditde domo
(koji izlaziiz kuie). ".., ut illae sinttectum,ipsedetecto":naime
narodisu kuia; a davoZivi u kuii i izlazi iz nje. (De civitateDei
lib, XX, cap,XI [VII, col. 946),It{aAvgustinuse zasnivaCom
pendiumtheologicaeveritatis,koja je redompripisivanaAlbertusu Magnusuo Hugu yon Strassburgu i Johannes
Parisiensisu.To je glavni izvor za legenduo Antihristu.U od
nosuna Avgustinaovde stoji da Gog znadi"occultatio"(sakri
vanje),a Magog naprotiv "detectio"(otkrivanje).(Libell. VII,
cap.11).Takoje bar za Srednjivek obezbedena
suprotstavljen
Gogai Magoga.Redje o motiw braie, odnosnoudvostruden
Albumasar smatrada Sesta"clima" (teZnjaka Severnompolu
pripadaGogu i Magogui pripisujemu tr+lQ (De magnisconi
tunctionibus,
Tract.4, diff. 12,p. g 8).
ascotdschmidt,Der Babylonische
Talmud,IX, p. 66. R
Ilananben Taliphakomesepridao gornjemprorodanstvu
stavlj
je u spiskuamorejaca
(uditeljaTalmuda)i spad
u usta,spomenut
u 3. vekp. Chr.n.
+sUp.Epiphanius,Panarium,XXX
soHipparchus se smatra otkrivadem precesije, Bol!
Sphaer a,p.
1991.
slorig"nrs, Commentaria
tom. III' I, 14, 1I
in Genesim,
lcol 791: "Fertur sane theorema,ostendeszodiacumcirculum
perindeut planetas,deferriab occasuin ortum,intra centruman
nos,graduuno...Cum duodecimapars/1 Zodionlalia sit, qua
menteconcipitur,alia quaequasiseusuinformatur:sic tamenu
cx tantum,quaementecoucipitur,queaquevisoac ne vis quidem
lcneri certo potest,rei veritashabeatur"ffu uistinupostojijedna
258
259
teorija, po kojoj zodijadki krug poput kruga planeta,od izlaska do
zalaska u vremenskom periodu od sto godina zaostaje za jedan
stepen...Buduii da je dvanaestideo ll znak zodijakarjedan aka
se koncipira razumno, a nesto drugo ako se takoreii curno predstavlja,onda semoze uzeti tadnoststvari iz onog stoje koncipirao
rta-zlum
i jedva se, ili se uop5te ne moze, smatrati sigurninr-itd.i
Platonskagodinaje tada obradunatana 36000 godini. Tycho de
Br,ale je dospeodo 24120 godina.Konstantaprecesijeiznosi 50"
(50, 3708") a totalno okreranje(360') 26 000 1iS lZS,A7godina.
52Bouch6-Leclercq,
L'Astrologie grecque, p. 5912;
Knapp, Antikia, Bolle Sphaera.
o konjunkcijama pismeno su zabeleZili Arapi,
.s3qC_enje
naroditoMessahala oko sredine9. veka. videti Strauss.Die Astrologie des JohannesKepler, p. 98.
54I
Pi*rr. d'Ailey bi svojim dodatkom od 960 godina
dolao izmeduconiunctionesmaximaena godinu 3613 p. Chr.
55U
karaLrerizacrlu ovog vremenskog perioda oko IZ40
spada sa asholo5kog stanovi5tavelika konjunkcija 4 sa tl u &
godine l?46. vaga je takode dvostruki znak pneumatskeprirode
kaofi (oblast vazduha),zbog degaje pierre d'Ailty i uzeo kao
ascendentza Hrista.
Sfoa
Lateranskomkoncilu 1215. (Den zinger, Enchiridion,
p. 120).
57"Eiu,
doctrina non tam haeretica,quam insana sit censenda."a,ljegovo udenje nije toliko jeretidko koliko ludo/. kaze
dekret.
s8/3toje
bilo neStoveliko i divno u hri5ianskoj crkvi./
59H"hn,
Geschichteder Ketzer im Mittelalterll, p. 779:,,...
quod nonnulli qui sibi nomine cuiusdamfictae et praesumatae
religionis, quos vulgus Begehardoset Schwestrones,Brod durch
Gott nominant; ipso vero et ipsae se de secta Liberi spiritus et
voluntarie PaupertatisParvos Fratresvetrsororeslro.aoi' /...neki
koji seu im_enekogfingiranogi navodnogredau narodunazivaju
lleghardii Svestroniili "Brod durchGott" (Hlebkroz Boga);oni
samise,medutim,nazivajuMala braia i Sestrezajedniceslobodnogduhai dobrovoljnog
siroma5tva/.
60Hohn,1.c.: "Isto lako oni venriu da su od prirode
bez
razlikeBog, Isto tako da im niie potrebanui Bog ni boZanstvo.
Isto tako da su oni sami carstvonebesko.Isto tako da su
nepromenljivii u novoj steni;da senidemuneie radovatii da ih
ni5tane moZezbuniti.Isto tako da je dovekvi5e sklonda sledi
unutra5njenagonenego istinu Jevandelja
koja se svakodnevno
propoveda.
Oni kaZuda tamo (u Jevandelju)
ima pridakoje nisu
istinite."
6lvideti o tome/Jung/Zur Phdnontenologie
desGeistesim
Mrirchen,/pasus394/.
62fiung Der GeistMercurius/pasus284 i daljeI i Yersuch
zu, einer psychologischenDeutung der Trinitdtsdormas/pasus
257i daljel.
63vid"ti Psycholagieund Religion /pasus 122 i dalje/ i
Antwort au"fHiob /pasus748 i daljel.
#/Purus 139oveknjige.- Nepromenljivo
u novoj steni./
65Oprro,p. 24: "Nama/je/ stenaFlristos,nama/je/ ugaoni
kamenIsus."
66BeatiThomaeAurora consurgens.(l: Harmoniae
imper,scrutabilis
itd. pp. 189,194:"Percussit
petramet effluxeruntaquaemetallinae,"
/On udario stenu,i poteko$e
nretalnevode/"
67Gloria mundi alias
Paradysitabula u: Mus. herm., p.
212: "Lapis nostersacrarupesnominatur,et quadrifariamdigesta,
vcl significataest." A.{aSkamen se naziva svetom stenomi
razumesei tumadina detvorostruki
nadin.l Up. Eph.,3,18.U tekslu s piramidePepisI spominjese bog uskrsnuiasa detiri lica:
"llomageto thee,O thouwho hastfour faces.,.
Thouart endowed
260
with a soul,andthou dostrise (like the sun)in thy boat...Cany
thou this Pepiwith theein the Cabinof thy boat,for this Pepiis
the sonof the Scarab..."
A.{ekasi hvaljenti, o ti koji ima5detiri
lica...Ti si upoznats du5omi uzdiZe$se (poputSunca)u svom
damcu...Vodi ovog Pepijasa sobomu kolibi tvoga damca,jer
(BudgeoGodsof the Egtptianr,I, p.
ovaj Pepije sin Skarabeja.l
85).
*SExplanationes
in Psalntos,XXXVIII:"In umbraerataqua
petra
quasi
de
sanguisex Christo."fu sencibesevoda iz stene
istakao krv Hristova./
69Myliur, Phitosophiareformata,p. 112:
"Unde philosophuseduxitaquamde petra,et oleumde saxodurissimo."/Odakle
je filozof stvoriovodu iz stenei ulje iz najdvrSieg
kamena./
ToVonhylealischen
Chaos,p.272.
TlHippolytus,Elenchos,Y,7,34i datje"Isto tako
ovdeje
"lapis de monteabscisussinemanibus"(Dan.,2,45) lLuterova
Biblija: "spomenutikamen, bez ruku od brega otrgnut"/ kao
poredenje
koristei alhemidari.
72Dn rrrorc profanarurnreligionunt,20,1.
(crkve)od "Zivotkamenja"
"tJp. izgradniukulebezSavova
pastira.lPustitedavasgradekaoZivokamenje./
u Herrnesovom
74l"Ibi(*t* sinoviNajvi$eg.""Ne stoji li u va5emzakonu
'Rekaosam:vi stebogovi'?"/
napisano:
TsDiilg*t, 1.c.,I, p. 18.U ovom pogleduvaLannatpis
Aberkiosza koji sesmatmdaje iz 3. veka(posle216.)ima sumnjiv
hriSianski karakter. Dietrich (Aberlciosovnadgrobni natpis)
pokazujesjajno izvodeii dokazeda je "sveti pastir" koji se
spominjeu natpisuAtis, gospodarsvetogovnai hiljaduokipastir
blistavihzvezda.Njegovposebanoblik jesteElogabalod Emere,
bog caraHeliogabalusa
koji je slaviohierosgamos
svogbogasa
Uranijomod Kartagine,nazvanomi Virgo coelestis.
Heligabalje
bio gallusvelike majkediju suribu smelidajedu samosvestenici.
261
Ribu je morala uloviti devica. Pretpostavljase da je Aberkios
postavio ovaj zapis kao uspomenuza svoje putovanjeu Rim na
veliki hierosgamos,i to posle 216. godine. Sa istih razloga postoje sumnje u hri5ianski karakter Pektoriusovog natpisa u Autunu, gde se takode spominje riba: "Eoore fitvsov l1u{ivBlolv
'tylbT
66onota o6tep: "Ip...
raoporq. /
fotptsBl &po furl,c1co,
(ditanje
nesigurno)drheciribu u rukama.Ribom me hrani
:"Jedi...
sad, deznem zanlim, Spasitelj."Verovatno se dita ovako: prvdcuv
statpervcrov.VidetiCabrol et Leclercq, Dictionnaire d'Archeologie chrbtienne,XIII, col 2884 i dalje, s.v. Pectorius.Prva hi distiha natpisa daju akrostih Ihtis. Datiranjeje nesigurno(3-5 vek).
Videti Diilger, 1.c.,I,p.I2.
76Po*ebnoukazujem na radove Franza Bollao Aus der Of.fenbarung Johannis. Radovi Arthura Drewsa su astroloSku
paralelu - moLe se slobodni reii - obradili monomanijskom temeljito3iu, od dega ideja nije profitirala. Up. nuo(ito Der
Sternenhimmelin der Deutung und Religion der Alten Ydlker und
des Christentums.
77Ribu po Tertullianu (AdversusMarcionern,I, IV (col.
262) zna$ "sanctiorcibus" (svetijejelo).
78o.ig.rr.r, In Genesim hom., VIIL g (col. 208):
"Diximus... quod Isaacformam gereretChristi, sedet arieshic nihilominus formam Christi gererevidetur." (Rekosmo...da je Isak
nosio Hristov oblik, ali ni ovan izgleda ni5ta manie ne nosi oblik
Ilrista.) Augustinus (De civitate Dei, XYI, XXX[, I lcol,707l):
"Quis erat ille aries,quo immolato impletum est significativo sanguine sacrificium?...Quis ergo illo figurabaturonisi Jesus...?/Ko
je bio onaj ovan dijim Zrtvovanjem je LrNa upotpunjena u
znatajnoj krvi?... Ko je, dakle, predstavljennjime, ako ne Isus?/
O jagnjetu kao ariesu (Y) u Apokalipsi videti Boll, Aus der Offenbarung Johannis.
79Eirl"r, Orpheus- the Fisher, p. 51 i dalje. Bogat materijal
nudi i Eislerov rad,Der Fisch als Sexualsymbol.Za tumadenje
simbola ribe nema, medutim, mnogo toga, buduii da je pitanje
postavljenoobratno. Odavnoje poznatadinjenicada u izgradnji
262
simbolidnihtvorevinaudestvujusve dusevnepogonskesile,pa i
seksualnost.
ona u tomenije ni u kom sludaju'isimbolizovaia",
vei je sasvimjasna, kao Sto i pokazujeEi.slerovmaterijal.ti
demugodda dovekudestvuje,
pojavljujesei njegovaseksualnost.
sasvimtadnomkonstatacijom
da sekatedralasv. petrasastojiod
kamena,drvetai nestometalanije senimalodoprinelotumadenju
njenogsmisla,i ni5tavisetumadenju
simbolari6e akosejos uvek
dudimoStoova slika, kao i svedruge,posedujesvojeseksualne
komponente.o tenninologijivalja primetiti da s" Lesto sto je
poznatonikadane "simbolizuje",vei se samomoze izraziti aiegorijskiili semiotidki.
80Oto*. Thieleo
AntikeHimmelshilder,
p.29.
*. _-.*tUg\,.5p!gera,Pl. I, i Eisler, TheRoyalArt of Astrologt,
Pl.Vip.64idalje.
82Gaedesh
ens,Der marynorene
Hirnmelsglobus...
zu Arolsen.
83C_umont,
Texteset ntonuments
figures relatifs aux de
Mithra Mithra,IL
*oUq.
,
9b" ribe u Lambsprinck-ovim simbolima(Mus.
p..
predstavljaiui suprotnosti
koje
4"*.,
?43),gde istovremeno
ie se ujediniti. Aratus (phainomena,
Z. ztg i Oatleyspominje
s-amovi5i poloZajsevemeribe premajuznoi, ne naglasavajuii
dvostrukostili suprotnost.u modernoj ashoroskojJpetcutali;i,
medutinr,istide se dvostrukikarakter.(smitho The-zoftia,or the
Cherubimin theBible and the Cherubintin the Slry,p.ZiOy "fe
poisson...qui nagede haut en basli.e. juLnuriba/, symbolisele
mouvementd'involutionde l'Espritdansla Matibre;celui...qui
nagede basen haut,le mouvementd'6volutiondu compos6Esprit-Matibre retournant h son principe IJn." (Senird, Le
Zodiaque,clef de l'ontologi.eappligueea,la psychologie,p. 4:46)
;; ili z
flCapricornus
ooJasan
odnos prema strologiji,odnosnoprema raspravi
Isusasa"odredivadima
nativiteta"nalaziseu plsrlssophia(p.21
263
i dalje). "Isus pak odgovorii redeMariji: 'Ako odredivadinativiteta vide da su heimarmcnai sferapomereneu levo, prema
svomprvom Sirenju,ondaic njihoveredibiti tadnei reii ie ono
Stomora da se dogodi.Ali ako su heimarmenaili sferaokrenute
na desno,ondaneie reii ni5tatadno,jer samnjihoveuticajei njihovedetvorougle
i njihovetrouglove(horoskop!/
i njihovufiguru
osmiceokrenuo..."'
sTMeridijanzvezdeO in lino piscium
ide kroz proleinu
tadkuanno 11 p. Chr.n., a meridijanzvezde
a 113anno146a.
Chr, n. (Proradunato
ua osnoviPeters and Knob el, Ptolemy,s
Catalogueof Stars.)
88Buduiida je kao Stoznamo,
razgranidavanje
sazveZda,
arbitramoovaj vremenskipodatakje veomaneodreden.
On seodnosina stvamukonstelaciju
stajaiihzvezda,ali nena zodionneolon, odnosnona zodiakuspodeljenu sektoreod po 30 stepeni.
Astrolo5kibi podetaksledeiegeona,u zavisnostiod togakoja se
polaznatadkabira, bio izmcdu 2000. i 2200.Ako se polazi od
gorespomenutezvezde0 u X do5lotri scna osnovupretpostavke
platonskogmesecaod 2143 godinena godinu 2154, odnosno
podetakereVodolijela ako sebazirana zvezdia 113,na godinu
2154.OvaposlednjaodgovaraduZinskojoznacizvezdaod strane
l'tolomejau Almagestl.
89Mod**u astrolo5ka
je takodedovelau vezu
spekulacija
sa Hristom:"The fishes,then,the inhabitants
of the waters,are
fitly an emblemof thosewhoselife beinghid with Christin God,
come out of the watersof judgementwithout being destroyed
/A\tzija na ribe koje se u potopu nisu podavile/,and shall find
theirtrue spherewherelife aboundsanddeathis not; where,for
oversuroundedwith the living wateranddrinking from its founlain,thay shallnot perish,but haveeverlasting
life... Thosewho
shalldwell for everin the living water areone with JesusChrist
theSonof God,the Living One."/Ribe,stanovnici
vodajesutako
odgovarajuiiamblemonih koje su - buduii daje njihov Zivot sa
I{ristom skrivenu Bogu - iz potopasudnjegiza5leneuni5tene,i
2&
naci ce svoju pravu sferutamo gde Zivot postojiu obilju i gde
nemasmrti:gde,zauvekokruZene
livorn vodomi pijuii je sa-izvora,neie propasti,vei ie imati vediti zivot"."oni koji ie ziveti
zauveku zivoj vodi jesujednos IsusomHristom,sinornBozijim,
Zivim./ Smith,Lc., p. 280i dalje).
265
VII
NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
lObiavleno u amsterdamskomizdanju VrayesCenturieset
I'rophdties de Maistre Michel Nostraclantus,1668. Koristim
kclnsko izdanje iz 1689 koje sledi za amsterdamskim(p. 113 i
dalje).
2Kooluok.iju Jupitera i Merkura je, kao Sto se gore
spominje,po staroj tradiciji karakteristiEnaza hriSianstvo.Kvadralski aspektizmeduMerkura i Marsa "povreduje"Merkura "mertialnom" nasilno5iu V d 6 znadi prema Cardanusu "lex
Mahumeti" (Commentariuntin Ptolomaeutfl,Y, p. 188). Ovaj aspckt bi stogamogaoda ukazujena napadislama.Slidno mi5ljenje
itlaLava Albumasar 4 o q: "Et si complexus ei lJovil fuerit
Mars, significavit culturamigneam et fidem paganam."/I kada je
Mars sa njim /Jupiterom/u konjunkciji, to znadi vatrenu civilizircijui paganskuveru./ (De magnisconiunctionibus,tract.I, diff.
,1.p. a 8r). Po istorijskoj analogiji buduii rdavi dogadajipripisuju
sc polumesecu,ali se ne misli na to da protivnik hri$ianstva
Istorijaseponavlja...
lxrdivau evropskomnesvesnom.
3Gd" rimsko hri5ianstvopalo pred islamom.
i"
01.".,p. 26 lPrevodnakraju poglavljastr. 11t/.
sD 2 - cp. 60 i 61. Videti i Thorndikeo A History of
il4ugic.andExperintentalScienceIV, p. 102.
oPrevod: posletoga ie nashrpitiispunjenje10 Saturnovih
"I
rcvolucija u godini Hristovoj 1789, i to ie se dogoditi posle
slromenutekonjunkcije u vremenu od 97 godina ili tako otprilike... Pod tim pretpostavkamakaZemoda ie se, ako svet do
t;rdabude postojao,to samo Bog zna, dogoditi mnoge i velike i
fudcsne promene i preobraZenjasveta, i to najvi5e u odnosu na
z;rkrrnodavstvo
i /religiozne/sekte;jer sa spomenutomkonjunkcii
onim
Saturnovimrevolucijamapodudariie se osim toga jo5
lorn
r okrctanje ili obrtanje gornjeg kruga, to jest osme sfere putem
266
degase kao i kroz drugepredusloveprepoznaje
promenasekti...
Stogase s verovatnoiommoZezakljuditida ie se upravou to
vremepojaviti Antihrist sasvojimzrkonomi svoiomsektomkoja
zasluZujeprokletstvo,a koja ie premaHristovomzakonubiti u
najveioj meri neprijateljskiraspolotenai suprotstavljena;
o vremenui trenutkunjegovogdolaskaljudi ne mogubiti sigurni...ali
poda*om da ie on doii negdeu to vrememogu
saneodredenim
imati verodostojuuhipotezui verovatnupretpostavkuputem astronomskihodredivanja.
Ako je premaastronomima
redenoda ie
se u to vremedogoditipromenasekti,ondace po njima (astronomima)posleMahometadocijedanmoCnikkoji ie postavitizao
i magijski zakon,Tako se sa verovatnomverodostojno5iumoZe
pretpostavitida posle sekteMahometaneie doii niko drugi do
sektaAntihrista."
7Concordantia,P.I.
Verb.20.
8Up.Thotndike,1.c.p. 103.
9."Renovatio"moZeda znadiu antitkom znadenju
te redi
dana5nju"r6volution",dok je, meclutim,"revolutio"i u kasnom
latinskom zadrLaLosvoje izvorno znadenje.Iko $to tekst
pokazuje, Nostradamus je ovaj momenat (1791) smatrao
progonacrkve.SetimoseovdeVolterovog
vrhuncemprethodnog
poklida"EcrasezI'infhmc!"
l0N.*. nikakvih znakovada je neko
svesnonastoiaoda
prorideiz precesije
I lKuo takva se shvatac/ u,
Y bar po pravilu. 00 f jeste
proleinatadka.
l2N. nnogu da tvrdim da
sam razumeo drAilly-ova
razmiSljanja.
Navodimnjegovtekst: "Et post illam erit complementum 10 revolutiouumsaturnaliumanno Christi 1789 et hoc
erit post dictam coniunctionemper annnos97 vel prope et inter
dictamconiunctionem
et illud complementum
dictarum10 revolutionum erit statusoctavaesphaeraecirciter per annos25 quod
sic patet:quai statusoctavaesphaemeerit anno 444 post situm
267
augmentationuml? {itanje nesigurno/quae secundumtabulasaslronomicassunt adaequatae
an annum Christi 1320perfectunl et
ideo anno Christi 1764,quibus annis si addas25, sunt anni 1789
qous praedicumus.Unde iterum patet quod ab hoc anno Christi
l4l4 usque ad statumoctavaesphaeraeerunt 253 anni perfecti."/
A posle toga ie nastupiti ispunjenje 10 Saturnovihrevolucija u
godini llristovoj 1789.i to ie se dogoditi posle spomenutekonjunkcije tokom 97 godina ili tu negde,i izmedu spomenutekonjunkcije i ispunjenja 10 revolucija nastupiie zastoj osme sfere
Iokom otprilike 25 godina Sto se izloga vidi: da ie zastoj osme
slbre u 444. godini biti posle stanjaporastal?l,koja se po astronomskim tabelama pripisuje krajem godine Hristove 1320, to
znadiu godini llristovoj 1764,i ako tome dodamo25 godina, dolazimo do godine 1789.koju smo predskazali.Iztoga se opet vidi
da ie se od ove godine Hristove 1414. do zastoja osme sfere
zavr5iti 253 godine.l
l3Tract.
2, diff.3, p. D 6: /Redenoje, naime,da ie preokret
rrastupitikada se dovr5i 10 Saturnovihrevolucija i da ono obrfanie Saturnapre svegaodgovarapokretnim znacima.l
l4L t.krtu se ne vidi
da li se ovde radi o istom ili obnovljenom "progonu".
ttup.
Zur Phtinomenologiedes Geistesim Mdrchen /pasus
425 i dafile/.
r6
Liber Tormularumspiritalis intelli gentiae, col. 739 i datie.
17"Sa severakljudajuii dolazi nesreia na sve stanovnike
'/,crnI1e".
l8"Kuko si s neba pala,
ti blistavajutarnja zvezdolKako si
sc razbila o tle, ti pobednide nad narodima! Sebi si rekao:
'(Jzdignuiu se do neba, visoko
ka zvezdamaBoZijim podiii iu
rnoj presto,stolovaiu na BoZijem brdu na krajnjem severu"'.
t9Ahegoriae
in SacramScripturamicol. 860/.
268
20ouoje u odiglednojanalogijisa pneumom
koja podiva
nadvodamadubine(Post.1).Jov 26,7:"Onje razastrosjevernad
praznikom,i zemljuobjesioni nademu."
2l"Zrto StoBog dozvotjavadavoluda vlada duhomonih
koji suliSeninjegovelBohijelmilosti" ll. c.l.
2TErorr.u Ps.,XLXII, 3 /col. 591/:"Ko je ovaj severni
vetar, ako ne onaj koji je rekao:'Podiii iu svoj prestona severui
biiu najslidnijinajvi5em.'Davoje ovladaocarstvombezboZnika
i
zaposeo
narode".
23SanctiYictorisParisiensisGregorianum,co|.59
i datje.
2aAhrzilana donju trij adu.
25D" triportito tabernaculo,III, c.9, co| 761:
"Trostruko
neznanje,i to o dobru i zlu, istini i lali, umerenomi neumerenom."Adam Scotus spominje"fumi obscuritasab aquilone"
ltamudima sasevera/(1.c.)ClemensRomanus(HomiliaerXIX,
22) nagla1ava.....,
dasnesvesnog.
Honorius od Autuna (Speculum de mysteriisecclesiae,col. 833) kaZe:"Per aquilonerrlubi
sol terra later, Matthaeusexprimifur,a quo divinitas Christi sub
carnelatuissedescribitur."
/Severomgdeje Sunceskrivenoispod
ZemIje misli se na Mateja, koji opisuje Hristovo boZanstvo
skrivenou mesu/,dimesepotvrdujehtonskaprirodatrijade.
26Jezek.
1,4: "Et vidi et ecceventusturbinisveniebatab
aquiloneet nubesmagna."/Videh,medutim,kako sa severadolazi olujni vetari jedanveliki oblak./
27"Ulu1u
porta clamacivitasprostrataestPhilistheaomnis
ab aquiloneenim fumusvenit et non est qui effugiatagmeneius"
/"Kukaj, kopijo! Vidi, gradu!Pla5ise, ditavazemljo filistarska!
Jer saseveradolazidim i medunjegovimdetamaniko seneie odvojiti."/
zg,Iezek.
1.,4.
29"To[1.1eum ventusurenset auferel
et velut turbo rapiet
eumde loco suo"/"Istodnivetargaje podigaoda otputujetamo,
269
pomeo ga je sa njegovog mesta."/ (ln expositionem beati Job
Moralialcol. 54 i dalje/).
30Hi"r.1,13:
ego video et faciem eius a
"Ollam succensam
facie aquilonis et dicit dominus ad me ab aquilone pandetur malum super omnes habitatorestenae." /"Vidim jedan kljudali kotao; on se pojavljuje sa severa.Tada mi Gospodrede: Sa severa
stiZekljudajuii nesreiana sve stanovnikeZemlje" l
3lT"krt razliditih rukopisabi trebalo da potide od Compenrlium theologicae veritatis od Hugo-a von Strassburg-a (13.
vek). Kelchner, der Enndrist p. 7)
32Tuko kod Hanniusa von Viterbo (1432-1502): videti
'l'horndike,
1.c.,p. 263 i dalje.
* /PrevodNostradamusasa str. 110-111:I podelkomove
godine ie hriSianskacrkva doZiveti Ze5ii progon od onog 5to se
<rdigraou Africi, i on ie trajati do godine 1792,koja ie se uopSte
nazivati podetkom nove epohe...I u to vreme i u tim oblastima
paklena ie moi pustiti da se sudareCrkva Isusa Hrista sa silom
protivnika njenog zakona. Ovo je drugi Antihrist koji ie
spomenuti crkvu i njene prave predstavnikeprogoniti uz pomoi
sile svetovnih kraljeva koji ce zbog svog neznanjabiti zavedeni
jczicima koji seku o5trije no ijedan mad u ruci ludaka. - Progon
klcra podeie silom severnjadkihkraljeva, u sprezi sa istodnim. I
ovaj progon trajaie jedanaestgodina,ne5tomanje, nakon degaie
na.ivaZnijiseverni kralj podleii. - Tako veliki meteZkakav nakon
prvog osnivanjahri5ianskecrkvejo5 niko nije doZiveo./
27r
VIII
O ISTORIJSKOMZNACAJU RIBE
lVideti Eisler, OrpheustheFisher,p. 5l dalje.
2Poimandreso
p. 32.i dalje.
3Eirlrro TheRoyalArt
of Astrologt, p. I07.
a'Bouch6- Leclercq,
L'Astrologiegrecque,p. I47. O odnosugyne (tene) premazodionuVirgo up. Boll, Aus der OffenbarungJohannis,p. 122.
)Panarium, LI, 22,
Prevod po Useneru, Das
p. 27. Ovo mestose ne nalaziu starijim izdanjiWeihnachtsfest,
ma Panariuma,buduii daje nedavnopronadenou jednom rukopisuuleneciji.
uBoil,llc.,p. l2l i dalje.
't.c.rp.44.
8N;*gouuodi predstavljaju
sedamduhovaBoZijih (Apok.
5,6)odnosnosedamBoZijiho\u (Zah.4,10).Jagnjeitoli sa sedam andelapred prestolomBoga, kao Satanasa BoZljim sinovima (Jov 1,6), pri demu je Bog prikazan pod aspektom
Jezekiljevevizije i zutoje zami3ljenjahvistidki - kao "umbrain
lese"!
9Ako o* uzmemou obzir
mestapoputMat. 2I,19 i ZZ,7i
Luk. 19,27.
lowi)nsche,Die
LeidenclesMessias,p. 92.
1.c.,p. 111.Mesijau So.llTutgu* o Hl. IV,5. Wiinscheo
haru je oznadenkao majka.Videti u vezi s tim Schoettgen,Horae Hebraicae et Talmudicae,p. 10 Ukazujemo ovde na
"Spasiteljablizanaca"u PistisSophia(videti gore! /pasus133,
primedba46l).
tTsoho,(Ed. Solisbac.),
fol. 118,sol.3 o Hab.2.3.Wiinsche1,c.,
p. 100.
13Sohor,
fol. 25 col.2Wiinscheo
1.c.,p.l 14.
lawiinsche1.c.,p. 115.
l5A.-ilur
Antihrist. Kod Methodiili Armillus='Porl-L{},oq,
usa: "Romulus qui et Annaeleus"/Romuluskoji je i Annaeleus./
l6wiinsche, 1.c.,p. l2o.
17
Chronik, Kp. 23, p. 67.
lSBousset,Der Antichrist,p.70.
l9sorr"d Books of the EastY, p. 193 lje zla vladavina demonara5dupanekosepred rasombesa/.
'oup. gore spomenutu suprotnost milosrda i pravednosti
g biia.
runutat boZansko
2lTo;" bio, kako izg\eda,klerikalac koji se navodnotrudio
da dobije dak i stolicu rimskog biskupa.
22Adr"rru, haereses,
I, 11, 1.
23ud"o;" valentinijancaSecundusa(Irenaeus, 1.c.,I, II, 2).
24"...i1uut surnmus ille peccator et in Spirifum sanctum
blasphemusper totum hoc praesenssaeculuma peccatodetineaIur, et post haec in futuro ab initio ad finem sit nescio quomodo
lractandus"/tako da je onaj najvi$i greSniki hulnik protiv Svetog
l)uha koji je kroz sve ovo sada3njevreme bio odvojen od greha i
u lruduinosti ie se od podetkado kraja pona5atiprema njemu ne
zrramkakol (De Orationenx,2T), iz degaje nastalostanovi5te"di;rbolumipsum aliquandofore Salvandum"/da ie dak i davo jedrrogdanabiti spasen/.
"I to sa ribama stopljen piscis austrinus,dija je glavna
'r,vcz.daFomalhaut.
'urJp. Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes,i moj
spisSymboleder Wandlung/pasus308 i dalje/.
''"Jahveje spas."
'oNun znadi"riba".
29Koron, sura 18. Videti lJung/ Uber Wiedergeburt/pasus
244 i dafle/.TakodeVollers, Chidherop.24I.
"Jeremias. Das alte Testarnentim Lichte des alten Orit'nt,s,p.69. Ova svetlostse,medutim,nigde ne moZedokazati,
272
273
3llA-bi.iozan, pohotan,poZudan,
nezasit,lascivan- svetskasujeta- zemaljskazadovoljstva/
Picinellus,Mundussvmbolicus,Iib.VI, cap.1.
32Bouche
- Leclercqo
l. c.,p. I47.
'lU kojoj su meri bliski pozitivno
i negativnoznadenje
p.okazuje
u-pravomotiv udicekoji se pripisujevei Cyprianusu
(3. vek): "Sicuthamum,escaconseptum,
si piscisrapiit non solum escamcum hamo non removet,sed ef ipse de profundo...
educitur:nita ut is, qui habebatmortisimperium,rapuiiquidemin
mortemcorpusresu, non sentiensin eo hamumdivinitatisinclusum,sed ubi devoravit,haesitipse continuo"itd. /Kao riba
koja kada rgrabi udicu skrivenuu mamcu,ne samoStone pu5ta
mamacs udice,vei Stavi5e
samabiva izvudenaiz dubine:takoje
i onajkoji je vlastimaonad snniu i koji je telo Isusovopowkio
u dubinu, ali zatvorenuudicu boZanstvau njemu nije primetio
\4 guie progutao,ostaoda zauvekvisi/ (U: picinellus,i, 1.c.,p.
432r.) stephanuscantuarensis(diji spisri6. Aileg.in Habacic
meni nije dostupan)kaze:"In hamoescavoluptatiidesiderabilis
ostendituro
sedunustenaxlatet,qui cum escacomeditur.sic in
concupiscentia
carnisostenditdiabolusescamvoluptaris,sedlatet
aculeuspeccati." /S andelomse prikazuje,mamac poZeljne
poZude,ali u njemuje skrivenajaka udicakoja ie biti s mamcem
progutana.Tako davo u poZudi mesa pokazujemamac zxdo_
voljstva,ali u njemuvrebaudicagreha.l(U:picinellusol.c.)
34s.h"ft*lowitz,
DasFischsymbolim Judentumund Chrisp.365.
tentum,
3sferusalem./
LiberXIII, cp.XXI.
36
"ClaustrumquippeMonasteriivivarium estanimarumibi
e-uipqe.vivun-tpisces."lzatvorenostmanastiraje zaistaribnjak
du5akojeu njemuZivekaoribe.l(picinellus,l.c.)
37J.doualeksandrijska
himnaiz 2. vekakaZe:,,Ribarkoji
slatkim Livotom/Mami ribiceoposveien dobru,/ Iz ljutih voda
zlal Spasavaih tek 5to ih izvladi na kopno."(Diilger, I, p. 4.) I
'fertullian (De
baptismo,cap.I) kaZe:"Nospisciculisesundum
IX0|fE nostrumIesum Christumin aquanascimur,nec aliter
quamin aquapermanendo
salvi sumus."/lr4i sekao ribice prema
naSojribi IsusuHristuradamou vodi,i ne spasavamo
sedrukdije,
nego Sto u vodi ostajemo./Udenici rabina Gamalielastarijeg
(podetak1. veka) nazivanisu razfiditimvrstamariba. (Abot de
llabbi Natanoc. 40,citiranu: Scheftelowitz,
1.c.,p. 5.)
3SPohloDaslchthys-Monuntent
von Autun,i Diilger, l.c.I,
p.12.
39"I huu. savedthee" /Spasaosam tel. (Satapatha-Brdhp. 217.)
ntana,
40D" Gubrrnatis, Die Thierein
der indogermanischen
Mythologie,p.596.
arSatapatha-Brdltmana,
p. 216i dalje.
42Diilg"r, 1.c.,p. 23. Kesavaznadi
"imati mnogoili finu
kosu"- Visnusovnadimak.
43Diilg"",1.c.,
p. 21 i dalje.
44orig"n.s, De oratione,cap.27:
"Ul anni consummatio
rnensisultimusestpostinitium alteriusmensis,sic fortassecum
plurimasaeculaveluti annumsaeculorum
implevarint,consumrnatioestpraesens
postquodfuturaquaedaminstabunt
saeculum,
saccula,quorumprincipiumsit fufurumsaeculum;et in futuris illis ostendatDeusdivitiasgratiaesuaein bonitate."/Kao Stoje
poslednjimeseckraj godine,nakondegapredstojipodetakjednog
novogmeseca,takomoZetriti da vi3evremenskihepohatakoreCi
zaokruZuju
godinuepoha,paje takotrenutnaepohadovr5avanjao
nakonkoje sledibuduiaepoha,dijije podetakdolazeiaepoha;i u
onim buduiim vremenimadokazivadeBog obilno trogatstvo
svoje milostikoozdobrotu.(Eph.2,7)/.
45Naroditotrebaimati u vidu
kult golubai ribe u susednoj
je
sirijskojoblasti.Riba tamo igralai ulogu "euharistidkog"
jela.
274
27s
(CumontoDie orientalischenReligionenim rdmischenHeidentum,pp. 138i 284).Glavniboglilistarasc zvaoDagon,Stodolazi
od dag= riba.
a6 rd rotr'1prov
1. Kor.
fiq etl,oylog,calix benedictionis.
10,I 6 /"Peharzahvalnosti"/,
witzoLc.,p. 357.
l]s.nrft.to
4
8 1 . cp. ,. 3 .
49lrtourr-eno saovim otkriie se i Behemoth
i obojica"ce
zalim biti jelo za sve koji su preostali."(SyrscheBaruchapokalypse,29,4 u Kuut4sch,Apokryphenuntl Pseudoepigraphen
des
Alten Testaments,
II p. 423).Uz predstavuLevijatanakoji sediZe
izmoru vezanaje ivizija 4. Esra 13,25o dovekukoji stiZeiz srca
mora.Wischnitzer-Bernsteln,
Symboleund GestaltenderjildischenKunst,pp.122f" und 134i dalie).
s0wirth, Aus orientalischen
Chroniken,p.199.
t t l . . . ,p . 1 61,1 9i da l j e .
s2Eirl.r, Orpheus- theFisheropl. LXIV,
untlAlchemie.
"Up. sl. 28 u: Psycholagie
54s.hrft.lowitz, 1.c.,p. 9. up. satim
"Eoorsprv&rrlv-pektorius - natpisa.
55Zatu^udenjeLevijatanazanimtrjivo
je jedno mestokod
Moses-aMaimonides-a1
lvforeNebuchim,III, c.p.XXIIL Kirchmaier ga navodiredirna:EademfabulatusR. Mos, Maiemon...
per Leviathancomplexumgeneralemomnium corporaliumproprietatumquae dispemaesunt in quolibet animali" /R. Mos.
Maiemonbrblja o tomeda Levijatandajeop5tupredstawo telesnim osobinamasvih Zivotinja,koje se razdeljenejavljaju kod
razlilitih Zivotinja(Disputationes
zoologicae,p.73)/. Iako prosvetitefiski autor ovu misao naziva "nugamentum"/budalaltina/
ipak mi izgledada onanagove5tava
idejujednogarhetipa("complexusgeneralis")
za duhteZine.
s6Psychologische
Typen,/pasus521i dalje/.
''Scheftelowitu,l.c.,
p. 10.Up. s tim Mat. IZ,3gi 16,4,gde
llristosukazujena Joninodudos ribomkaona znakmesijanskog
vremenai kaoprefiguraciju
Hristovesudbine.
to"Pammeqelhes".
p.zloag".
l?1...,
ourr1u
en Persidiprachthenta".IJp. Wirtho l.c. /"Religionsgosprdcham Hof der Sassaniden",
p. 143 i dalje./
277
x
AMBIVALENTNO ST SIMBOLA RIBE
r29, I i dalje,u: Kautzsch,ApokryphenundPseudoepigraphendesAlten Testaments,
p. 422 i dalje.
2Midr"STanhuml3. Mos.cap. l1 i 5 Mos. 29,9,citiranou:
ScheftelowlP,Das Fisch-Symbolim Judentumund Christentum,
p. 39 i dalje.
3B.bu Batrfl 74bu: Goldschmidt,Der BabylonischeTalmudYIII, p. 207,ZenskiLevijatanje od Bogavei ubijen,usoljen
i tako konzerviranza poslednjevreme.Isto se dogodiloi sa Zenskim Behemotom.MuZjakeje, medutim, kastrirao,inadebi se
raznnoLili i uni5tili svet.
aoni predstavljaju
tipidanpar suprotnosti.
Up. s tim borbu
zmqevau Ji Dingu u znakuKun (2, heksagram)
na 6. crti.
sslidooMidra5Tauhumil,l.c.
6/Ako hoies da udari5Ltn, zmiju brh, uui5tiies moinu
zmiju sa sedamglava, 'qltn. - Zaistaje zanimljivo da su oba
pridevabrh i 'qltn upravooni koji n Isaiji 27,I ozna(avajuzmiju
naroditoopasnevrste koju nazivamoLevijatan,hebrejskiLivitatan.lNotecompldmentaire
sur Iepo'emedeMot et Aleitn,p.357.
TVirolleaud, Le Legencletle Baal, dieu desPhdnibiens,p.
IX.
SMoZdr se odjek ovog psiholo3kograzvoja nalazi u
shvatanju
MosesaMaimonidesakoji pi$e:"Ononajveieo demu
jer ovaj u
se Bog najpodrobnije
iskazujejesteprikazLevrlatana,
sebiujedinjujetelesnesnage(odnosnomoii) koje se kod Zivotinja javliaju tek pojedinadno,
dok ovaj istovrenileno
ide, pliva i
leti." (More Nebuchim,p. III, c. 23). Prematome, Lwijatan je
wstanad-Zivotinje,
kao$toje Jahvevrstanad-doveka.
9Confes
sionumliberXIII, cp, XXL.
loKautzsch,
1.c.,II, 395,
llBli*ko motiw deobeu alhemijije proZimanjeili probiianje (penetratioi perforatio).Up. i, Jov 26,13:"Njegoveruke
probifitra zmija".
g-diciDr. R. Sch[rf.
"Zaovaj podataksamzahvalan
r34 Etra je jevrejski spis napisankrajem 1. veka posle
I lrista.
l4Cumonq Die orientalischenReligionenim riimischen
p.283.
Ileideryt-um,
"1..., pp. 138i284.
16Eirl.r, Orpheus- theFisher,p. 20.
r7D, Irid, et Osiride,cp.VII lpp.9i lol.
18 xeyr
I, p. 126 Vaskrslijede "petlenuribu" (Luk,
24,42.)
lespiegelberg,Der FischalsSymbolder Seele,p. 574
2Oorou
ibavahiu ditavomEgiptuza sveturibu. Budge,The
(iodsof theEgtptians,II,p. 382.
2lPlut*h, 1.c.,cp.XVIII lp.301.
22rv<prbv
6b rflq,VVXvIiq td notqttrcdvrs( tttswrdv rst
d'xl,oyov
rat bpnl,qrrov(Plutarh,1.c.,cp.XLIX lp.88l.
23Picenellu
s, Munclus
lib. VI, cap.I.
symbolicus,
24No s se penjepo lestvicamakoje je za njeganapravio
njegovotacRa,a Horusi SetuzimajuUnasaza ruku i vodega u
'l'uat.l
Budge,l.c. II, p, 242.Up, satime HristovopreobraZenje
u
(Mat.1,7,3)
prisustvu
Mojsijai Ilije
i "Spasiteljbtzanac"u Pisti,sSophia,videtigore.
2slAtributi Heru-uramenjajuse pomalou ranodinastidkim
vremenima,ali su uvek trili suprotstavljeuiatributimaSeta,bez
obzira da li oba boga vidimo kao personifikacijedve prirodne
sile,i to svetlai time, danai noii, ili kao kosmosi haos,ili kao
jtivoti smrt,ili kaodobroi zlol Budge,1.c.,p.243.
278
zft-l ovaj kontekstspadasvakakoi
Dan.3: Tri mu5karca
u
vatrenoj peii kojima se pribliZuje detvrti, jedno nebeskobiie
13.2sl.
'
2TDoslovno
"ierke odra"to jest verovatnonarikadekoje idu
ispredkovdega.(Idelero Untersuchungen
tiber den (Jrschprung
p. IL
unddieBedeutung
derSternnamen,
iildeler,1.c.,p. 15.
29J.r.-i1" r, not Alte Testament
im Lichte des alten Orients,p.21.
-19r...,p.
2ei dalje.
p. 15.
"Dieterich, EineMithrasliturgie,
iiPsychologteundAlchemie/pasus646/.
"Garnerlus, Gregarianum,col. 49 /pod kojim imenom
fiebarazumetizloe duha/.
gradibussuperbiae.
col. 961.
llTractatushe
3svid.tipoglavljeVII oveknjige.
'oJednazla osobinasevernogvetra "ventusaquilo constringetin frigore" /severnivetaromamljujehladnoiom/= "torpor
maligni spiritus"iomamljivanjeputem zlog duha/:on stvrdnjava
srca zlih - pomaZealhemiji da dode do hipotezeo nastanku
korala: "Corallusest quoddamvegetabile,nascensin mari, radiceset ramoshabens,et generaturhumidus.Vento autemSeptentrionali flanteoindurescit,et fit corpusrubeunr,quod cum vide!
qui per marenavigat,secatipsumsubaquis:cum vero exit, vertitur in lapidem,quiuscolor estrubeus."A(oralje vrstabiljke koja
rasteu moru i ima korenjei grane,i kod nastankaje vlaZan.Ali,
kadaduva severnivetar,on se stvrdnjavai postajecrvenatvorevina,koju moreplovac
vidi i sedeje pod vodom;kadje izvadiona
sepretvarau kamendijaje boja crvena.l(Allegoriaesuperlibrum
Turbaeu: Art. aurif I, p. 143).
X
RIBA U ALHEMIJI
lova.itraktatnije Stampau
zajednosa Turbornpoput
drugih.
lz,gleda,
medutinl da on pripadaistomrodu.28. DistinctiosadrZi
izmeduostalogDictaBelini (Belinus= Apolloniusvon Tyana).
2Up.suovim uglavnomRuska Turbaphilosophorum.
,
3l"duoPreisendanz.
4ooi ru Stampani
osim u: Artis auriferael, p. 139 i dalje
lakodeu: Mangef Bibliothecachemicacuriosal, pp. 467i da[iei
494i dalje/daljeu: Theatrr,tm
chemicumY,p.64i dalje/.
5oud. ne shvatamribu kao tehnidkimaterijal.Kao
takva,
onaje, naravno,vei bila poznatagrdkojalhemiji.Spominjemna
primer"Salmanasovu
metodu"(Berthelot,Collectiondesanciens
ulchimistesV, V[I, 8 lp. 349 i dalje/)za proizvodenje"olcruglog
Iriscra".Riblji lepakje destokoriStenkaosredstvozavezivtnje.
6Art. aurif I, p. 141:
"U moru postojijedna okruglariba
ko.ianemakostijuni opne,a ima u sebimasnoiu,jednu silu koja
tini duda,i koja zasvetli,ako sekuvana lakoj vatri, i ako se nalrpi morskomvodom i dok mast i njegovavlaZnostsasvimne
omek5aju".
7Art. aurif,,l,p.146i dalje.
svideti du Cange,Glossarium
ad scriptoresmediaeet inJinrueLatinitatis,s.v. cortex.
9Odkoid., urtica= kopriva.Tako
uazivaPlinije (Hist.nat.
XXXII, XI, 53)takozvanu
morskukoprivu.
lOodo.o,u = nit = pipak.
llc"urroous (Polyhistor
symbolicus,s. v. stella)navodi
kaoizvor Aristotela.
280
28r
"|.".,IX, 60.
l3Podtimebi semoglazamislitijednamorskazvezdazato
3to,kakokaZeautor,onaimatvrduspolja$njost.
lal...xv[I, 35.
t t 1 . . ,v,, , 4 7 .
tul.r.,
xxx[, lo.
r7Polyhittorsymbolicus,
p. 414.
l8/M*dur symbolicus,
s.v. stella/.
tn.l. .., p. 468:
"SurrexitEliasprophetaquasiignis et verbum ispius facula arbedat". llzreke Isusa, sina Siraha u:
Kautzsch,Die ApokryphenundPseudoepigraphen
desAlten Testaments,I, p. 463: "Dok se ne pojavi prorok poput vatre, i redi
njegovekoje behukaoupaljenupet."l
20citi$k"biblija:
"Velikevodene moguljubavugasiti,reke
je nemogupreplaviti,"/
2rHomiliain Ps.XXXru koL 37I/.
22Nuto podseiaArisleusova
vizija u kojoj filozofiji,u staklenoj kuii na dnu mora,trpe velike muke zbogizuzetnevruiine
koja tamo vlada. (Aenigmaex visioneArislei philosophiu: Art.
aurif. I, p. 1.46i dalje,i Ruska,Die YisiondesArisleus,p. 22 i
dalje).
23"TJr ivatre ili nega3ena
kredaza koji filozofi vele da na
drveiu raste/korali!/; u ovoj vatri sam Bog u boZanskojljubavi
gori... Isto tako kaZe Prirodni Majstor u odnosuna vatrenu
ve5tinuda se Mercuriusmole rastaviti i u neugasivojvatri fiksirati, i to u Livoj, u kojoj Bog samgorioali sa Suncemu boZanskoj ljubavi svim liudima za utehu;a bez ove vatredelo senikad
ne moZedovrliti. Isto tako lje ona/valra filozofa koju oni drZe
sakrivenui pod kljudem...Isto takoje to najplemenitijavatrakoju
je Bog u zemlji stvorio:ona posedujena hiljadevrlina. Uditetj
primeiuje daje Bog ulio njoj tako veliku snagui delotvornostda
ses ovomvatrompomeSalo
samobo2anstvo.I ta vatraprodiSiava
odmahpoputvatredistili5tau paklu."(Mus.herm.rp.246i dalje)
Gloria mundije anoninmitraktatza koji nije sigurnoda li je prvo
napisanna latinskom,Poznatoje samoda se prvi put pojavio
1620,i to na uemadkom"
Koliko znamspominjese tek u traktalima 17. veka. Visokoje cenjeni smatrannaroditoopasnim.U
'lheatrum
VI, 1661.nalazisena str.513i daljejedan
chemicum-u
duZi izvod iz n1ega,
koji na neobidannadinpreklinjeditaocada
budediskretan:"Omneshujus libri possessores
per amoremJesu
Christi admonitoset rogatosvolo, ut hancartemcoramomnibus
tr:merariis,
gloriosis,injustispaupetumoppressoribus,
superbis,
mundanis,irrisoribus,contemptolibus,
criminatoribuset similibus
indignis hominibudabscondant,
nec hanc scripturamin illorum
manusperveniresinant,si iram Dei er pocnas,quasprofanatoribustemerariisirrogatesolet,iffugerevolunt""/Sveposednikeove
knjigeZelimdt za ljubav IsusaHristaopomenemi zamolimda
ovu njenu umetnostod svih obesnih,slavoljubivih,nepravedno
siroma5nih,potladenih,prema svetu olaenutih,od zajedljivih,
potcenjivada,IaLnih
tuZiocai slidnihnedostojnih
ljudi skriju i ne
daju da ovaj spis dospeu nedostojneruke ako lele da umaknu
gnovu BoZijem i kaznamakoje on Saliena drske ljude i na
oskrnavitelje./
24"Filosofizovuovrrvatruvatra
SvetogDuha"(I.c.,p. 247).
25"Tukoda svetri postanu
jednastvarkoju niko nemoZeda
rastavi"(1.c.).
26115"
isti nadinkako se u ova tri Bog-otac,Bog-sin,BogSvcti Duh ujedinjuje/to jesV najsvetijetrojstvou tri lika a ipak
jedini istinitiBog" (1.c.,p. 247).
rrslaje
27"Uovoi nevidljivojvatri
je tajnavestinekako
zatvorena
su u tri lidnostiuistinusadrZani
u jednoj esencijiBog-otac,Sin i
SvotiDuh"(1.c.,p.248).
"L"., p. 247.Verovatnouzetood polaetnevoderibnjakau
llcthesdi(Jov.5,2.)
282
zg"S.kriu*je i prebivali5teditavogblaga" (Novi luminis
chemicitractatusalter desulphureu: Mus.herm;p.606).
3oc*hrnn*= pakao(1.c.)
3l2continenshancmachiuamMundi in suoesse"(1.c.)
trl.".,p. 609
33GeorgiiRiplei Duodecimportarwn axiomataphilosophicau: Theatr.chem.(1602),II,p. 128.
34(Jraltes
Werk,p.80 i dalje.
Chymisches
3sD, ign, et saleu: Theatr.chem.(1661)VI, p. 39.
36oni su i sinovi Setaukoliko Heru-uri Set imaju jedno
telo sadveglave.
3Tsiotbnlidetvorsvakoji se spontanojavljaju u snovima
ukazuju, koliko vidim, na celinu, odnosnona Sopstvo.Vatra
znadistrast,afekat,po2udui emocionalnenagonskesile ljudske
prirode uopSte,dakle sve Sto se podrazumevapod pojmom "libido". (Up. moja izl.a;gnnja
u: Symboleder Wandlung.)Ako alhemidaripripisuju vatri kvaternitetnuprirodu,ondato znadidaje
SopsWo
izvor energije.
38vrttr pakla identi0naje sa davolom.Njemu se pripisuje
od strane autoriteta Artefiusa (Clavis maioris sapientiaeu:
Theatr.chem.,1613,IV, p.237)jednospoliaSnje
telood vazduha
i unuhaSuje
koje se sastojiod vatre.
39tJ,Mur. herm.,p. 654 i dalje. Prevod: pravi kljud
"...
na5egdela,bezkoga senikakvomve5tinomne moZeuplatiti vatra
baklje,... - paklenavatrfl,tajna.,.svetskodudo,spajanjegornjih
sila u donjem. Zato je Svemoguii onu /vatru/ istakaojednim
znakomweduim paZnje;njegovo/Boilijel rodenjeprikazanoje
filosofskimizlaskomna obzorjunjegovepolulopte.Mudri magi
su/napodetku/eonato videli i iznenadilisei odmahpoznalidaje
na sveturodennajsvetlijikralj. Ako ugleda5tu zvezdu,sledi/je/,
do kolevkegdeie5 videtijedno lepodeteako skinesprljaveprek-
283
rivadel po5tuj kraljevskog dedaka, otvori blago, daruj mu zlatne
darove. Tako ie ti na kraju posle smrti dati meso i krv, najvisi rek
lri moqarhrje na zeml1i,,, phitaletha (Ljubitelj isiine) je
pseudonim. Waite (The Works of Thontas yaughan: Eugenius
I'hilaletha) pretpostavlja da se iza toga krije hemretidni flozof
'f'homas
Vaughan (1621 - 1665), ali je ta hipotezaiz razLilitih
razlogapodloznasumnji. (Up. waite, Lives of Alchemysticarphilosophers,p. 187 i Ferguson,Bibliotecachemica,II, pp. 194 i
1 9 7'aOO
.)
Paracelzijusovompojmu ,,Archeus,,.Videti lJungr/
f)aracelsusals Arzt /pasus39/. Rulandus (LexiconAlchemicie
lpp. 52 i 53D daje sledeiu definiciju: "Archeusest summus,exallatus, et invisibilis spiritus,qui separafura corporibus,exaltatur,
ol ascendit: occulta naturae virtus, generalis omnibusoartifex, et
rncdicus...dispensator,et compositor omnium rerum." /Archeus
fc vrhovni, uzvi5eni i nevidljivi duh koji biva razdvojenod tela,
ruzdignuti koji se podiZe:tajna snagaprirode, op3teu svim stvarima, umetnik i lekar...koji deli i spajasve stvari./
4.1.il.".,
p.6551 "Mudrac ie se radovati, ali glupak ie to
ptrlcenjivati i neie lupoznati/ mudrost, dak ni kada ugreda sretli$ni, prema spolja5nostiokrenut pol, koji je nagla5eninadajnim
z'akom svemoguieg." ovaj znak se svakakoodnosi na magnetil;un.
42A."./
o'Up.
s tim Psychologieund Alchemie/pasus 4571
ooup.
s tim lJun gl Zur psychologie tistlicher Meditation
/lrasus943 i d,aIje/;osim toga Uber Mandalasymbolik.
as/p.+av/
46lNoru*
Testamentum
Latinum./Tekstiz kogaje uzet citat
t.lule.3,5-8 ciri5ka Biblija) glasi: "Gle, mala vatra, kako veliku
irrmu ona zaparllr jezikje vatra. Kao svet nepravdepokazuje se
lezik medu na5imudovima, on koji prlja celo ielo i pravi pozar u
krrrgu Livota i koga pakag pretvara u pozar. Jer svako biie-, divlje
ziv<rtinjekao i ptice, gmizavcikao i morske Zivotinje,biva ukro-
284
6enoi jesteukroieno od straneljudskogbiia. Ali nijedandovek
ne ume da ukroti jezik. On je zlo koje ne miruje,pun smrtonosnog otrova."Podsetimosena Eccl 9,25: "Terribilisestin civitate
suahomolinguosus"(LuterovaBiblija: Jes.Sir.I0,25: "Opasna
je stvar brbljivac u deti"; Kautzsch: Die SprilcheJesus,des
SohnesSiraclu,9, l8: "Brbljivogdovekaseu graduboje").Obrnutoje vatrenijezik i alegorija(ili simbol?)SvetogaDuha- "dispertitaelinguaetanquamignis" l"Jezicikoji sepodeli5e,kao da su
od vatre"/(Apg.2,3).
o' rJp.t tim PsychologieundAlchemie/pasus109/.
48fiang,lDer GeistMercurius/pasusi245i2631.
a9P.NigidiusFigulusje Ziveou 1.vekupreHrista.
s0Figulinomenaccepisse
dicitur,quia...dixerit,sedidicisse
rotaefiguli torqueri".(Her&, De P. Nisidii
orbemad sceleritatem
Figuli studiisatqueoperibus,p. 5)
Sl"Solu, potensest colligarevinculumPliadaeet Orionis
fimtamentiet dishuensrotam
septareserare,sciensdemutationem
genituraereparationebaptismatisdiem nostraenativitatisevicit"
(Tract. I, 31 u: Opera) O Hristu kao uniStavaocu
Heimarmene
p.21.
videtiPistisSophia,
52vuto seu ovomsmisludestojavlja u snovima.
s3Hoghelande,De alchemiaed.fficuttatibrsu: Theatr.
chem.(1602)I, p. 163.Citatiz SermoXVIII Mundusa(Ruska,
p. 128)glasiu originalu:"Accipiteergoex
Turbaphilosophorum,
gummaalba intensissimicandorispartemunam et ex albi vituli
urina partemunam,et ex felle piscis (partem)unam,et ex gummaecorpore,sinequo emendarinon potest,partemunam."Mundus je arapskomtranskripcijomosakaieni Panneoi6 : (Bar)
Mnds.VidetiRuska,Lc.,p.25.
54"Ossibus
et corticibuscarens".
ss"Corrigiavel ligaturaeAfroditis."Ligaturae,alligaturaei
ligamentasu talisman "ad depellendosmorbos" /za isterivanje
su veneficiae(otvoreneme5avine),praecbolesti/.Suballigafurae
285
(darolije)itd. Up. du CangeoGloss.,s.v. ligaturae.
cautationes
=
Corrisia traka.
S6opsianos
lithos= cmi kamen,opsidijan.
57"Lucidus"zna(izapravosvetlo,blistavo,a i belo, Stoje
u
suprotnostisacrnim.Zato samsvetlopreveokaoprozirno.
SSTextes
latins et vieuxfrangais relatifs aux Cyranides,p.
56.
59Hirt.nat.,XXXYII, 10.
60Rulandu
s, Lexalch.,s,v.draconites.
611...,
numquamgemrnascit"
"sednisi viventi abscindatur,
/akosene dobijaod Zivog lznrrajal,
ne moZepostalidragikamen/.
62"Irt" lapis est geminusvel duplex:unusquidem
est obscuruset niger, alter autemniger quidem,lucidus et splendidus
cst sicutspeculum"/Prevodup. pasus213fuaJl.Poslednje
bi moglo biti tadnozaopsidijan.
63"Svetoolovo mudraca"iz koga sedobijamercurius,
sulplruri sal.(Chartier, Scientiaplumbi sacrisapientumu: Theatr,
t:hem.,
VI p. 571i dalje)
arcaniu:Theatr.chem.,Vl,p. 314.
!.rll"o
6slko;"je neprozirnokao ni5ia drugoI
De sale et igne u:
'l'heatr.
chem.,VI, p. 131.
66Philotophiareformata,p. 305.
6]Pantheus,Ars transmutationis
metallicae,foLg{ .
6-lopera,
p.317.
V, 16,2 lp.llll.
le^Elenchos.
'' Psychologie
undAlchemie,III, 5.
7lPod ovim bismo
mogli da predstavimo,na primer,
nusledneuticaje,dakleostatkeZivotapredaka,iako ova predstava
rrr:pokazujesveono Sto"Karma"znadiIndusu.
TzHymniet sermones,II /col. 7701(Itymnus
de resurreclione Chrisfi,XXI, 6: "U slikeje obu0eno
simbolenosi...njegova
286
riznicaje skrivena i vredna prezfua,ali ako se otvori lona pruZ,al
predivanpogled."
T3Fidelissima jucunda instructio ex
et
manuscripo Gallico
psilosophi anonymi desumpta,per qLtampater filio suo omni,a
declarat, quae ad composotionem et preaparationem magni
lapidis sapientumsunt necessaria,decemcapitibus comprehensa.
Kratka oznaka ovog traktata koji je itampan u Theatrum
chemicumVI u 1661. glasi Instructio de arbore solari lp. 163 i
dalie/.
'
Taloriginalni tekst od 'Jer ono 5toprimamo..."nadaljeglasi:
"Quia illud quod accipimus ut opus Philosophicum ex co
praeparemus,nihil aliud est quam pisciculus Echen (e) is sanguine et ossibusspinosis carens,et in profunda parte centri magni
maris mundi est inclusus.His pisciculusvalde est exiguus,solus
et in sua forma unicus, mare autem magnum et vastum, unde illum capere impossibile est illis, qui qua in parte mundi moretur
ignorant. Certam mihi fidem habe, illum qui ut Theophrastus1oquifur, artem illam non callet, qua Lunam de firmamento trahat,
et de coelo super terram adducat,et in acluamconvertat, et postea
in terram mutet, nunquam materiam lapidis sapientum,inventurum, unum tamen non est difficilius facere, quam alterum invenire. Nihllominus tamen, cum fido arnico aliquid in aurem
ficleliterdicimus, tunc ipsum occultum secretumsapientumdocemus, quomodopisciculum Remoradictum naturalitercito et facile caperepossitoqui navigia magni maris Oceani(hoc est spiritus
mundi,) superba,retinere potest, qui cum filii afiis non sint, prorsus ignari sunt et preciososthesauros,per naturamin preciosaet
coelesti aqua vitae nostri marir delitiscentes,non noverunt. Sed ut
glarum lumen unicae nostraemateriae,seu terraevirgineae nostrae tibi tradam, et summam artem filiorum sapientiae,quomodo
videlicet illam acquirerepossis,te doceam,necesseestut prius de
magnetae sapientum te instruam, qui potestatem habet,
pisc(i)ulum Echen(e)isvel Remora dictum est ex centro et profunditate nostri maris attrahendi Qui si secundumnatura capitur,
naturaliter primo in aquamdeinde in terram convertitur: Quae per
artificiosum secretumsapientumdebito modo praeparatapotesta-
287
tem habetoomnia fixa corporadissolvendi,et volatilia faciendiet
omniacorporavenenata
purgandi"itd. (l.c,p.L72i d)
zsrrQuime primum retraxit
ab erroribus,et in rectamviam
direxit"(Theatr.chem.,1602,I, p. 795).
T6Arisleus;elegendaran.
On sesmatraautoromTurbe.
TT"Priroda
je poboli5avasamou njenoj vlastitojprirodi,"
(Theatr.chem.,I, p. 795)
78"Natura"i
"naturae"odgovarajuu jeziku Turbe izrtzu
gOoerg
alhemidara
Demokritosa.(1, vek,Videti Bwthelot,Alch.
grec.)To su supstance
i stanjasupstanci,
quoindiget".
]l"Oor"
to"Ko, pak,mozeia bdi
laaj proZdiruievatre?Ko moZeda
ldi krajveditejare?'(1s.33,14)
8r/svetdsvatara-(Jpanishad,
Thtd Adhyaya,p. 248, Up.
,\ymboleder Wandlurcg
pasus182./
lo.
lloptro,p.
urGrenfell
and Hunt, NewSayingsof Jesttslp.16l.
'"1*t^. herm.,p. 343 lpirma
ftgural,
"'Poslednje kaokonjektura.
86Sturrrpuoo
kod Hahna, Geschichte
der Ketzerim Mittelalt<'rlI, p. 815i dalje.
87orooje u suprotnosti
s Jevandeljem,
gde Gospodsvog
ncvernognadzornika
hvali zbognjegovepromi5ljenosti,
l*lgOoje sektaovog Jovanaosudilakonkoriiane.Iz kruga
p.slednjih potidei naseotkrivenjepo Jovanu.TJsummaFratiis
Ileineri (De propriis opinionibusJoh. de Lugio) pi5e:"Itern dicit
rluodistemundusesta diabolo"/On kate daje ovaj svetdavolji/.
(lIahn,l.c.I,p. 580).
8gRupescis
sa,La Vertuet la propridtdde la quinteessence,
p 3l: "Pour ce que nousentendons
consoleret reconforterpar
I'aidede nostrelivre les pureshommesevangelisans,
h celle fin
rlucleurspribreset oraisonne soyentvaineset perduesen ce lahcur,et qu'ilsne soyentfort empesch6s
encesteoeuwe,tr leur de-
288
claireray et donnerayun secrettir6 du ventre des secretsdes
digned'admiratrbsorsde Natureoqui estunechoseveritablement
tion, et doit estrehonor6e."/Buduii da imamo nameruda uz
pomo6 nale knjige uzdignemoi utesimojadne propovednike
levandelja,kako njihovo preklinjanjei njihovemolitve ne bi bile
uzaludnei izgubljeneu tom trudu i kako oni ne bi bili previ$e
ometaniu svomdelu,ja iu im odatii objasnititajnukoja potideiz
krila riznice prirodeoi koja je nesto Sto zasluZujedivljenje i
veri lapidis(u:
U traktatuRupescissaDe con"fectione
po5tovanje./
Gratarolus, Yeraealchemiaeartisquemetallicae,citra aenigrnata, II, p. 229) nalazi se u alhemijskoj literaturi neobidno
obraianjenCredasvir Evangelice".MoZe se pretpostavitida je
ovo izvornobio "hommeevangelisant".
g0Altkirchenslavisch-griechisches
Wiirterbuch des Codex Suprasliensis.
9lDr"gn.ut on (Zabelezhki vrHry slavyanskite relegioznoeticheski
Legendi,p.T)beleZiu vezi s "suumossop"samo
primedbuda postoji ciganskalegendapo kojoj goruii pesak
davolada stvorisvet.
spredava
g2SpoljaSnjost
i prividno "corpus Diaboli"-aje vazduh,
"ejusvero ocultumisicl estignus"(a njegovoskrivenoje vatra).
(Artefius, Clavismaiorissapientiaeu: Theatr'chent.,1613,IV,
p.237)
93rrpuoautempisces...duasillas personas
videntursignifiregiamscilicetet sacerdocare,quibuspopulusille regebatur...
dve lidnostiputem
talem"/Dve ribe, pak, izgledada predstavl.jaju
(Lisve5tenidku.l
i
to
kraljevsku
i
onim
narodom,
vlada
se
kojih
7}).Izvodenje
VVl
lcol'
quaestionibr.rs
LXXXII,
ber de diversis
ribaiz dve Zivotinjeu 4. Esra 6,49 i daljelKautzsch,I'c., II, p.
3671(up. Soederberg,La Religiondes Cathares,p'97) izgteda
mi sumnjivo,To mesto"Tadasi ostavioza sebedvabiia'koja si
drugoLevijatan.Ali si ih razdstvorio'ljednosi nazvaoBehemoto
vojio jednood drugog"itd. Ova slikane odgovarasasvimdvema
ribamaiz katarskogteksta.
289
94"IluDominusnosterJesusChristusostenditurrex
noster.
lpse est etiam sacerdosnosterin aeternumsecundumordinem
Melchisedech."
/Tako se pokazujena$gospodIsus lkistos kao
na5 kralj. On je i na5 sve5teniku vednostipremaredu Mel(Augustinuso
hisedeka./
l.c., lcol.73/)
gsvideti
pasus77 oveknjige.
nuKp.XVI ed.oehler tI,p.2661.
gTvideti
Psellus, De claemonibus,u izdanju Marsilija
(Marsilius
lridinp
Ficinus) iz 1497.lAuctoresPlatonicil, fol. N.
V, VU.
esPanoplia
clogmatica,col. 1290i dalje. Ime se pi5e i Zigabcnos.
99o',rotumadenjeodgovara
i modernim astroloSkim spekulacijama.
t ooup. Neumann, (Jrsp
rungsgeshichtedesB ewusstns.
l0lRipl"",, s,
Chymische Schrffien, p. 35.
to'1.".,p.33i dalje.
to'rup.pasus 133ove knjige./
lMOd
novije literaturespomenuobih Laiblin, Vom mythischen Gehalt unsererMrirchen,u: Schloz und Laiblin, Vom Sinn
It':; Mythos.
105Kodgnostika
Irineja Demijurg je mladi brat Hristov,
je
kao Sto gore spomenuto.
lo6Mrr.
Herm. p.343.
l07To Sto voda postajeprozirna
dolazi od toga Sto se nesvcsrlomukazuje paLnla(vrednost,zlato). Ona je Zrtva geniju izvrrra. Up. s time viz4l Amitayut-Dhyflna-Sutrau /Jung,l Zur
l',s.vchologie
iistlicher Meditation (pasus193i dalje).
to*Up. s tim
Kp. XII.
tonup.
s tim Psychologie und Alchemie, s.v. Goniunctioo
passim.
290
llolhtis (= Hrist ili Atis) jeste
hranakoja daje (besnrrni)
livot.
I I lD.urr*n, AllgemeineGeschichte
derPhilosophie,
I, 3, p.
336i daljei lJung,lDer GeistMercurius,Kp. 9.
""PsychologieundAlchemie/pasus26 i 209/i Der Geist
Mercurius,/pasus272lkao i Yersucheinerpsychologischen
Deutungdes.Trinitritsdogmas
/pasus184i dal.ie./.
tadkasvuda,a diji obimnije
"'/Bog je krug dijaje sredi3na
nigde./
29r
XI
ALHEMISTICKO TUMACENJERIBE
l"Echenai's
est semipedalispisciculus,nomen sumsit quod
navemadhaerendoleneat,licet ruant veuti, saeviantprocellae,navis tamen quasi radicata iu mari stare videtur nec moveri potost...HuncLatini moram (Remora) appellant."/Ehenaisje ribica
dugadkapola stope,a svoje ime dobilaje otud 5to se brod kada se
onaza.njega zalepizaustavlia,tako da iako duvaju vetrovi i besne
oluje, uprkos tome izgleda kao da ukorenjen stoji u moru i ne
moZe da se pokrene.".Zato.je Latini zovtt remora, 'zastoj'./(du
()ange, Glossarium, s.v. Echenais.Citat iz rukopisa - Bestiariuma.) Ovo mesto potide doslovno iz Liber etymologiarium(XII,
VI) Isidorusa Hispalensisa. Ime ribe je ovde "echinus" Sto u
ladnomprevodu znadi morski jeZ. Ova Zivotinja zbog svoje radijalne gradepripadaistoj liniji kao i stellamaris i meduza.
2Du u"
snaga eheneisasmatrala magnetskom proizilazi iz
lcgendepo kojoj sejedan usoljeni eheneismora ubaciti u jamu da
lri privukao zlato koje se tamo nalazi i izneo ga na povr5inu.
Videti Masenius, Speculum imaginum veritatis occultae, s.v.
l.cheneis."Magnet"je ime i za vodu Salmiak,koja kad se doda
r:rstvorimametala "u trenutku sve Sto je unutra dobro/ bilo to
zfalo ili tinktura privladi sebi na dno dafe". (Lexicon medicor:lwmicump.156).
3
Di"tionnoire mytln-hermetique,s.v. Magnes /p. 2631.
4Up.
sutim Psychologieund Alchemie /pasus 425i dallel.
SBerthelot
kalc za"magnesie":"Jusqu,auXVIII-e sicle, /le
rrrot/n'a rien eu de commun avec la magnesiedes chimistesd'auiourd'hui." (Alch. grecs, Introduction, p. 255). Kod plinija i
| )ioscoridesaona ozna(ava magnet.
6Myliuro
Phil. ref,,p. 31.
292
Tcoapu, magnesiaeje
"radix domus clausae"/ koren zakljudane k'uL(,el,
"venter /stomak/ u kome su ujedinjeni Sol i Luna
(Aurora consurgensu: Art. aurtf,I, p. 191.).
sTheatr.
chem.(1602)III, p. 88 i dalje.
gMyli
m ozna(ava 10. stepen procesa kao "Exaltatio":
"Quae est nostrae nnagnesiaedealbatae ingeniosa nobilitatio"
Nzdizmje koje je veStooplemenjivanjena5epobelelemagnezije/
(1.c.,p. 129).Zato Rosariumphilosophorum(Art. aurif.II, p. 231)
kale: "Magnesiaest Luna plena" lN{agnesijaje pun Mesec/.
l0"KuZ.trt da se uzme i skrivena i po$tovanjavredna tajna
koja je bela magnesija."(SermoXXI, p. 19).
rr
O hi.tealiiskomhaosu(tzv. "Confessio),p. 5 i dalje.
l2"Mugo.ria, id est, foemina" Avlagnesija,to jest Lena/.
(Rulandus, Lexicon alchemiae,p. 317)
l3Postoji, istina, u oblasti Aleksandrije i u froasu jedan
magnetni kamen "sexus foemini, et nullius usus" /Zenskogroda i
potpunobeskoristan/.(Rulanduso1.c.,p. 3 15)
lavid.ti Duodecim tractatus de lapicle philosophonrnx u'.
Theatr.chem.(1613)IV, p. 499 i dalje.
lSBerthelot,
r, p. 255.
AIch. grecs,Introductio
lS"Mugo*.ia, akoje pome5anavoda u vazduhutako da odoleva vatri lzemlja kamena/ na5 mercurius, sitio substantiarum,
tako daje u samomnjemumercurius."(Rulanduso1.c.,317).
l7Rosinusad Sarratantam (Art. aurif,I, p. 3tr1).
"Recipe
ergo hunc lapidem animalem: id est, animam in se habentem,
scilicet Mercurialem sensimblem:id est, sententiempraesentiamo
et influaentiam magnesiaeet magnetis, et calcunarem/et lapidem
per motum localem, prosequendo et fugando vegetabilem" itd.
Umesto "et lapidem" u tekstu iz 1593. koji imam pred sobonl
stoji "ac apicem" 3to nema nikakvog smisla. Lako je vidljiva
gre5kaStampara.Rosinusje usled arapsketranskripcije osakaieni
Zosim (Zosirnos).
293
lSDe arte metallicaemetamorphoseos
et Philiponumliber
u: Theatr.chem,(1602)I, p. 44.
singularis.Stampano
19Philotophia
chemicau: Theatr,chem.(1602),I, p. 497.
Na ovom mesfuautorrazmatrasvojemi5ljenjeo "animarerum":
"Corpus...cuisquerei carcerest,quo virtutesanimaererumdetinentur,ac impediuntur,quo minus earumspiritusnaluralesin illam vires et actionessuaslibere possintimprimere.Talis est et
pro sui
eiusdemefficaciaespirituseiusmodireruminsensatarum
subiestiratione,qualisestin hominefidesindubia."/Telo svake
stvarije tamnicau kojoj su zarobljene
du3evne
sposobnosti
stvari
i gde seone spredavaju,
tako da njihovi prirodniduhovine mogu
da u njega utiskuju slobodnosvoju snagui dejstva.Duh takvih
nerazururihstvarije od istevrstei delotvornostiu odnosuna svoj
subjektkao i distayeraza doveka,/BoZanske
snagezapretene
u
telimanisuni5tadrugodo raspardani
Dionisu Hili.
20DecivitateDei, XXI, cp. IV. Isto tako dudes
an je za
Avgustina neuga5eni
kred (calx viva): "Quammirum est",pi$e
on, "quod cum exstiuguituro
tunc accenditur?"(Kakoje dudesno
da,kadasegasi,upravotadasepali?)/col,996i 9951.
ZlE*bl"*ota, Embl.CLXXI, p. 715&:
"Zato nemanikog
ko se neie odmah iznenaditi,kada po prvi put primeti i vidi
sposobnost
magnetada privladigvoZde.,.
I nije dovoljno3tonam
neki nameiu neku tajnu silu ovih stvari koje su tako op5tepoznate.Jer kako ie definisatione skrivenesile o kojima ne
moguda istaknemni3taosimjednogimena?"
22/f4" delovanjuse sa du<lenjem
divi/ u: Commentariorumalchymiae,pars.Il,
lib.V,cp.XVII lp.l0ll.
Z3Duodecimtractatusde lapidephilosophorum\: Theatr.
chern.(1613)IV, p. 499.
2a/1.".1, svetai divljenia vrednaprirodno,ti koja si"O
novima udenjane dozvoljava5da gre5e,kno Bto svakodnevno
pokazuje5u ljudskomZivotu,Zbog toga samu ovim traktatima
izneo tako mnogoprirodnihrazloga,da bi... Iitalac mogaoda
294
razumesveStosamvideosvojimolima s blagoslovom
BoZijim."
Naroditoznadenjevode u alhemijimoZese po mom mi5ljenju,
objasnitignostidkimizvorima: Tepipqct D0 rs1 td ii6op, rai
tolSto doquedv rlyo{ivtar,o1e6dvqdorovreg etvcr tflv (rrl1v 0r
rorlrov./I voda se oboZavai venrjuu nju kao u Boga,tvrdeii da
Zivotpotideiz nje.I (Epiphanius,Panarium,LIII, c.p.I).
25Arcchemisticau: Theatr.chem.(1602) p.
I,
252:"/paganil kaht, naime,da prirodazahtevaneku sebi slidnuprirodu i
radujese zajednosa svojomprirodom.Ako se,medutim,poveZe
sajednomtudom/prirodorn/,ondaje deloprirodeuni5teno."
26aqporptrov<pvotrdrct pvo'trrs
Bertheloto Alch. grecs,
II, I, 3) Po pripovedanju
Demokritanjegovpokojniuditeljmu je
otkrio ovaj aksiom (1.c.).Synesiuspi5e u traktatuupuienom
serapijskom
svesteniku
Dioskurusu(Berthelo! l.c. II, III p. 57)
daje Demokritovuditeljbio Ostaneso
i da ovaj aksiompotideod
njega.
27"Vegetabilis"znali u na5imtekstovima,
ako sekoristi za
Merkuriusa"Liv", a akoseodnosina quintaessentia
"oZivljujuii".
t*Up. s tim Die Psychologieder
Ubertragung/pasus433 i
dalje/i Zur Phdnomenologie
desGeistesim Mrirchen/pasus429i
datjei.
zgPsychologische
TypenN,3: "Zna(q ujedinjujuiegsimbola",pasus315i dalje/.
301146Sto se tide supstance,
putem koje se rastvaraju,
obidnoztatoi srebrona prirodani filosofskinadin,niko ne bi trebalo da uobrazida se magnetimai filosofskim sredstvimamoZe
privuii i5tadrugo do op5tasvetskadu5aiz gornjih tela, a najvi3e
pakiz Sundevihi Mesedevihzrakova.Zboglogaje jasnoda oni
koji misle da bi mogli da rastvarajusavr5ene
metalena prirodani
fizidki nadinne posedujunikakvoz;nanjeo Mercuriusuili filosofskoj tednosti."(Ideaperfectaphilosophiaeherrneticaevi Theatr.
chem., 1661,VI, p. L52).Prvo izdanjetraklatadatiranoje sa
1630.O Colessonuizgledadanije poznatoni5ta.
295
3l"Ert in rebus nafuralibusveritas quaedemquae
non
videturoculis externis,sedmentesolapercipitur,cuiusexperientiam feceruntPhilosophi,eiusquetalemessevirtute compererunt,
ut miracula fecerit." /Ima u prirodnim stvarimajedna odredena
istina koja se ne moZe videti obidnim odima, vei se moZe
primetiti jedino razumom.Filozofi imaju iskustvoo tome i znalu
daje njenasnagatakovelikadamoZedaudiniduda.i(Speculativa
philosophiau: Theatr.chern.,1602,I,p.298).
3zDirtionnaire
mytho-hermdtique,
s.v. aimanlp.L2/.
33"L.k koji pobolj3avai preobraZava
ono koje je manjeu
je
ono Sto bilo pre propasti,i u bolje, i ono koje nije u ono Sto
morabiti" (1.c.,p. 267).
34"U ljudukomtelu je sakrivenaizvesnametafizidkasupstancapoznatanajmanjembroju ljudi. Njoj... nije potrebannikakavlek, vei je onasamanepokvarljivi"(1.c.p. 265),
3s"AdeptiteLeka tome da u dulnimstvarimaoslobode
od
okovajednunedulnuistinu"(1.c.,p.271).
36"Filosofisu kroz izvesnoboZansko
nadahnuiespoznali
da se ova sila i nebeskasnagamoZeosloboditiod svojihokoval
ne kroz suprotnost,
vei laoz ono 3toje ujoj slidno.Buduii, dakle,
da se tako ne5tonalaziu dovekuili vau njega,jer to ovoj supstanciodgovara...
ondaslidnotrebapojadatislidnim,radijemirom
p.265).
negoratom"(1.c.,
3T"Pobrioise,dakle,zato daizade$
kaotakavkakavZeli5i
kakvodelozakojimteZiStrebadabude"(1.c.,p.277).
38'111.
moZemose u neku sumnjuuveriti drugadijeosim
kroz iskustvo,i ne bolje nego ako u sebi samima/stvorimo to
iskustvo/".(Philosophiameditativau: Theatr.chem.1602,I, p,
467).
39"N.ku on prepoznada najveie blago
dovekapostoji u
dovekuoa ne izvannjega.Od njegapolaziiznutra...,kroz Staon
spoljadelujena ono Stoie videti odima.Ako dakleduhomnije
296
297
slep onda ie videti, to jest razumeti ko i kako je iznutra stvoren i
kroz spolja3njostie pomoiu svetlosti prirode samog sebe prepoznati." (Speculativaphilosophia u: Theatr.chem.16A2, I, p.
307).
40Alhemidar
i mistidar John pordage (1607-l6gl)
oma(ava unutra5njeg"vednog"dovekakao jedan "izvod i laatak
pojam makrokosmosa" (Sophia,p. 34).
l"TJpoznai
iz samog sebesve Stoje kako na nebu, tako i na
Zemlji kako bi u svemu bio mudar. Zar ne zna5 da su nebo i elementi koji su boZanskim dinom stvaranja razdvojeni, jedni od
drugih, ranije bili jedno, kako bi mogli da proizvedu kako tebe,
tako i sve?"(1.c.,p.276),
42Miruo
koja je do punog razvojado5la dve stotinegodina
kasnije u Lajbnicovoj monadologiji,da bi zatim, suodenasa trojstvom prirodnih nauka - vremettom, prostorom, kauzalno5iu sledeiih dve stotinegodina opet pala u pun zaborav"Herbert Silberer koji se takodebavio alhemijomkaZe:"Radije bih se sasvim
predao govoru slika i najdublju podsvest nazvao na5im unutra5njim nebom punim zvezdanekretnica..."(Der Zufall und die
Koboldstreichs des Unbewussten,p. 66.) Dalii izvodi o tome u
mom radu Der Geist der Psychologie.
43rr41
niko ne nnoZeda samog lsebelspoznaako ne znaytao
je
ni ko on sam;od koga /ili od dega/on zavisi, ili diji je /odnosno
kome ili kuda pripadali u koju svrhuje stvoren"(1.c.,p.272).
A+Exercitia
spiritualia, 1. Hebdomada/p. 26l; "eovek je
stvoren lsa ciljem/ da Boga, na5egGospoda,hvali, da mu iskazuje
sfrahopo5tovanje
i da mu sluZii na taj nadin spasisvoju du5u."
45D" transmutatione
metallica u: Art. aurif. II, p. 11:
"Svimakoji uz sebe imaju sve, hlda pomoi ni na koji nadin nije
potrebna."
46"Noo scil.,
ut ab eo divitias, seu dona inquirerum, sed ut
diligenterdonis spiritualibusinstruerem"(1.c.,p. I 0).
47"Ovustvar,naime,ti izvladi5i ti si njegovaprima
materia,jer kod tebeie je pronaii,i dato jo5jasnijekaZem,od tebeie
je dobiti. Ako to dokaZeS,
onda ie se u tebi umnoZitiliubav i
(1.c.,
p.37)
sklonost
ka tome"
48"Hu., estilla dispositio,quaescilicetmanibusperfici
nou
potest"(1.c.,
p.40i dalje).
49"Oo*i, huius magisterijperfectioin capturacorponrm
coniunctorum,
et concordantium
constat."/Celasavr5enost
ovog
magistirijumasastojise u obuhvatanjupovezanihi podudamih
tela./ (1,c.,p. 43) - InterpretatiocuiusdamepistolaeAlexandri
Macedonun
regis(Art. aufir.I, p. 384)kaZe:"Et sciasquodnullus
nasciturabsquemareet foemina."lI znajda seni5tane radaosim
iz morai iz Lene.l- I u. TractatulusAvicennae.(Art.
aurif. I, p.
422) stoji: "Et matrumoniumestcomrniscere
subtilecum spisso."
/I bradnavezasastojiseu tome da se suptilnoujedini sagustim./
Up. moja izlaganjas. v. coniunctiou: Die Psychologieder Ubertragung.
50ova.1
tekstima "M&lus"(Art. aurif,I, p. 310),verovatuo
pogre5no
napisanMagus,koji je poznatkaoautor.
5l"Ova3kamenje pod tobom,Stozahtevaposlu3nost,
uad
tobom,Stosetide vladavine;dakle,od tebe,ukoliko u obzir dolazi nauka;oko tebe,ukoliko seti0etebijednakih."(Art. aurif,I,
p.310).
<a
"Datiranje
ovih tekstova veoma je
dopustenje
da gre5im,Morienusovmi izgledastariji.
53T"krt
Uz
ima "ipsum". Objekatje ovde,medutimo"res".
s4"Ova;kamenje ona stvarkoja se/vi$e/
negonegdedrugo
nalaziu tebi, stvorenaod Bogaoi ti si njenaprima materia,i iz
tebe biva izwdena, i gde god da ie5 se nalaziti, ona (,e
neraskidivoostatiuz tebe...I kao Stoje doveksastavljen
od detiri
elementa,
takoje i kamen,i takoon potideod ljudi, i ti si njegova
primamateria,i to zahvaljujuii postupku;i iz tebebiva izvuden,i
to putemdeljenja;i u tebi neraskidivoostaje,i to zbog nauke.
298
Drugadijelrc{eno/,stvarse krije u tebi, i to u Merkurijusumudracalti si njenaprima materia,u tebije zatvorena
i ti je duva5u
skrivenorr,iz tebe biva izvudena,buduii da se od tebesvodi/na
jer beztebesene moZe
svojuesenciju/i buduii daje ti rastvara5,
dovr5itii jer ti bez nje ne moZe5da Zivi5,i tako se kraj seda
podetkai obrnuto"(Art.aurif I, p. 31I i dalje).
"Der GeistMercuriusl"Mercuriuskao duh u netelesnonr"
metafi,zidkom
smislu",/pasus264i daljel.
gledan* pod*tuk,i obratno./
l!n<.r:
t"'Niko ne mole da stvarau samom
sebi,vei /jedino/u
onome5tomu je slidno,kojeje od istog lnebal.(Speculativa
philosophjpn: Theatr.chem.,1602,I, P. 276).
)btt66 drugih neie$nikad napravitijedno
koje traZi5,ako
sam pre toga nisi postaojedno ... Jer ovo je volja BoZija,da
poboZniteileza pobofnimdelomza kojim tragaju,a da savr5eni
dovr5avajusvoje druge namere...Pobrini se, dakle, za to da
proizide5onakokako Zeli5,da delokoje traZi5bude/sastavljeno/"
(1 . c . , p , ? 7i 6d a l j e ).
Je"Pretvorite
seod mrtvihu Zivefilosofskekamenove"
(1.c.,
p. 267). Ostanjajuiise na L Petr., 2,4: "Ad quefiraccedentes
lapidemvivum, ab hominibusquidemreprobatum,a Deo autem
electumet honorificatum:et ipsi tamquamlapidesvivi superaedificamini"itd. /"Niemupristupite,Zivomkamenu,koji je od ljudi,
istiua, odbaden,ali od Boga odabran,i dragoceni sami sebe
izgraditepoputL,ivog kamenja."/
ou"Istinune treba traLiti u nama,vei u predstavi
BoZijoj
kojaje-ynama"(1.c.,
p. 268).
o'"A dage,kakobismozadovoljilidefiniciju
Istine,kaZemo
da ona postoji,ali da joj se ni$tane nnoZedodati;jer 5ta moile
pristupititom jednom,pitam, 5to mu jo5 nedostaje,
ili na demu
mo2eda se zasniva?Buduii da ne postojini$taosim onogjedp. 268).
nog"(1.c.,
299
XII
OPSTEO PSIHOLOGIJIHRISCANSKOALHEMISTICKE SIMBOLIKE
lvideti
/Jung,/ Der Geist der psychologie.
' O postojanju
ovog straha imao sam prilike da se uverim
na licu mesta.
3"H"r-",
tri putajedan."
4 Uden;e
o objavi.
5P. Vi"to,
White, O.P., ukazao mi je ljubazno na pojam
prima"
kod Tome Akvinskog (Summatheologica,Il, II,
"vedtas
I, I i2): ova "prva istina"je nevidljiva i nepoznata.Onaje ta, a ne
dogma koja se nalazi u osnovi vere.
6Ti-"
se ne osporavalegitimitet i vaZnostdogme. Crkva
posla
nema
samo sa ljudima koji imaju vlastiti religiozni zivot,
vei i sa onima od kojih se ne moZe odekivativi5e nego da neku
smatraju istinitom i da se tom formulom zadovolje"
1r0"jl
Svakako da veiina "vernika" ne prekoradujeow gornju graniiu.
Na ovom stepenudogma duva svoju ulogu magnetai sme, dakle,
da postavi zahtevda bude "konadna"istina.
7"N"ku
budekako je, ili nekane bude."
SDer
Geist der Psychologie lTheoretische (Jberlegungen
zum WesendesPsychischen,pasus415 i dallel.
9
seianje.
l0Kuo
starozavetni Jahve Zebaoth, Gospod deta. Up.
MAAG, Jahwtis Heerscharen.
lllrto
tako u: Psychologie und Religion, Die Beziehungen
zwischen dem lch und dem (Jnbewussteni (zaledno sa Richardom Wilhelmom) u: Das Geheimnisder GoldenenBlilte.
12O
zna{quosve5iivanja u vezi sa mitolo5kom simbolikom
videti Neumann, Ursprungsgeschichte des Bewusstseins.
XItI
GNOSTICKISIMOBOLISOPSTVA
lU uuuo, kontekstunije mi, na Zalost,moguie da ovaj
nagoveltajopStimijeobjasnimili dak potvrdim.Kao 5to Rhine(ESp= extra-sensory
perception)pokazuju,
ovi ESP-eksperimenti
jedno pojadano (emocionalno)interesovanjeili fascinacija
pradenisu u izvesnojmeri fenomenimakoji se mogu objasniti
samo psihidkom relativnoScuvremena,prostorai kauzal.,nosti.
Buduii da arhetipgotovo po pravilu posedujenuminoznost,on
moZeda izazoveupravoonu fascinacijukoja je sa svoje strane
pradenatakozvanimfenomenimasinhroniciteta.Oni se sastojeu
smlslenojkoincidenciji dva ili vi$e,kauzalnonepovezanih,
ali u
smislupodudarnihdinjenidnihstanja.Ukazujemditaocuna moj
rad koji ie uskorobiti objavljenDie Synchronizitdtals ein Pringe /objavljen 1952I .
zip akausaler Zusammenhdn
zPost.1,7.
3Ni.1e
doslovan
citatiz Jav.4,10.
4Magnet.
5Elenchos,V,9,
18i daljelp"l0ll.
6Jor,,
"Ego sum ostium.Per me si quis introierit,salvabituf."
7ood. koristim nadin ditania r<upptovorvorp$cr,l.pod
pl.6qcpov.
Da li setimemisli na onekoje zatvarajuodi za svet?
SPoredenjes haftom se vraia opet kod Vasilidejaca
(Elenchoso
VII, 24,6 i dalielp. 203/).Tamo se odnosina sina
najv5egarhonakogaobuzimavoflpota drd fiq purcpicg virrpoq
(misaoo blaZenomSinstvu).Hippolytusovprikazovde izgleda
unekolikozamr3en,
9N" nno se nadovezuju
jo$ nekolikoporedenja,
i to, Stoje
gore
(Elenchos,
zanimljivo,ista kao na
citiranommestu
Y,9,19
tp.r0rt).
301
r0Elenchos,V,17,8i
dalje lp. ILSi daljel.
I l"Et sicutMosesexaltavit
serpentem
in deserto,ita exaltari
oportetFilium hominis."/"Ikao 5toje Mojsijeu pustinjiuzvisio
zmijt, tako Sin dovedijimorabiti uzviSen."/
l2ond" se,kao i na ranijim
mestimao magnetuu Elenchosu
/p. 123/ opet spominjuelektroni kobac,pri demu se naglasak
stavljana kentron(sredinu)ptice.
13Elenchos,Vo2l,Slp.
1241.
U alhemijizrak svetlosti(radius)igra a:ralognu
ulogu.Dorneus(Theat,chem.,1602,lp.276)
govori o "nevidljivim zracima neba koji se sastajuu sredi5tu
Zemlje" i koji tamo,kako kaZeMaier (Symbolaaureaemensae,
p. 377) svetle"kao nebeskosvetlo,kao alemkamen".Arkan-materija se izvlati iz "naka" i ona obrazujenjegow "senku"(umbra), kao Sto pi5e u Tractatusaureus Hermetis (u. De arte
chemica, p. l5). Aqua pennanensizvlali se magnetom iz
Sundeviii Mesedevihnakova(MyliusoPhilosophiareformata,p.
314),ih su Sundevizraciujedinjeniu "srebmojvodi" (Aureliaoicultau: Theatr.chem.l6l3,IV,p. 563).
14...und dar umbe diu
oberstekraft schouwetin gote ir
bestezundegiuzetdazfwbazin di nidersten,
dazsieunderscheit
wizzentboesesundeguotes.In dirre vereinungewasAdem,unde
die wile er in dirre vereinungewas, die wile hdte er aller
croatffrenkraft an siner oberstenkraft, Alse der agesteingiuzet
sinekraft an die nfldlenundeziuhetsi an sich,s6 enpfit diu nadel
der kraft alsvi[, dazsi si fiir baz giuzetin alle die nfldelen,die under ir sint undehebetsie alle flf undeziuhetsie zuo dem agesteine." (Ed. Preffer, XL: Von der ubervartder Gotheit,p.Aee i
dalje).
tttp. Psychologie
und Alchemie/pasus t27 i dalje/i Zur
Empirie desIndividuationsprozes
ses.
16Panarium,XXXI,
Kp. V.
r7Elenchos,VI, 42,4
/pasus174).lOtackoji je bez svestii
supstance,
ni mu5koni Zensko./(QuispeloNotesur ,,Basilide,,.)
302
t8
D"lo Apostolska, 17,30.
lgUp. opr. B.Scott
lizdava(/, Hermetica I, libellus fV, 3 i
dalje /pp. I5n5U, gde se nalazi prikaz kratera ispunjenog
nousonc,koji je Bog poslao na Zemlju. U krater mogu uroniti
(baptizein)oni ljudi dije srce teLi za svesno5iu(gndrizousaepi ti
gegonas)i tako zadobiti nous. Libellus I, 2I lpp. 126, I27lkaL,e:
"Bog veli: dovek ispunjen nousom (ennous-om)treba da spozna
samogsebe."
20"G.oo, oun
hyparchontestou theou" /1.c. 17,29/.
2I Irto tako metanoeite
krstitelja (Mat., 3,2).
tes agnoias hamartema",greh nesvesnog,kod
"tJp."to
Clemensa Romanusa (Hom. XIX, cp. XXID u odnosu na sleporodene(Jov.9,1 i dalje).
23Polyhirtor
p. 348: "Deus anteaultionum, tosymbolicr.rs,
nans, fulminans, permiscensmundum, ih Virginis sinu, imo utero
conquievit,et amorecaptusest." (Bog, prethodnoBog osvetekoji
je gromom i munjom poremetio svet, smirio se na srcu Device,
Stavi3eu njenomkrilu i bio uhvaien ljubavlju./
zaLiksatane
u Starom Zavetu.
zst.gv"do,
10, I2g /Strofe 5 i 7; u: Deussen,Allgemeine
Geschichteder Philosophie,p. I271.
26ono poslednjeje
kontroverzna. Majster kaZe: "Bog u
boZanstvuje duhovna supstancakoja je bez dna, o kojoj, dakle,
niko ne moheda govori (1.c.)
27"Ouo
"Diz endeenhfltkeine wise. ez entwehsetder wise
(Peifter,II, p.268,24 i d.)
p. 497,34i dalje.
"1.".,
29,...da se baca
u neznanjekoje je bog (1.c.,p. 496,Zl) Up.
gore agnosijuboZanstva.
'01.r.,p.282,6
i datfe.
propovedi: "Renovamini autem spiritu" (Ef , 4, Z3);
"Ktuj
1.c.,p. 320,27 i dalje.
303
32I-u ljudi koji mi, 5toje sme5no,
radunajukao slabostto
Sto se ustrudavamod metafizidkihocena.Naudnasvestne dozvoljava da se tvrde stvari koje se nc mogu dokazatiili barem
udiniti verovatnim.Neka tvrdqja nije jo3 nikadaimala za poslodicu da ne5toodgovarajuiei pbstoji.'iStagovori,to de biti" iskljudivoje BoZijiprerogativ.
33Adr"rru,haereses,I,30, 3, - U sistemuBarbelo-gnoze
(1.c.,I, 29,4)SophiaodgovaraIlpotvr"roq,
Onatone"in inferiores
partes"(u donjepredele).
znadi
Njenoime Prunikos= npo"bvenog
je verovatno
Poslednjeznadenje
ona koja nosi teretili poZudno"
zbog toga 5to je ova gnostidkasektaverovalada ie Borbcli
pneumukoja se izgubilau svetumoii da vrati pomoiu seksualnog dina.Kod SimonaMagusaJelenaje ta, meteri ennoia,za
koju se kaZe"degrediad inferiora et generareangeloset potestates"ldaje si5lau donjepredelei stvorilaandele,sile i nebeske
svodove/.Donje sileje nasilnodrZe(Irenacu$,tr,29, 1-4).Njoj
predstava
o "animain comodgovaramnogokasnijealhemistidka
philosopedibus"(du5iu okovima)".(Up. Dorneus,Speculativa
phiau: Theatr.cltem.,1602,I,p.298;Philosophia
chemica,L.c.,
p. 497. Mylius, Philosophiareformata,p. 262; Rosariumphilosophorumu: Art. aurif,,II, p. 284;Platonisliber quartorurnvi
Theatr.chem,,1,622,V, p. 185 i dalje; BlasiusVigenerus,De
igneet saleu: Theatrchem.,1661,VI, p. 19).Ovaidejapotideiz
grdkealhemijei nalazese kod ZosimalBerthclotl,Alch. grecs,
Prevodn: Psychologie
IIII,XLIX, 7,lpp.23L-2241.
undAlchemie
porekla,
/pasus456 i daljel,U Liber quartorumouaje sabejskog
(Videti citat kod Chwohlsohna,Die Ssabierund der Ssabismus,
II, p. 494: "L'dme se tourna une fois vers la matibre,elle s'en
6prit, et brfllantde d6sird'dprouverles plaisirscorporels,elle ne
voulut plus s'end6tacher.
Ainsi naquitle monde,"/Du5asejednom okrenulamateriji,zaljubilase u nju, i goreii od deZnjeda
osetitelesneradostinije vi3e htelada se od nje odvoji.Tako je
nastaosvet./Kod valentinejaca
SofijaAhamotje Ogdoas.U Pistis Sophia (pp. 264 i 49) ona je Barbelinaierka. Ona biva
zarobljenau Haosu,prevarenalaZnomljubavlju demonaAuali
tadesa.Irenaeus,l, 5,2,oznadava
Demijurgakao sedmorstvo,
304
Ahamotakao osmorstvo,f, 7, 2: Spasiteljje sastavljenod detiri
stvari u ponavljanju prvog detvorstva.Odraz broja detiri je i
detvorstvoelemenata
(I, 17,l), kao i detiri svetlakoja okruZuju
autogenes
Barbelognoze(I,29,2).
34lran".ur,I.c.,I, 24,1.
3sBousseto
Hauptprobleme
der Gnosis,p.170.
36Panarium.
XXX,5.
3Tlnscriptions mandaites
des coupesde Khouabir, II, p.
185.
38od.ryuk32 l"Dritte Tat" u:
Hennecke,Neutestamentliche
Apokryphen,p. 267/.
3gBousset,
I.c.,p. 114i dalje.
40/Sve3teni
k izlaziiz stanazv anog svetiliSte,zatimsepenje
do jednogna sve detiri straneotvorenogpaviljonado koga vodi
detvorostepenica.On nosi amblemeOzirisa,sedana prestoi
obraia seredompremasvedetiri stranesveta.Redje o vrsti drugog stupanjana presto,i ponekadkralj delujekao svestenik,koji
samomsebiprinosi hrtve.Ovaj poslednjipostupakmoZese smatrati vrhuncemdeifikacijekraljal. TheMiraculousBirth of King
Amon-Hotep
III, p.81.
4tElenchosV, g,
5 i dalje lp.98 i dalje/.
a2videtiPsychologie
und Alchemie,s.v. "Axiom der Maria".
43Euphrainei,
igra redi s euphrathes,
dobrogovoreii.
44Elenchos,
Y, 9, 15i dalje lp. 1001.
45onoseodnosina
Jov.4,10.
46Elenchos,
Y, 9, 2l lp. 102/.
47Elenchos,Y,9,
l: lp. l0l/.
48oud.je red o integraciji
Sopstvakoja je slidnimredima
najavljena u gore spomenutombogumilskom dokumentu o
30s
davolu kao tvorcu sveta.On nalazi ono Sto mu je svojstveuo
(16rov).
49Mot.7,14:
"...uskesu dveri i uzanje put koji vodi do
Livola."
50Kontekstkoji se ovde
obradujenalazi se t Elenchos,y,
9,4i rlplielp. 981.
t'Elenchos,v,6,6 lp.
78/:
Szfllenchos,
V, 6o5 lp,781,
53Elenchos,
V , 6,6i dalje. lp.7Bl.
saSanadimkomkallipais =
"sa lepom decom"ili "lepo
dete"(Elenchos,
Y, 7,4/p, 791.
55PoHippokratesuje,
naimeodedakod sedamgodinapola
oca(Elenchos
Y,7 ,2t lp. 831).
s6Archegonos
jestepraotac(v"c.).
s7"Pra-priroda
svega"
s8lzriditimodnosom
na Mat. 19, 17: ,,Llnusest bonuso
Deus"/Luterova Biblija: "Niko nije dobarosimjednogoBoga"/.
S9Panarium.
XXVI, cap. VIIL /Ova bi tok njegovogsemenaprimilau sebedimebi joj on staviodo znanjada on to mora
dauradida bismomi Ziveli./
60N" *ogu da se
otmem utisku da se snovi povremeno
izvr(t na skurilannadin.Verovatnoje ovaj aspektnagnaoFrojda
da donese dudnu pretpostavkukako se snovi prikrivaju i
izobliduju iz takozvanih"moralnih" razloga. Ovom shvatanju
suprotstavlja
se,medutim,dinjenicada oni islo tako destodine
upravo suprotno,zbog degase radije priklanjamalhemistidkom
shvatanju
daje Mercurius(nesvesni
nous)- 5eret.
6loroonevaLi
samoza Frojdovu, "psihoanalitidku"
metodu
koja manifestovani
jer na
sadrZajsnauni5tavakaopuku "fasadu",
osnovu psihopatologijehisterije pretpostavljainkompatibilne
Zeljekao motiv sna.To Stosan,ba3kao i svest,podivana nagonskojosnovinemanikakvevezeni sasmislomlikovaiz snaniti sa
306
smislomsadrZaja
svesti,jer kod obojeje bitno ono Stoje psiha
uradilaod instinktivnogimpulsa.u Partenonunije znadajnoto 5to
seon sastojiod kamenai Stogaje podiglaambicijaAtinjana,vei
to 3toje - upravoPartenon,
62Zw Phdnomenologie
des Geistesim Miirchen lpasus
4031.
63ZwPsychologieiistlicher
Meditationlpasus942i daljel.
& Zu, Empirie des Individuationsprozer,res.
6sToodgovaranjegovom
biiu kao logosui drugojlidnosti
trojstva.
66crkuu,istina,odbijaovo shvatanje.
67oudrje red o kombinaciji
tri Hristovaznadenja.
Ovakve
kontaminacijenisu karakteristidne
samoza gnostidkomi5ljenje,
vet i zanesvesno
oblikovanjepredstava
uop5te.
6ScregoriusMagnus,Expostitiones
in Librum I Regnunt,
lib. I, cap. I, col 23: "Quia Deus et homo unus est Christus...
Dum ergounusdicituroincomparabilisdemonstratur."
(JerBog i
dovekje jedan Hristos.Dok se, dakle, nnzivajednim, on se
pokazuje kao neuporediv./
Neuporedivost,
odnosnoj edinstvenost
obrazlate.se,
kako to odgovaratoj epohi,kroz "excellentiavirtus"
/istaknutou njegovojvrlini/. Ali je ona samapo sebiznadajna.
pesmama"
Pesma nad
1,1: "Bolje su svoje grudi od vina,,.l
Luterovai Ciri5kabiblijaprevode"ubera"sa"ljubav".
69119,
suumroseum/sicl/ illi praebuitosculandum."
/Onjoj
ponudisvojaruZidasta
ustaza poljubac.l(Liber gratiaespiritualis, fol. J"IV, V').
'o L"., fol.B, II V'.
TlGregoriusMagnuso
1.c.Up,Jer,31,22.
"L."., fbl. A, VIL0. Cetvorstvose odnosi na detiri
Jevandelja.
" l.".,fol.B, II vo.
74r."..
fol. B. vII vo.
307
75Naprimerhierosgamos
Zevsai Herena "Gargarovojvisini" (llijada XIV, 345 i dalje).
T6Brugsch,ReligionwndMythologieder alten Ag,,pter,p.
94.
77Pr"^u staroegipatskoj
predstaviBog je "otaci majka" i
"stvarai rada samogsebe"(l.c.op. 97).IndijskiPrajapatise pari
polovinomkojuje odvojiood sebe.
saZenskom
78llu,dak i ja, sjedinjujemse sa svojompesnicom,spojio
sam se u zagrljajusa svojomsenkom,semesamusuo u svoja
usta, moje vlastito potomstvoporodio sam u liku Su, vlaZnost
samstvorio u liku SaithTefnut,l TheGodsof the Egtptians I, p,
310i dalje.
79Zuorumisaozahvalansampredavanju
o arhetipskimosnovama Keplerove astronomijekoje je prof. Wolfgang Pauli
odrZaou na5emciriSkomlaugu.
8oElenchosv,7,30
i daljelp.86l,
Slvid.ti Bousset,Hauptproblemeder Gnosis,p. 351 i
dalje.
82IFaust,1.deo,Snrdierzimmer./
83odiseia,xxrv,2.
84Elenchos,
Y, 7, 36 lp. 87 i daliel.
85Don.2,34: "Videbasita donec abscissusest lapis de
montesinemanibus".Redje o kamenukoji razbijaglinenenoge
statue.
86Ti-r se misli na letargiju,to jest stanjezaboravai sna
kao kod nulvih. "Unutra5njidovek" ie pokopani zarobljenu
telesnomdoveku.On je "animain compedibus"ili "in carcere
corporis"/du5au okovimaili u tamnici tela/u jeziku alhemidara.
Letheodgovaramodemompojmuncsvesnog,
87Ancoratus,40.
88/Cit.premaHippolytos,Elenchos,
.
Y ,7 , 37, lp. 881
308
309
.
.tnqn, Ps.82,6:"Dobrosamrekao:bogovistevi, svi stevi
sinovinajvi5eg.Ali zaista,kao ljudi iete umreti".Na ovo se odnosii Luk. 6,35i Jov. 10,34.
'Io$rilp=
Jothor Septuaginta= Jethro,laalj - sve5tenik
midijanacai tastMojsija.
9I S.foru,Zena
Mojsijeva.
92oud, se verovatno
ukazuje na pneumatskuprirodu
jer premaElenchos,V, i, 4l h.
koje
sledi
iz
Mojsija,
]!9stpja"
89/Aigyptosje to soma(Egipatje telo).
V, 8, 2 /r.891.
l3.Etenchos,
9aSvadbeni.
kvaternio je arhetip kome odgovara crosscousinmaniagena primitivnomstepenu.
op$iranpiikaznalazise
g Fom spisu Die Psychologieder Ubertragung/pasus 425 i
dalie/.
"
nadpesmanra
1,5(Luterovabiblija)./
lslfrt*a
gftJp.Psychologie
undAlchemie/pasts 484/.
''Videti Marie-Louise
von FranzoDie passioperpetuae.
Yersucheinerpsychologischen
Deutung.
'"/Elenchoso
V, 8, a (p. Sg).lOveredisenalazeu /s. 29,10i
dalje.Tamoone opisuju5ta"ljudi mucajuii i na stranomjeziku"
govorenarodu.ciri5ka biblija prevodi: "Redenicana redenicu.
redenica
na redenicu,
rednared,redna red,malotu, malotamo."
V, 8,4(p.89)./
|lptencnos,
r00t\lunchos,
/pasus
550i dalie/.
-
v, 8, i(p. til.l up. psychotogie
undAlchemie
rolPost.i+.s
trlu i6tou rprSorv
Bl.uetv
cvcyrrl.Elenchos,
V, g, 12
_ ^ _.102gig
(p.qt)/"
"tlParacelusus als GeistegeErscheirutng,pasus lg2 i
dalie./
" [email protected],
Lexikonder griechischenund rdmuscltenMvthologie,s.v."Kureten",
Kol. 1608,45.
'0t1...,Kol. 1607,
52/pr5ljen,
vertex/.
lo6El"ncho,s,
V, 8,13/p. 9Il.
107
Der GeistMercurius/pasusZ7Bl.
l0SRoscher,
1.c.,s.v,"Korybos",Kol. 1392,47, gd,eje
tekst
dat in extenso.Spu5tanje
mozgamoglabi biti aluzijana starovulgarno shvatanjepo kome se spenna odozgo kroz kidmenu
moZdinudovodido genitalija.
l0gAlhemidarikaZu:
"Perfectumnon perficitur,,/savrseno
sene moZeusavr5iti./
llaillenchos,V, 8, 22
lp. 93/ opisuje"pneumatikoi,'kao
(razumom
"nodroiteleioiantihropoi"
potpunidovek)iz
obdareni,
dega se moZevideti da "duhovnog"dovekadini posedovade
jedne"animarationalis".
I l lElenchoso
V, 8, 2l lp. 931Crzmcr(Biblisch- theologisches Wcirterbuch der neutestamentlichenGrtizifit). prevodi
teleioskao "potpun,savrsen,nestodemuni5tane nedostaje,
Sto
stiZe na cilj svog odredenja",Bauer, (Griechisch-deutsches
Wdrterbuchzu den SchriftendesNeuenTestaments,
Kol. lj44)
ima u vezi saZivotnomstaro5iu"zteo,punoletan",
samisterijama
"posveien".Lightfoot Q{oteson theEpistlesof St.paul, p. 173)
kaZe:"T6l,eloE,
iz properlythat of which the partsarefully developed,asdistuinuished
from 6l,6rl.1pog,
thatin whichnoneof the
partsarewanting,"fullgrown"asopposed
to v6nroq,
"childish",or
nar61s,"childhood"./Teleiosje zapravoouo od degasu delovi
potpuno razvijeni, za nzliku od holoklerosa,onog gde ne nedostajenijedandeo,koje je potpunoodraslo,nasuprotnepiosu,
maloletnom,detinjastom,
je dovek
i paidia,detinjstvu"/T6l,er,og,
koji je primio nous. On posedujegnosis (spoznaju).Videti
GuignebertoQuelquesremarquessur la perfection(rel"etorr,E)
ef
sesvoiesdansle mysterePaulinien,p. 419.Weiss (Das Urchristentum,p. aag)obja5njava
da je upravo"svesto nesavr5enosti
i
volji da senapreduje
znaksavrSenosti",
On sepozivanaEpikteta
(Enchiridion,51,1.i dalje) gde stoji da se onaj koji se anticipirajuii, odludionanapredak
(npor<6nrerv)
zove"savr5enim".
tt2Elenchoso
V, 8, 22 lp.93liV, 8, 19i dalje lp.92l.
(Trac"'"Mir pravi medu neprijateljimaili elementima,,
tatusaureus,p.43).
3t0
rr{Izdao 1.562,Adam von
Bodenstein(Sudhoff III, p.
24e).
ll5O mumiii piSeu:
De cansisnrorboruminvisibilium,to
jest, o nevidljivimbolestimai njihovimuzrocima."Uvod u detvrtu
knjigu" (Sudhoff IX, p. 308 i dalje): sve snagetrava,drveia
nalazese u mumiji, ne samosnagaizraslaiz zenlje, vei i vode,
sve osobinemetala, sve prirode markasita,sve su5tinedragog
kamenja.Cemu da nabrajami imenujemsve to? Sve su one u
dovekuniStamanjenegoStosujake i snaZne
u mumiji."
ll6Argu*rntum in primum
librum anatonilae
idechtri(Sudp.
hoff III, a62).
llTMumi.luje prematomei
alexipharmakon.
De mumialibellus,SudhoffI 13p. 3751.
llSDe vita longa, Liber quartus,
Caputseptimum(Sudhoff
43,p.284).
ll9Anatomiaeliber primus,Tractatusprimus(Sudhoff
I/3,
p. a6\.
l2jzohor,fol. 91 col. 368,
cit. u: Schoettgen:
I{orae hebraeicaeet TalmudicaeII,p. 16.
r2lElrr"ho,e,V, 8, 20 i dalje lp.
921.
l22Post.28,17.
l23rrglvideatisputeumvisionis percupiatis
et
ex co aquam
vivam, quaeriat in vobis fons aquaesalientisin vitam aeternam"
/I takoda vidite izvor vizije i u njoj opaziteZiw vodui nekaona
u vama postaneizvor koji izvire u vediti Zivot" (In Genesim
homiliaXI, 3 /col. 2241).
t24r,".r,2lcol. l4B/.
l25"Irti enimparadisisuper
fluminaosimileset cognarisunt
illi paradisoin quo lignumvitaeest.Fluminau.ro porr-umus
vei
311
scripturas
Evangelicas
accipere,
vel etiamangelorum,
vel coelestium virtutum ergahuiusmodianimasadiutoria:tiganturenim ab
illis et inundantur,arquead omnemscientiamet agnitionemrerum caelestiumnutriuntur,quamviset Salvatornosterfluvius sit
qui lactificatcivitatemDei; et Spiritussanctusnon solumipsefluvius sit, sed ex iis quibusdatusfuerit, flumina de ventrecorum
procedant"./Jer oni rajevi iznadrekejesu isti i srodnis onim rajem koji se nalazi u drvetu Zivota.RekemoZemo,medutim,da
vidimo kao jevandeljskespiseili kao pomoi andelaili nebeskih
sila prematakvim du5ama;oni ih, naime,kupajui preplavljujui
hranesvim naukamai spoznajomnebeskihstvari; iako je i na5
Spasiteljreka koja radujegrad BoZiji, onimakojimaje to dato,
rekeie isticatiiztela.lIn numeroshom.XYII,4 lcol TATi daljel.
l26videti vrednu zbirku patristidke
alegorikekod Hugo
RahneroFluminade ventreChristi,p.269 i dalje"Gomji navod
senalazina p. 370 i potidei HippolytovogKomentarao Danilu
(r,17).
rz7nBtideo illud quidem primum
caelum,quod spiritale
diximus,mensnostraest,quaeet ipsaspiritusest,id est,spiritalis
homo nosterinterior est qui videt ac perspicitDeum." (In Genesimhom.,I,2 lcol. 147/.
r28Elercho,e,
V, 8, 34,p.95. Redje o igri rediaipolos(od
aigopolos),pastirkoza,i aeipolos,od aei polein,uvek okretati;
otudapolos- zemljinaosa,pol
r29
flrrll.erpat ttE 6e0poy6qcrlu&l,rog vnp€prnqosdvorog,
Ilpcorer)gA1ytrutrog.(Elenchos,V, 8, 35, p. 95)
t3oOdiseia.
IV, 384i daljelp.73l.
13lon imanestood gorespomenutog
karaktera"jestersa".
l32ulogu Protejaima mnogozajednidkog
s ulogom Hermesa: dar vidovitosti, pre svega,a zntim i sposobnostpreo-
312
313
braZavanja.UFaustu (2. deo,stenoviti zalivt Egejskogmora) on
shodnotome savetujuHomunkulu kako i gde da podne.
t33/Elenchos,
V, 8, 40 i dalje; up. Jung, Symboleder Wandlung, pasus530, bele5ka79l.
l34Kud.
sam posetio staru pagodu u Turukalukundramu
jedan
Indija)
tamo5njipundit mi je objasnioda su stari hrafiuZna
movi spolja namemo od vrha do dna prekriveni opscenim prikazima, da bi podsetili obidan svet na seksualnost.Duh je velika
opasnost,jer Yama (bog mrtvih) ie ove ljude (tj. imperfecti) tog
dasaodvesti ako odmah, neposrednone krenu putem duha. Erotski prikazi bi trebalo da ljude podsetena njihov dharma(zakon),
koji im naredujeispunjavanjenjihovog obidnog postojanja.Tek
po$to su ispunili svoju dharmu, oni mogu da krenu putem duha.
Opscenostibi trebalo da kod posetiocahrama tzazovuerotsku radoznalost,kako ne bi zaboraviona svoju dharmu; inadeje neie
ispuniti. Jedinoneko koga je njegovakarma (sudbinastedenaranijim delima) osposobilai neko ko je podredenza duh moZebez
opasnostida prode pored ove opomene,jer mu ona neie znaditi
niBta.Sa ovog razlogana ulazu u hram stoje i dve zavodnicekoje
bi trebalo da ljude namameu ispunjavanjenjihove dharme,jLr
jedino tako obidni ljudi mogu da dodu do vi5eg duhovnog razvoja. Bududi da hram predstavljaceo svet,u njemu su odslikanei
sve ljudske delatnosti,i buduii da ljudi ipak uvek misle na seksualnost, i veii deo slika u hramu je erotske prirode. Zato i lingam
(falus) stoji u svetoj jami Aditona (Najsvetijeg) u garbha grha
(kuii uterusa). Ovaj pundit je bio tantridar (skolastidar; tantra =
knjiga).
l35lEl"nchoso
V, 8, 44,p.gTlIJzor zatt jeu5kopljeniAtis i
sveStenikiz Eleusisakoji slavi hierosgamos,a koji je postaoimpotentanispiv5i piie od kukute.
l36Mot.5,8:
"BlaZenisu oni distog srca,jer oni ie videti
Boga."
l3TPrrp*n
llijade, XIV, 200 i dalje i 246:,'Idem da vidim
zemlji mnogohranoj krajeve krajnje li Okeana, praizvor na5, i
Tetiju majku".Prev.Milo5 N. Durii). lp.364l - "Onereke koja
podaruje"lp. 3661.
svimarodenjei stvaranje
l38Titlu,crtica,(tenmiankeraian)kaonajmanjigrdkipisani
znak,odgovarana5ojtadkiiznadi (kojau grdkomne postoji).Up.
Luk., 16,17: etrconriltepov
6e 6o'nv tdv otpavdv rq1 riv
ncpel,getvt) ro0 v6povptovrepatav fleoeiv/"Lak5eje pak da
nebo i Zemlla produonego da jedna crtica zakona (titla)
propadne".Isto to Mat. 5,t8. Ovdebi se moglonalazitiporeklo
simbolike"title"okaokodIrenaeusa(Adv.haer.,I,3,2).
t3eEl"nchos.
VIII, 1,2,4i dalje/p. 2321,Ovoje gnostidka
parafuaza
prikazpsiholoSkog
zna0ajan
Jov. I i istovremeno
"Sopstva".Slidanodnoskao Stoga i ima premaSopstvuima hebrejsko
slovoJod premalapisu,Pradoveka
Adamaoznadava
kukica nad
Jod.(SchaareKeduschc,
III,I).
l4oEnruoden,YI,9,8nI, p. 126,
lalEmpirijski materijal za to nalazise u tomu VII mojih
psiholo5kihrasprava,Gestaltungendes Unbewussten
/Zur Empirie desIndividuationsproze
ssesi Ober Mandalasymbolik/.
l42Bousset
(Hauptprobleme
p. 321)kaZe:"...da
clerGnosi,s,
ljudi, ili bar neki ljudi od podetkanoseu sebijedanvi5i elemenat
koji potideiz svetasvetlosti(onrv$r1p)
koji im omoguiavada se
uzdignuiznadsvetaSedmorou vi5i svetsvetlosti,nepoznatog
oca
i nebeske
majke."
I 43M.""po hl, MeisterEclchartsLehrevonrSeelenJilnklein.
l44l".nu.,rs, Adv. haer., Io 24. Pneukatikoi(spiritales)
sadrZemanji deoplerome(II, 29).Up. s tim udenjeSatorneilosa
kod Hippolytosa(Elenchos,
VII,28, 31p.208D.
l45Macrobius,Commentariunt
in SomniumScipions,N,
19.
146
El"r"hor, v, lg,7 lp. llT l :
l47oru se predstavau mnogim varijacijamavraia u alhemiju.Up. Maier, Symbolaaureaemenseep. 380 i Scrutinium
314
chymicum,emblemaXXI /p. 91/: "Rex natansin mari, clamans
alta voce: Qui me eripietingenspraemiumhabebit."/Kralj, u
morudok pliva i glasnodovikuje:ko me izvudedobiie velikunagradu/.Up. i Aurora concurgens
I, VI, Parabola
prima:"quoniam
tempestas
dimersitme: ergolaboraviper singulasnoctesclamans,
taucaefactaesunt faucesmeae:qui est homo,qui vivit scienset
intelligensoeruensanimammeamde manuinferi?" /Pp. 48 i 50/.
/"... po5tome poplavaudavila...zato samvikao u svim noiima
dok se nisamumorio,grlo mi je promuklo:ko je dovekkoji tu
Zivi, pun znanlai razumevanja
i koji ie moju du5uspasitiiz ruke
podzemnog
sveta?"pp.49 i 51 u Marie-Louisevon Franz,Mysteriurnconiunctionis
III./
l48ElenchosrY,21,,2
lp. l23l: tdv ontv,9flqa
tdv 6l.clrotov
6v toIE oKorttvotg {56aorrdtrrl rcrcpeptl$cr Lenrdlq.
tonup,satim viziju koju opisujeFrancis G. Wickes (Zon
der innerenWeltdesMensclten,274).
Re(,jeo tipidnojsimbolici
individuacije:"Onda sam video kako kraj stubavisi ljudski lik
koji kao daje u sebisakrivaosvusamoiusvetovai prostora.Sim,
i ne nadajuiisenidemu,taj Jedanje tu visio i gledaou prazninu.
Dugoje on Jedangledao,i privladiok sebisvu samoiu.A onda
sedubokodole u nedokudivojdubini rodila beskrajnomala iskra.
Polakose podiglaiz dubinebezdauai dok se pela,postojalaje
sve veia, sve dok nije postalazvezdt.I ova zvezdaje visila u
prostoru,ba5preko puta onog lika, i bela svetlostje isticalana
njegaJednog,usamljenog."U preokretanjuove slike Zoroaster
govori da je namamioiskre od jedne zvezdekoje su ga opekle.
(PoBoussetu,Hauptpyobleme
der Gnosis,p. 1a6.)
l5oElrnrhos,
VI, 17,I lp.1421.
l'l De circulophysicoqttadratorp. 27.
l52lli puortus solis.
"In ovo igitur factasuntquatuor:terra,
aqua,a6ret ignis; saliens/solis/autempunctushis exceptisquatuor, in mediorubei iquii est pullus."/U jajetu nastajedetvoro:
zemlja,voda,vazduhi vatra;tadka/Sunca/koja skade,poredovo
jeste pile./ (Turba philosophorum,
detvoro,usled Zumanceta,
315
SermoIY, lp.l12l) Ruska (Turbaphilosophorurn
p.5l) stavlja
umesto"solis""saliens",dakleumesto"tadkeSunca","tadkakoja
skade",smatrajuiida su svi rukopisikopirali istu gre3ku.Nisamu
to ba5sisuran.
rslt on Hylealischen
Chaos,p. 194.
physico
quaclrato,
p.27.
circulo
flnu
rls-fneatrum
ihimicum(16t3)IV, p. 691.
tl6-flrcatrum
(1602)I, p. 382.
chemicum
t57Mono, hieroglypltica(Pwo izdanje 1564)
u: Theatr.
chem.0602\tr. p. 218.
llg^rnim iphie reformata,p. 13L
"'Mus. herm..559.
160Ht"obih uz to da citiramjedno teoloSko
mi3ljenje:"Jesus is a synthesisand a growthoand the resultantfrom is one
which tells of a hunderdforceswhich wentto its making.But the
interestingthingis thattheprocessdid not endwith theclosingof
the canon.Jesusis still in the making"./Isusje sintezai rast i
forma koja iz toga proizilazi je takva da svedodio stotinu sila
koje tome doprinose.Zanimljivoje, medutim,da se procesnije
zaustaviozavr5avanjem
kanona.Isusje jo5 uvek u nastajanju."/
(RobertsoJesusor Christ?- A Reply,p. I2a)
316
317
XIV
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA
' Elenchos,
V, 7,8 lp.801.
2illenchos,Vl[, 15,1 i dalje
lp. 235/.
3D.u.**noSechzig(lpanishad's
desVeda,p.204i dalje.
4D.urr.o, 1.c,, p. 442i dal1e.
t'
SHippolytus
je Ziveooko 230. Mongimosmora zatoda se
datiraranije.
$Psychologi.schg
Typen 13.Inaovertnitip, a. Op5ti poloZaj
svesti,pasus691i dalje/.
TKnrgima karakterceline
zbog "savr5enosti"
svogoblikai
detvorstvakao minimaluogbrojaprirodnepodelekruga.
8I fersuch einerpsychologis
chenDeutungdes Trinitd,tsdogmas,lpasust82 i daljel.
gup.
uz to prilog Zur Phtinontenologie
desGeistesirn Mrjrchen.
lOPrtodgnuoranerazlikovanju
Cetvorstva
i jedinstva.
I lup. gradenjecrkvesapojedina(nim
kamenjemu Hirt des
Hermas.
12Wil.h.1* und Jung,
DasGeheimnisder GoldenenBIilte
(izdanje1929,p.112).
t3Psychologieund
Alchemielpasus33t1.
laDefini.i.|.boZanstva
kod Cusanusa.Die psychologieder
Ubertragunglpasus537/.
l5O iodiuidualnojkauzistici
motiva mandaleup. Zur Empirie desIndividuationsprozesses
i Uber Mandalasymbolik.
l6ukazujemna rad Sigrnunda
Hurwitza koji ie seuskoro
Archetypische
qgjqyili,
Motive in der Chassidischen
Mystik, Kp.
VI /knjigasepojavila19521.
17Elenchos,V, 8, 2 lp. 891.Videti
odeljakXIII Kp. 6 /pasus
328i dallel.
t*Up. Die Psychologieder
UbertragungIII: "Kdnig und
K6nigen"pasus410/.
re2.Moit. :8,27.
202u,Phd,nomenologie
der Geistesim Mdrchen.
2lukoliko ceo kvatemio Senke predstavlja
konstrukciju
koja proiziltzi iz mzlogasimetije, onda se "dobrommudracu"
ovdemorapredstavitiodgovarajuiimradnihtonskilik.
22vid.ti Die Psychologie
der (jbertragungs/pasus 425 i
dalje/.
23U gnoziJustinusa.Videti I{yppolytu
s, Elenchos,V,26,
32lp.I32l:
zatotk. rz,4.l
2sKol. 2,14: Hristosje poni5tio
"povelju (chirographum)
koja je bila izdataprotiv nas";"i on je uklonios putatako Stoje
pridvrstio na krst". Rukopisje utisnut u telo. Ovo milljenje
potvrdujeOrisius (AdAureliumAugustumcommonitorium
de errore Priscillianisarumet Origenistarlmr,,
p, 153),kadakaZeda po
mi5ljenju Priscillianusa dula na svom silasku kroz sfere u
rodenjebiva uhvaienaod zlih sila i po volji pobednika(victoris
principis)gurnutau razliditatela na kojimaje "rukopis"ispisan.
Delovi duBe(membraanimae)dobijaju boZanskichirographum,
delovitela (membracorporis)opisanisu znacimazodijaka(caeli
sigma).
26Dq GeistMercurius.
"rJp.PsychologieundAlchetniesl, l3l.
28ouo se dogodilo u
Chrysopoeia/Gratarolus, Veraealchemiaeartisquemetalicae,citra aenigmata,doctrina,2 deo,p.
269b/, koju je AugurellusposvetiopapiLaw X. Ovdesenalazi
jedno prizivanje "alma soror" Feba: "Tu quaque,nec coeptis
319
318
Cylleni audacibususquarn/Defueris,tibi nam puro de fonte perennis/Rivulus argentum,wlgo quod vivere dicunt, /Sufficit, er
tantis praestat primordia rebus". il ti, Kilenije, odvaZnim
poduhvatima
nikadne budi daleko,jer tebije dovoljansadistoga
izvorutrajanpotobii onogsrebrakoje se obidno'Zivim' nazivai
na prapodetku
tako znadajnihstvaristoji."
29U predelu ZaprdnogRimskog
Carstvapostoji u ovom
razvojujedna prazninakoja traje od 3. veka posleHrista do oko
11.veka,odnosnodo vremenaprvih prevodasaarapskog.
30sinonimje zmaj, zato Sto drakon (draco)
ozna(avai
zmrJu.
3loou je vaLila za zoon pneumtikotaton (najduhovnija
Livotinjil'
32l*idoru. je
sin Vasilida. Videti Kliment Aleksandrijski
(Clemens Alexandrinus)o Stromata,II, 20,1I3. "Dodaci" se sastoje u vrsti Zivotinjskih du5a,kao $to su wkovi, majmuni, lavovi
ird.
33KodValentinusasu
"privesci"duhovikoji ulaze u
doveka.ClemensAlexandrinuso1.c.,lT2 i II4.
34Tuko
na primer trn Leviticum homiliae, y, 2 /col. 450/:
"Cum ergo videas habere te omnia quae mundus habet, dubitare
non debesquod etiam animalia, quae offeruntur in hostiis, habeas
intra te." /Po3to,dakle, izgleda da u sebi irna$ sve $to ima sver,ne
sme5 sumnjati u to da su i Zivotinje koje se prinose kao Zrtva u
tebi./
35lFaust
"1.deo, Scenasa dakom./
36Phr"t=
Euphrat.
37
Dq Geist Merutrius.
38videti
sL.257u: PsychologieunclAlchemie.
391...lp"uus 3571.
001...,sL.122,i /Jung,/ Der philosophische
Baum /pasus
402i daIlel.
4lRipl"*ur Cantilena,Vers 28 i dalje,i ChymischeSchrifo
ften, p. 5I ; Mylius, Philosophiareformata,p. t24.
42"T".ru- clara aqua paradisi inigandam" /zemlja koju
treba poprskatibistrom vodom raja/. (IsacusHollandut, Fragmentumde lapidephilosophorutn)rri Theatr.chem.,L602rII, p.
142.)TractatusAristotelusad AlexandrumMagnum("conscriptus
et a quodamChristianoPhilosophocollectus")u: Theatr.chem.,
(1622)V, p. 885,uporeduje"practicaAristotelis"sa vodomraja
koja dovekadini "potpunim"(incolumem)i besmrtnim:"Ex hac
aquaornnesveri Philosophivitam habueruntet divitias infinitas."
/Od ove vode ie svi pravi filosofi imati Zivot i bezbrojnabogatstva./
43Didymosod Aleksandrijeo
De trinitate,col.456.
44A-btorius, Explanationes
in Psalmos,Ps.45, tl,p.337.
Up. Rahner,Fluminade ventreChristi,p.269 i dalje.
45Sophia,
p.9.
46lapis se sastojiod detiri elementa,kao i Adam. SrediSte
kvadraturekruga jeste "mediator,pacemfaciensinter inimicos
sive elementaut convenientiamplexuse invicem giligant" Posrednikkoji sklapamir meduneprijateljimaili elementimakako bi
se voleli u harmonidnomzagrljalul.(HermetisTrismegistiTracp. 691).
tatusaureus,u:Theatr.
chem.,1613,IV,
o'rJp. dokazeza to u: PsychologieundAlchemie,passim,
asMylior (Phit. ref,, p. 15) identifikujeelementekoji konstitui3ulapis kao corpus,spiritusi anima:corpusje materia,to
jest zemlja,spiritusje "nodusanimaeet corporis"lvezaizmedu
duSei telal i odgovarastogaignis medius/srednjojvatnl. Voda i
vazduhkoji zapravopripadajuanimi sutakode"duh". Redje o tri
"pokretna"elementa,nasuprotj ednom nepokretnom.
49/I,rrt"ronaBiblij a/.
320
'Atch.
SOO*tanesov
citat u: Zosimos, Sur l'art (Berthelot,
grecs,III,VL 5 (pp. I2l-129).
SlAuroroconsurgens
llu: Art. aurif,I, p. 208.
"Up. s tim moja izlaganjao znadenjuglaveu: DasWandlungssymbol
in der Messe."Aput" zna$ i "podetak",napr.caput
Nili, izvor Nila.
53Theatr.
chem.(1622)V,p. 150i dalje.
S4Berthelo
t,l.c.,III, x,l lpp,144-1461.
55"Uou*estlapis,unamedicina,unumvas,
unumregimen,
unaquedisposito."/Jedanje kamen,jedna medicina,jedan sud,
jedan postupaki jedan propis./(Rosarium
philosophorum
u: Art.
p.
aurif,II,
206.) "In aquanostrafiunt omnesmodi...In dicta
aquafiunt tanquamin vaseartificiali, quod est maximumsecrefum." AJ na5ojvodi nastajusve stvari...U redenojvodi nastaju
posudi,3toje jednaveomavelika tajna./Mylius,
kao u ve5tadkoj
p.
Phil. ref,,, 245) "Vas philosophorumest aqua eorum." Sud
filosofaje njihovavoda(1.c.,p. 33). Ova redenicapotideiztraktataHoghelandesalLiber de alclmniaeclfficultatibus/u: Theatr.
chem.(1602)I, p. 199.Tamosespominjei: "Sulphuritemvasnaturaea Lullio... nominatur"./SumporLullius nazivai sudomprirode/; takodei oznakaz vas kao "ovum" od Haly-a. Jajeje
n&Laj i sud istovremeno.Vas naturaleje aqua permanensi
u: Art. aurtf,I, p. 203).
"$irie" filosofa.(Auroraconsurgens
56caesariusHristerbacensiso
Dialogusmiraculorum,Kp.
XXXtr i XXXN.
57KodOlympiodora sudpromenajeste phiale
sphairoides
/sferidnafiala/ ili organonkyklikon (aparatkruZnogoblika) (Berthelot,1.c.,II, IY,44lpp.96-1051).
ad similitudi"Vas spagiricum
nem vasis naturalis esseconstruendum.Videmus enim totum
eaelum et elementasimilitudinem habere sphaericicorporis."
/Spagirijskisudbi trebaloproizvodititako da lidi na prirodni sud.
Vidimo, naime, da celo nebo i elementiimaju slidnostsa ok-
321
ruglim telom./ @orneusoPlrysicaTrismegistiu: Theatr.chem.,
1602,I p. a30), "Totiusmagisterijfinis huius est,ut Mercurius
caelicapositus",Afuajcelogovogresit in sphaera
Philosophicus
mek-delasastojise u tome da se filosofski Merkur stavi u nebesku kuglu/ (1.c,, p. 499). Trevisanus oznadavavas kao
"rotundumcubile" (okrugli bradnikrevet).De alchemialiber v
p. 790,)
Theatr.chem.,1602,I,
58D, tronrmutatione
metallontm,u'.Theatr.chem.,(1602)
r.s74.
5eTheatr,
chent.(1613)IV, p. 691.
60"N.. alius estin toto mundoquarendus"
/I u celom svetu
nemaStadrugoda setraZil(1.c.,p. 789).Pelikanje posudaza destilaciju kod koje destilatne tedenapred,vei sevraia u tbuh retorte. Time se predodavaproces osve5iivanjai reaplikacije
morti
svesnihuvidana nesvesno.
"Pristinamvitaeincolumitatem/
iam proximis/ restituit" /"Onome koji je blizak smrti on vl ,da
neokmjenostranijegZivota",kaZeautoro pelikanukoji, kao Sto
alegorijuHrista(1.c.).
se zna,predstavlja
utup. Psychologie
undAlchemie(pasts177).
62"Okoltoimagijskibroj sedam"11.c,,p.7901.
On, naime,
slova,F i G koji preddodajedva u gomjemprikazuizostavljena
stavljajugomjei donje.
63lPractica
lArt.Aurif,I,p.324.
in artemalchenricamt:
6atLibudealcemiaedfficultatibusu: lThaetr.chem.(1602)
I, p. 199.
utup. satim Psychologie
unclAlchemielpasus338l.
67'rtr1*5
instiniti,tajni sud,kao i filozofskivrt, u komena3e
u: Mus
Sunceizlazi i podile se." (Metallorummetamorphosis
p.770).
Iterm.,
68lDaida senapravisudna nadinjednogheruvima,koji je
ruku koje privija: iznad
slika BoZija,i ima Sestkrila, kao Sestoro
322
togajednu okruglu glavu...I sipaj u ovaj sudpomenutuvatrenu
vodu./La Yertuet la propridtdde la quinteessence,
p.26.
69"...quia (vas)estunam quo
in
sunttria, scilicetaqua,aer
et ignis: quae sunt tria alembicavitrea, in quibus genitusphilosophorumgeneratur.propter quod nominaveruntTincturam,
sanguinenr,
et ovum." (Art.aurif,I, p. 203).
7Ovidisliku u: Paracelsus geistige
als
Erscheinung.
TlKlur. vendanjai stanovanje.
T2Psychologie
der (]bertragunglpasus433i datrjel.
"tJp. satim mojeizlaganje1,c./pasus438/.
'orJp.kauzistidkipfikazu:
Psychologieund Alehemie/II,:
"Simbolisnovau procesuindividuacije"/,
Redesepojav$ujui trijadskisimboli.
TsGnostidkikvatemio je, naravno,
vremenskimladi nego
Horusovodetvorstvoo
ali psiholo5kistariji, s obziromda Zenski
elemenatopet dobija svoja prava nasuprotpatrijarhalnomHorusovomkvaterniju.
zmija.
]!nuo na primerEskulapovai Agatodaimonova
77s.he"f, Die Gestalt
des Satansim Alten T'estarnent,
p.
151i dalie.
78'iBlagosloveno
zeleno".Tekstglasi: "O benedictaviridiquae
taso
cunctasres generas:
undenoscasquodnullum vegetabile, atquefructusnullus apparetgerminando,quin sit ibi viridis
color. Similiter scias,quod huius rei generatioviridis est, quare
Philosophi germen ipssum appellaverunt".lO blagosloveno
zelenoti koje stvaraB
svestvari:iz togaie5 prepoznati
da nijedna
biljka i nijedanplod u klici ne nastajedrugadijedo u zelenojboji.
Isto tako trebada znaSda je nastajanje
ovih stvarizeleno,zbog
degasuga filosofi nazvahklicom.'i(R os.phil. u: Art. ourtj ll, {.
220).
tn.Up.Ostanesov
citatkod Zosima (BerthelotAlch.grecs,
III, VI, 5 pp. 121-130).
8oD.,rrr"n,Sechaig(Jpanishad's
des Vecla,Index
s.v.
323
8loudr bi se mogla videti naznakarotacije kao principa
materija.
82Pr*-u jednom izveStaju Damdad-Nask(ReitzensteinSchaeder,Studien zum antiken Synkretismusaus lran und
Griechenland,p. 18).Gayomardje pradoveku teozofijskojformi
zaratustridkogsistema.Yima je nasuprottome pradovekstare
asirskelegende.Njegovo ime je Yimd ksha0t6= blistavi Yima.
PremaMinokhiredumetali su stvoreniod njegovogtela, (Kohu{
Adamssage,pp. 68 i 70). Prema
Die talmudisch-midraschische
Gayomardovo
telo sa sastojalood metala.
Velikoj Bundahiini
premier
(Chistensen,Les Typesdu
Homnteet du premier roi
dansl'histoirelegendairedeslraniens,p. 201).
83lTimaios,
8, p. 521.
8adovekne raspolaZeonom Sirinomsvestikoja bi bita
potrebnaza realizacijustvarnih suprotnostiu ljudskoj prirodi.
Njihova napetostostajezato nalve(imdelomnesvesna,ali moZe
ranjivo mesto
da sepojavi u snovima.Zmija po tradiciji oznadava
u doveku: ona personifikujenjegovu Senku,to jest njegovu
U ovom poslednjemse,naime,krije najveia
slabosti nesvesno.
je
podloZnostsugestijama.
Delovanjesugestije
opasnost,a to
dinamike.Ukoliko je ona
podivana pokretanjujedne nesvesne
utolikoje delotvomija.Zato sa sve veiim rascevi5e nesvesna,
psihidkeinfekcijei time
rasteopasnost
pom svestiod nesvesnog
masovne psihoze. Gubitkom simbolidkib ideja poruSeni su
mostovi prema nesvesnom.Tada vi5e nijedaninstinkt ne pruZa
za5tituod nezdravihideja i Supljihparola.Razumbez tradicije i
bezinstinktivnepodlogenije za5tiienni od kakvogapsurda.
8s"Ti ko.lipodraZava5
deloprirodemora5lr;aLitidetiri lcruga
koja iznutra pokreie laka vatra.NajniZi se odnosina Vulcauusa,
dok drugi predodavaMercuriusa;treii predstavljatunu; tvoj
detvrti Apollo razrrmese i kao vatraprirode.Neka taj lanacvodi
tvojerukedok delaS."(EmblemaXVII, p. 49).
86n.".,p.501.
324
87n.".1
88vig.nerus daje sledeiikomentar:
"Quadruplexautemignis constituitur,quorumprimusestmundi intelligibilis, qui totus
lumenest,altercaelestisqui de caloreet lumineparticipat:tertius
elementarisinferior luminis caloris et ardoris:quartusest Infernalis intelligibilis oppositus,ardoriset incendii absqueullo lumine". Natra je detvorostrukosazdana.Prvo, od sveta,to je
razumljivo,to je sve svetlost;drugoje nebesko,udestwjeu toploti i svetlosti;treie, elementarno,
ima manjesvetlosti,vreline i
jare; detvrto,podzemno,suprotstavljeno
je razumljivom,ono ima
jaru i vrelinuoali je bez ikakve svetlosti/ (De lgne et sale u:
Theatr.chem.,1661,
VI, p. 39).
89"Inestcuiquerei" /U svakojje
stvari/.
90"Culo,cinerumet balneorum"
/Vrelinapepelai kupatila/.
9l"Excruciatcorpora,estdraco"/Mudi
telo,to je zmaj/.
g2Nu;rt*i.ji
izvorje, koliko se zna,Heraklit.
93Turbo (izd.
Ruska), Sermo XLI[, p. I49,30 i dalje:
"Sumpori su du3ekoje su bile skriveneu detiri tela (elementa)".
gac.
E. Stahl (1660-1734)je pretpostavljaoda sva tela koja
gore (tj. koja oksidi5u) sadrZe jednu vatrenu materiju. pretpostavljalo se da je ona bez teLine,ili da dak posedujenegativnu
teZinu. Videti II. E. Fierz-David, Die Entwichlungsgeschichte
der Chemie,p. 148 i dalje.
9sPriholo5kije,
medutim, primitivna teorija o mani mnogo
starija.Ali, redje o naudnimpojmovima. U jednadini sulfur : anima sadrZanje jo5 deo iskonsketeorije o mani. Karakteristidnoje
da se ranije mana pogre$noshvatalakao animistiika.
96vut
u kao duhovna, drugi elementi kao materij alni; Zem[a kao nepokretna,drugi kao pokretni.
th.
Biih-e naziva"vatru vedite prirode,,,,detvrtimlikom,,.
(Rabulaprincipiorum,4I u: De si.gnatuiarerLtm,p.279).
325
g8Nedovol,lno
obja5njeno udenje Sabelliusa (podetak 2.
veka) o pred-svetskom Monasu, tom "iutljivom nedelotvomom
bogu" i njegove tri Prosope (nadini pojavljivanja) ostav$a
moguinost za kvaternaridnoshvatanje.Tako Joachim von Flores
prebacujePetrusu Lombardusu "Quod in suis dixit Sententiis,
quoniam quaedamsurlma res est Pater,et Filius, et Spiritus Sanctus et illa non est generans,neque genita, neque procedens:unde
asserit,quod illae non tam Trinitatem, quam quaternitatemastruebat in Deo, videlicet tres personas,et illam communen essentiam
quasi qurtam..." lDa je u svojim sentencijamarekao da postoji
jedno najvi5ebiie, Otac, Sin i Sveti Duh, i da ono niti stvara,niti
je stvoreno, niti proizllazi; pri demu on /Joahinr/ dodaje da onaj
nije pripisivao Bogu trojstvo koliko detvorstvo,naime, tri lidnosti
je ono zajednidkobiie gotovo kao detvrto.../(Concilii Lateransis
IV. a. 1215. decretau: Denzinger, Enchyridion Symbolorum et
defi,nitionum,p. l2l). Ukazujem ovde na psiholo5karazmiSljanja
koja sam iznosio u svojim istraZivanjima o tojstvu. (Yersuch zu
ei ner 4y cho Iogi schen D eutung des Trinit ritsdogmas) .
"Up. Der Geist Mercurius.
I 00Relativnodiferencirane
funkcij e i j ednanadiferencirana,
"manje vredna" funkcija. (Videti Psychologische Typen i dijagrame u: Jolande JacobioDie Psychologie C. G. Jungs.)
lolZu,
Empirie desIndividuationsprozesses,slika 2.
'o'1."., slika
4 i tekst uz nju.
l03cirisku centralna
biblioteka, zbirka grafika Vx 606.
Videti tablu II.
lwRealencyclopaedie
fur protestantische Theologie fV, p.
173,s.v.
lo5Hornack,
Ichrbuch der Dogmengeschichtel,p. 334.
l06Poriuuse na rekonstrukciju Uhlhorna (Realencyclopaedie,l.c.).
326
l07Dabi seizbeglinesporazumi
Zelimda naglasimda seraj
ovdene pojavljujeu prenesenom
znadenjukao "buduienebo"ili
kao boraviSteblaZenih,vei kao zemafiskivrt Eden.
108P.*., gorevi5eputaspomenutom
phylokrinesisu.
l09S
kontinuumau mo,izuz.tkom vrcmensko-prostornog
ernoi
fizici.
'lljlsynchronizitdt
als ein Prinzip akausale Zusammenhiinse/.
- trt
/Physikund Phylosophiep, 220:"Dogadajbez razloga";
takodep.253.1
ll2N.porr.dni razlogjeste ditauje
na3egpisma na desnu
stranu.Na desnoj strani vlada takoreii svesnirazum.Desnoje
pravo,pravedno,pravilno.Levoje naprotivstranasrca,emocionalno,
' tamogdedelu.jenesvesno.
tt3z; Emptiie des Individuatiansprozesses(Jber
i
MandalasylTtpolik,
slike 20, 41,59 i 60.
'tt4Psychologie
und'Alchemie/pasus18gi 209JRedje o
detiriregiminai dispositiones.
I lS"Rasworii udvrsti".
116lAltosprachZarathustra,
p. 382i dalje/
ll7c"rnurn, AtomicEnergt
in Cosmicand HumanLfe, p.
72.
llSAnonimni haranijski traktat
naslovljen Liber platonis
quartorumu:Theatr.chem.(1622)V, p" 114i dalje.Verovatnoje
u 12.veku prevedensaarapskog
. Up. PsvchologieundAlchemie,
pasust66idahjel.
llgFludd, De animaeintellectualis
scientiasevgeomantia
16lpp.35i dalje/.
l20Arit*ologia,sive
De abditisnunNerorum
mysteriisp.260
i dalje.Za ovo ukazivanjezavaljujemse g-dici Dr. M. - L. von
Franz.
t"r.".,p.266.
327
f 22Potvrde
za ovo nalazese u: Psychologie und Alchemie,
pnssim.
123
De curculophysico quadrato,p. 16.
p. 17.
"0r.".,
l25r'gou
zlatna kuia, dva puta podeljeni krug, detvorougaonafalanga,zid, bedem,detvorostrukiborbeni poredak" p 19)
/poimoyj u tekstunisu povezani/.
t'owilhelm und Jung,
Das Geheimnis der Goldenen
ljlilte,gr111.
"'Berthelot Alch. grecs,II, 44 lpp.96-1051.
"'lPhysica genesisu: lTheatr. chem. (1602) I, pp. 391 i
42s.
129
La Yertu et la propri\td de la quinte essence,p. 26.
XV
ZAVRSNAREC
r.U Svajcarskoj
knjiZevnostiistideseSpittelerovImago.
'Hurwitz, Archetypische
Motive in der chassidischen
Myslift, Kq. VI.
'Ovom temombavi se opSirnaoksfordskadisertacija
Amy
f , Allenby-a, A PsychologicalStudyof the Origins of Monotheism.